Gospodine Imamoviću, ovako, u skladu sa članom 76. Ustava Republike Srbije, evo, možete da izađete iz teme dnevnog reda. To vam u ovom slučaju Ustav dozvoljava. Toliko o tome koliko smo mi kao država nedemokratski.

Hvala.
Svakako neću izaći iz teme, već ću upravo govoriti o nacionalnim savetima. Postavljam pitanje zašto je Bošnjačko nacionalno vijeće konstantno predmet i zašto se uporno Bošnjacima pokušavaju nametnuti rešenja i predstavnici koje narod ne želi, koje je pokazao da ne želi.
U diskusiji smo nekoliko puta podvukli da su Zakonu o nacionalnim savetima potrebne suštinske, a ne tehničke promene. Posebno je bitan deo o nadležnostima nacionalnih saveta.
Upravo su te političke optužbe koje su dolazile na račun Bošnjačkog nacionalnog vijeća dolazile od stranke koja je bila u svim mogućim vladama od 2000. godine pa do danas. Bošnjačko nacionalno vijeće je optuživano da nije uradilo ništa za Bošnjake. Šta je ta stranka uradila za 14 godina u vlasti da deblokira procese primene individualnih, kolektivnih i manjinskih prava Bošnjaka, zagarantovanih Ustavom i zakonom ove zemlje? Postavljam pitanje – šta je ta stranka uradila za službenu upotrebu bosanskog jezika i pisma? Šta je uradila za pravo na informisanje na bosanskom jeziku? Šta je urađeno na usaglašavanju nacionalne strukture zaposlenih u državnim organima sa javnim ovlašćenjima u gradovima u Sandžaku u kojima Bošnjaci žive kao manjina? To je još jedna od grešaka većinskih partija kada manjinama nameću rešenja koja manjine ne žele.
Govorili smo o ovim izmenama i dopunama zakona i rekli smo da u njima nisu dati odgovori na brojna pitanja koja su od suštinskog značaja za ostvarivanje prava manjina, odnosno da ovim izmenama i dopunama nisu uspostavljeni novi mehanizmi za jačanje pozicije, statusa i uloge nacionalnih saveta u procesu ostvarivanja tih manjinskih prava.
Rekli smo da je država odustala, preko niza zakona upućuje pripadnike nacionalnih manjina upravo na nacionalne savete, da preko nacionalnih saveta ostvaruju svoja individualna i kolektivna prava, dok sa druge strane vidimo da država ne čini ništa da status tih nacionalnih saveta podigne na odgovarajući nivo.
Smatramo da se ovim predlogom ide korak dalje, gde država pravi sebi okvir da briše i ukida nacionalne savete. Postavili smo pitanje – na koji način ova država želi da vodi računa o manjinama ako se ovim zakonskim rešenjima umanjuju prava zagarantovana Ustavom?
Naša namera je da amandmanima na ovaj zakon na što bolji i efikasniji način pitanje manjina uvedemo u institucionalne okvire, a jedan od predloga jeste da se afirmiše postojanje onog Saveta Republike Srbije za nacionalne manjine. Rekli smo da je on već oformljen 2009. godine u julu, ali do sada nije zaživeo. Sastav tog saveta dovoljno govori. U sastavu tog saveta treba da sede premijer, nadležni ministri, predsednici nacionalnih saveta i narodni poslanici izabrani sa manjinskih lista. Ovaj savet bi trebalo da se stara o očuvanju, unapređenju i zaštiti nacionalnih, etničkih, verskih i kulturnih posebnosti pripadnika nacionalnih manjina, ali rekli smo da bi preduzimao preventivne mere na otklanjanju prepreka ka ostvarivanju tih prava.
Pitanje položaja nacionalnih manjina u Republici Srbiji i ostvarivanje njihovih individualnih i kolektivnih prava regulisano je kroz set zakona. Spomenuli smo, želim opet da skrenem pažnju na njih. To je Savezni zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine, set zakona iz oblasti obrazovanja, kulture, informisanja, službene upotrebe jezika i pisma, Zakona o upotrebi ličnih dokumenata, Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Skrećem pažnju i na ratifikaciju međunarodnih dokumenata. Kako bi se pitanje položaja manjina adekvatno tretiralo i rešilo, smatramo da je neophodno doneti jedan opšti, krovni zakon koji bi nastao spajanjem ovih spomenutih zakona, posebno spajanjem Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine i Zakona o nacionalnim savetima iz 2009. godine, a on bi upravo trebao, podvlačim ovo nekoliko puta, da se temelji na Rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 1985 usvojene 04. aprila ove godine. Takvim zakonom bi se sistemski i sveobuhvatno rešilo pitanje ostvarivanja prava manjinskih naroda. Kao legitimni predstavnik Bošnjaka u ovom parlamentu, upozoravam vas da ova postojeća i buduća zakonska rešenja krše ljudska i manjinska prava i vode u asimilaciju Bošnjaka.
Jedan je od najsvežijih dokaza je i onaj o sastavu RIK, gde smo mi tražili da predstavnici manjinskih poslaničkih klubova dobiju mesto člana RIK, a zamenici RIK da dolaze iz manjinskih parlamentarnih stranaka koje nisu u sastavu poslaničkih klubova. Videli smo da taj sastav nije uvažen i kako očekujemo da RIK, koja treba da sprovodi izbore za nacionalne savete, nema u svom sastavu predstavnike parlamentarnih stranaka manjinskih naroda koji sede u ovom parlamentu. Znači, tražimo da uvažite naše sugestije, jer u suprotnom ovakvi predlozi su za nas neprihvatljivi i mi ćemo u danu za glasanje glasati protiv. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Predrag Mijatović, po Poslovniku.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Prekršili ste član 106, objasniću i zašto, koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.
Međutim, vi ste se pozvali na član 76. Ustava Republike Srbije dozvolivši prethodnom govorniku da iznese masu neistina i optužbi na račun vladajuće stranke i na institucije Republike Srbije, jer član 76. Ustava na koji ste se vi pozvali kaže da se pripadnicima nacionalnih manjina jamči ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zaštita, zabranjena je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini itd.
Mislim da nikakvo pravo niste imali da dozvolite gospodinu, odnosno govorniku pre toga da iznese svoj politički stav, koji se ne može nazvati političkim stavom, nego masom neistina koje je izneo u svom govoru. Mislim da ste prekršili Poslovnik, odnosno član 106. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala.

Kolega Mijatoviću, kada ste već citirali član 76. Ustava Republike Srbije, onda se trebali da citirate stav 3. Smatram da nema povrede Poslovnika zato što je već u početku izlaganja kolega, koji je predstavnik jednog dela bošnjačkog naroda, izneo primedbe na rad njihovog saveta i mogu da smatram da su to bile njihove međusobne optužbe, bez želje da u to upetlja državne organe. Bio sam malo tolerantniji prilikom primene Poslovnika i zato smatram da nema povrede.
Da li želite u danu za glasanje da se izjasnimo o povredi Poslovnika? (Ne)
Reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi poslanici, zaista sam se trudio da, iako nisam pravnik, budem profesionalan i da ukažem na zaista ozbiljne nedostatke koje je imao prethodni zakon. Zahvaljujem se svima koji su ozbiljno učestvovali u debati, držeći se ovog reda. Zahvalio bih se ozbiljnoj opoziciji. Čuli smo da je jedan deo opozicije, koji predstavlja gospodin Vladimir Pavićević, ozbiljno pohvalio proceduru i način nastanka ovog zakona, kvalitet njegovog vokabulara i iznošenja svih onih manjkavosti koje je taj zakon imao.
Pokušao sam da ukažem na kakve lomove nekvalitetan zakon može da donese i to se videlo. Uzeo sam taj primer kroz instituciju osnivanja Bošnjačkog nacionalnog vijeća.
U svakom slučaju, želim da se zahvalim Vladi što je ovaj zakon, koji je za nas, mogu reći da sam autohtoni Bošnjak i tako sam ovde delegiran i izabran na listi, izuzetno i krucijalno važan. O njegovom kvalitetu smo čuli toliko toga. Moja poslanička grupa će ga podržati.
Želim da svim Bošnjacima čestitam praznik 10. maj Dan zastave i da se zahvalim gospodinu Vučiću što je počeo da realizuje svoje obećanje. Mi ćemo ga tvrdo podržati u borbi protiv korupcije i svakakvih zloupotreba i ja ću to, kao predstavnik građana ove države, podržati i na tome insistirati. U tom pravcu bila je moja kritika zloupotrebe finansija na koju sam ukazao, a to su sve dostupni podaci revizora koga je angažovalo to Vijeće.
U svakom slučaju, želim da kažem da ćemo ovaj predlog podržati i da je zaista kvalitetan. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Enis Imamović, povreda Poslovnika.

Samo želim da iskoristim priliku da ukažem na povredu Poslovnika. Ne znam da li ste vi bili u obavezi, verovatno smatrate da niste, da upoznate prethodnog govornika da Dan bošnjačke zastave nije 10. maja, nego 11. maja. Dakle, Dan bošnjačke zastave u Republici Srbiji se slavi 11. maja. Hvala.

Izvinjavam se što to ne znam, ali vi ste ispravili tu nepravilnost, pa vam se zahvaljujem.
Reč ima ministar u Vladi Republike Srbije dr Kori Udovički.

Dobar dan svim poslanicima. Htela bih da se zahvalim na ovom veoma temeljnoj raspravi i na veoma korisnim sugestijama i gledištima koja smo dobili danas, kao i na jakoj podršci koju sam uočila u ovoj raspravi za nešto što treba da podržimo u načelu, a raspravićemo, ako bude potrebno da se menjaju neke pojedinosti, pogledaćemo veoma pažljivo amandmane koji su podneti, ali znamo da ovaj nacrt zakona predlaže rešenja o određenim problemima koje svi identifikujemo, kao i da će ovaj nacrt, ako bude usvojen, te probleme u velikoj meri otkloniti.
Hoću da kažem da ta jaka podrška dolazi, kao što je poslanik Pavićević rekao, zbog toga što je ovaj zakon donet pažljivo, u jednoj dugoj, ali i inkluzivnoj proceduri, gde je mnogo predstavnika nacionalnih manjina, odnosno saveta, a i međunarodne zajednice, različitih vladinih organa imalo prilike da da svoje mišljenje. To svakako nije moja zasluga.
Činjenica što se on ipak donosi po hitnom postupku je posledica okolnosti i primer okolnosti u kojima nešto i treba po nekada da se donese po hitnom postupku.
Pre svega, ja bih da odgovorim na mišljenje da se o pravima ne može govoriti po hitnom postupku. Ovde nije reč o pravima nacionalnih manjina. Ovde je reč pre svega o proceduralnim pitanjima koja će obezbediti da se ta prava onako kako su već određena zakonom ostvaruju na ne sporniji način.
Htela bih da istaknem da je i naše žaljenje što nismo bili u mogućnosti da uključimo u ovaj nacrt zakona činjenicu da je Ustavni sud našao određene stavove u njemu neustavne, ali nakon odluke tog suda održana je rasprava u Ministarstvu, sastanak sa predstavnicima svih nacionalnih saveta i prisustvovali iz delegacije EU, šef Političkog odeljenja. Na tom sastanku je zaključeno da je neophodno pristupiti izmenama i dopunama tog zakona onako kako su do tada bili pripremljeni, a mislim da su u tom trenutku već prošli javnu raspravu i da ga treba proslediti po hitnom postupku u parlament nakon konstituisanja novog saziva da bi po ovom popravljenom, da tako kažem, postupku izabrani nacionalni saveti u oktobru mogli, njihovi predstavnici, da učestvuju u izradi novog zakona ili izmeni i dopuni novog zakona. Videćemo šta je najbolji oblik u tom trenutku. Znači, da bi mogli da učestvuju i daju svoj doprinos nakon sveobuhvatne analize kako da se najbolje uzmu u obzir zaključci tj. odluka Ustavnog suda.
Sa tim u vezi, svakako ćemo pristupiti radu nacrta tog novog zakona ili izmenama i dopunama zakona pre tog oktobra kako bi do izbora i završetka konstituisanja novih nacionalnih saveta bili u mogućnosti da tim predstavnicima damo jasno razrađene, pripremljene dileme koje još uvek budu postojale, a naravno da ćemo u taj postupak uključiti naročito predstavnike nacionalnih manjina u ovom uzvišenom domu.
Takođe bih da naglasim da prepoznajemo da je ovaj zakon u svom naporu da suzi prostor za nesporazume ili zloupotrebe u proceduri izbora nacionalnih saveta ili podržavanju njihovog rada uvodi nekako komplikovane, ne tako jednostavna pravila.
Takođe bih da odgovorim poslanici Gordani Čomić koja nažalost više nije tu da se sasvim slažem sa njom. Kao ministar za državnu upravu i kao potpredsednik Vlade zadužena za koordinaciju, za odlučivanje i donošenje politika unutar Vlade, veoma ću se zalagati za proces donošenja politika još bolje uredi i sistematizuje i da se držimo zaključaka koje je i parlament doneo. To je nešto što se neće desiti preko noći i opet ovde imamo primer slučaja kada to nije moglo tako da bude. Međutim, mi smo već pristupili izradi tri podzakonska akta koji će da bliže urede sadržaj i način vođenja registra nacionalnih saveta nacionalnih manjina, posebnog biračkog spiska, kao i oblik i sadržaj obrasca za prikupljanje potpisa birača koji podržavaju elektore.
Takođe se obavezujem da izradimo i uputstvo i da proverimo pažljivo pre nego što ga pustimo u opticaj, da ono bude dokument koji pomaže članovima nacionalnih manjina u rešavanju postupka koji je pred njima.
Htela bih i da odgovorim na nekoliko suštinskih komentara koji su provejavali u diskusiji danas. Pre svega da kažem da ćemo se tim pitanjima dalje baviti kada pristupimo izradi novog zakona ili zakona o izmenama i dopunama zakona, da postoji problem politizacije rada saveta nacionalnih manjina i da postoje i drugi problemi, a naročito, čula sam više puta, u finansiranju.
Mislim da nam je ovaj zakon upravo dokaz ili pokazuje činjenicu da se demokratija ne gradi preko noći. Postoje namere i pravni, proceduralni okviri za koje se ovaj dom dogovara da će da postavi i kojih sve zainteresovane strane treba da se drže u realizovanju i postoji potreba da se ti okviri poprave. Postoji potreba da se razmotri kako se ta prava realizuju. Postoji i potreba da se državni organi i izvršna vlast više uključe u nezavisne institucije, u to da se suština prava sve bolje realizuju na terenu. Mislim da je ovo jedna oblast u kojoj vidimo da je to tako. Mislim da je ovaj zakon i saglasnost koja postoji oko njega primer toga da će sigurno sledeći sazivi nacionalnih saveta imati mogućnost da rade bolje, a sigurno ćemo opet naći probleme u njihovom radu koje možemo i treba da otklanjamo.
U tom kontekstu, mislim i da je prigovor da je nedavanje RIK-u nadležnosti, odnosno zaduženja za sprovođenje ovih izbora, da će to politizovati, mislim da ne stoji. Ali, vreme će pokazati. To je najstručnije i najobučenije telo za praćenje i organizaciju izbora, a u njemu ima desetak predstavnika nacionalnih manjina. Opet, vreme će pokazati i moći ćemo da razmislimo o tome da li postoji još nešto u pravilima koje ovaj dom postavlja, koji mogu da smanje politizaciju rada ovih saveta. Na kraju krajeva to je izbor samih nacionalnih manjina kako će se oni organizovati i kako će njihovi saveti da zastupaju njihovo pravo na kulturnu autonomiju.
Još samo to da pomenem da je bio zanimljiv komentar poslanice Čomić da je potrebno i poverenje da bi jedno društvo moglo da funkcioniše. Apsolutno se slažem sa tim. Nadam se da će široka saglasnost i naš rad, rad mog Ministarstva u ovom domu da unapredi stvaranje i razvijanje poverenja u našem društvu koje je neophodno da bi bilo kakva institucija mogla da funkcioniše. Isto tako je tačno da kada bi bilo puno poverenje onda nam zakoni ne bi bili potrebni. Ovaj zakon pišemo i menjamo upravo da bismo ostavili jasan prostor onome što treba da bude prostor za realizaciju kulturne autonomije i prava nacionalnih manjina, a menjamo ga da bi suzili prostor nesporazumima i bilo kakvom nesporazumu u vezi sa tim u šta smo imali poverenje kada smo ušli u realizaciju nečijih prava.
Još jednom da naglasim da verujem da će dobar deo amandmana koje dobijamo i koje ćemo pažljivo da razmotrimo, da ćemo ih smatrati pre svega prilozima za diskusiju za izradu sledećeg zakona. Sa tim u vezi bih da spomenem da je diskusija o savetu nacionalnih manjina van okvira ovog zakona, ali da o tome može da se razmišlja u nekoj budućnosti. Hvala.