Zahvaljujem.
Završili smo sa obraćanjem ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa.
Prelazimo na narodne poslanike prema redosledu prijavljenih za reč.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, Nova Srbija je saglasna sa predlogom Zakona o ministarstvima i Zakonom o Vladi koji se danas nalaze na plenarnoj raspravi.
Ono što sam želela da kažem javnosti Srbije i na šta sam posebno obratila pažnju jeste član 14. u Predlogu Zakona o ministarstvima koji govori o Ministarstvu prosvete i nauke.
Očekujemo od nove Vlade da napravi novi profil, državni profil Srbije. Svakako da nova ministarstva imaju veliku obavezu i veliku odgovornost da odgovore svojim zadacima pred građanima Srbije koji su dali bez rezervnu podršku i poverenje.
Zašto govorim o Ministarstvu prosvete i nauke? Pre svega zato što profesionalno dolazim iz tog resora i zato što sam dugo vremena provela za katedrom, ispred table sa kredom, sa učenicima u nastavi i znam da se do sada mnogo koketiralo sa reformom u prosveti i obrazovanju, a da se istinski malo uradilo.
Možda zbog toga što u tom resoru vrlo retko budu prepoznati, poznati i angažovani ljudi koji dolaze iz onog zanatskog dela posla i uvek se mnogo govori o naukama koje suštinski ne utiču na izmenu i reformu obrazovanja i zanemaruju se dve osnovne zanatske struke, metodika i didaktika.
Zanemarujući ovo do ovog trenutka kada zaista pred ovu Vladu stavljamo ozbiljne zadatke, došli smo do toga da se suočimo sa resorom koji treba da donese suštinske promene u svim ostalim resorima. Ozbiljne i bogate države kao što su Finska i Japan su prepoznale ovaj resor kao garant sigurne i bogate budućnosti. Reforme u tom resoru su spore, ali greške su dalekosežne ako se naprave.
Ono o čemu se malo govori i što je suština u promeni, odnosno što bi trebalo da bude suština promene i reforme obrazovanja jeste promena paradigme znanja. Već dugo srpska prosveta upravo iz razloga koje sam navela ima nedostatak funkcionalnog znanja koji je doveo do pada BDP. To je nešto o čemu se namerno ili nenamerno malo govori.
Reforma obrazovanja mora da promeni paradigmu znanja. Ta reforma počinje od predškolskih ustanova, od reformisanja kadrova koji treba da prenesu funkcionalno znanje, ali nemamo ih dovoljno jer nisu na taj način obrazovani. Osnovno obrazovanje nije osnovno zato što je značajno, nego upravo zato što ono jeste osnovno za sve ostalo u ovom društvu i ono je osnovni temelj celog društva.
Kako kažu Kinezi – možda vas vojska nauči kako da upotrebite oružje, ali prosveta sigurno protiv koga. Podsetila bih vas i na ono što je svojevremeno rekao Čerčil kada je počeo Drugi svetski rat i kada je svojoj Vladi najavio ulazak u rat i rekao – trebaće nam mnogo veća finansijska sredstva, gde da ih nađemo? Neki mudrac mu je predložio da se uzme od obrazovanja, a on je rekao – a šta ćemo onda da branimo? To je suština odgovornog odnosa prema ovom sektoru.
Dakle, od toga mora da krene novo ministarstvo i novi ministar. Očekujem da ovaj problem bude prepoznat, da bude tretiran, da bude odgovarajućim zakonskim rešenjima predviđen. Imam skromnu mogućnost i šansu da kažem da smo u prethodnom sazivu Predlog zakona o učiteljskim vežbaonicama predala gospodinu ministru Žarku Obradoviću, sa kojim sam imala solidnu saradnju, ali to nikada niko nije uzeo u obzir i to je jedna od osnovnih korenskih promena u reformi obrazovanja. Dakle, oni koji obrazuju buduće učitelje moraju biti dobro obrazovani. To je najznačajniji sektor društva.
Obrazovanje je spor proces, ali jedini proces koji daje sigurne dalekosežne odgovore na sve i sigurno društvo se gradi tu i sigurna ekonomija se gradi tu. To treba da bude sektor kojim ćemo se posebno obratiti, kojim ćemo se posebno baviti i koji ćemo posebno i sigurno reformisati. Bilo je do sada u ovih, koliko sam ja u politici, 20-ak godina, a u prosveti sam skoro 30, raznih odgovora na ovaj izazov, ali pravog iskoraka nije bilo. Odgovornog pristupa ovome, odgovorno kažem, nije bilo. Ovo je momenat kada više ne možemo da čekamo. Moramo da vratimo dostojanstvo srpskoj prosveti i srpskom obrazovanju. Moramo da mu vratimo značaj. Moramo da ga reformišemo tako da ono bude zaista koren sigurnog, stabilnog, budućeg društva. Moramo u škole i u naciju da vratimo funkcionalno znanje, znanje sa kojim će buduće generacije moći da budu operativne i da budu konkurentne na svim tržištima znanja, jer znanje je najveći resurs jednog naroda, siguran resurs koji nikada nikom niko ne može ni da vam opljačka ni da vam oduzme i sa kojim ćete uvek moći da obnovite društvo bez obzira kakva posrnuća i kakve izazove budemo imali.
Iz te reforme bi moralo da se reformiše i sve ono što je sada u obrazovanju i prosveti korumpirano, od tržišta udžbenika sa onim groznim materijalnim greškama koje svakodnevno gledamo u svojim učionicama, a koje plaća ministarstvo. Takođe, da se reformiše i problematično visoko školstvo u kom imamo ono što imamo i čega smo svi svesni, more problematičnih diploma iza kojih ne stoji znanje. Sve to treba da se sagleda u ovom novom ministarstvu i da se počne vaspitavati kod budućih generacija ono što smo izgubili u poslednjim decenijama, pozitivan i odgovoran odnos prema javnom dobru, a najviše javno dobro kod svih nas je država. Hvala lepo.

Vreme.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Gospodine predsedavajući, mogu se pridružiti oceni vašeg stranačkog kolege da vaše predsedavanje, način, obećava. Pozdravljam i druge narodne poslanike.
Poslanička lista Boris Tadić – Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije neće podržati predloge ova dva zakona. Ključna stvar i ključni razlog zbog koje te zakone ne možemo podržati jeste što u njima nema ništa novo i što oni liče na prethodna dva zakona koje je ova skupštinska većina donela u prethodne dve godine. Ovo je treći zakon o ministarstvima i izmene Zakona o Vladi koje većina donosi u nepune dve godine.
Na prvi pogled, kada se uzmu ovi zakoni, recimo Zakon o ministarstvima, upada u oči činjenica da ministarstva nisu data po istom redosledu kako su ona bila u prethodnom zakonu. Recimo, MUP bilo je na prvom mestu, a sada na odličnom devetom mestu. Ministarstvo spoljnih poslova je bilo na trećem, a sada je na 11. mestu. Nema objašnjenja zbog čega je došlo do promene u ovom redosledu. Ovo se obično zove kozmetika. Kozmetikom bi se mogla nazvati činjenica da sada imamo 16 ministarstava, a u prethodnom zakonu smo imali 18 ministarstava. Došlo je do logičnog spajanja nekih ministarstava i tu nemam problem da kažem da je to dobro. Imali smo dva personalizovana ministarstva, Ministarstvo za infrastrukturu i Ministarstvo za saobraćaj. Bila su vezana za ličnosti. Verovatno će ovim spajanjem doći do depersonalizacije, odnosno verovatno jedan od ta dva ministra više neće biti ministar, pa je bilo logično da imamo samo jedno ministarstvo od ova dva. Slično je i sa drugim ministarstvima.
Međutim, bilo je ovde ocena ključne poruke od strane predlagača, jesu, imamo manje ministarstava u odnosu na prethodnu Vladu. Imamo 16 ministarstava umesto 18 ministarstava. Imali smo posle toga nastavak, i verovatno do kraja rasprave će biti kraj takmičenja u tome ko može da ponudi manje ministarstava. Čuli smo 10. Malo pre je kolega rekao – idemo ka cilju. Pretpostavljam da je taj cilj jedno ministarstvo, jer verovatno ako idemo ka smanjenju, ključni cilj bi trebalo biti manji broj ministarstava, a to bi bilo jedno ministarstvo. Nije ključ uspeha jedne vlade to. Neko je malo pre rekao – biće važno ko i na koji način vodi ta ministarstva. Da li imamo 16, 17 ili 18 ministarstava je manje bitno. Bitno je da li će građani Srbije živeti bolje, da li će mandatar za sastav nove Vlade, budući predsednik Vlade i ministri predložiti mere koje će dovesti do boljeg stanja u zdravstvu koje je loše, u prosveti koje je loše, u kulturi i informisanju koje je katastrofalno, u ekonomiji koje je slično itd.
Mislim da je to cilj i pozicije i opozicije i da je cilj opozicije da na taj put usmeri Vladu. Bićemo zadovoljni ukoliko predlozi personalnih rešenja ministara, posla koje budu obavljali, bude u tom cilju. Nije cilj da imamo 16 ministarstava umesto 18 i to se mora nazvati demagogija i ništa drugo i takmičenje u tome ko bi mogao da napravi Vladu sa manjim brojem ministara.
Sa druge strane, ima nekih stvari koje jesu sporne. Moj kolega Marko Đurišić je govorio o izmeni Zakona o Vladi i činjenici da postoji opasnost da kroz neobičnu, čudnu i moguće netransparentnu formu formiranja saveta se prenesu neka ovlašćenja sa ministarstava na te savete kojima ne znamo broj, kojima nećemo znati sastav i u tom smislu postoji jedna bojazan i ne možemo da ne ukažemo na tu činjenicu.
Nisam mogao da ne primeti, bavim se tom oblašću kao i mnoge moje kolege koje sede u ovim poslaničkim klupama, da je izbrisana Kancelarija za dijasporu i Srbe u regionu. Imali smo Ministarstvo, pa Kancelariju, a sada nemamo ništa. Imamo četiri miliona Srba koji žive van granica Srbije. Među njima je dva miliona Srba koji žive na prostorima bivše Jugoslavije. Nestala je i Uprava za ravnopravnost polova. Ne znamo na koji način će biti rešeno to pitanje i koje ministarstvo će preuzeti tu ulogu.
Kancelarija za brze odgovore je brzo promenila formu u Upravu za brze odgovore. Nadamo se da će ta pravna forma dati bolju i veću efikasnost.
Žao mi je što će Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja iz svog naziva izgubiti ovaj deo koji se tiče tehnološkog razvoja, jer smatram da nauka i obrazovanje jesu u cilju, odnosno služe tehnološkom razvoju, naročito ako govorimo o tome da nam je ubrzani razvoj zapošljavanja, kako se kaže –agresivno zapošljavanje bitno. Bez tehnološkog razvoja toga nema.
Na kraju, da ponovim, ne možemo podržati ovakve zakone, ali videćemo kada budemo dobili predlog sastava Vlade i ministarstava, da li ćemo u personalnim rešenjima biti demantovani i da li će ta Vlada ispuniti svoju ulogu. Hvala.

Reč ima narodna poslanica prof. dr Vesna Mesarović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Želim da počnem sa opštom ocenom koja mislim da je preovlađujuća, da je normativni okvir koji nam je ponuđen, odnosno Predlog zakona o ministarstvima u potpunosti zadovoljavajući i da sadrži jedan novi koncept, koncept racionalizacije, efikasnosti, smanjenja troškova i budžetske racionalizacije, smanjenje javnih prihoda, umanjenje sredstava u budžetu za finansiranje organa državne uprave. Prema tome, on u svom konceptu, kao takav, predstavlja jedan korak napred ka obavljanju poslova državne uprave, na način bolje organizovan, sa manjim brojem ministarstava.
Međutim, da bi ovaj normativni okvir, koji smatram da je zadovoljavajući, koji nam je ponuđen, zaista imao efekat reforme i da bi zaista uživao našu podršku, treba da proces sprovođenja tih dobrih normativnih rešenja počne odmah, što znači da treba učiniti sve što je moguće da se kadrovski ojačaju pojedina ministarstva, da se moraju sprovesti i neke nepopularne mere, kao što je smanjenje broja zaposlenih, i da se one primedbe koje smo danas čuli, a koje, po mom mišljenju, donekle stoje, kao što je ukidanje Uprave za rodnu ravnopravnost, koja mi se čini veoma značajna, ona neće izgubiti na svom značaju ako ona bude kadrovski dobro potkrepljena i ako se pitanjima vezanim za rodnu ravnopravnost, u okviru Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, bude posvetila dužna pažnja.
Takođe, pitanje životne sredine, koje predstavlja jedno od poglavlja za pridruživanje EU i koje je sada u resoru Ministarstva poljoprivrede, treba takođe da uživa punu pažnju, kadrovsku, sistemsku i finansijsku, kako bi taj deo, gde mislim da naša zemlja ima koraka koje mora ubrzo da pređe, bio u što kraćem vremenu postignut.
Sve u svemu, smatram da pred sobom imamo jedan predlog zakona koji odgovara onome što je sadašnji trenutak, što je deo predizborne kampanje, što je deo dobre, normativne, moderne prakse, ali da sada postupak sprovođenja ovih normativnih rešenja je isto toliko važan i da treba da zasluži svu našu pažnju. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Borko Stefanović. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Pre svega moram da kažem da smo mi u DS dobili, kao i ostale kolege poslanici, Predlog zakona o ministarstvima u kojem zaista nema previše elemenata da se kaže bilo šta što je kritički. Međutim, pošto smo i mi dosta vredni, kao jedini opozicioni poslanici, pronašli smo neke stvari za koje smatramo da nije dobro da budu u ovom predlogu zakona.
Naime, moram prvo da se osvrnem na učestale izjave predstavnika većine, u medijima naročito, da je ovo najmanja vlada u istoriji koja se najbrže formira. Ni jedno ni drugo nije tačno, a moram da kažem, istine radi, da predlog ove Vlade da ima toliko ministarstava je za jedno ministarstvo manje nego Vlada Mirka Cvetkovića, ozloglašenog Mirka Cvetkovića, kako vi kažete, i to gle čuda, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Prema tome, niste se baš tu nešto pokazali u nekoj štedljivosti.
Moram isto tako da kažem da će ova vlada biti, u kojoj neće biti, poštovani građani, smanjen broj agencija, već će se uvesti novi saveti koji će novom premijeru i svemoćnom čoveku u Srbiji pomoći da i de fakto, a ne samo de jure, svoje inače nepotrebne resore i ministre spakuju u džep i da kroz sistem saveta i kancelarija za najbrže odgovore i pisanje saopštenja vlada ovom državom.
Ovo je prvi put da se u bilo kom zakonu o ministarstvima u ovoj zemlji, ili o vladi, navodi da Ministarstvo finansija pomaže naučno-istraživačke organizacije i da ih po tom osnovu kontroliše. To nikada nije bilo i nije nam jasno uopšte kakve to veze ima sa ovom materijom i voleli bi da dobijemo neki odgovor, da čujemo zašto ste to uopšte predvideli. Kakve veze naučno-istraživačke organizacije imaju sa Zakonom o ministarstvima, osim ako ne planirate da osnujete nove naučno-istraživačke organizacije, sa ciljem da se pišu tomovi knjiga o vođi i njegovim dostignućima, pa onda da razumemo. Kakve veze to ima sa tim? Zašto bi Ministarstvo finansija Republike Srbije radilo reviziju, kada već postoji budžetska inspekcija i DRI? Osnivati nešto što se zove Republički sekretarijat za javne politike sa dve nadležnosti, poštovani građani, drage kolege – usklađivanje strategije iz zakona i davanje mišljenja na analizu uticaja zakona. Ovo naše novo ustanovljeno, legitimno i legalno naprednjačko more je odlučilo da osnuje, ponavljam, sekretarijat za javne politike. Prateći reči mandatara, ulazimo u period teških, bolnih rezova i velike štednje, ali ste uspeli da napravite sekretarijat za javne politike, istraživanje rude i gubljenje vremena.
Inače, osim ovih prerogativa, ovaj sekretarijat će moći da umesto predlagača zakona vrši procenu koliko će primena zakona da košta građane Srbije, koji inače, kao što znate, svaki predlagač inače radi. Nije nam jasno odakle motiv zašto ste ovako nešto uopšte uradili. Pravite novo administrativno telo u godini velikih rezova i štednji. Nije nam jasno zašto i zaista pitamo, moguće je da postoji neko racionalno objašnjenje.
Inače, ja sam pogledao u Evropi, ne postoji takva praksa nigde. Poznati ste i po tome da uvodite stvari koje ne postoje nigde u Evropi, pa što ne biste i ovo uradili.
Te stvari koje se tiču procene i analize i efekta zakona, u Evropi radi ili predlagač ili ministarstvo finansija ili sekretarijat za zakonodavstvo, manje-više ono što se radilo i kod nas. Nije mi jasno zašto pravite novo telo. Ne znam kome je to palo na pamet, ali sam siguran da, kada ste pravili dilove oko budućih rasporeda ničega u Vladi, onda ste odlučili da tu nekog lepo uhlebite, sto posto sam siguran, a vreme će pokazati da smo bili u pravu, ali to ionako nije važno.
Stvarate veću administraciju, pravite kroz ovo konkretno rešenje nejasan organ vrlo čudnog imena i čudnih nadležnosti i mislim da u tom smislu ovaj predlog zakona ne može doneti ništa značajno, ništa novo, osim da se samo formalizuje ko će gde da sedne. Odvojili ste neka ministarstva koja su ranije bila spojena, što smo mi tražili i u prethodnom sazivu. Tada ste nam svašta govorili, najgore moguće stvari, a sada i sami to radite. Nije to prvi put i nije jedina stvar kojom se vi okitite u svojoj praksi, pa neće biti ni ovo.
Inače, zamolio bih predlagača, ako može, nama iz opozicije, iz Demokratske stranke, da objasni odgovore na sledeća pitanja. Zašto nema ministarstva za Kosovo i Metohiju? Zašto formirate novo administrativno telo? Šta će konkretno to telo da radi i zašto? Takođe, da nam kažete kakve veze imaju ovi saveti sa funkcionisanjem Vlade i kakve veze imaju naučnoistraživačke organizacije sa Ministarstvom finansija? Prosto, da imamo neki uvid šta se htelo postići sa ovim predlogom. Pored svega toga, naravno da će Demokratska stranka glasati protiv ovog predloga zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika. Izvolite.
(Borislav Stefanović, s mesta: Po kom osnovu?)

U ime poslaničke grupe i pominjanja i gospodina Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.