Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.
Poštovani građani Srbije, pitanje upućujem ministru rudarstva i energetike gospodinu Aleksandru Antiću, direktoru Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ gospodinu Obradoviću, ministru privrede gospodinu Vujoviću, a konačan odgovor na ovo pitanje dotiče i Vladu Republike Srbije.
Suština pitanja odnosi se na status preduzeća Privrednog društva za izgradnju elektroenergetskih objekata i postrojenja „24. septembar“ u restrukturiranju iz Užica.
Obzirom da je ovaj parlament usvojio nedavno Zakon o privatizaciji sa osnovnim ciljem da se zaštiti interes preko 45.000 zaposlenih u subjektima privatizacije u restrukturiranju, logično je da takvom zaštitom treba da budu obuhvaćeni i zaposleni u preduzeću „24. septembar“.
Nažalost, ovo preduzeće je više od deceniju zanemareno i prepušteno problemima u poslovanju, problemima u sticanju prihoda, izmirenju obaveza prema zaposlenima i nemogućnosti angažovanja na poslovima iz registrovane delatnosti. Naime, na način koji sigurno nije ekonomski opravdan za „Elektroprivredu Srbije“ još 2004. godine ovo preduzeće je izdvojeno iz sistema „Elektroprivrede Srbije“ i na taj način „Elektroprivreda Srbije“ onemogućena da najkvalitetniji nivo pružanja usluga obavljanja delatnosti, naročito kroz izgradnju elektroenergetskih postrojenja, trafo stanica, dalekovoda itd, može da servisira sve potrebe građana Republike Srbije.
Od 2011. godine ovo preduzeće se nalazi u postupku restrukturiranja, opterećeno brojnim problemima u vidu hipoteka, sudskih izvršenja koja se vezuju za izvršne naloge poverilaca svih kategorija, nemogućnosti da učestvuje na tenderima za dobijanje drugih poslova zbog odredaba Zakona o javnim nabavkama, a imajući i u vidu da je ovo preduzeće već dugo vremena u blokadi računa.
Nakon brojnih obraćanja Vladi i resornom ministarstvu za pomoć radi prevazilaženja problema, prošle godine je Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine preko ministarke Zorane Mihajlović ispoljilo razumevanje za preduzeća u ovom statusu, preduzeća u restrukturiranju i postignut je sporazum zaključen sa sindikatima Javnim preduzećem „Elektroprivreda Srbije“ da se do 01. maja 2014. godine izvrši analiza opravdanosti ispunjenosti uslova da se ovakva preduzeća pripoje ili integrišu sistemu EPS. Nažalost, od 01. maja je prošlo više od mesec i po dana, a takav koncept, odnosno analiza opravdanosti ispunjenosti još uvek nije izvršena.
S druge strane, preduzeće „24. septembar“ nije u ovom konceptu, imajući u vidu da je poznato da se druga preduzeća, kao što su „Kolubara - Metal“, „Georad“ i neka druga već nalaze u postupku pripajanja sistemu EPS.
Ja sam uveren da će i ovo ministarstvo ili ministarstva na čelu sa ministrima Sašom Antićem, gospodinom Vujovićem, direktorom „Elektroprivrede Srbije“, imati razumevanja za ovako urgentne potrebe ovakvih preduzeća i smatram da je sada krajnje vreme da odmah, neodložno i hitno se donese sledeće i mere i aktivnosti.
Pod jedan, da se donese odluka o pripajanju Privrednog društva „24. septembar“ u restrukturiranju iz Užica Privrednom društvu za distribuciju električne energije „Elektrosrbija“ DOO Kraljevo ili na drugi način izvrši integracija ovog preduzeća u sistem EPS.
Pod dva, da se u slučaju nemogućnosti donošenja odluke pod tačkom 1. donese odluka o preuzimanju svih zaposlenih preduzeća „24. septembar“ od strane Privrednog društva za distribuciju električne energije „Elektroprivreda Srbije“ DOO Kraljevo.
Pod tri, da se do donošenja napred navedenih odluka Preduzeću „24. septembar“ povere poslovi iz registrovane delatnosti i to oni poslovi koji, obzirom na okolnosti koje su kao katastrofa u vidu poplava zadesile našu državu, ne podležu odredbama Zakona o javnim nabavkama.
Konačno, tražim odgovor kada će se ova pitanja i mere realizovati, jer je krajnje vreme da se prestane sa maćehinskim odnosom prema ovom preduzeću i da država kao njegov isključivi vlasnik zaštiti interese ovog preduzeća i zaposlenih u istom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Da se predstavim još jednom, pošto sam samo jednom govorio. Ja sam Milija Miletić. Dolazim iz opštine Svrljig, najlepše opštine u našoj Srbiji. Inače sam poslanik sa liste SNS, predstavnik Ujedinjene seljačke stranke.
Moje pitanje bi bilo Agenciji za privatizaciju, a vezano je za privatizaciju jedne firme u našoj opštini, firme koja je bila jedina u Srbiji, koja je imala gluvu sobu, to je „Ei Akustika Svrljig“. Ona je privatizovana 2006. godine i iz te privatizacije taj vlasnik je oterao u stečaj. Normalno, kao i u prethodnim periodima, dao je tu firmu u zalog za određene kredite, a iz stečaja je isti vlasnik kupio, samo sa drugim imenom i sada ta firma nema ni jednog radnika. Sve one hale koje su bile u veoma dobrom stanju su raščerupane. Traktorima su izvlačili kablove za struju i više puta su radnici i sindikati u „Ei Akustici“ nadležnim organima pisali određene prijave za prekršaje, za loše stvari koje su rađene u „Ei Akustici“ i do današnjeg dana nemamo nikakvih rezultata tih svih prijava. Pitanje je - kako je odrađena privatizacija i da li ima elemenata krivičnih dela?
Drugo pitanje jeste isto iz dela privrede, jer je opština Svrljig bila jedna od najrazvijenijih opština u Srbiji 80-tih godina. Imali smo ITK Svrljig. To je firma koja je imala preko 1.000 radnika. Iz stečaja se prodao jedan deo ITK gde je više od 200 radnika oštećeno i koji traže svoja prava kod stečajnog upravnika. Do današnjeg dana stečajni upravnik nije dao odgovor radnicima. Ja bih stečajnom upravniku postavio pitanje - kada će se dati izveštaj radnicima, odnosno skupštini radnika koji su radili u toj firmi?
Moje treće pitanje, pošto sam ja iz Ujedinjene seljačke stranke, jeste namenjeno „Srbijavodama“. Pošto smo svi svedoci da su u prethodnom periodu bile velike poplave, velike štete, sa žrtvama koje su stvarno, što se kaže, velike jer i jedan čovek, to je velika žrtva za našu Srbiju. Svi smo svedoci da bedemi koji su rađeni prethodnih decenija su pod znakom pitanja.
Unazad 13, 14 godina ništa nije rađeno na proveri tih bedema. Kroz Svrljig prolazi reka Timok, koja u samom Svrljigu ima bedeme koji su rađeni u nekom prethodnom periodu, znači, 80-tih, 90-tih godina. U jednom delu Svrljiga kroz koji protiče Timok nema tog zaštitnog bedema. Moje pitanje bi bilo „Srbijavodama“, čije je sedište sada za taj deo u Negotinu, kada će se napraviti zaštitni bedemi kroz Svrljig? Kada će se na određenim mestima ispraviti Timok?
Imali som 2010. godine veliku poplavu u kojoj nije bilo žrtava, ali je bilo materijalne štete. Ovo nam je još jedna opomena da sve one stvari koje su rađene, odnosno mislimo konkretno na poljoprivredu, sve te stvari koje su rađene, konkretno za rešavanje tih tokova i bujičnih potoka, da to još jednom moramo svi proveriti.
Inače, lokalna samouprava opštine Svrljig je siromašna, ali je uvek bila na liniji da potpomogne sve te nadležne službe koje održavaju i reku Timok koja je u nadležnosti „Srbijavoda“. Opština Svrljig će zajedno sa ljudima iz „Srbijavode“ biti spremna da potpomogne i određenim sredstvima da se napravi taj zaštitnik pojas, jer ne želimo da se desi 2010. godina, kada je u Svrljigu bilo poplavljeno više od 200 kuća, gde su ljudi iseljavani na isti način kao po ovim našim ugroženim gradovima.
Pitanje je – kada će se rešiti vodotok Timoka kroz Svrljig i kada će se napraviti zaštitni bedemi da bismo zaštitili i imovinu i ljude od neželjenih stvari, kao što je to bilo sada u ovom vremenskom periodu?
Ujedno, mi ćemo danas imati Odbor za poljoprivredu, gde ćemo zajedno sa našim predsednikom Odbora, Marijanom Rističevićem gledati i ta pitanja zajedno sa Odbora da prosledimo nadležnom ministarstvu. Siguran sam da će naša Vlada i naši ministri u narednom periodu imati snage da se provere sve ove stvari koje smo rekli i da će sve biti, siguran sam, bolje nego što je bilo do sada.

Vreme.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo a radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Suzana Spasojević, Miroljub Stanković, Bojan Kostreš, Branko Đurović i Olgica Batić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača dr Nebojše Stefanovića, ministra unutrašnjih poslova, pozvala da sednici prisustvuju i Milorad Todorović, sekretar MUP i Zorica Lončar Kasalica, načelnik Uprave za upravne poslove u Direkciji policije.
Nastavljamo rad i prelazimo na načelni pretres o PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PUTNIM ISPRAVAMA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača dr Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova, želi reč? (Da.)
Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama. Ovaj zakon donet je 1. oktobra 2007. godine i bio je jedan od ključnih uslova za viznu liberalizaciju, koja je bila jedna od ključnih stvari naše države na njenom putu ka EU.
Na ovaj način dostigli smo jedan zaista zavidan nivo, jedan najviši nivo zaštite putnih isprava u standardima evropskog prava. Danas naše putne isprave spadaju u red najzaštićenijih.
Danas je izdato oko 4.850.000 putnih isprava, dakle, gotovo pet miliona putnih isprava, što je bio jedan veliki posao od 2007. godine.
Najznačajnija izmena koja je danas pred nama se odnosi na ukidanje viza na brodarsku i pomorsku knjižicu, čime bi ove dve knjižice prestale da postoje kao putne isprave, s obzirom na to da evropsko pravo ne poznaje institut izlaznih viza. Naime, Zakonom o putnim ispravama bilo je predviđeno da su vize kao odobrenje za putovanje u inostranstvo potrebne samo radi unošenja u brodarsku ili pomorsku knjižicu. Na ovakav način, ove brodarske, odnosno pomorske knjižice postale su nešto kao pasoš i na takav način su ljudi koji su bili njihovi nosioci mogli da napuštaju našu zemlju.
Naravno, vi shvatate da su brodarske, pomorske knjižice mnogo nižeg stepena zaštite, nego što je to pasoš, i da smo na ovaj način, pogotovo što se u praksi utvrdilo da je određeni društvenim grupama izdavan neočekivano veliki broj ovih knjižica, imali i zamerke, primedbe da se ova knjižica zloupotrebljava kao pasoš, odnosno kao dokument koji se koristi za izlazak iz zemlje. Ovim izmenama ostaje da se izdaju po posebnim propisima, jedino što ukidanjem viza gube svojstvo putne isprave. Dakle, što i jeste cilj ovog zakona.
Takođe, ostale izmene su da prilikom podnošenja za pasoš detetu mlađem od 12 godina se ne uzimaju otisci prstiju, kao ni potpis. Licu kom se iz objektivnih razloga privremenog karaktera ne mogu uzeti otisci prstiju, pasoš se izdaje sa rokom važenja od godinu dana.
Lice koje u periodu od pet godina izgubi dva ili više pasoša, u roku od tih pet godina, novi pasoš se izdaje sa rokom važenja od godinu dana. Dakle, ni na koji način mu se ne uskraćuje mogućnost da putuje, ni na koji način mu se ne limitira broj puta, ukoliko može svaki put dobiti pasoš. Njemu se pasoš ne uskraćuje. On ima pravo da putuje u skladu sa Ustavom i našim zakonima. Jedino što kada neko za pet godina dva ili više puta izgubi pasoš, onda to ukazuje na određene mogućnosti zloupotreba, zbog čega se pasoš onda izdaje na godinu dana.
Precizirano je da je putna isprava, pre svega pasoš, javna isprava koja se državljaninu naše države izdaje i služi mu za prelazak državne granice radi putovanja i boravka u inostranstvu i za povratak u zemlju, ali i za dokazivanje identiteta, kao i dokaz o državljanstvu Republike Srbije. Propisana je i prekršajna odgovornost, tj. novčana kazna od tri do 30 hiljada dinara ili kazna zatvora do 30 dana za lice koje preinači izbriše ili na drugi način falsifikuje lične podatke koji su upisane i elektronski unete u putnu ispravu, preinači ili izbriše ili na drugi način falsifikuje beleške i oznake koji su u putnu ispravu naknadno unela službena lica.
Dodatnim izmenama ovog zakona predlažemo da se zahtev za pasoš koji se predaje u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, policijska uprava za Grad Beograd, ne izdaje sve te pasoše već samo za ona lica koja nemaju prebivalište u Republici Srbiji, a da se za lica koja imaju prebivalište u RS ovi dokumenti izdaju na teritoriji policijskih uprava gde oni imaju boravište, što se faktički smatra kao olakšica za građane, a i za naš sistem.
Olakšice za građane se ogledaju u tome da lice koje je u inostranstvu ostane bez putne isprave ne mora lično da podnese zahtev za putni list, ukoliko diplomatsko-konzularno predstavništvo može neosporno da utvrdi njegov identitet.
Osim toga, kada se traži pasoš za maloletnu dete roditelj može podneti zahtev bez saglasnosti drugog roditelja, ako je drugi roditelj pravno ili fizički sprečen da vrši roditeljska prava.
Precizira se da se prethodna putna isprava poništava prilikom preuzimanja novog pasoša, što doprinosi dodatnoj pravnoj sigurnosti.
Takođe, pošto smo primetili u praksi u MUP i Ministarstva spoljnih poslova, omogućavamo poništavanje, odnosno da se mogu poništiti i diplomatski i službeni pasoš koji njihovi imaoci ne vrate u roku od 60 dana od dana prestanka pravnog osnova zbog kojih su izdati. Dešavalo se da lica kojima su izdate ovakve vrste putnih isprava, u trenutku kada je prestao osnov zbog čega su te putne isprave izdate, status diplomatskog lica ili službenog lica, nastavili da koriste te pasoše i na takav način zloupotrebili pravo, ili kada se radi o vraćanju po osnovu sporazuma o readmisiju, odnosno zemlju porekla, odnosno posle zvanično prijavljenog boravka pred nadležnim organom izjavljivali da su pasoš izgubili, čime se otvarala mogućnost za stvaranje novih tokova iregularnih migracija.
Dakle, još jedan razlog, možda ne manje važan, ali kao zaključak ovog uvodnog dela. Jedan od razloga zbog čega donosimo ove izmene i dopune zakona je usaglašavanje ovog zakona sa drugim zakonima koji su u međuvremenu doneti. Na takav način se propisuje dužnost da svi pravosudni organi, ne samo sudovi, kao do sada, već i tužilaštva, MUP dostavljaju podatke od značaja za odbijanje zahteva za izdavanje pasoša itd.
Mislim da su ove izmene i dopune samo usavršavanje dosadašnjih zakona i da na ovakav način usaglašavamo naše zakonodavstvo sa evropskim zakonodavstvom, čime povećavamo pravnu sigurnost za naše građane, a sprečavamo mogućnost zloupotreba, a o kojima sam govorio u prethodnom delu. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo ovaj, naizgled, tehnički zakon, izmene jednog broja članova Zakona o putnim ispravama, ali činjenica da je ministar unutrašnjih poslova danas sa nama, otvara mogućnost i razgovora o raznim drugim temama koje zaokupljuju javnost…

Poslaniče, odmah da vam kažem, pričaćemo isključivo o dnevnom redu.

Nisam ni počeo da govorim…