Hvala.
Poštovana predsednice, Zaštitniče građana, poverenici i kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS smatra da jedna od osnovnih poruka koja sa ove sednice Skupštine Republike Srbije treba da bude upućena građanima je povećanje stepena poverenja u nezavisna regulatorna tela, kako bi građani u većem broju slučajeva, kada su u pitanju ugrožena njihova prava, uskraćena na bilo koji način, propisana zakonom, zajamčena Ustavom, međunarodnim konvencijama i deklaracijama, u cilju zaštite tih istih prava se obraćali upravo nezavisnim regulatornim telima, kako bi ta prava na efikasan način zaštitili.
S druge strane, ono što je obaveza nezavisnih regulatornih tela, jeste da upravo u skladu sa zakonom i sa Ustavom intenzivno dosledno prate sve pojave gde se pojavljuju mogućnosti pa čak i faktički pojavljuje i povreda prava građana kako bi se izvršila identifikacija te povrede, kako bi se na povredu reagovalo i kako bi se povreda sanirala.
Međutim, u toj situaciji je neophodno potrebno da se utvrde činjenice. Činjenice kojima se povreda dokazuje, kojima se povreda potvrđuje, jer niko ovde od prisutnih predstavnika nezavisnih regulatornih tela, počev od Zaštitnika građana, Poverenika, a to je opet zarad informisanja građana, nije arbitan i ne može arbitrirati u situacijma koje su sporne situacije. Ne može uzurpirati sudsku nadležnost, ne može presuđivati, ali zato može davati preporuke kao što se to čini, kao što je to navedeno u izveštajima i kao što se inače prema građanima određuje sa ukazivanjem na konkretne situacije, konkretne slučajeve kako bi se preveniralo da se takve iste situacije, odnosno slučajevi ne ponove.
Ono što je jako važno istaći jeste činjenica da i mi, narodni poslanici u ovom parlamentu, treba da doprinesemo da zakoni kojim se obuhvataju nezavisna regulatorna tela i njihov status i njihove nadležnosti moraju biti što precizniji, što jasniji, u praktičnoj primeni što efikasniji. Zašto? Pa zbog toga što se, barem ćemo se u tome sigurno saglasiti, pojavljuje kolizija između zakona.
Na resornom Odboru za pravosuđe na to sam ukazao, ponoviću to i sada, i ovom prilikom, da poslanička grupa SPS insistira i podržava gospodina Šabića kad je rekao da se pod hitno moraju staviti u proceduru ili izmene i dopune zakona ili doneti novi zakoni kako bi se izbegle kolizije upravo između ovih zakona kojima se reguliše materija o kojoj danas raspravljamo. Često se dešava da su u koliziji zakoni o slobodnom pristupu, informacijama od javnog značaja, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti sa odredbama zakona, recimo o borbi protiv korupcije, odnosno o Agenciji za borbu protiv korupcije. U tom pravcu, poslanička grupa SPS je spremna da participira na bilo koji način u donošenju takvih zakonskih akata, kako bi ih učinili što kvalitetnijim.
Kada govorimo o svim ovim izveštajima, naravno da ću se fokusirati na ono što smatram da sa stanovišta i struke i vokacije kojom se bavim može imati poseban značaj, pri čemu moram da istaknem da su sva tri izveštaja, izveštaj Poverenika za rodnu ravnopravnost, odnosno zabranu diskriminacije, Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnika građana, nešto što će poslanička grupa SPS podržati, odnosno glasati u Danu za glasanje za ove izveštaje.
Imamo dosta toga da ukažemo i kroz pojedinačne primere, jer je logično da svi nisu mogli da budu obuhvaćeni vašim izveštajima i logično je da postoje i oni koji zarad javnosti, zbog građana Republike Srbije moraju biti afirmisani kako bi se opet u cilju prevencije predupredile sve negativne pojave na koje vi „eksoficijo“ ili po službenoj dužnosti reagujete.
Kada sam rekao da niko od vas ne arbitrira, rekao sam zbog građana. Niko od vas ne presuđuje. Opet sam to rekao zbog građana. Ali svi vi imate značajnu ulogu u tome da ova država postoji na demokratskim postulatima, da se prava građana poštuju na najbolji mogući način i da se ta prava afirmišu kako se ne bi više povređivala.
Ono što mi se čini najznačajnijim kada je u pitanju izveštaj Zaštitnika građana, jesu pojedini delovi koji zavređuju posebnu pažnju. Ako krenemo od početka, nailazimo na prvi segment koji se odnosi na ekonomsko-socijalna i kulturna prava.
Nesumnjivo je da se u tom delu povrede prava čine veoma brojno, da po kvantitetu tih povreda ima sve više i više, ali moramo priznati pred građanima Republike Srbije da su generatori ovih povreda upravo velika ekonomska kriza i recesija kroz koju Republika Srbija prolazi, finansijsko stanje građana i njihov standard je veoma otežan zbog toga, tako da dok ne otklonimo ovaj generator problema nećemo moći da se borimo za zaštitu prava na onaj način koji građani od nas očekuju. Poboljšanjem standarda stanovništva, poboljšanjem ekonomske moći i jačanjem privrede nesumnjivo je da će stepen zaštite tih prava biti daleko, daleko bolji.
Kada je u pitanju pravosuđe, kao jedan od stubova sistema vlasti od tri stuba vlasti, navedeni su primeri povreda prava. Ovde ću pred građanima punim stepenom odgovornosti da kažem da je najeklatantniji primer povrede prava i to prava na rad koji je zajamčen Ustavom upravo počinjen u oblasti pravosuđa 2010. godine, kada je bez ikakvih kriterijumima, preko 700 sudija ostalo bez svog radnog mesta, kada je preko 700 sudija maltene bilo na ulici, i kada su se stvorile okolnosti koje su proizvele nesagledivo štetne posledice koje se osećaju i danas. Tim pre, što je nakon odluke Ustavnog suda, primenom te odluke, tih istih 700 nosilaca pravosudnih funkcija vraćeno, a mi još uvek nemamo kriterijume na osnovu kojih možemo da utvrdimo da li zaista svi oni koji su bili prvo razrešeni, odnosno nereizabrani, a potom vraćeni, ispunjavaju uslove da vrše sudijsku funkciju.
Zaista se radi o jednom eksperimentu na živim ljudima, eksperimentu in vivo koji zavređuje posebnu pažnju u pogledu ugrožavanja i to flagrantnog ugrožavanja prava na rad. Odatle se već generišu drugi problemi u pravosuđu koji podrazumevaju povrede prava građana, pre svega povredu prava na suđenja u razumnom roku, a u širem smislu i povrede prava na pravično suđenje.
Zamolio bih vas, gospodine Jankoviću, da u jednom od budućih izveštaja dopunite postojeći, jer ste upoznati sa činjenicom da je po predlogu Ministarstva pravde došlo do izmene i dopune Zakona o uređenju sudova, gde je povreda prava na suđenju u razumnom roku sada u nadležnosti sudova opšte nadležnosti, dakle, nije više isključivo u nadležnosti Ustavnog suda. Nisu više građani, i za rad upoznavanja građana dužni da se obraćaju direktno Ustavnom sudu, sada to mogu učiniti, barem se nadam efikasnije i brže, pred sudovima opšte nadležnosti, a to su viši i apelacioni sudovi.
Naravno, da sve ovo kada govorimo o pravosuđu podrazumeva i nešto što podrazumeva i našu obavezu. Da bi se vratilo poverenje u pravosuđe, da bi se na taj način zaštitila prava građana, pre svega na suđenja u razumnom roku, mi moramo i dalje raditi na tome da se procesni zakoni koji se ovde donose podignu po stepenu kvaliteta kako bi se efikasno suđenje učinilo u praktičnom smislu reči najprimenjivijom. Još uvek na tom stepenu sigurno mi nismo, još uvek su sudovima i sudijama u tom pravcu vezane ruke.
Na Odboru za pravosuđe ukazao sam na jedan problem koji građane danas preopterećuje u velikoj meri, ukazaću ga ponovo upravo zbog građana, zbog toga što poslanička grupa SPS želi transparentno da deluje u pravcu onoga što podrazumeva našu obavezu, a obaveza je da pokažemo da je naš rad zaista dostojan onoga što podrazumeva zaštitu interesa građana. Radi se o donošenju Zakona o privatizaciji, izmeni i dopuni koje smo nedavno usvojili i na taj način vezali ruke sudijama, jer smo zaboravili na odluku Ustavnog suda koji je zaštitio izvršne poverioce u statusu zaposlenih, zaboravili smo na instrukcije Vrhovnog kasacionog suda koji je takođe zaštitio zaposlene u statusu izvršnih poverilaca.
Danas ti isti zaposleni nisu u mogućnosti da sprovode postupke izvršenja dosledno do kraja, već se ponovo po ko zna koji put ta izvršenja odlažu, a oni ostaju uskraćeni za mogućnost namirenja svojih potraživanja. Građani Srbije i te kako znaju koliko je takvih situacija, u kojim situacijama ostaju uskraćeni za njihovo elementarno pravo, a elementarno pravo u postupku izvršenja je naplata potraživanja, ili izmirenje duga.
Kada su mediji u pitanju, gospodine Jankoviću, saglasan sam sa vama da je potrebno povesti računa o tome da se nezavisnost ili sloboda medija ne zloupotrebljava.
Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije na tome dosledno istrajava, imajući u vidu neslućeno mnogo slučajeva i iskustava koja smo prošli svi zajedno, svi građani Republike Srbije, manje-više. Zašto?
Zato što se preko medija iako tražimo njihovu apsolutno nezavisnost, istovremeno i transparentnost, njihovu slobodu, što je jedna od osnovnih demokratskih načela i demokratskih postulata, tražimo odgovornost, odgovornost za svaku reč, odgovornost za svaki stav, odgovornost za svaki komentar koji se nalazi u novinskom stupcu, ili bilo kom delu medijskog eksponiranja.
Zašto ovo govorim? Iz jednostavnog razloga što nije jedinstven slučaj da se upravo preko medija kreira atmosfera gde se bez odluke suda, bez odluke nadležnog organa, već formira stav da li je neko osumnjičen ili nije, da li je neko kriv ili nije, da li je učinio krivično delo, da li je podlegao protiv-pravnom delovanju. To je nedopustivo.
Nedopustivo je da se ročišta, a naročito pretresi u krivičnim predmetima preseljavaju iz sudnica na novinske stupce. Nedopustivo je da imate situaciju koja je paradoksalna, znatno više od paradoksa, da imate osobu koja je pritvorena, pritvorena zbog toga da bi se izbegao uticaj na svedoke, pritvorena zbog toga da bi se izbeglo uznemiravanje javnosti. Shodno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, to su dva razloga zbog čega se neko zadržava u pritvoru.
S druge strane, vi u sredstvima informisanja imate izjave tog istog osumnjičenog, koje su doslovno prenete iz predkrivičnog ili istražnog postupka. Pa gde je onda tu zaštita podataka o ličnosti, gde je tu poštovanje prezumcije nevinosti, gde je tu sve ono što podrazumeva pravo građana, govorim o građanima.
Imamo situacije kada se generiše i neka druga priča koja nema veze sa pravosuđem, a utemeljuje jednu iskrivljenu sliku o bilo kom građaninu koji se može pojaviti u takvoj situaciji, pa čak i javni funkcioner, pa čak i ministar.
Da li je dopustivo, a složićete se sa mnom, da apsolutno nije, da se upravo preko medija, preko sredstava informisanja vrši poziv na linč, na ubistvo ministra, na vešanje na Terazijama. Da li se tada radi o slobodi medija, da li tada možemo da govorimo o nezavisnosti medija ili zloupotrebama koji se preko medija čine?
Isto tako, smatram da i vaše funkcije nameću jednu obavezu da sve podatke sa kojima vi raspolažete pružate nadležnim organima, bez obzira o kojim organima se radi, da li je to tužilaštvo, pravobranilaštvo, sudovi. Zašto? Zbog toga što se jedino pred tim institucijama utvrđuje odgovornost, građanska, krivična ili bilo koja druga.
Dakle, pred građanima bi u svakom slučaju moralo. Imali smo situacije u nedavnoj prošlosti gde smo bez utemeljenja na činjenicama imali kvalifikacije koje su iznete bez odluka nadležnih organa, odnosno institucija, bez odluka sudova.
Bio je slučaj male mature, bio je slučaj udžbenika i sve su to situacije u kojima postoji obaveza Zaštitnika građana, poverenika da se reaguje, pre svega na zakon, način koji je propisan u skladu sa ovlašćenjima i nadležnostima koje su date, pa tek potom da se iznesu određene ocene, odnosno kvalifikacije koje su u isključivoj nadležnosti pravosudnih organa ili drugih institucija na koje sam ukazivao.
Ono što smatram takođe važnim jesu činjenice koje se vezuju za drugi deo izveštaja, a on se odnosi na administraciju i javnu upravu.
Gospodine Jankoviću, tu sam potpuno saglasan sa vama, da javna uprava i administracija, ne samo što nisu reformisani, nego su generatori brojnih problema, izuzetno velikih problema, kada su u pitanju povrede prava građana. Imamo upravne postupke koji tamo gde su u pitanju postupci hitne prirode, traju godinama, pa i decenijama. Imamo ćutanja administracije, kao jednu od neverovatno velikih pojava, koja takođe podrazumeva povredu prava građana.
Imamo situacije koje ste pomenuli, a vezuju se za službu za katastar nepokretnosti. Sve su to posebni slučajevi, ali ono što moramo da istaknemo, pred građanima, jesu činjenice, a činjenica je da su građani uskraćeni da svoja prava mogu upravo pred organima uprave, naročito lokalne samouprave, da realizuju na efikasan način.
Za građevinske dozvole se čeka godinama, apsolutno nepotrebno, čak i kada su svi uslovi ispunjeni. Zašto? Zbog toga što imamo administriranje koje je apsolutno nepotrebno, zato što imamo korupciju koja je u toj meri zaživela da je upravo na tom delu potrebno iskorenjivati i to sistemski. Sistemski, imamo mi obavezu, a u praktičnom smislu, to su oni na koje se zakon odnosi, gde zakoni moraju biti dosledno primenjivani.
Ono što mi se čini takođe važnim jeste da u Sektoru javne uprave, postoji neka vrsta nepotizma kojoj smo sami doprineli, gde se lokalne samouprave pojavljuju kao paradržave. Pojavljuju se kao male države u sistemu Republike Srbije kojima smo dali određena ovlašćenja da autonomno ili slobodno donose odgovarajuće odluke, čak i u suprotnosti sa zakonom, kada su u pitanju uređivanja prava građana na nivou lokalne samouprave, čak i u toj situaciji, dozvoljavamo da se bespotrebno rade parcelacije katastarskih parcela, da se uskraćuju prava na službenost, da se ta ista prava dozvoljavaju na način koji je nedopustiv i zbog toga imamo ogroman broj sudskih postupaka, imamo prezatrpanost sudova sa tužbama koje podrazumevaju interese građana, da se njihovo pravo zaštiti preko sudova, odnosno na osnovu sudske odluke.
Kada ste u Izveštaju naveli da postoji ugroženost i ostalih grupa, tu ću se potpuno saglasiti, s tim što ovde dolazimo već u jednu situaciju da komplementarno posmatramo Izveštaj Poverenika za ravnopravnost i vaš Izveštaj, tako da neću posebno komentarisati takozvane ranjive grupe, decu, LGBT grupe, imajući u vidu da je poverenica za rodnu ravnopravnost, zabranu diskriminacije, već navela u svom izveštaju dosta toga što je dovoljno pročitati i bez komentara, naročito zato što nemam nameru da zamaram sa svojom diskusijom ovde prisutne, a ni građane.
Moj cilj i cilj poslaničke grupe SPS je bio da se iznesu činjenice, da se na osnovu činjenica utvrđuju one situacije u kojima vi delujete, da vi identifikujete povrede i obeležja na osnovu činjenica, a onda shodno svojim nadležnostima i ovlašćenjima, dajete preporuke ili pokrećete postupke.
Upravo zbog toga će poslanička grupa SPS podržati ove izveštaje, i naravno da ćemo i sutra imati komentar kada su i preostali delovi Izveštaja, odnosno izveštaji iz drugog seta koji su takođe za uvažavanje i posebnu pažnju i analizu, a vama se zahvaljujem na dosadašnjem radu i želim vam uspeha u daljem radu.