Nastojaću da budem što kraći.
Zaštitu parlamentaraca od medija ne mogu da vršim. To jednostavno nije u opisu, niti je u mojim nadležnostima, iako i sam osećam nekad to što i vi osećate. Kao što ne mogu ni sebe da štitim od netačnih i zlonamernih navoda u medijima, ne mogu ni bilo koga. Kontrolišem rad državnih organa i nastojim da ukazivanjem na probleme eventualno podignem svest o potrebi poštovanja ljudskih prava i u medijima. To sam učinio u više navrata, čak i po zahtevima nekih ministara, ali to je bila dobra volja medija da tome izađu u susret.
Propisi za naknadu štete od elementarnih nepogoda su krajnje manjkavi. Reći ću vam da nakon Kraljeva znamo da ako građanima bude dodeljena šteta da će biti nekoliko instanci koje će da proveravaju da li je ta šteta možda suviše nadoknađena, ali da ako građaninu bude odbijen zahtev da će biti odbijen jednom rečenicom, bez ikakvog obrazloženja i bez prava na dvostepenost postupka. To je napisano. Nažalost, aktuelna situacija nam ponovo skreće pažnju na potrebu da se to reši.
Udžbenici i sadržaj udžbenika. Više veoma značajnih postupaka je vođeno o načinu kako se odobravaju udžbenici i kako kvalitet udžbenika prolazi ili ne prolazi odgovarajuće provere. Mogu vam reći da u sektoru obrazovanja po pitanju akreditacije i po pitanju kvaliteta udžbenika postoji ogroman, ogroman prostor za unapređenje i zakonitosti i pravilnosti i transparentnosti i svega ostalog. Ljudi koji to rade u državnim organima i službama nisu do kraja svesni da sprovode zakon, da vrše javna ovlašćenja i da za to u potpunosti moraju da odgovaraju. Molim vas za podršku da oni postupci koje smo vodili, i u saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije takođe ustanovljavali ozbiljne propuste, budu ne samo okončani mojom preporukom, već i da neko odgovara za to kako radi.
Problem sa upisom imena na jeziku nacionalnih manjina, odnosno maternjem jeziku. Izmenama zakona i inicijativama koje sam između ostalih i ja dao došlo je do kvalitetnije zakonske regulative, pre svega, Narodna skupština je to, na kraju krajeva, usvojila, ali i saradnjom sa Ministarstvom pravde i državne uprave, međunarodnim organizacijama i nevladinim organizacijama, od ozbiljne obuke na terenu i kontrole kako se to pravo ostvaruje. Ja sad čujem da postoje novi problemi, ali Zaštitnik građana, ja i moja služba nismo u protekloj godini primili ozbiljne pritužbe koje bi ukazivale na problem na ovom planu. Pozivam one koji su mi u više neformalnih momenata istakli da taj problem i dalje postoji da se obrate konkretnom pritužbom kako bi mogli to da rešimo.
Zdravlje. Mislim da je to jedna od najtežih oblasti po pitanju ostvarivanja prava građana. Da, pohvalio sam činjenicu da smo doneli najmanje dva značajna zakona, Zakon o zaštiti prava pacijenata i Zakon o mentalnom zdravlju. U pogledu zaštite prava pacijenata i prilikom donošenja zakona nadležnom ministarstvu sam istakao da je dosadašnji zakon sadržao manji korpus prava koja su uglavnom ne poštovana i da nećemo daleko dogurati ako donesemo zakon sa još većim korpusom prava, a pri tome ni ono manje nismo poštovali. Građani u Srbiji imaju uglavnom na papiru. Evo, spominjano je pravo na drugo mišljenje. Građani Srbije ne mogu da dobiju ni prvo mišljenje u razumnom roku.
Pre nekoliko dana imao sam sastanak sa DRI, vi znate da sam upozoravao na nezakonit dopunski rad. Po tri puta ista usluga se naplaćuje, po tri puta iz Fonda zdravstvenog osiguranja ista zdravstvena usluga se naplaćuje, dakle trostruko koja je obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem. Postoji neverovatan otpor među zdravstvenim institucijama da se ovi problemi rešavaju, lista lekova, zakazivanja, naplata onog što ne sme da se naplaćuje. To sve postoji, utvrdimo to i odgovornost je nova, na izvršnoj vlasti i na vama je reč.
Pomenuta je organizacija nezavisnih kontrolnih organa. Da li možemo bolje da se organizujemo? Ombudsman nam je Zaštitnik građana je u Ustavu zato što mora da postoji – mora. Demokratski standard svuda u svetu je da postoji i da se posao koji radi Ombudsman ne može zameniti radom drugih organa.
Takođe, postoji demokratski standard da se nezavisno telo, nezavistan organ sa izvršnim ovlašćenjima bavi zaštitom podataka o ličnosti i informacijama od javnog značaja. Nemoguće je spojiti ta dva organa i između ostalog zbog onoga što sam rekao – poverenje donosi obavezujuća izvršna, konačna rešenja, Zaštitnik građana donosi nepravne akte. Snagom autoriteta institucije reaguje, a ne pravnički, dok poverenik radi na pravnički način.
Ono što bih stavio kao pitanje pred ovaj dom je opravdanost dosadašnjeg sistema lokalnih ombudsmana i predlog, odnosno Nacrt izmena Zakona o Zaštitniku građana je predviđao određene promene u tom pogledu kako bi napravili jedan efikasniji sistem. Vi znate da moje kolege i koleginice na lokalnom nivou nisu moji zaposleni, nisu moji radnici, nemaju nikakve veze sa mnom. Efikasnost tog sistema je jako, jako upitna.
Uvažena narodna poslanica je govorila o pohvala koje dobijamo kao država u Strazburu, u Savetu Evrope. Kao neko ko je još 2000. godine bio predstavnik tada izvršne vlasti u Savetu Evrope mogu da vam kažem da su te pohvale jako lepe za čuti, ali pre svega polaze od kurtoaznih osnova, a da mi treba da vidimo da li građani Srbije treba da se zadovolje sa elementarnim ili prosečnim ili treba da im damo najviše.
Građani Srbije imaju najviše prestavki pred Evropskim sudom za ljudska prava i time se ne možemo pohvaliti. Sud u Strazburu je doneo presudu prvu pilot presudu protiv Srbije u slučaju nestalih beba, nakon dve godine nakon što je Zaštitnik građana utvrdio da je neophodno doneti poseban zakon. Evropski sud je istu tu, dakle, pozvao se na izveštaj Zaštitnika građana i tražio donošenje posebnog zakona, i prvo što sam video od tog posebnog zakona je rezultat rada stručnjaka iz nevladinog sektora koji ću ja i poverenik i poverenica podržati, ali nije to situacija s kojom treba da se hvalimo.
Na kraju krajeva, trebalo je da dovedem lično komesara za ljudska prava Saveta Evrope da ga odvedem u šume pored Bogovađe da bi zajedno nas dvojica digli svest o dubini povrede ljudskih prava i pretnji ne samo po te ljude nego i po Srbiju i njene građane o takvoj situaciji. Dakle, nemojmo misliti da nemamo šta da radimo po pitanju standarda Saveta Evrope.
Da, povećan je broj pritužbi i to nije izneto kao argument da je lošije stanje ljudskih prava. Uprkos onom kako se osećam, pod tolikim brojem pritužbi, dobro je da se građani Srbije žale Zaštitniku građana. To znači da imaju poverenja u državne organe. Građani Srbije znaju bolje nego građani Švedske šta je nadležnost zaštitnika građana odnosno Ombudsmana. Manje ja odbacujem pritužbe zbog nenadležnosti, nego moje švedska koleginica. Ona, dragi narodni poslanici i poslanice što je problem što državni organi, zaposleni u državnim organima sebi dozvoljavaju da sedam godina nakon izbora Zaštitnika građana i dalje se neki od njih iznenade kada im moji saradnici kažu da su dužni da pokažu dokumente i da su dužni da odgovore. Građani to znaju, državni službenici i neki sebi dozvoljavaju da ne znaju, neki državni službenici na položaju dozvoljavaju sebi da izričito krše zakon i zato ne bivaju sankcionisani. Zbog toga 88% otklonjenih propusta u radu organa vlasti treba da, maltene, izgleda kao pravo čudo, bez ikakve sankcije za kršenje zakona.
Završavam sa pitanjem izbeglih i raseljenih, u izveštaju strukturalno postoji istaknuto pet posebno ranjivih grupa građana zato što je Zakon o Zaštitniku građana identifikovao tih pet posebno ranjivih grupa građana i zatražio od mene da za tih pet grupa građana obezbedim da njihova prava se posebno štite na nivou zamenika. Dakle, izričito su zakonom nabrojanih pet grupa lica lišenih slobode. Rodna ravnopravnost, znači, pre svega žene u ostvarivanju principa rodne ravnopravnosti. Prava deteta, prava osoba sa invaliditetom i prava pripadnika nacionalnih manjina. Zakon određuje i kako će ovaj izveštaj da izgleda.
Gospodin Linta je naveo izuzetno značajne probleme u ostvarivanju ogromne populacije sa kojima se slažem, ali moram priznati da najveći deo toga što ste izneli treba da iznesete pred presudnim ministrom rada i socijalne politike, pred ministrom zdravlja, pred komesarom. Želim da budem podrška u rešavanju tih problema, ali ne mogu osmišljavati politiku. Ne mogu ni ja, ni bilo koji zaštitnik građana biti taj koji će procenjivati da li će gradska vlast regulacionim planom urediti nešto, jer je to na lokalnom nivou. Da li je mogao, ja sam saglasan da je možda trebalo dati kredit na početku, do sada bi se to isplatilo. Ali, to je pitanje politike. U toj oblasti, a ja u to ne smem da se mešam.
Bilo je još mnoštvo tema, iako je ovo poslednje, zavšravam sa decom. Predsednik Narodne skupštine u prošlom sazivu i ja, smo se saglasili, a voleo bih da to bude i nastavak u novom sazivu Narodne skupštine da bar jednu stvar po pitanju dece bitno unapredimo u ovoj godini, da decu prosjake, da decu sa ulice zaštitimo i sklonimo. Ima puno drugih problema, ranjivih kategorija.
Sada stvarno završavam, treba da znate da ne treba da bude prioritet dalje jačanje institucije Zaštitnika građana. Malo je neverovatno to što ja kažem. Prioritet Narodne skupštine i države Srbije treba da bude uvođenje organizacije, reda, discipline, poštovanja zakona u radu organa vlasti. Nije poenta da ja iduće godine utvrdim još više propusta u radu organa vlasti, nego da organi vlasti rade efikasnije, bolje i kvalitetnije. U tom smislu biće jako malo potrebno još povećanje broja izvršilaca u istražnim odeljenjima, a ono što treba da unapredimo je kvalitet administracije.
