Zahvaljujem.
Za reč se javio narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.
Nesumnjivo je da su to povoljni krediti i tu nema nikakve sumnje. Svako traženje mane kamatnoj stopi od 2%, zatezna kamata 3% i sve ostalo mislim da bi bila pogrešna politika bilo koga ko sedi u ovom parlamentu. Naravno, to nije ni poklon, kao što smo čuli nekoliko puta ovde, zato što poklona nema, ovo je ugovor o zajmu. Prema tome, jasno je da je to kredit.
Bilo je i povoljnijih kredita u skorijoj istoriji Srbije. Recimo, Vlada Srbije je dobila povoljan kredit, odnosno PTT Srbije za otkup 29% italijanskog dela „Telekoma“ tamo negde 2003. godine, ali ovo su odlični uslovi i tu nema nikakve priče. Pitanje je samo zašto nismo uzeli tri milijarde dolara, kao što je najavljeno i po rečima premijera i po rečima nekih drugih ljudi koji su to najavljivali, zato što ako je tako dobro, treba iskoristiti na najbolji mogući način?
Moje pitanje ministru je i u koje namene ide ovaj kredit? Koliko sam shvatio, rečeno je da ide za popunjavanje budžetskog deficita i za vraćanje starih kredita koji su nepovoljniji od ovog. Voleo bih da vidim koji je tu procentualni odnos i mislim da bi bilo jako dobro da najveći deo ovog kredita u stvari ide za vraćanje onih skupih kredita koji su uzimani u poslednjih 10 godina u ime Srbije.
Što se tiče kredita za navodnjavanje, slažemo se da su tu takođe povoljni uslovi, da su to krediti za namenu koja je jako potrebna Srbiji, ali naravno da bi takav kredit bio smislen i nesumnjiv važno je da se držimo činjenica. To znači da ako na 40-oj strani piše da projekat obuhvata razvoj 13 poljoprivrednih lokacija, ministre, pretežno u Vojvodini, sa ukupnom površinom od 24.000 hektara, onda je nemoguće i ne bi trebalo da se desi da na 42-oj strani, znači, ovde da ponovim piše – 13 poljoprivrednih lokacija pretežno u Vojvodini, 24.000 hektara, da na 42-oj strani piše – 11 poljoprivrednih lokacija u Vojvodini i tri u centralnoj Srbiji, znači 14, a ne 13, i piše – 31.000 hektara, a ne 24.000 hektara.
Koja je ta mistična četrnaesta lokacija i kojih je to 7.000 hektara koji se na dve strane, od 40. do 42. strane pojavljuju?
Generalno, kreditiranje starih dugova po povoljnijim uslovima je nešto što će Nova stranka uvek da podrži. Naravno da će Nova stranka uvek podržati povoljnije kredite za infrastrukturne projekte koji su važni za Srbiju, a kojih u Srbiji nema, samo ako imamo jasne i precizne podatke o tome koji su krediti, čiji su krediti, pod kojim uslovima i za koje namene.
Generalno, uz sve poštovanje ličnih prijateljstava, uz sve poštovanje svih međuljudskih odnosa, mislim da je to jedan pogrešan deo priče, pre svega nekih kolega poslanika, o tome da je to posledica odličnih odnosa, odličnog prijateljstva. Da podsetim na nešto što je činjenica, to ne prebacujem i ovo neću da kažem zlurado, ali ti Emirati su priznali Kosovo među prvima. Imaju jako dobre odnose sa vladom u Prištini, kao što imaju i dobre odnose sa predsednikom Vlade Srbije, tako da ne pravimo nikakav Diznilend ili Holivud od tih odnosa, nego da kažemo da je to jedna realnost, da obe strane imaju interes i da je dobro da se taj interes podigne do nivoa da možemo da dobijemo ovako povoljan kredit.
Dakle, uz odgovore na ova pitanja koja sam postavio, poslanici Nove stranke će dati podršku ovim zakonima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, a neka se pripremi, kao poslednji prijavljeni govornik, Đorđe Kosanić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, poštovani ministre, na sreću i na žalost za seljake iz grada, ovaj kredit i ovaj novac neće ići u razvoj vinogradarstva, a s tim u vezi ja moram da iskažem svoje zadovoljstvo i najverovatnije da je prethodna kritika bila otprilike skrivena i da se odnosila na nemogućnosti da se seljaci iz grada opskrbe sredstvima kojima mogu svoje vinogradarstvo na tri godine da razvijaju i dalje.
Što se tiče ovog kredita, on je postao nužnost, ali sada bi trebali svi da vidimo zašto se zadužujemo? Zašto su najprofitabilnije fabrike prodate u bescenje, recimo fabrike cigareta? One su prodate negde čak, čini mi se, za vreme „Sablje“ ili nešto odmah posle „Sablje“ na brzinu, po veoma niskim cenama, tako da je recimo Fabrika cigareta u Nišu prodata za tri puta manju cenu od onog koliko je vredela Fabrika „Ronhil“ u Rovinju.
Dakle, ceo društveni kapital je prodat u bescenje, ali to nije bilo dovoljno. Dijaspora je slala četiri milijarde svake godine, ali ni to nije bilo dovoljno. Imali smo donatorsku podršku posle 2000. godine, ali ni to nije bilo dovoljno. Dakle, kada nismo mogli da zaradimo koliko je u to vreme vlast mogla da potroši, onda smo potrošili donaciju, potrošili smo gotovo ceo društveni kapital, ali ni to nije bilo dovoljno, nije bilo dovoljno ni to što nam je dijaspora slala novac, već smo morali i u to vreme da se zadužujemo po nepovoljnim kamatnim stopama. Tako da, umesto da živimo od zarađenog, mi smo počeli da živimo od zaduženog.
Naš problem čak nije ni visina duga koji smo zatekli 2012. godine, naš problem je struktura duga, visina kamata i naš glavni problem je bio što za taj novac nije napravljen izvoz za vraćanje duga. Dakle, nije stvorena nikakva privreda, već čak naprotiv, ona je rasprodata. Većina tih privrednih subjekata i fabrika koje su još mogle da rade su isečene za staro gvožđe i prodate, radnici su ostali na ulici, a majstori tranzicije su sa svojim prijateljima, političarima, tajkunima itd. napunili svoje džepove, dok su građani, odnosno radnici ostali na ulici. Zaduživanja koja su se u to vreme vršila otprilike su služila za punjenje deficita i za pokrivanje svih tih pljački koje su se događale u to vreme. Na sreću, to sa ovim kreditima nije slučaj, ali ih ja shvatam pre svega kao nužnost s obzirom na zatečeno stanje koje smo zatekli.
Po pitanju navodnjavanja, ja bih ga vezao i za odvodnjavanje. Dakle, voda ne mora da bude samo šteta i velika šteta kao što je to danas. Ona je nastala pre svega zato što bivša vlast nije shvatila da voda može da bude i korist, da voda dok teče pored vas i ne krene da teče kroz vas, dok vi ukroćavate vodene tokove, a ne oni vas, da u takvim situacijama voda može da bude zlata vredna, a u suprotnom može da nanese veliku štetu, što se ovih dana i dogodilo. Da je samo deo bivšeg duga iskorišćen da se navodnjavanje i odvodnjavanje dovedu u jednu funkciju, da kada imamo viška vode koja teče pored nas, da to sačuvamo i iskoristimo da u vreme kada vode nema dovoljno navodnjavamo veliki broj hektara, ta voda bi bila pravo bogatstvo, zlata vredna i ne bi donosila štetu, već bi bila od koristi. Voda je dobar sluga, kao i vatra, ali loš gospodar, čak opasniji od vatre, jer vatrom vodu ne možete da ugasite, a vodom vatru gasite.
Da je bilo razuma mi bi danas imali, akumulacija je uzrok svih naših slivova, da u svakom trenutku kada se pojavi višak vode i zapreti poplava, mi bi napunili te akumulacije, sačuvali vodu i u sušnim periodima vršili navodnjavanje. Sistem kanala bi bio tako razvijen da u zimskim periodima, u kišnim periodima može da služi za odvodnjavanje, a da u sušnim periodima isti ti kanali imaju drugu funkciju, odnosno da služe za navodnjavanje, da na takav način od velikog broja reka, slivova, potoka, od Dunava i Save, Morave, koji protiču kroz našu zemlju, napravimo novac, a ne da izgubimo novac. Te pameti nije bilo i očigledno da to nije bilo slučajno, kao što ni slučajno nije nestala inženjerija, pontonjerija, kao što su nestali pontonski mostovi, čamci, oprema itd. Znači, ništa se u ovoj zemlji nije desilo slučajno i po pitanju ovog navodnjavanja i odvodnjavanja, možete da budete sigurni kada pogledate Zakon o vodama.
Gotovo je neverovatno da se po sistemu odbrane od poplava i glavnih stvari, uređenja glavnih vodotokova i slivova zakonom razvila jedinstvena organizacija „Srbijavode“ na tri preduzeća: „Srbijavode“, „Vojvodinavode“ i „Beogradvode“. Takođe je neverovatno da smo po tom najvećem pitanju imali i tri inspektora. Imali smo inspektora u „Vojvodinavodama“, „Srbijavodama“ i u „Beogradvodama“. Po pitanju Obrenovca to bi znači da su, ako postoji neka odgovornost, odgovorni i „Vojvodinavode“ i „Beogradvode“ i „Srbijavode“, jer su za vodotokove koji su trebali da se urede bila nadležna tri, a ne jedno preduzeće. Dakle, gotovo je nemoguće napraviti takav zakon slučajno i tvrdim da je neko ko je to radio ili nije bio dovoljno kvalifikovan ili je imao zlu nameru.
Voleo bih da se ovim zakonom, ovim zaduženjem konačno urede naši vodotokovi, u skladu sa svim drugim što moramo da uredimo. U ovoj državi poodavno nema države. U ovoj državi treba tek početi praviti državu. Država je najskuplji proizvod za koga treba vremena da se napravi, s obzirom na zapuštenost države koju smo zatekli. Tako se i u ovom smislu nadam da će ovaj novac biti iskorišćen u prave svrhe, posebno ovaj koji se tiče navodnjavanja. Za mene kao poljoprivrednika to je veoma malo. Voleo bih da se više novca uloži u vodoprivredu, u navodnjavanje, a naravno i odvodnjavanje. Voleo bih da sredstva koja zemljoradnici odvajaju za odvodnjavanje ubuduće dolaze do svojih korisnika, a ne da, po zakonu iz 2010. godine, budu zadržavana na nekoj sasvim drugoj poziciji, da ne budu blagovremeno prosleđivana onima kojima je taj novac namenjen. Onda se čudimo zašto nam se nešto desilo.
Kad se tako nešto desi, onda se obično traži odgovornost kod aktuelne Vlade. Bojim se da ovaj problem zapuštenosti naše države, koji od 2000. godine traje, odrazio i na naše slivove reka, našu vodoprivredu, navodnjavanje, odvodnjavanje i desila se tragedija neverovatnih razmera, koja je najverovatnije mogla biti manja, da oni koji su od 2000. do 2012. godine vršili vlast sredstva koja su dobijali, recimo od Svetske banke 50 miliona evra 2007. godine, a 2010. godine još 30 miliona evra, da je taj novac uložen u odvodnjavanje i navodnjavanje sada bi situacija bila daleko bolja, voda nam ne bi nanosila tu štetu, već bi nam bila od koristi, koristili bi je.
Verujem da onaj ko načini jednu grešku i ne ispravi čini drugu grešku i mi ne smemo da se učinimo na svojim greškama, moramo da se učimo na greškama naših prethodnika.
Nažalost, naši prethodnici nisu svesni svoje odgovornosti. Danas samo čujemo kritiku onih koji su upropastili sve što je moglo da se upropasti u ovoj državi. Upropašćena je svaka šansa i perspektiva ljudi da iz ove krize izađemo, da možemo da se uhvatimo za bilo šta što smo zatekli. Posebno ono što boli je stanje u našoj privredi koja ne isporučuje dovoljno novca da bi mogli da servisiramo dugove koje smo zatekli.
Zato bih voleo da ovaj kredit, posebno onaj koji se tiče vodoprivrede i poljoprivrede koristi svoje namene i da bude od koristi za stanovništvo, da bude od koristi za upošljavanje stanovništva, da bude od koristi poljoprivrednicima da im ne bude na štetu, kao što je to do sada bilo.
Na kraju da kažem da nisam pristalica preteranog zaduživanja. Dug nije dobar drug, ali s obzirom na stanje koje je zatečeno na ogromne kredite, recimo samo da smo se privreda je dugovala 22 milijarde, javni dug je bio 16 milijardi 2012. godine, deficit je bio oko dve milijarde, milijardu i nešto je bila kamata za jednu godinu, milijarda i nešto za drugu godinu, dakle, na tih 16 milijardi bilo je još četiri milijarde obaveza i to je i došlo do ovih 20, 21 milijardu duga koliko iznosi, sem ovog duga, morala se pokriti finansijske obaveze koje su nastale.
Mislim da u 2013. i 2014. godini naše obaveze po pitanju kamate i duga su negde blizu 10 milijardi evra što se tiče samo države toliko su kamate i glavnice koje je trebalo otplatiti. Krediti su bili kratkoročni sa visokim kamatama i njih svakako valja zameniti. Da smo tih dvadesetak milijardi koliko smo zatekli javnog duga, da je to samo propušteno kroz poljoprivrede i prerađivačku industriju, pa da smo i pola izgubili danas bi dugovali deset milijardi manje nego što sada dugujemo. Uz taj dug imamo i neverovatan dug privrede od 22 milijarde.
Ovo govorim čisto gledalaca radi, da znaju kakvu je stanje zatečeno i da oni koji danas kritikuju one koji za dve godine nisu uspeli da isprave ono što su oni iskrivili u poslednjih deset godina. Oni se ponašaju za mene kao što se ponaša kriva Drina. I kriva Drina dok teče misli da je u pravu, a tako misli i bivši vlast. Hvala.

Reč ima narodni poslanik magistar Đorđe Kosanić.

Poštovani ministre, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički jedinstveni pretres tri predloga zakona o zajmovima između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata i između Republike Srbije i Evropske Investicione banke.
Na samom početku reći ću da u danu za glasanje poslanička grupa JS podržaće sva tri predloga zakona. Premda je na samom početku moj kolega iz JS nešto detaljnije govorio o ovim zakonima ja ću se fokusirati na Predlog zakona o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje i razvoj sistema za navodnjavanje prva faza.
Na samom početku treba reći da Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata koji je potpisan 17. februara 2013. godine u Abu Dabiju, uspostavljen je pravni okvir za saradnju dve zemlje u svim oblastima od zajedničkog interesa, za obe zemlje. Članom 3. ovog sporazuma predviđena je saradnja u oblasti poljoprivrede. I sam zakon budžetu Republike Srbije predviđa zaduživanje u 2014. godine kod Fonda za razvoj Abu Dabija i samim tim, vi ste ministre 6. marta 2014. godine i potpisali taj ugovor o zajmu. Kada govorimo, to su sredstva po znatno povoljnijim finansijskim uslovima od uobičajenim. Ne treba previše pričati da li je to povoljan kredit, moje kolege su dosta o tome pričale, a ja ću reći, imajući u vidu činjenicu da smo u prethodnom periodu se zaduživali po znatno većim kamatnim stopama. Ovaj kredit je više, i jedan i drugi su više nego povoljni.
Sama činjenica od 2,5% za ovaj kredit i vrednost kredita nešto manja od 100 miliona dolara ili 97 miliona američkih dolara, 8,2 milijardi dinara ili kako reče jedan naš kolega što se tiče valute Ujedinjenih Arapskih Emirata 356 miliona 128 hiljada dirhama. Evo, pomenuo je još neko od kolega, da ne bude da baš nije niko. Period dospeća je 20 godina uključujući poček od pet godina, dok je period otplate glavnice i zajma 15 godina u 30 polugodišnjih rata.
Ovim kreditnim aranžmanom trebalo bi da se pokrije 31 hiljada hektara plodnog zemljišta na 11 poljoprivrednih lokacija u Vojvodini i tri u centralnoj Srbiji u želji da neki sledeći kreditni aranžman donese bar polovinu Srbiji, a polovinu Vojvodini.
Sa druge strane treba reći da dosadašnja saradnja Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata nije iskorišćeno sve ono što smo do sada mogli iskoristimo. Prostora za unapređenje ima u svim oblastima, a posebno o onome o čemu sada pričamo o poljoprivredi, zatim o energetici, novim tehnologijama, građevinarstvu, zatim farmaciji, turizmu. Pošto smo do 2012. godine imali, da kažem više nego skromnu saradnju i ona se kretala, iznosila je 20 miliona evra, a u 2013. godini manje nešto od 30 miliona evra. Šta sve donosi ovoj saradnji. Treba reći da sada govorimo o milijardama evra u zajmovima i investicijama.
Šta se sa druge strane nudi saradnja Emiratima sa Srbijom. Tu treba biti realan i reći da za Emirate ova veza sa Srbijom nudi ulaz na mala vrata u EU kojoj Srbija želi da se pridruži kao i pristup nekada zaista moćnoj vojnoj industriji nekadašnjoj Jugoslaviji. Srbija planira da postane članica 2020. godine i stoga investicija u Srbiju daje Emiratima šansu za direktna pristup velikom tržištu unije. Pre nego što svakako troškovi porastu i uvedu se puno propisa. Emirati imaju svakako interes da sada već investiraju u Srbiju, jer kada se ulaže u EU postoji procedura i regulatorne prepreke, dok je poslovanje sa Srbijom danas mnogo, mnogo lakše.
Govoreći o samim Emiratima, oni postoje nešto više od 40 godina. Za tako kratko vreme postali su šesta najrazvijenija zemlja na svetu. Imaju čak 170 nacionalnosti, ako je to važno. Ovo je zaista jedan podatak. Njihov BDP u 2014. godini iznosio je 394 milijardi dolara ili BDP po glavi stanovnika 49 hiljada dolara. To je zaista fascinantno.
Isto tako, oni su jedan od najvećih svetskih izvoznika gasa, nafta, goriva, dok po obimu uvoza nalaze se na svetskoj listi najvećih 20 uvoznika.
Rast od 132,5 milijardi dolara u 2007. do čak 341,36 milijardi u 2012. godini govori da naši privrednici zaista mogu da nađu u mnogim oblastima načine da sarađuju sa Emiratima.
Zaista treba pomenuti i Razvojni fond Abu Dabija. Niko o tome ništa, čini mi se, nije ni rekao. Fond postoji od 1981. godine sa ciljem da finansira razvojne projekte u zemljama u razvoju, a kreditira donacije i plasira u ime Vlade Abu Dabija. Ukupna vrednost dosadašnjih zajmova, donacija, investicija u protekle četiri decenije koje je plasirao Fond Vlade Abu Dabija dostiže 9,5 milijardi dolara za 325 razvojnih projekata i u 50 zemalja sveta.
Neću više da dužim pošto smo sve rekli o ovome. Dozvolite mi samo da kažem na kraju da će u Danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati sve ove predloge zakona. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje prava iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 3, 4. i 5. dnevnog reda.
Sednicu nastavljamo sutra u 10.00 časova po tačkama 6, 7, 8, 9. i 10. dnevnog reda objedinjene rasprave.