Vrlo ću kratko da odgovorim na par stvari, vezano za socijalno-ekonomski savet.  Ova i druge mere koje su ekonomske politike koje se predlažu jesu zapravo bile debatovane na sednici ekonomskog saveta iz dva dela, a poslednja je bila sad u subotu ujutru.
Što se tiče malih i srednjih preduzeća, i o tome ćemo u toku ove sednice imati prilike da razgovaramo, bilo kroz ove subvencionisane kredite, to neće biti jer je to uredba Vlade, ali, imamo i Apeks III-a, odnosno Apeks V, koji će biti na to usmeren. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Neka se pripremi narodni poslanik Milisav Petronijević. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Uvaženi ministre, mi danas ovde imamo predloge dva zakona, koja u suštini, po našem dubokom uverenju, zaista ne donose nikakve efekte koji su toliko dugo najavljivani. Zbog toga ih mi ne možemo podržati.
Prvo ću se osvrnuti na jednu stalnu nejasnoću i nekonzistentnost na koju se pozivaju često poslanici vladajuće većine, a koju vi možete pomoći, ministre. Naime, na sajtu vašeg ministarstva piše da od 2012. godine imamo rast nezaposlenosti i da je ovog trenutka 29,9%, dakle, da imamo 30.000 novonezaposlenih u Srbiji. To je na vašem sajtu i to mogu da vam pokažem, ako mi ne verujete, ministre. Ja bih voleo da ubuduće izbegavamo ovo gađanje ciframa koje nema nikakvog smisla i ne donosi nikakav boljitak.
Ovim predloženim zakonima, po našem mišljenju, povećava se stopa doprinosa za PIO fond za 2%, a smanjuje se doprinos za zdravstvo za 2% i modifikuju se postojeće podsticajne mere za novo zapošljavanje. Identično povećanje stopa za PIO i smanjenje za socijalno osiguranje ne smanjuje opterećenje poslodavcima, ali značajno smanjuje ukupna sredstva za zdravstvenu zaštitu građana za 250 miliona evra, otprilike.
Inače, vi ste malo pre rekli jednu zanimljivu stvar prilikom replike s kolegom Živkovićem. Ako sam ja vas dobro razumeo, rekli ste da kvalitet zdravstvene zaštite nije u korelaciji sa novcem. Ja mislim da je to velika greška i da sigurno niste tako mislili. Nažalost, i te kako je u vezi sa novcem. Ako smanjite izdvajanje za 260 miliona evra, kako vi lično objašnjavate da neće i ovako ruiniran zdravstveni sistem biti u još težoj situaciji? To me jako zanima da čujem vaše objašnjenje, vrlo konkretno ako je moguće.
Pri tome, zbog većih izvornih prihoda Fonda PIO se smanjuje iznos koji se iz budžeta izdvaja za penzije, čime se stvara jedan privid, veštački stvoren, o manjem budžetskom deficitu. Vi ste ovo uradili da biste napravili privid smanjenog budžetskog deficita. Smanjujete kvalitet zdravstvene zaštite, koji je inače na jako niskom nivou, za 260 miliona evra, i dolazimo zaista u jednu vrlo interesantnu situaciju ponovnog dizbalansa između onoga što vi stalno najavljujete i onoga što nam dajete kroz zakonske predloge.
Inače, ove olakšice za novo zapošljavanje su manje nego one koje je primenjivala prethodna Vlada, pa čak više i ne ciljaju ugrožene grupe, kao što su mnoge kolege rekle, kao što su mladi do 30 godina i stariji od 45 godina života, što smatramo da je vrlo loše i to ćemo i mi i neke druge poslaničke grupe pokušati amandmanima da izmenimo.
Ukinuta je i zakonska zaštita od smanjenja broja zaposlenih kod poslodavaca koji koriste poreske olakšice za novozaposlene, pa tako može da se desi da poslodavac zaposli 10 radnika za koje će platiti samo 30% poreza i doprinosa, a istovremeno otpusti 15 postojećih zaposlenih, za koje plaća 100% poreza i doprinosa. To je moguće. A vi objasnite kako nije moguće?
Mere neće imati efekta jer ne može doći do povećanja broja zaposlenih kada država ne radi ništa da bi povećala privrednu aktivnost, o čemu smo govorili, pa ako firme nemaju posla, nemaju ni razloga da zapošljavaju nove ljude. To je kvar u vašoj koncepciji. Dakle, vi pokušavate da primenite polu-mere, često demagoškog karaktera, u jednoj situaciji koja je primerena razvijenom ekonomskom sistemu, gde razvoj postoji i gde se privreda normalno kreće. U srpskim uslovima to nas, nažalost, vodi u jako, jako lošem pravcu.
Mi zbog toga insistiramo da vi javno ovde ministre postavite cilj numerički određen, dakle, da nam kažete približno koliko će do 31. decembra 2014. godine zahvaljujući ovog zakonu i ovim merama biti novozaposlenih u Srbiji. Bilo bi jako korisno da vi kao jedan ministar koji vodi izuzetno važan resor pokažete odgovornost i shvatite da nosite veliki i političku odgovornost da nama ovde poslanicima i građanima kažete koliko će otprilike biti ljudi zaposleno zahvaljujući ovom zakonu koji vi sada donosite u Skupštini. To bi bilo, čini mi se, vrlo korisno. Ove su vam mere kao i mnoge druge koje ste toliko najavljivali od pravosuđa pa nadalje parcijalne, nedovoljne, demagoške često kozmetičke i sami ste to rekli malo pre kada ste rekli – ovo je samo jedan deo koji će malo da pomogne, a neće moći realno da reši problem. Tako ste rekli.
I ove zakone ste najavljivali kao rešenje za nezaposlenost, a od toga na žalost ništa, to i vi znate. Dakle, 30.000 više nezaposlenih ima u ovom trenutku. Poslodavci će biti u neravnopravnom položaju, što je rekla i organizacija koja se zove „Transparentna Srbija“. Fiskalni savet se izrazito negativno odredio o ovim merama. Tako da mi ne vidimo zaista ono što vi najavljujete, ne vidimo u ovom predlogu zakona.
Mi smo vama i ranije govorili, ministre, da ono što ste vi rekli da će sprovođenje novih ekonomskih mera u 2014. godini – očekuju se uštede od 600 do 800 miliona evra. To ste vi rekli i u ovoj skupštini, i u javnosti, a nama nije jasno kakve su to mere i kakve su to uštede kada su nam rashodi u prva četiri meseca ove godine 250 miliona evra veći nego prošle godine. Dakle, vrlo jednostavno, precizno pitanje – kako ste vi rekli da će biti od 600 do 800 ušteda, a imamo 250 miliona rashoda više? Dakle, to nam nije jasno.
Rupa u budžetu je 92 milijarde dinara, što je inače više od 50% planiranog deficita za ovu godinu. Mislim, da je to već sada. Za četiri meseca kontinuiteta iste Vlade, de fakto. Kolika je odgovornost vaša lična za kvalitet, pod znacima navoda ovog budžeta i rebalansa koji smo radili za koji smo vam i tada govorili da nije realan, da nije dobar. Kolika je vaša lična odgovornost za to?
Između ostalog i to moram da vam pitam – što ste digli ruku na Vladi da se smanje izdaci za vanredne situacije 70% kad smo mi molili da to ne radite, tokom rebalansa? Ovde ste sedeli i mi smo to molili od vas i smejali ste se i vi i poslanici većine. Dakle, to bih voleo da mi kažete.
Zašto je manja naplata PDV-a 14% u aprilu u odnosu na prethodnu godinu, a povećali ste PDV ministre za osnovne životne namirnice? Zašto je deficit veći nego prošle godine? Zašto ponovo ministar privrede nije konsultovan, nije učestvovao u izradi bilo kojih od ovih zakona i predloga i mera koje vi najavljujete? Vi ponovo pravite još jednog Radulovića. Verovatno postoje jake karakterne razlike između njih dvojice, ali zaista se plašimo da ova stvar nikako ne ide u prilog.
Na kraju ću vas podsetiti nešto što znam, nemojte ovo shvatiti lično, jer znam da ste i vi afirmativno o tome govorili u javnosti, pojavila se jedna grozna informacija za koju verujem da je neistinita, da vi primate, recimo 5 plata. Mislim da je to ne tačno, ali isto tako znam da ste rekli da ćete vi to sistemski rešiti, jer po funkciji morate to da primate, a pošto smo u godini štednje nije red da se takva praksa nastavi od Narodne banke do Ministarstva finansija.
Ministre, mislim da bi bilo zgodno da iskoristite i vi ovu priliku da nam kažete na koji način će subvencije koje planirate da date privrednicima, bankama, kako će to da funkcioniše u praksi, kako mislite da napravite stanove po tako jeftinim cenama, da nam date neke, eto, stvari koje nisu usko vezane za ovaj zakon, ali vi imate tu mogućnost da o tome da pričate ako mi nemamo, pa da obavestite ovu javnost da zna šta ona da očekuje od vas - da li vi želite uopšte da povećate osnovnu cenu rada u Srbiji, što mi stalno tražimo, da li želite da smanjite kamate zakonom o bankama u Srbiji, što mi takođe predlažemo, kako se vi lično odnosite i kakav je vaš lični stav, ali molim vas decidno i precizno, a ne kroz to šta biste vi voleli da uradite i ponovo da nam pričate šta planirate da uradite, nego da nam kažete - ja nisam za to, ja jesam za ovo, ovo mislim da je dobro i ovo mislim da je loše. Hvala.

Reč ima ministar Lazar Krstić. Izvolite.

Hvala puno.
Par puta ste me netačno citirali, pa ću samo to, nepodrazumevajući da je tedencionalno bilo, ispraviti.
Što se tiče zdravstvene zaštite, naravno da zavisi od novca, između ostalih stvari, i naravno da nisam rekao da ne zavisi od novca. Ono što sam rekao jeste da ovim izmenama zakona neće biti uskraćeno novca Fondu za zdravstveno osiguranje. Zašto to kažem? Zato što će rebalansom budžeta biti uveden transfer Fondu za zdravstveno osiguranje koji će nadomestiti deo sredstava koji bi inače oni dobili do kraja ove godine s ovim starim poreskim stopama, s tim što će biti nadomešten do onog iznosa koji bi se potrošio, a ne do onoga iznosa koji bi ostao u džepu zarobljen tamo, što je bilo slučaj u prethodnim godinama.
Što se tiče broja novozaposlenih, razlog zbog koga ja bih voleo da vi date predlog na koji način možemo izolovano govoriti samo o ovom zakonu. Ja sam rekao, i tu ste me opet izvukli iz konteksta, ovo je jedan od mera ekonomske politike. Štaviše, rekao sam, jedna od mera ovih stabilizacione, da tako nazovem, ekonomske politike koja je predviđena da važi jedan određen rok, tj. dve godine u ovom slučaju, a da ćemo mi preduzeti i mnoge druge mere, kao što je prevashodno izmene zakona radnog zakonodavstva, Zakon o radu koja će daleko pospešiti mogućnost ljudi da se zaposle, odnosno da imaju posao.
Što se nezaposlenosti tiče, postoje dve metodologije. Sasvim sam siguran da vi to odlično znate. Jedna od tih metodologija je metodologija koja se radi anketom. Druga ide sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Te dve se tradicionalno razlikuju iz prostog razloga što ono što se evidentira na Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a što je inače naša metodologija, ali ne i metodologija koja se uniformno primenjuju u EU. Ne zahvate one koji, na primer, rade u crnoj ili sivoj zoni ili čak i deo onih koji se privremeno ili povremeno bave poljoprivrednom proizvodnjom.
Jedan od ciljeva ovog zakona u kombinaciji sa preduzimanjem na frontu inspekcija će biti smanjenje onih koji rade na crno.
Razgovarali smo već i ranije, ali mislim da sam objasnio već vezano za deficit u prva četiri meseca. Nisam siguran o kom rebalansu pričate, pošto ja nisam nijedan rebalans budžeta radio niti branio u Skupštini, jedino budžet za 2014. godinu, ali dobro.
Što se tiče ekonomskih mera i insinuacija da Ministarstvo privrede nije bilo uključeno, odnosno da ministar privrede nije bio uključen u njihovo donošenje, ja ću prosto reći da to nije tačno i da smo o ovim, ali i o svim ostalim
merama razgovarali i sa ministrom Vujovićem i sa ministarkom Udovički. Uopšte, diskutovali smo na Vladi. Štaviše, diskutovali smo i na Socijalno-ekonomskom savetu, što mislim da ranije nije bila praksa, bar ne u tom obimu i na taj način.
Na posletku, na vaše pitanje, ne znam gde se to pojavilo, ja sam rekao na samom početku prethodnog mandata, u septembru mesecu, da po automatizmu četiri ili pet plata bi trebalo da primam, ja sam se svih odrekao. Ja primam samo ministarsku platu reda veličina oko 700 evra, oko 80.000 dinara mesečno. Hvala.

Narodni poslanik Borislav Stefanović, pravo na repliku. Izvolite.

Vidite, to je sada malo nejasno, ministre. Odgovorili ste zaista na neka pitanja i zahvalan sam na tome. Na mnoga od ovih koja sam vas pitao pre toga niste. U redu, ja se izvinjavam, niste vi branili rebalans, nego budžet. Mislim da vas to zaista ne abolira u ovoj situaciji. Vi to vrlo dobro znate. Dakle, vi ste otac budžeta koji ima ovoliku rupu i za koji građani Srbije očekuju da vide kako ćemo tu rupu u finansijskom smislu da zapušimo. To smo vas pitali i onda i upozoravali vas i onda. Oslanjali ste se na pare iz inostranstva.
Sutra ili prekosutra usvajamo jedan zakon koji je samo mali deo onoga što ste vi obećali, ne vi lično, nego predsednik Vlade. Ne vidim da će nam biti bolje, jer mi hronično imamo taj manjak u budžetu već godinama. Ni vaši prethodnici nisu ništa u tom smislu uspeli da urade i svima smo govorili da nešto u tom smislu promene i nije im padalo napamet, nego su se smejali, nego su vređali, nego su ovi dizali buku sa druge strane, a sada, kada se to pogleda, ništa.
Pitao sam vas – zašto ste digli ruku? Zašto ste vi digli ruku za budžet gde ima 70% manje za vanredne situacije, evo, pitam vas kao čoveka? I ne samo vi, nego vaše kolege u Vladi i poslanici iz većine. Imamo stenograme gde piše lepo da vas molimo da to ne uradite i vi to uradite i onda kada mi to pitamo, mi smo antidržavni element. To stvarno vređa inteligenciju. To nije korektno.
Dakle, rebalans će uvesti transfer fondu, a koliko će tu biti para, za koje potrebe, šta je sa tenderima zbog Zakona o javnim nabavkama i koliko zaista tamo ljudima treba i da li je to put u rešenje budžetskog sistema ove zemlje? Jednostavno, te stvari nisu budžetske stavke i vi to vrlo dobro znate. Kako ćete to rešiti i po kom osnovu?

Reč ima ministar Lazar Krstić. Izvolite.

Rebalansom budžeta, o kome ćemo pričati ne dalje od mesec do mesec i po dana od sada ovde u parlamentu, biće predviđeno onoliko novca koliko fondu bude falilo da sprovode sve ono što podrazumeva primarna zdravstvena zaštita i sve ostalo, uključujući i javne nabavke i sve ostale stvari.       
Što se tiče budžeta kao takvog, mislim da smo detaljno prolazili kroz sve kategorije i prihoda i rashoda budžeta i da je vrlo jasno da na svim poljima, i to je posledica konkretno nekih odluka koje su donošene između 2007. i 2009. godine. naša struktura budžeta je takva da trošimo daleko više na tzv. tekuće rashode, koji isključuju kapitalne investicije i robe i usluge nego što bi to trebalo da bude slučaj. O tome ćemo razgovarati takođe kada tome bude bilo vreme.
Što se tiče vaše, ja to čitam kao implicitnu insinuaciju, da bi situacija bila dramatično drugačija da je u ovom budžetu iznos novca za vanredne situacije bio veći, a u kontekstu ove nesreće koja nas je pogodila, iz onoga što znam o poplavama i načina na koji su se dogodile i gde su se dogodile, uzev u obzir gde nasipi postoje, u kom obimu i na koji način, ja to lično ne verujem, a uostalom, o tome ćemo moći da razgovaramo. Ja vas molim, vas i sve ostale, da sledeći put kada bodemo razgovarali o rebalansu budžeta, kada budemo razgovarali o sledećem budžetu, razgovaramo ne samo o tome gde fali, nego odakle to možemo da nadomestimo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.