Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, hteo bih samo da kažem tri stvari na ovo što je rekao gospodin Babić.
Žao mi je, ukoliko je ta reč – mora koju sam ja upotrebio u svom govoru izazvala ovakvu vrstu reakcije, izvinjavam se zbog toga, ali kada sam rekao – mora samo sam hteo da saopštim da postoji neki logički sled kojeg moramo da se držimo u praćenju nekih stvari.
Ako prihvatimo da je Vlada opredeljena za izvesne vrednosti o kojima se ovde govori da je Napredna stranka takođe opredeljena za te vrednosti, onda ja prateći logiku dolazim do toga da ovom amandmanu moramo da posvetimo posebnu pažnju i da ga prihvatimo, ja mislim gospodine Babiću, to je bila moja sugestija, nikako zapovednička ili nešto slično.
Druga stvar, tačno je, nas smo dvojica ovde članova nove stranke i poslanika nove stranke u ovoj skupštini, nas dvojica takođe predstavljamo volju nekih građana u Republici Srbiji.
Volja tih građana, takođe mislim treba da bude poštovana. U našem dosadašnjem radu mi smo se za svaki predlog zakona koji je došao pažljivo pripremali. Za svaki spremali amandmane kako bi se popravljalo, po našem shvatanju, to što je došlo.
Kada smo dobili predlog zakona za koji smo ocenili da je dobar, mi smo rekli – ovo je dobar predlog zakona.
Smatramo da i vi to treba da radite, da uvažavate ove amandmane i da kada procenimo ovde, a čini mi se da imamo sada jedan osećaj i da se on širi ovde među poslanicima, čini mi se, vidim na osnovu njihovih diskusija da je dobar amandman, hajde da usvojimo taj amandman.
Na kraju, mislim da je ovde jedna stvar veoma važna. Na ovoj tački možemo i da pratimo odnos države prema nacionalnoj zajednici koji je posebno osetljiv i tu treba da se ta osetljivost ispolji i kroz ovo uvažavanje ovog amandmana. Samo sam toliko hteo. Hvala vam.

Hvala.
Preostalo vam je još 57 sekundi od vremena predviđenog za raspravu u pojedinostima kao samostalnog poslanika.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, pravo na repliku.
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, jedna sugestija.
Kao što meni merite sekunde posle dva minuta, merite i direktno obraćanje drugih narodnih poslanika čime ste prekršili Poslovnik, ali ga neću reklamirati što ne znači daneće druge kolege iz poslaničke grupe SNS, to uraditi u budućnosti.
Sa druge strane, pošto sam tražio pravo na repliku i prihvatam izvinjenje, mislim da je to džentlmenski i dobar stav kada neko pogreši da javno ustane i da kaže – izvinite na reč – morati, na interpretaciju same reči morati.
Međutim, ono što definitivno provejava kod ovog amandmana, ne kod predlagača već kod nekih narodnih poslanika koji su se uključili u debatu o tom amandmanu je potreba da se neko sa nekim svađa u našem društvu, da se gaje različitosti, da se na tome poentira.
To je neodgovorna politika. To je neodgovornost i prema našem društvu, neodgovornost i prema predlagaču amandmana, neodgovornost i prema Vladi Republike Srbije, neodgovornost prema državi. Ne znam zbog čega nekome odgovara i u ovoj sali ili uopšte, bilo gde u Srbiji što će se neko sa nekim u Srbiji svađati.
Mi ne želimo takvu politiku. Još jednom ću reći da želimo politiku dijaloga. Ta politika dijaloga, kada se suoče stavovi i predlagača amandmana, ali i predlagača zakona, su doveli do toga da se ovaj amandman ne prihvati.
Idemo dalje. Komuniciraćemo, radićemo. Zar je ovo poslednji zakon i da li stavljamo tačku na izmene i dopune Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina? Naravno da ne. Naravno da svaki zakon, pa i ovaj zakon, mora da doživi brušenja, mora da doživi dorade, da će te dorade i brušenja formirati vreme, ali nemojte da se iko neodgovorno ponaša i prema ljudima koji su glasali da bi svako od nas bio predstavnik građana i da bi ušli u ovu salu, neodgovornosti prema njima, neodgovornosti prema svim ostalim građanima tako što ćemo voditi politiku svađa umesto politiku približavanja. U tome se razlikuje poslanička grupa od 136 poslanika u odnosu na nezavisne narodne poslanike.

Vreme, gospodine Babiću, predviđeno za repliku je isteklo. Hvala lepo.
Reč ima narodni poslanik Predrag Mijatović. Izvolite.

Odustajem.

Reč ima narodni poslanik Vladica Dimitrov. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se povodom ovog amandmana, iz jednog, po meni, važnog razloga, a to je da ova diskusija ne ode u pogrešnom smeru i da se ne bi pretvorila u jednu raspravu između pripadnika jedne nacionalne manjine i predstavnika većinskog naroda.
Naime, kao pripadnik Bugarske nacionalne manjine, opet to pominjem, svima je ovde jasno da prava nacionalnih manjina nisu prekršena nijednim zakonom Republike Srbije. Naprotiv, unapređuju se. Samim tim što je Savez vojvođanskih Mađara učestvovao i u izradi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, dovoljno govori u prilog tome.
Osnovni problem nije odnos između nacionalnih manjina i većinskih naroda, nego je osnovni problem u tome što nacionalne manjine izuzev, da kažem, mađarske nacionalne zajednice, nisu dobro organizovane u ostvarivanju upravo svojih zakonom zagarantovanih prava. Zato i smatram da mi kao političari i pripadnici nacionalnih manjina imamo jednu osnovnu ulogu - da motivišemo naše pripadnike da uzmu aktivno učešće u institucionalnom životu Republike Srbije.
Naravno, podržaću i kolege koje su govorile da ne treba podržati ovaj amandman, ali i one koji su rekli da treba naći ili iznaći neko rešenje da se reši upravo ovo pitanje. Podržaću ih iz dva razloga. Prvo, pripadnici nacionalnih manjina, uključujući, naravno, i albansku nacionalnu manjinu, moraju da motivišu svoje sunarodnike da aktivno učestvuju u životu Republike Srbije, da se, naravno, odazovu popisu da bi ostvarili svoja prava. Ali, s druge strane, podržavam i ministarku da će se naći neko naravno, zakonom definisano rešenje da se i ovaj problem sagleda, a sve u cilju dobrog suživota manjinskog i većinskog naroda. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

  Zahvaljujem. Koristim vreme poslaničke grupe.
Želim da doprinesem ovoj diskusiji sa jednom napomenom ministarki Kori Udovički. Rasprava koja se upravo odvijala u ovoj sali vam pokazuje da javna rasprava ne može da pokrije sve ono što mogu narodni poslanici u sali amandmanima ili međusobnom razmenom argumenata u dijalogu, pa onda u debati. Ako to sad nije očito bilo, onda verovatno neće biti nikad.
Problem sa neodazivanjem popisa, a broj sa popisa kao ključni za određivanje broja članova nacionalnog saveta i amandman koji je pred nama, u suštini najveću teškoću će staviti pred Kori Udovički.
Želim da pomognem koliko god mogu da taj problem bude rešen poslaničkim pitanjem, na primer, što je najjednostavnije, da vas svojom ustavnom nadležnošću pritiskam da mi odgovorite da li ste našli rešenje, ali i nastavkom dijaloga ovde, jer budući zakon će biti u raspravi u ovoj sali nakon izbora. Ovaj amandman se odnosi na izbore. Razlika je ogromna.
Druga stvar, ovo što je slikovito, nažalost, ali to je dijalog i to je demokratija. Pravo da govorite šta mislite podrazumeva da slušate i ono što vam se nikako ne dopada, a bilo je dosta toga ovde rečeno što se meni nikako ne dopada, ali to je pravo koje ću ja braniti svakome u ovoj sali. Dakle, ilustracija rasprave, koju smo ovde imali, daje mi za pravo da vežem ovaj amandman sa mojom argumentacijom o tome da nije dobro rešenje brisanje nacionalnih saveta iz registra sa obrazloženjem – nisu zainteresovani.
Evo prvog pitanja. Kako ćete oceniti volju pripadnika dela nacionalne zajednice da bojkotuje izbore? Da li su zainteresovani ili su nezainteresovani? To je potpuna, kako da vam kažem, verovatna situacija za bilo koju od nacionalnih zajednica da nekakva lista poziva na bojkot izbora. Šta će to biti? Da li su time zainteresovani ili nisu?
Drugo, pravo da bojkotujete izbore imate i u zakonu na koji se poziva sve ove izmene i dopune, o izboru narodnih poslanika. Da li ikome pada na pamet da ospori pravo političkim strankama, koje učestvuju na izborima, da te izbore bojkotuju sa svojom strategijom? Da li razumete koliko je osetljivih tema u odluci ministarstva koja se završava time da nacionalna zajednica ne pokazuje zainteresovanost za osnivanje i rad nacionalnih saveta?
Zato vas molim da još jednom razmislimo podrobno o svim amandmanima, o svoj argumentaciji koja se ovde čula. Uporedimo je sa javnom raspravom pokušajmo zajedno da sada nađemo rešenja koja neće stvoriti probleme na terenu.
Ovde smo čuli od predlagača amandmana – a šta ako na posebnom biračkom spisku bude upisano, a postaviću i to pitanje sa ažuriranjem, jer ih sada ima 27.000, a da se osnov, isto tako zakonski, za broj nacionalnih saveta vuče iz drugog podatka, ko će to rešiti? Da li ovi nisu bili zainteresovani, da li su zainteresovani? Pravimo nepotreban problem.
Dozvolite mi da ponovim da ću pokušati u okviru svojih nadležnosti kao narodne poslanice da oživim dijalog koji ja ne sumnjam da će biti dobar i između predstavnika ministarstva i vas lično i predstavnika one nacionalne zajednice koja smatra da ima problem.
S nadom da, koliko god mi ne bilo pravo da čujem razne izraze i argumentacije u ovoj sali, neće biti svesti o tome šta smo mi ovde u stvari izgovorili, želim da podržim vas i da to ostane zapisano u stenogramima kao poslanica opozicije, zbog toga što tačno znam dimenzije problema koji su pred vama i odgovornost koju preuzimate na sebe da ovaj problem rešite tako da zakon ne bude kršen, da prava nacionalne zajednice ne budu ugrožena, a da svi razumemo koliko će to biti teško za svakoga ko će gledati rešenja koja ćete sa svojim saradnicima, nadam se, naći i za temu amandmana koji je pred nama. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.