Zahvaljujem. Uz dva minuta na raspolaganju za amandman, koristiću i vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe DS.
Amandman suštinski traži uklanjanje odredbe i rešenja o brisanju iz registra nacionalnih saveta. Vlada je odgovorila sledećim obrazloženjem o razlozima neprihvatanja mog amandmana. Citiram: „Amandman se ne prihvata iz razloga što je uvođenje instituta brisanja nacionalnog saveta iz registra logična posledica konstrukcije u kojoj formiranje nacionalnog saveta predstavlja izraz slobodne volje pripadnika nacionalne manjine, što dosledno sprovedeno podrazumeva da odsustvo takve volje, izraženo kroz nezainteresovanost za obrazovanje nacionalnog saveta nacionalnih manjina, utiče na postojanje samog nacionalnog saveta“.
Dakle, ako postoji nezainteresovanost za obrazovanje nacionalnog saveta, kako to može da utiče na njegovo postojanje? Ako on ne postoji, kako može da se briše iz registra?
Nije ovo prvi put i nije reč o Vladi kojoj sam ja opozicija. To je sklonost izvršne vlasti, bez obzira da li je ja podržavam ili ne podržavam. Ja smatram da je posao narodnih poslanika da ne ćute, ni kad se radi o informacijama i obrazloženjima koje podnosi Vlada koju podržavam ili kojoj sam u opoziciji, jer je to zajednička šteta. Dakle, ovo ovako ne može da bude napisano.
Da bude potpuno jasno, vi kažete da nezainteresovanost za obrazovanje nacionalnog saveta utiče na postojanje samog nacionalnog saveta. Dakle, ili je nacionalni savet obrazovan ili nije? Ako smatrate da se radi o nezainteresovanosti pripadnika nacionalnih zajednica da učestvuju na izborima, to opet ne bi moglo uz ovo i ovakvo obrazloženje, jer postoji i predlog rešenja obustave izbora i slično, a ako se radi o tome da hoćete da kažete da će postojati nadzor nad radom nacionalnih saveta i da rezultat tog nadzora može da bude brisanje iz registra, onda nam nedostaje jedan ogroman deo dijaloga o tome kako će ministarstvo da ceni da li je nacionalni savet zainteresovan ili nije, da li se oni bave svojim ustavnim ovlašćenjima, sa kulturom, obrazovanjem, informisanjem i upotrebom službenog jezika?
Daću vam samo jedan primer. Da li je nezainteresovanost Nacionalnog saveta ukoliko je očito da se na teritoriji na kojoj postoji nacionalna zajednica koja koristi službeni jezik i pismo ne sprovodi odredba o upotrebi službenog jezika i pisma i nacionalne zajednice na putokazima i na tablama sa informisanjem.
Ako nacionalni savet ćuti, da li je to razlog da se briše iz registra? Ako ne ćuti, kakvi sve događaji mogu iz toga da proisteknu?
Namerno ću dati primere koji su na ivici karikature zato što je ovo obrazloženje sa donje ivice karikature i zato što se ne razume da se volja da se reše problemi, koji postoje u primeni postojećeg zakona, pretvorila praktično u volju da se ne razmisli dovoljno o tome kakvo će ovo rešenje proizvesti u obrazovanju nacionalnih saveta.
Ako se istovremeno kod drugih članova pozivamo na paralelu, jer se radi o izborima, sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, sada opet karikaturan primer, ako na neke nacionalne izbore izađe ukupno 700 birača, da li će ikom pasti na pamet da briše iz registra, iz Ustava Narodnu skupštinu Republike Srbije? Ako Narodna skupština ne zaseda godinu dana, što je inače bio slučaj tokom 2006. godine kada smo imali zamrznutu saradnju sa EU, skoro godinu dana nismo zasedali, da li će se to ocenjivati kao nezainteresovanost nas poslanika za rad i nadležnosti iz ustavnih i zakonom propisanih nadležnosti Narodne skupštine? Oba primera namerno karikiram, zato što se kao odgovor na temu kojoj ja nudim argumentaciju obrazloženja kaže - da nezainteresovanost za obrazovanje nacionalnog saveta utiče na postojanje samog nacionalnog saveta.
Način na koji ćemo imati prvi slučaj brisanja iz registra će nažalost dati za pravo nama koji smatramo da ovu odredbu i ideju o brisanju iz registra treba brisati iz Predloga zakona, ali to će biti opet kasno. Moje zalaganje za ovakvo rešenje i podrška amandmanima koleginice Olene Papuge ide upravo u pravcu toga da jednom uradimo na vreme ono što će sasvim sigurno vreme pokazati da je pogrešna odredba.
Za kraj pokušaja odbrane ovog amandmana o potrebi brisanja odredbe o brisanju iz registra, moram da vam najavim i ustavnu žalbu, odnosno žalbu kojom ću tražiti ocenu ustavnosti ove odredbe, jednom kada bude usvojena, jer nemam sumnje da će biti usvojena. Ne bih volela, možda će vam zvučati paradoksalno, ali ne bih volela da mi Ustavni sud da za pravo, jer će to biti drugi put, da Ustavni sud ocenjuje neke odredbe u Zakonu o nacionalnim savetima neustavnim. To je prosto moja obaveza, jer duboko verujem da smo u pravu kada smatramo da je odredba kojim se nacionalni saveti brišu iz registra nedovoljno promišljena, neće dati dobar rezultat, nikome neće biti od koristi.
Sa punim razumevanjem motiva da se jedna ovakva odredba unese, ali i sa molbom da kada krene rasprava na Ustavnom sudu o oceni ustavnosti, kao što sam podnela ocenu ustavnosti odredbi koje traže od žena koje ili prekinu trudnoću ili izgube trudnoću, da joj se svi podaci objavljuju, javno i šalju u RZZO, takođe smatram povredom prava. Iz istih razloga smatram da je ovo povreda prava koje nacionalnim zajednicama garantovano Ustavom, i inače garantovana drugim odredbama istog zakona.
Ne verujem da postoji Ustavni sud koji bi rekao da može da postoji neko koji bi cenio da li su pripadnici nacionalne zajednice zainteresovani ili nisu za ostvarivanje svojih prava, da onda donese ocenu da nisu zainteresovani, i da ih onda briše iz registra uz poruku - možete ponovo na izbore kada dođu redovni izbori za nacionalne savete, pa da vidimo da li ćete onda pokazati zainteresovanost. Tako ova odredba izgleda u realnosti i tako će se pokazati da je nepotrebna. Hvala vam.