Izvinjavam se.
Molim vas da ne dobacujemo.
Izvolite, gospodine Babiću.

Zahvaljujem se.
Apelovao bih na sve, a naročito na prethodnog govornika da čita zakon, da ne stavlja tačku tamo gde joj nije mesto, da ne stavlja zarez tamo gde njemu odgovara ili gde bi voleo da bude. Zbog čega? Jasno definiše član 28. Zakona o Vladi, koji definiše postavljanje saveta za koje ima pravo predsednik Vlade, u kojem se kaže – članove saveta postavlja i razrešava predsednik Vlade i oni nisu u radnom odnosu u Vladi. To nije opterećenje državne uprave i to nije opterećenje budžeta i to nije opterećenje građana Srbije, iako ste tako predstavili. Mi ćemo vam reći da je SNS ponosna zato što smo u Srbiju doveli, angažovali, da svojim znanjem, svojim iskustvom, svim onim što umeju da rade, i u Srbiji su sada i gospodin Štros Kan i gospodin Guzenbauer i svi ljudi koji imaju iskustva, imaju znanja i voljni su da pomognu našoj državi. Problem je vaš što vam takvi ljudi od znanja, od integriteta i od ugleda smetaju.
Ne mogu da prihvatim izrečenu neistinu da ovo nije najmanja i najekonomičnija i, na kraju krajeva, najbrže formirana Vlada. Recite mi primer. Recite mi kada. Podsetiću vas, 1991. godine bilo je 35 ministarstava, a 2000. godine 19 ministarstava sa sedam potpredsednika. Nemojte da mešate ministarstva i članove Vlade, članove kabineta. Ovo će biti Vlada sa najmanje ministarstava, ali i najmanje članova kabineta i prva Vlada koja je napravljena na programu, koja je napravljena na ciljevima, koja je napravljena na rokovima, a nije napravljena na kadrovima, a posle pisanim rešenjima i programu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.
(Poslanici SNS dobacuju – Nema pravo na repliku.)

Kako nema replike? Ima, ima. Dakle, gledali ste u mom pravcu značajno podižući glas, pokušavajući da kroz buku progurate istinu, a istine nema. Pažljivo sam vas slušao.
Niko nije tvrdio, gospodine Babiću, da ovo nije najmanja Vlada. Znate, gledao sam neku utakmicu sinoć i tamo je igrao jedan tim na koji se pozvao vaš predsednik. Taj tim je imao loptu 70% vremena, a izgubio je 1:0. Vidite, to će se desiti i sa najmanjom Vladom u istoriji, koja je manja za jedno ministarstvo, i to za Kosovo i Metohiju.
Nisam čuo odgovor ni na jedno pitanje, sem što ste uveli Guzenbauera u priču, ne znam zašto. Ko vas pita za strane stručnjake? Ko je šta rekao o stranim stručnjacima? Zašto uvek morate da vičete kad pričate sa opozicijom? Lepo vas pitam. Lepo vas pitam šta će vam toliki saveti? Zašto? Nebitno što nisu plaćeni. Mi znamo da svi vaši stručnjaci rade za džabe. Ja znam, gospodine Babiću, da niko od vas ne živi od plate. Ja znam da vaši funkcioneri pričaju o besplatnom radu u zemlji gde je 5.000 dinara ogroman novac. Hoćete da kažete da će vam novi ministar privrede iz Vašingtona, koji će u nedelju biti ovde verovatno izabran, doći sa plate od desetak hiljada dolara na platu od 800 evra, a da Guzenbauer i ostali rade za džabe? Moraćete da otkrijete te ugovore i koliko su ti ljudi stvarno plaćeni.
Druga stvar, još jednu grešku ste napravili, i time završavam. Nije ovo jedina Vlada u istoriji, kako ste rekli, koja ima program i plan pre nego što je napravljena. Svaka je imala program i plan, ali ovo jeste jedina Vlada u istoriji gde budući predsednik Vlade, nakon završenih izbora, u tami svoje sobe i miru i tišini piše program te vlade. E, to je sramota.

Reč ima narodni poslanik Babić. Izvolite.

Biću jako kratak i neću gledati značajno. Ima mnogo lepših ljudi ovde da bih u njih gledao značajnije.
Ono što prethodni govornik opet stavlja tačku tamo gde joj nije mesto, da svaka utakmica Lige šampiona ima i revanš. Ima i drugih 90 minuta. Ova Vlada Republike Srbije, ovako koncipirana, ovako sastavljena na programu, na cilju, na ekonomičnosti, na štedljivosti, na reformama, spremna je da trči svih 180 minuta, da dobije i da pobedi i da uđe u finale i da u tom finalu pobedi i zbog vas i zbog građana Srbije i zbog ljudi koji su glasali i za SNS i za vas. Zbog budućnosti, gospodine. Zbog budućnosti Srbije, ova Vlada i premijer gospodin Aleksandar Vučić su spremni na 180 minuta odricanja, na 180 minuta hrabrih reformi, na 180 minuta politike koja je jedina životna u Srbiji.

Zatvaramo krug replika.
Reč ima predlagač, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Da neke nedoumice rešimo, jer očigledno da se ovde ne zna zašto postoji DRI i zašto Vlada ima pravo da ima svog revizora.
Državna revizorska institucija je osmišljena da radi za Narodnu skupštinu Republike Srbije, ne za Vladu Republike Srbije. Narodna skupština Republike Srbije ima zakonodavnu i kontrolnu ulogu i nema kapacitet da sama sprovede kontrolnu ulogu. Zato postoji državni revizor. On kontroliše opravdanost i zakonitost trošenja javnih sredstava u ime Narodne skupštine Republike Srbije i zbog toga joj podnosi izveštaj. Da li neko ko raspolaže javnim sredstvima hoće da proverava kako organi kojima on poverava sredstva mogu da imaju svog revizora koji će da radi internu reviziju? Mislim da to ni zakonom nije sporno.
Telo koje će da se bavi analizom efekata propisa. Kamo sreće da smo imali normalno telo u Vladi Republike Srbije koje je donelo Zakon o privatizaciji, odnosno predložilo Narodnoj skupštini, da je izračunalo koliko će ljudi da ostane bez posla, koliki će da nam bude pad bruto proizvoda, koliki će da nam bude pad standarda. Nije, nego se doneo zakon, izvršila privatizacija i izađe stranka i kaže – mi smo živeli bez kredita. Pa jeste, prodavali ste sve živo. Onda dođoše ovi i kažu – zašto toliki porezi? Zato što mora neko da vraća kredite koje ste podizali. Kako reče jedan kolega – živelo se od kredita, a sada mora da se živi od rada i od zarađenog da se krediti vraćaju.
Što se čudite za savete? Srbija kakva je zatečena 2012. godine, zar neko stvarno misli da nam ti ljudi koji imaju ugleda ne trebaju? Ne rade oni to džabe, samo ih mi ne plaćamo. U tome je razlika.
Mi smo u tako lošoj ekonomskoj situaciji, da svako ko nam pomogne da se izvučemo iz ekonomske situacije u koju ste nas vi dok ste bili na vlasti ugurali. Njegove reference rastu u međunarodnim institucijama, zato to radimo. A ako ne uspeju, rizik je bio njihov, naš malo veći, to je to. Mi nismo u obavezi njih da poslušamo. Odluke će biti naše.
Još nešto, ako neko od tih priznatih stručnjaka pomaže Vladi Republike Srbije i u svom profesionalnom okruženju kaže da Republika Srbija je danas sigurna država za vaše investicije, ima uređen pravni i ekonomski sistem, možete tamo nešto da napravite, možete tamo nekog da zaposlite, imate odličnu radnu snagu. Zašto ih ne primiti? Što ih izbegavati?
Ili ćemo da se bavimo političkom demagogijom u smislu koji tim je koliko utakmica igrao i šta je uradio. Srbija zbog katastrofalne vlasti vodi danas utakmicu koja je u produženom trajanju i ovde nema revanša. Ovo mora da dobijemo. Nema više isprobavanja raznih politika. Sada mora da se vodi država na sigurno, ili želite da pričam o 2016. godini kada dolazi najveći deo kredita na naplatu, sa kojima ste nas zaduživali. Spreman sam i o tome da pričamo.
Da izvadim stenograme i da postavim pitanje koje sam postavljao vama, te kredite koje je podizala Vlada Mirka Cvetkovića, dvadeset puta sam iz ove sale pitao – ko će da vrati? Pa izgleda mi da će morati da vrate na prvom mestu građani Srbije, na drugom mestu u njihovo ime Aleksandar Vučić koji treba domaćinski da raspolaže tim sredstvima. Zato smo vas toliko pobedili na izborima. Budite sigurni, ponovo ćemo za četiri godine.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku prof. dr Janko Veselinović. Izvolite.

Predsedavajući, može se lako desiti do kraja sednice da promenim mišljenje o vašem vođenju sednice. Verovatno znate zbog čega. Zbog člana 105, 106, a to je činjenica da bi poslanici trebali da se pridržavaju teme koja je na dnevnom redu. To večeras nije slučaj.
Molim vas da vratite na dnevni red, odnosno da vratite raspravu na dnevni red, pre svega zbog građana Srbije na koje se poziva i pozicija i opozicija.Mi nećemo da kažemo da smo jedina opoziciona stranka. Nova demokratska stranka sa svojom koalicijom ne kaže to za sebe nikada, međutim, hoćemo da tražimo da se drže date reči oni koji proklamuju efikasnost, štedljivost, ugled parlamenta, itd.
Tako da bi bilo dobro da ovaj parlament ne služi kako često postoji percepcija naroda za uveseljavanje naroda, već da govorimo o temi koja je na dnevnom redu. Kakva će to interpretacija biti pojedinih poslanika možda to nije do kraja važno, međutim kada se rasprava pretvori u ono što nije cilj, a to je da ne znam uopšte o čemu pričamo i razgovaramo, mislim da je onda dužnost predsedavajućeg da tu raspravu vrati na dnevni red. Hvala.