Zahvaljujem.
Doprinos raznih nas koji smo učestvovali do sada u raspravi je član 9. i namere i motive i predlog za rešenje, nego što sam ja u uvodnom izlaganju, ali nezavisno od toga, pažljivo prateći sve što su kolege narodni poslanici kazali, ministre čini se, da je mnogo bolje po vas, kad vas ja napadam, nego kada vas drugi brane, ali dobro to je folklor naše institucije.
Dakle, manje više radi se o azilantima kada je u pitanju drugi stav člana 9. u izmenama i dopunama. Kako god da postavite proceduru kojom ćete rešiti taj problem ovako kao je napisan u zakonu je manjkavo. Vaš odgovor da će to biti predmet upravnog postupka, pa će se oni žaliti, pa u drugostepenom rešenju, pa tako dalje, ne otklanja manjkavost, jer ne obezbeđuje jednakost pred zakonom na osnovu osnovane od strane suda ili tužilaštva opaske, analize da je lice izgubilo više od dva puta, te da zato ne može da dobije pasoš na rok duži od godinu dana.
Potpuno sam saglasna sa vama da imamo obavezu kada smo već izborili to pravo da dobijemo putne isprave da imamo obavezu da je čuvamo i da je to pitanje i naše sopstvene savesti, o tome sam govorila, i da je pitanje obaveze da smo dužni da s pažnjom se odnosimo prema svojoj putnoj ispravi. Ali, ne može to što nismo savesni ljudi da bude predmet zakona, bar ne ovog ovde.
To je suštinski problem. Čini mi se, nisam sigurna da li smem da tvrdim skroz da čak ovako kako je postavljeno neće nam pomoći ni u nameri koja je dobra zato što morate da pokažete kredibilitet pred EU, a to je da onemogućimo ljude da zloupotrebljavaju jedno takođe dragoceno ljudsko prava. Pravo na azil je dragoceno ljudsko pravo koje moramo štititi, čuvati, unapređivati i kod nas, i za sve slučajeve kada u međunarodnim institucijama učestvujemo u razgovoru o tome da je lice bez putnih isprava došlo na neku teritoriju.
Zašto insistiram na ovom članu? Zato što ćemo u godinama pred nama u kojima ćete takođe biti Ministar unutrašnjih poslova, mi biti zemlja sa povećanim prilivom azilanata. Raskršća, konfliktna društvenih događaja su se pomerile na istok, mi smo unutra, unutar EU bez obzira na status koji nije punopravno članstvo, on će doći pa će doći kada zaista promenimo sve kod nas, tako da je sve jedno koji je datum formalnog učlanjenja. Ali, bićemo zemlja u koju će dolaziti ljudi od Kavkaza, preko centralne Azije do dalekog istoka.
Ako smatramo da je način da uputimo poruku onima koji odlaze iz naše zemlje u druge zemlje EU predstavljajući se da su ovde politički ugroženi, da nemaju političke slobode i prava, tražeći zato politički azil, jer samo takav postoji. Meni je jako žao što u medijima imamo foskule koje se usvoje, pa se govori o ekonomskom azilu, to ne postoji. Postoje migracije, postoje migranti i postoje propisi protiv punog kapaciteta prava migranata ili za pun kapacitet prava migranata, ali to je potpuno drugi sektor. Azil može biti samo politički. To znači da je meni život ugrožen zato što imam neki politički stav, ugrožena mi je porodica, sve mi je ugroženo zato što imam politički stav, jer država u kojoj živim ne dozvoljava slobode ili prava, ili ne dozvoljava svima jednako, ili ne dozvoljava samo nekima. Ne postoji ekonomski azili. Uzalud je pričati o tome da ljudi pokušavaju da zamene te dve stvari, jer politički azil je politički azil.
Kako ćemo mi ovako smanjiti broj azilanata. Znači, odredba ima smisla samo ako u nastavku saradnje sa EU koju ja pozdravljam postoji informacija o tome da onaj koji dolazi na granicu sa rokom važenja pasoša od godinu dana, da službe koje se inače bave prilivom azilanata obrate posebnu pažnju na njega ili nju. Onda u tu grupu stavljate i ljude koji u upravnom postupku nisu uspeli da objasne da su jednom bili pokradeni, što možda jeste, a možda i nije pitanje njihove savesnosti, a drugi put im je poplava odnela pasoš, a treći put je, ne znam ni ja već, zaturen u selidbi. Ne govorim ovo zato što poznajem ljude kojima se to desilo ili zato što ne poznajem ljude kojima se to desilo.
Kada se analizira odredba člana onda gledate kako će se ona odnositi na ljude kojima ta odredba treba da se desi. Što znači, da bez pojašnjenja vi imate situaciju da će neko ko je iz ova tri razloga u upravnom postupku, a vi ste kazali, nije dala ili nije dao lažni iskaz, ali tri puta je tri puta i može da dobije pasoš na godinu dana. Ona ili on neće da traže politički azil, ali će da uđe u proceduru svih onih sa kojima je uspostavljena saradnja uneli smo ovo u odredbe i hoćemo da smanjimo ukupan broj ljudi koji, zbog nedovoljno dobre primene zakona zloupotrebljavaju jedno dragoceno ljudsko pravo kao što je politički azil. Hoćemo da ostanemo kredibilni pred EU, da budemo sigurna zemlja i hoćemo da partnerskom odnosu sa zemljama u kojima odlaze naši građani, da se zna ko su ti ljudi i šta se dešava.
Problem sa ljudskim pravima je dvostruk, a u našem društvu je trostruk. Mi nemamo kulturu ljudskih prava. Mi se ne zalažemo za kulturu ljudskih prava, jer ne razumemo koliko je to važno. Drugi je problem što ljudska prava nemaju hijerarhiju. Sva su ljudska prava takva, da ili ih poštujete i primenjujete, ili se neka od njih krše.
Treće je, što su ljudska prava prekršena. Ako imate samo jedan slučaj nekoga ko će na osnovu stava 4. ovog novog zakona biti vlasnik putne isprave sa rokom važenja od godinu dana, zato što mu se tri puta, ili joj se tri puta i kada vi odgovorite, pa u tom slučaju se neće dozvoliti da mu se ili joj se ne izda isprava, onda govorite u prilog moje argumentacije. Nema u stvari postupka. Ovaj stav je na ivici onoga što se zove bezbednosna procena o licu, koji se inače radi kada se lice zapošljava, pa je to uslov da se uradi bezbednosna procena, da bi moglo da radi neki posao u državnoj upravi, u institucijama, organizacijama, gde god hoćete, jer vi morate da skupite podatke o tom licu.
Ako je u pitanju lice koje je tri puta, četiri puta izgubilo putnu ispravu, ne tražite ga ili je, na osnovu lažnog iskaza, procenjujete da bi moglo da bude u grupi lica koje će tražiti politički azili i time stvoriti problem i nama kao državi i zemlji u kojoj putuje, jer ne iznosi tačne opaske o tome da ima politički azil, ali će problem biti, pa će biti i cenite da li bi mogao da pripada toj grupi.
To ne može da bude upravni postupak. Ako se radi samo o jednom licu, oko koga će se ovaj stav ogrešiti, onda je naš problem ogroman.
Nikako ne zagovaram da se ne napravi mehanizam kojim bi rekli, pa dobro, kod nas je slaba primena zakona o putnim ispravama, slaba je kontrola, jer ima jako puno ljudi koji kažu, nije to moj posao, pa nam se zato pojavljuje jako puno ljudi u zemljama EU koji kažu da su iz Srbije i da traže politički azil.
Daleko od toga da zagovaram da takvo stanje ostane, ali je moja obaveza dužnost, pre svega, moja želja da upozorim da se u primeni ovakvog člana zakona mogu javiti nepotrebni problemi kojima ćete problem koji već imamo, uvećavati, a ne smanjivati.
Poseban problem su nosioci i imaoci putnih isprava, razvedeni roditelji, gde jedno od roditelja sa detetom živi ili u inostranstvu ili ovde. Ukoliko se ova odredba primeni na jedno od njih, onda vam se problem udvostručava višestruko.
Kada gledam bilo koji član zakona, ponovila sam, ja vrlo retko govorim o zloupotrebama, smatram da zakon može zloupotrebiti samo onaj ko je dužan da zakon primenjuje. Ja zakon mogu prekršiti kao građanka, bez obzira da li je u pitanju prekršaj, ili je u pitanju krivično delo i onda podležem sankcijama jednim ili drugim, ali i zloupotrebu može da učini samo onaj ko sedi u upravi, ko sedi u ministarstvu, u Narodnoj skupštini.
Zbog toga napominjem važnost da se vrlo detaljno ovakva ideja kontrole ukupnih brojnih isprava za koje se ne zna gde su, uspostavi.
Poseban problem je što, ako usvojimo ovo u postojećem tekstu i ako svi oni koji su već koristili mehanizam namernog gubljenja pasoša, a da nisu bili sankcionisani bilo kojim propisom koji se odnosi na to, ako se to sve usvoji tako, dobićete kao što kod nas, u zemlji dolaze, ljudi bez ikakvih putnih isprava i to će problem, ako ne održati na nivou na kojem je, onda ga može uvećati.
Nisam sigurna da li može podzakonskim aktom, kao što bih volela da smo u ovom slučaju poštovali rezoluciju o zakonodavnoj aktivnosti Narodne skupštine, za koju smo svi glasali, a koja obavezuje svakog podnosioca predloga, da podnese i predlog podzakonskog akta, uz predlog zakona ili da da obrazloženje zašto nije u mogućnosti da podnese predlog podzakonskog akta. U junu prošle godine smo je usvojili zajedničkim glasovima svih nas, smatrajući da je to dobro po kontrolu i po mogućnost za sve nas da objasnimo ljudima kako će zakon da se primenjuje.
Ako se razjašnjenje ovog stava završi na tome da bude podnet, odnosno usvojen, podzakonski akt, onda će biti nužno da i na Odboru za evropske integracije, bar tamo gde sam članica i na odboru koji neposredno nadzire i kontroliše rad MUP, da bude objašnjeno kako će se taj podzakonski akt primenjivati.
Imam još uvek dileme oko toga da li da glasam za ovaj zakon ili ne.
Nemam dileme oko toga da li ćete prihvatiti moj amandman zbog toga što moj amandman podrazumeva da u izmenama i dopunama ovaj poslednji stav bude izostavljen, da ostaje stav o licima koja zbog privremenih okolnosti ne mogu da daju otisak prsta, ali kao i u svakom drugom slučaju kada su u pitanju ljudska prava, kada se govori o tome da ovo nije protiv građana nego za građane, da postanu savesni kada su u pitanju njihove putne isprave i da je ovo jedan od mehanizama da uspostavimo kredibilnu međusobnu kontrolu sa zemljama EU kada su pitanju azilanti koji ponavljaju taj nesavesni greh, gubljenja putnih isprava.
Dakle, možemo da budemo sigurni da ćemo vrlo pažljivo pratiti primenu ovog zakona sa velikom nadom da se neće pojaviti ni jedan jedini slučaj koji bi sasvim očigledno, kao što ima slučajeva prilično u drugim sektorima, ukazivao na volju državnih organa da krše ljudska prava, zato što sam ja sigurna da će se u našem društvu izgraditi kultura ljudskih prava, da ćemo razumeti koliko je to dragocen mehanizam, da zaista imamo dobro osećanje podeljeno među nama u društvu da smo jednaki pred zakonom i da se poštuju sva naša prava zapisana u Ustavu i u zakonima.
U Ustavu i u zakonima koji propisuju način dobijanja držanja i korišćenja putne isprave stoji zakonski rok na koliko se izdaje. Svako smanjenje zakonskog roka mora biti obrazloženo ili odlukom suda ili odlukom tužilaštva ili toliko nedvojbeno jasno u bilo kom podzakonskom aktu da otkloni svaku sumnju da će baš onaj ko treba da primenjuje zakon biti prvi koji će ga i zloupotrebljavati.
Ne želim da imamo i jedan takav dokaz da svedočimo, jer je šteta zajednička. Tada se ne vidi da li je u pitanju osoba kojoj su ljudska prava prekršena, osoba ovakvih ili onakvih političkih ubeđenja, opozicija ili vlast, muškarac ili žena, Rom, Albanac, Srbin, Hrvat, Rusin, ko god, nego se vidi ono što je u suštini ljudskih prava, da su mu prekršena ljudska prava odredbom u zakonu koji ta ista ljudska prava treba da štiti. Hvala vam.
