Prelazimo po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.
Pošto imam samo pet minuta, ja ću da se osvrnem više ili skoro potpuno samo na izveštaj DRI, a moj kolega će se baviti Agencijom.
Ovo su dva dana istine za Srbiju. Juče izveštaji tri regulaciona tela koja se praktično bave ljudskim slobodama i pravima, i danas dva regulaciona tela koja se bave javnim finansijama i zloupotrebom položaja, odnosno korupcijom kao jedne bolesti koja je duboko zaposela ovo naše društvo.
Juče smo imali simbolični završetak rasprave, tako što su predstavnici ta tri tela isterani iz parlamenta. Toliko o ljudskim pravima i pravu na informisanje, pravu na ravnopravnost i na zaštitu građana. Danas imamo jednu uspavanku ovde ceo dan o izveštaju koji je ispred nas, a koji je dramatičan, oba izveštaja. Oba izveštaja nam govore da mi živimo u državi koja je u kanceru korupcije, u državi gde se zloupotrebe položaja, gde se zloupotrebe javnog novca dešavaju svaki dan, bez neke velike reakcije onih koji su za to zaduženi, a to niste vi. Vaš posao je da ukazujete na to i da dajete preporuke. Govorim o nekim drugim organima.
Imamo izveštaj DRI, 56 subjekata samo, verovatno od nekoliko hiljada javnih subjekata u ovoj državi. Samo jedna cifra bi trebalo da izazove paniku u državi, a to je da u završnom računu za prošlu godinu nije iskazana imovina od 1684 milijardi dinara. Ne znam da li bi neko znao da napiše tu cifru. Da bude jednostavnije, to je 14,5 milijardi evra. Znači, mi u završnom računu nemamo pojma gde nam je 14,5 milijardi evra. To je strašno.
Imamo zaključak da su nezakonite nabavke. Samo po ovom izveštaju, 31 milijarda dinara i 300 miliona evra. To je praktično cifra štete u katastrofalnim poplavama koje smo imali prošlih dana. To mora da izazove veliku pažnju srpske javnosti, a pre svega srpskog parlamenta, a ne da o tome pričamo kao o nekom napretku koji se posebno desio posle 2012. godine angažovanjem nekog prvog potpredsednika Vlade. Ništa se nije promenilo. Ni pre 2012. nije bilo dobro, ni danas nije bilo dobro. Ovo su katastrofalni i alarmantni rezultati.
Imamo 208 prekršaja, 18 privrednih prestupa, 50.000 krivičnih prijava na samo 56 subjekata. Da li bilo ko ovde, da li srpska javnost zna za nekoga ko je po prijavi revizora ili Agencije otišao u zatvor, ili je osuđen na takav način da bi srpska javnost to saznala? Ne, ovde je korupcija praktično postala ustavna kategorija. To je dnevno ponašanje. Korupcija od trafike do predsedništva Srbije, gde danas imamo na naslovnim stranama jasne dokaze da Agencija za privatizaciju, direktorka se žali da jedan savetnik predsednika Srbije vrši na nju pritisak oko privatizacije za koju je lično zainteresovan. To je katastrofa u našem društvu.
U drugim novinama čujemo da se EPS seli u Belvil. Da li je tu sproveden neki postupak javne nabavke? Naravno da nije.
(Predsedavajući: Poslaniče, molim vas da prestanete da citirate naslovne strane novina i da se vratite na raspravu.)
Ja imam pravo da citiram naslovne strane. Govorim o temi, to je korupcija, a ovde je Agencija za borbu protiv korupcije. Govorim i o javnom novcu, a ovde je DRI. Znači, ne da govorim o temi, nego sam verovatno prvi danas koji govori o temi.
To je dnevna realnost i mi moramo da imamo širom otvorene oči i prema tome da damo još veću podršku institucijama koje se bave otkrivanjem te ružne stvarnosti srpskog društva i da se u što kraćem roku na ozbiljan način, kroz institucije pravosuđa, oni koji to rade dovedu pred sud, budu osuđeni, a da Srbija počne da se ponaša normalno sa svojim javnim sredstvima i da javni funkcioneri imaju obavezu da im to stoji kao svetinja, a ne kao mogućnost da se tamo ili ovamo nešto ušićari više ili manje. Srbija mora da bude normalna država, a neće moći da bude normalna država sa ovolikim nivoom korupcije. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Za repliku se javio narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.
(Zoran Živković, s mesta: Po kom osnovu?)
Kao predstavnik predlagača.

Ne, nije replika, nemojte tako. Imam poslovnički osnov, a to je da sam ja predlagač zaključka, ovlašćeni predstavnik predlagača, odnosno Odbora za finansije. Kao ovlašćeni predlagač zaključka imam pravo da se javim po Poslovniku u svakom trenutku kada  se to ukaže u raspravi potrebno.
Hteo bih isto tako da se zahvalim kolegi Živkoviću što je izneo ove podatke, jer bi to izgledalo jako tendenciozno da smo mi iznosili, ali predmetom revizije u 2013. godini je dobrim delom bila obuhvaćena revizija izvršnih organa vlasti 2012, 2011. godine itd. Voleo bih da smo imali tako dobre izveštaje i u 2010, 2011, 2012. godini koje je podnosio revizor, ali očigledno da naša DRI nije imala kapacitet da tako nešto uradi.
Nama jeste cilj da nezavisni državni organi rade svoj posao u punom kapacitetu. Da li je to zasluga prvog potpredsednika Vlade, da li je to zasluga Narodne skupštine, verujte, u ovom trenutku je najmanje važno. Ono što je najviše važno, jeste da zlo koje nastaje zbog korupcije konačno u Srbiji bude iskorenjeno. Tu više nisu bitna imena, bitno je kako nam funkcioniše država, kakva nam je vladavina prava i šta rade naši državni organi. Ne mislim pri tom na nezavisne, nego na one koji su u direktnom sistemu izvršne vlasti. Sve ovo što sad radi i državni revizor i Agencija za borbu protiv korupcije treba da bude usmereno u dva pravca. Prvi je onaj da odgovorni za zloupotrebe budu privedeni licu pravde. Drugi je da svi shvate da, ko god da je na vlasti, ne može da bude zaštićen članstvom u političkoj stranci, javnom funkcijom koju obavlja i da će kad tad da odgovara za sve što je uradio a nije smelo da se radi, što je bilo suprotno zakonu.
Samo da podsetim, 2012. godine donet je jedan zakon. Možemo da se sporimo oko tog zakona, oko toga da li je on dobar ili loš, da li je mogao da bude bolji, smatram da uvek ima mesta za bolje, ali prvi put u našem zakonodavstvu Predlogom zakona o javnim nabavkama uvedena je kvalifikacija krivičnog dela zloupotreba u postupku javne nabavke. Do sada je revizor mogao da piše samo prekršajne prijave, a tužilac je morao za lošu javnu nabavku da dokazuje umišljaj da bi dokazao zloupotrebu. Sa tim institutom mnogo toga je rešeno i žao mi je, a izgleda mi da je to nekima i bila namera u ranijem periodu, da takav institut krivičnog dela ne bude u našem zakonodavstvu. E pa neće moći! Oni koji raspolažu sa javnim sredstvima, a javna sredstva su sredstva građana Srbije, moraju da se ponašaju u skladu i da ih čuvaju više i bolje nego da su njihova sopstvena, što nažalost do sada nije bila praksa.
Mislim da ćemo i kroz unapređenje rada nezavisnih državnih organa, veće samostalnosti, ali i odgovornosti kod tužilaca postići taj cilj i da će nosioci pravosudnih funkcija, takođe u skladu sa zakonom, procesuirati sve koji su odgovorni za ovo zlo koje nas je snašlo.

Zahvaljujem.
(Zoran Živković, s mesta: Pravo na repliku, prozvan sam imenom i prezimenom.)
Gospodine Živkoviću, nemate pravo na repliku. U izlaganju predstavnika zaključka nismo videli da vas je na neki način pomenuo da biste imali pravo na repliku.
Dajem reč narodnom poslaniku Mirku Čikirizu. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Čini mi se da je jučerašnji i današnji dan obeležilo veliko zadovoljstvo narodnih poslanika da razgovaraju o izveštajima, čini nam se, po oceni naše poslaničke grupe, institucija koje na najbolji način funkcionišu u našoj zemlji, a upravo zbog toga što su u velikoj meri nezavisne od sveukupnog nasleđenog sistema.
Prošle godine kada sam govorio o izveštaju DRI, rekao sam da je to otprilike izveštaj kao da ga je pisala naša poslanička grupa i to nije ocena koja je karakteristična samo za ovaj izveštaj ili za prošlu godinu, već i za sve izveštaje državnih revizora, a bilo ih je nekoliko u ovom visokom domu.
Kada smo usvajali Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije, rekli smo gde god da zavirite, u bilo koju instituciju, sve je trulo. Svuda postoje tarife, u medicini, u sudstvu, policiji, kod sudskih veštaka, javnih službenika, itd, a o utrošku javnih sredstava, kako bi se to reklo, narodnih para, to je politička tema broj jedan u svim uređenim zemljama, jer javnost treba da bude najzainteresovanija kako se troši novac svih građana.
Mi ovde imamo dve institucije u povoju, dve novorođene institucije koje nemaju još uvek dovoljno kapaciteta da odgovore svim zadacima koji se pred njih postavljaju. Sa druge strane, nije zadatak samo državnog revizora i Agencije za borbu protiv korupcije da kontrolišu utrošak javnih sredstava, ili da se izbore sa tom nemani koja se zove korupcije, mito, podmićivanje, kriminal, neodgovorno ponašanje javnih funkcionera. To je zadatak svih državnih organa u sadejstvu sa ovim veoma bitnim institucijama.
Pre 3.500 hiljada godina pre naše ere, u Mesopotamiji je ustanovljena institucija koja bi danas ličila na državnog revizora. Tada se za običnu krađu na pijaci, salate ili povrća, sekla ruka, a za oduzimanje državnog novca radila su vešala. Kada bi danas u našem društvu postojao neki sličan zakon, možemo da zamislimo kakva bi realna situacija bila.
Od 11.000 mogućih subjekata privatizacije državni revizor je izvršio kontrolu u 66 i utvrdio jako loše stanje i oko toga smo saglasni svi. Možemo samo zamisliti našta bi ličio izveštaj da je bilo kapaciteta da se izvrši revizija svih subjekata privatizacije.
Zbog toga je ono što smo mi rekli pre sedam, osam godina i sa početkom osnivanja naših političkih stranaka kada smo ukazivali na sve probleme u našem društvu, rekli smo da je potreban Eliot Nes naših dana, kao personifikacija političkog lidera. Mi smo upravo zbog toga išli na listu sa SNS jer smo u gospodinu Aleksandru Vučiću videli želju da zvanična državna politika bude borba protiv korupcije i zavođenje reda i da zemlja iznutra postane evropska. Ali, ni Eliot Nes ne može sam. Potrebno je sadejstvo svih. Bez reformi u policiji, u tužilaštvu, u javnoj upravi, u javnim preduzećima, mi ništa ne možemo ozbiljno uraditi i mi ćemo i sledeću godinu dočekati sa nekim sličnim izveštajem. To je slobodna ocena koju javno izgovaram.
Zbog toga je potrebno da se uradi ono sve što do sada nismo uradili. I juče kad je govorio Zaštitnik građana i Ombudsman, rekli su da je najveći haos u javnim preduzećima, a vidimo, što se tiče utroška javnih sredstava, da je država i dalje najlošiji poslodavac i da filozofija življenja na tuđ račun sa državnim novcem, neodgovornim raspolaganjem, je i dalje opšte prisutna i to je, čini mi se, ta vrsta mentalnog nasleđa najveći problem sa kojim se susreću i sreću vaše institucije.
Revizija završnog računa budžeta Srbije za 2012. godinu pokazuje zaista jako loše stanje, onda javnog duga Republike Srbije. Vi ste, državni revizore, kontrolisali 18 javnih preduzeća, 24 jedinice lokalne samouprave i samo jedan klinički centar i svuda je stanje slično. Svuda je loše. Vidi se slabost internih kontrola, nema interne revizije. Mi smo ukazivali i ponovo govorimo, interna kontrola na carini katastrofa, potrebna je i spoljna kontrola, potrebne su i tu promene. Gde god da zavirite, potrebni su ozbiljni hirurški zahvati.
Što se tiče Agencije za borbu protiv korupcije, naravno da smo mi neko ko je sa obe ruke podržavao osnivanje, rad i delovanje Agencije za borbu protiv korupcije. Mi u potpunosti razumemo da imate jedan zakon sa kojim imate problem u praksi, jer on nije ono što bi trebalo da bude na način na koji se shvata ozbiljna borba
protiv korupcije. Mi očekujemo da će skorije doći izmene i dopune zakona.
Ali, ono što želim sasvim odgovorno da vam kažem, da ni vi, kao veoma važna institucija, ne smete da budete ni izvan zakona, ni izvan Ustava, a često ste to radili. Donosili ste pravna mišljenja koja su u potpunosti menjala zakon. Recimo, ovo pravno mišljenje gde kažete da se funkcionerom smatra lice koje je imenovano u organe AP, lokalne jedinice samouprave, javnog preduzeća i organ druge organizacije kojim se pored ostalog smatraju i društvena preduzeća koja nisu privatizovana. Šta da radimo sa društvenim preduzećima koja su osnovala, kako je to nekada bilo, udruženja stanara, ribolovaca, ko sve ne, udruženja građana? Nikakve veze nema država sa tim, ni jedinice lokalne samouprave, ni pokrajine. Nekoliko puta sam čak javno i privatno ukazivao na taj problem između ostalog i zbog toga smo imali prvi put u zadnjih nekoliko godina autentično tumačenje Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije.
Znam šta namera, ali kažem, ako je zakona jasan, onda zakon morate da poštujete vi, moraju da poštuju svi građani Srbije, moraju da poštuju narodni poslanici, premijer, predsednik države. Hvala.

Zahvaljuje.
Sada reč ima narodna poslanica Miljana Zindović, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Jovičić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani državni revizoru, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, saradnici, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ovom prilikom želela bih da govorim o izveštaju o radu Agencije za borbu protiv korupcije. Složićemo se svi da je izveštaj o radu zaista obiman i iscrpan i da ne jedan verodostojan i objektivan način prikazuje sve aktivnosti koje Agencija za borbu protiv korupcije imala u prethodnoj godini.
Agencija je navela brojne primere, imamo grafičke prikaze i zaista je uspela da nam oslika svoj rad, ali ono što je evidentno što proizilazi iz ovog izveštaja jeste to da je rad Agencije i uopšte uloga Agencije u prethodnoj godini zaista podignuta na jedan viši nivo o čemu posebno svedoči povećanje broja predmeta u radu, zatim rokovi postupanja i odluke upravnog suda po odlukama Agencije.
Međutim ono što provejava kroz ceo ovaj izveštaj jeste potreba za promenom zakonskih rešenja koje regulišu rad Agencije za borbu protiv korupcije. Slažem se da su promene neophodne jer je život uvek brži od zakona, a zadatak zakona jeste da prati život.
Obrazložila bih jedan institut iz ovog zakona za koji smatram da mora da trpi određene promene i njegovom promenom bi pritisak predmeta na Agenciju bio znatno smanjen i olakšao bi joj rad. U 2013. godini primljeno je 374 zahteva za davanje mišljenja o sprovođenju Zakona o agenciji i drugih propisa koji regulišu materiju sukoba interesa i 489 zahteva za davanje saglasnosti što u strukturi predmeta posmatranih prema sadržini čini najveći broj.
Institut sukoba interesa zakonom definisan je kao situacija u kojoj funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije, odnosno službene dužnosti na način koji ugrožava javni interes. U Zakonu o agencije za borbu protiv korupcije posebnom glavom koja se naziva sukob interesa utvrđena je načelna zabrana obavljanja dve ili više javnih funkcija istovremeno bez osvrtanja na pitanje postojanja privatnog interesa koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje i na taj način ugrožava javni interes. Smatram da ova formulacija treba bolje da se precizira pre svega zbog dosadašnjih iskustava u primeni zakona, naročito kod istovremenog vršenja dve javne funkcije.
Privatni interes je sastavni i veoma važan elemenat sukoba interesa i njegovo postojanje treba da bude presudno prilikom normiranja sukoba interesa, i pri tome mislim na njegovu konkretnu razradu, konkretnu razradu pojma privatnog interesa, a naročito na njegovo postojanje kod privatnog interesa, kod instituta sukoba dva javna interesa.
Dakle, ne podrazumeva se apriori postojanje privatnog interesa kod istovremenog vršenja dve javne funkcije, naročito u slučajevima kada narodni poslanik obavlja neku funkciju, kao što je član saveta fakulteta, ili neku drugu javnu funkciju, na koju ga postavlja Skupština ili Vlada.
Istovremeno vršenje više funkcija nije nužan preduslov korupcije. Posebno imajući u vidu da su zakonska rešenja takva da ne dozvoljavaju akumuliranje novčanih nadoknada za vršenje javnih funkcija, znači, ne dozvoljavaju povećanje materijalnih sredstava.
Zato smatram da se ovakvim zakonskim konceptom korupcije u velikoj meri podstiče sumnja u opštu korumpiranost svih javnih funkcionera, odnosno vršilaca javnih funkcija i da se doprinosi gubljenju poverenja u vršioce javnih funkcija i u rad institucija sistema vlasti. Dakle, potrebno nam je preciznije definisanje instituta privatnog interesa.
Još jedna tema, koja je izuzetno važna i pominjali smo je danas i na kojoj treba svi zajedno da radimo jeste obezbeđivanje nezavisnog i suverenog položaja Agencije, koja u velikoj meri zavisi i od odnosa Agencije prema javnim funkcionerima.
Vrlo je važno da Agencija zadatke koji su joj zakonom povereni vrši na način koji obezbeđuje zaštitu prava ličnosti, koje su Ustavom i zakonom garantovane svakom građaninu.
Svedoci smo da se često sadržaj krivičnih prijava dospevaju sredstva javnog informisanja pre nego što i lice na koje se one odnose bude upoznato sa njima i na taj način se formira jedno javno mnjenje o javnom funkcioneru koje je najčešće i pogrešno.
Na ovaj način ne doprinosi se povećanju poverenja u institucije i nosioce javnih funkcija, već nažalost jednoj svojevrsnoj diskreditaciji, pa i anatemisanju javnih funkcionera, koji u najvećoj meri svoj posao obavljaju odgovorno, savesno i u najboljem interesu građana.
Pretpostavka nevinosti osnovni je postulat utvrđivanja odgovornosti svakog čoveka u uređenim sistema u svetu, stoga mi ne smemo davati legitimitet bilo kakvim pokušajima njenog osporavanja.
Smatram da je potrebno i neophodno da Agencija štiti podatke o ličnosti do kojih je došla u zakonom predviđenom postupku i možda bi trebalo razgovarati i o ustanovljavanju odgovornosti Agencije, nekog drugog organa, organizacije, ili lica za objavljivanje podataka u čiji posed su došli na osnovu zakonom datih ovlašćenja.
Pretpostavka vršenja javne funkcije, pre svega treba da bude delovanje u javnom interesu po najboljem znanju i umeću. Greške su kao i svima u određenoj meri dozvoljene i javnim funkcionerima i smatram da je to društvo kome treba da stremimo i da je zadatak Agencije da širi svest o takvom postupanju.
Ono što je važno, jeste to da se u javnosti već prepoznaje i uloga i značaj Agencije, naročito na polju borbe protiv korupcije i zato se zalažem da i dalje
osnažujemo Agenciju u svakom pogledu, kao stručno i nezavisno telo.
Na kraju želim da kažem, da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podržati Izveštaj i zaključke nadležnog Odbora. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić, a neka se pripremi narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite Jovičiću.

Uvaženi predsedavajući, narodni poslanici, čuli smo jednu konstruktivnu raspravu, čuli smo izveštaje nezavisnih agencija i ono što je važno, a to je da ćemo svi raditi na tome da unapredimo rad i da imamo što bolju koordinaciju između svih relevantnih činioca u ovoj oblasti, kako bismo unapredili naš sistem i kako bismo se izborili.
Ja ću se striktno vezati za borbu protiv korupcije i kriminala, kako bismo se izborili sa najvećom pošasti, koja u poslednjih 20 godina urušava i narušava našu privredu. Svakako, kroz ovaj izveštaj, većim delom mogli smo da vidimo tumačenje da je postignut doprinos u borbi protiv korupcije. Sada to može neko da posmatra sa ove ili one strane, ali važno je istaći da uvek može bolje i više i nadam se da ćemo u narednom periodu svi zajedno se boriti da naša privreda nema više omču oko vrata koja se zove korupcija, s obzirom da smo dovedeni u takvu situaciju da se zaista teško živi i da privreda više nema prostora za luksuz zvani korupcija.
Moramo se osvrnuti da neoptužujući bilo koga u poslednjih 15 ili 20 godina, možda i više, nismo imali dovoljno efikasan rad u samoj borbi protiv iste, mislim na korupciju i organizovani kriminal, da smo kao država veoma često angažovali nesposoban kadar i da nismo imali političku volju, da se uđe konačno u obračun sa korupcijom i kriminalom.
Nedostatak političke volje, sa jedne strane, a kadar koji to nije umeo da sprovede i prepozna, čak i da je bilo neke želje, jeste rezultat da smo imali sve te promašene privatizacije, da smo imali preko 400.000 ljudi bez osla i urušenu privredu, potpuno uništenu u poslednjih 15 godina.
Cilj ove Vlade jeste kao i prethodne, borba protiv korupcije i nadam se da ćemo nastaviti uspešno da sve one elemente koje možemo, sprovedemo ka tom cilju.
Početak borbe protiv korupcije svakako jeste novi zakon o javnim nabavkama. Svesni ste činjenice na koji način su se sprovodile javne nabavke u našoj zemlji, kako se pljačkala državna imovina, kako su na tenderima prolazile firme koje su bile dosta skuplje, nepovoljne, izvlačio se novac, a ispod klupe se to političkim vezama guralo u džepove određenih funkcionera, i to raznih stranaka.
Uveren sam da smo ovim zakonom sprečili tako nešto u većoj meri i da smo uradili ono što mnogi nisu smeli ili nisu hteli da urade u prethodnih deset godina i ispred te činjenice ne možemo zatvoriti oči, jer smatram da u ovom trenutku Srbija ima uštedu od preko 500 miliona evra samo na osnovu tog zakona koji nam je dao mehanizam kako da krenemo u borbu sa ili protiv korupcije.
Takođe, pokrenute su istrage i sada će neko reći da su one bile ovakve i onakve, ali neko je skupio hrabrost da raskrinka te tajkunsko-političke veze koje su gušile našu privredu svakodnevno, taj tajkunski uticaj iz institucija i tajkunski pritisak na određeni politički establišment prekine, kako ne bismo dolazili u situaciju da se radi po difoltu u interesu onih koji su vlasnici krupnog kapitala, ali ne onih poštenih, nego onih koji se zovu tajkuni, koji su zaradili novac na leđima građana Srbije i na leđima svih nas.
Konačno se krenulo i u obračun sa takvima i videćemo epilog u narednom periodu što se tiče pravosnažnih presuda, „Agrobanka“, „Galenika“, privođenje onih koji su bili u određenim političkim strankama, pa čak i u onim političkim strankama iz koje ja dolazim jeste pokazatelj da Srbija više nema vremena da gubi, da Srbija više ne želi da gleda nekome kroz prste i da nijedna politička knjižica više neće spasiti bilo koga ko se ogreši o zakon ili ko zavuče ruku u džep građana Republike Srbije.
Ono što je važno, ovde smo čuli izveštaje koji su dobri, neko će se složiti, a neko neće, ali hajde da vidimo šta kažu i organizacije van naših granica, kao na primer „Transparent internešnal“ koji kaže da je Srbija napredovala u borbi protiv korupcije.
Samo ću pomenuti da 2010. godine Srbija je bila na 78 mestu, a 2011. godine na 86 mestu, 2012. godine na 80 mestu, a 2013. godine na 72 mestu, što znači da za dve godine, za 14 mesta smo napredovali, kada govorimo o borbi protiv korupcije, poboljšali smo našu poziciju, što jeste činjenica koju moramo shvatiti za ozbiljno da je naša država konačno krenula u ono što drugi nisu smeli da urade već dve ili dve i po decenije unazad.
Ako me pitate da li je to dovoljno, ne, jer mi želimo napred, želimo još više da popravljamo našu poziciju, a to ćemo uspeti samo svi zajedno i sa vama koji ste ispred nas, ali i sa narodnim poslanicima i institucijama Srbije, sa celokupnim faktorom u našoj zemlji, uspećemo da našu poziciju popravimo, jer je to važno zbog investicija, zbog novih generacija, novih mladih ljudi koji žele konačno da nađu posao u ovoj zemlji, da napravimo takvu klimu da budemo prihvatljiv partner za sve, i domaće, ali i strane investitore.
Takođe je usvojena Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije i kriminala. Setite se da mnoge Vlade pre toga nisu uspele da je usvoje ni u dva, tri mandata. Prošla Vlada je to uspela i mislim da je to korak napred ka još većoj, još snažnijoj i još bržoj borbi protiv korupcije.
Osvrnuo bih se samo da pročitam delove izveštaja Evropske komisije, da vidimo šta Evropska komisija kaže kada govorimo o borbi protiv korupcije.
Čuli smo ovde određene predstavnike da kažu da je korupcija danas još veća, ali nisu pažljivo pročitali sam izveštaj, gde se kaže da je to za period u 2012. godini, ali dobro.
Evo, videćemo šta kaže i Evropska komisija koja kaže za 2009. godinu. „Korupcija ostaje rasprostranjena u mnogim oblastima i nastavlja da predstavlja ozbiljan problem. Najranjiviji sektori su javne nabavke, privatizacije i drugi veliki budžetski rashodi“. To je u 2009. godini.
Godine 2010. kaže: „Javne nabavke, postupci privatizacije, javni rashodi i dalje predstavljaju najveći problem našeg društva“.
Godina 2011. „Vlada još nije završila nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije za period od 2012. do 2016. godine. Korupcija je i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima, te i dalje predstavlja problem“.
Da vidimo izveštaj za 2013. godinu Evropske komisije, s obzirom da su ovde sve stranke koje žele približavanje Srbije ka EU i punopravno članstvo. Za 2013. godinu Izveštaj Evropske komisije glasi nešto drugačije, i to je činjenica. „Proces istraživanja slučajeva korupcije podignut je na najviši nivo, naročito u visoko-profilnim slučajevima, rezultirajući naročito krivičnim prijavama. Pokrenut je veliki broj krivičnih prijava i određeni pomaci se vide“.
Šta to znači? Ako pitate da li smo postigli cilj – ne, nismo. Bitka za našu privredu u smislu oslobađanja tog tereta koji se zove korupcija, organizovani kriminal će trajati godinama, ali je važno da to smanjimo na sve moguće načine kako bi to bilo opšte prihvatljivo, kao što je to u zemljama EU, gde je taj nivo korupcije na dosta manjoj lestvici nego kod nas.
Zbog toga očekujem konstruktivan dijalog svih nas u narednom periodu, u naredne četiri godine da se borimo zajedno sa ovim ljudima da postignemo taj željeni efekat i da nam korupcija bude na što manjem nivou.
Ono što je važno u narednom periodu postići jeste set tih zakona koje moramo usvojiti. Kada govorimo o zakonu o zaštiti uzbunjivača, smatram da je to neophodno da usvojimo što pre. Smatram da moramo ovde raspravljati o istom i da vidimo kako možemo da predložimo neke dopune i izmene, da ga unapredimo ukoliko nije idealan, a svaki zakon može da se menja na bolje.
Ono što je važno u ovom trenutku to je da pravilnik koji pokriva tu temu već postoji, da je radna verzija sastavljena i puštena u proceduru javne rasprave, što znači da jednim koracima možda u ovom trenutku deluje sitnim, ali, za razliku od prethodnog vremena, i te kako su krupni. Idemo dalje i dalje u ovoj borbi i zajedno sa vama nadam se da ćemo u narednom periodu usvojiti ovaj zakon i krenuti dalje ofanzivnije i još jače u ovu borbu. Hvala vam.