Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, prioritet Srbije je sigurno reforma poslovnog okruženja i stvaranje jednih uslova za nove investicije i za zapošljavanje.
Predlog današnjeg zakona omogućava olakšice privatnom sektoru uz podsticaj zapošljavanja i povraćaj plaćenih doprinosa. Predlogom današnjih zakona vrši se izmena visine stope za penzijsko-invalidsko osiguranje sa 24 na 26% i za zdravstveno osiguranje sa 12,3 na 10,3%, ali smanjenjem doprinosa za zdravstveno osiguranje smanjuje se i prihod RZZO za oko 18 milijardi dinara do kraja godine. Zdravstveni fond, koji ni danas nije u tako dobroj situaciji, ovim smanjenjem doprinosa biće sigurno osiromašen, jer i ova izdvajanja su jedna od najredovnijih , zato što poslodavac svakog meseca prilikom isplaćivanja plata uplaćuje u Fond zdravstvenog osiguranja.
Sa druge strane, imamo i poljoprivrednike koji u vrlo malom broju uplaćuju zdravstveno osiguranje, jer tu postoji dosta problema i smatram da, iako je bilo pokušaja davanja nekih olakšica, ovaj sektor, tj. poljoprivrednici i njihovo zdravstveno osiguranje se ne može rešiti bez pomoći države.
Zatim, deca, trudnice, porodilje, iako nemaju zdravstveno osiguranja oslobođeni su plaćanja i mogu imati zdravstvenu knjižicu. Pogodnosti imaju i preduzeća u restrukturiranju, kao i ceo član 22. Zakona o osiguranju, gde pripadaju stariji od 65 godina i nezaposleni.
Neću navoditi ceo ovaj zakon, ali kao lekar zaista smatram da svih 7,2 miliona građana Srbije treba da imaju zdravstveno osiguranje, jer onda neće se javiti samo kad je potrebna nužna zdravstvena zaštita, već i onda kada treba sprečiti, kada treba odraditi na preventivi.
Međutim, sa druge strane, ti finansijski pokazatelji su mnogo neumoljiviji. Prema finansijskom planu RZZO, za 6,9 miliona osiguranika za ovu godinu 2014. je predviđeno 290 evra po glavi stanovnika za njihovo lečenje.
To je u svakom slučaju veliki pomak u odnosu na prošlu godinu kada je 5,5 miliona građana bilo aktivno osigurano i bilo je po 230 evra po stanovniku za zdravstvenu zaštitu. Ovo je sigurno pomak, gde se 1,4 miliona građana smatra da će biti osigurano u ovoj godini, što je dobro, ali ne znam da li je dovoljna cifra od 166 evra. Ako se oduzmu primanja zaposlenih u zdravstvu, 166 evra ostaje za preglede, operacije, lekove i sve one druge potrebe koje su pacijentu neophodne. To je pet puta manja suma nego što je u okruženju, skoro pet puta.
Recimo, ako se poredimo sa Hrvatskom izdvajanje na godišnjem nivou je po 780 evra po stanovniku. U Sloveniji 1.250 evra, a Nemačka više od 3.500 evra. Međutim, šta nam ovo znači? Ako poredimo Srbiju i ako se rangiramo prema zemljama gde želimo da se nađemo, prema zemljama EU, ako želimo da budemo ta 29 članica, po prirodnom priraštaju Srbija je na 20 mestu, prosečna starost stanovništva je na 21 mestu, a očekivana starost u odnosu na broj rođenih je na 29, zadnjem mestu, smrtnost od malignih, kardio-vaskularnih bolesti su u samom vrhu, broj lekara na 1000 stanovnika zauzima 25 mesto. Šta nam to govori? Pre svega, mislim da je potreban dobar plan, zajednički plan, zajedničko delovanje komplenog Ministarstva, države i svih zaposlenih. Mislim da taj plan postoji, postoje dobro urađene strategije iz raznih oblasti, a potrebno je da ih samo poštujemo, a za to je potreban novac. Zato je zdravstvu potreban novac.
Kada govorim o ovom delu, rekla bih za zdravstvene radnike, godinama nose teret raznih nedaća, kriza i ne bih želela da se sutra desi da lekari budu ti koji će na svojim plećima osetiti ove ekonomske mere od strane raznih komisija RZZO, jer u medicini dva i dva često nisu četiri.
Zamolila bih vas, gospodine ministre, da u slučaju nedostajućih sredstava, a sigurno će biti za razne potrebe, se iznađu neophodna sredstva za zdravstvenu zaštitu i za čitav sektor zdravstva, jer mislim da je zdravlje prioritet, jer zdrava nacija je i srećna nacija, zdravi ljudi su sposobni da rade i da grade. Hvala.