Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovana gospodo poslanici, čast i zadovoljstvo je biti danas ovde sa gospodinom ministrom. Hvala vam na vremenu koje ste nam posvetili, ali samo da znate da u svim mogućim situacijama SNS stoji uvek uz vas. Svaka vam čast za sve ono što činiti za našu Srbiju.
Danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama. Pravni osnov za donošenje ovog zakona je u članu 97. stav 1. tačka 2) Ustava Republike Srbije. Razlozi za donošenje ovog zakona su sledeći: usklađivanje propisa Republike Srbije sa usklađivanjem propisa EU i njene izmene i dopune. Ukidaju se izlazne vize, kao institut koji nije poznat EU, a koje predstavljaju svojevrstan vid ograničenja, po njima, slobode kretanja ljudi.
Jedan od najvećih dostignuća EU je upravo stvaranje unutrašnjeg tržišta koji je uspostavljen 1993. godine. Unutrašnje tržište zasniva se na četiri slobode: slobode kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala, pa između ostalog u ovom delu usklađujemo predmetni zakon sa pravilima EU.
Ograničenja slobodnog kretanja ljudi su još uvek moguća iz sledećih razloga: javnog reda i sigurnosti, zaštite zdravlja i zapošljavanja u javnoj službi. Ukidanjem viza u predmetnom zakonu prestaju da postoje brodarska i pomorska isprava u kojoj je uneta viza kao vrsta putne isprave, već će od sada imaoci ovakvih putnih isprava putovati uz običan pasoš.
Sledeće usklađivanje EU i Republike Srbije je upravo u uzimanju otisaka prsta, ukoliko je to moguće. Ukoliko nije moguće uzimanje otiska prsta, putna isprava se imaocu dodeljuje na godinu dana, što je po meni jako ispravno.
Sledeće usklađivanje EU i Republike Srbije se tiče prava deteta, odnosno detetu se ne uzima otisak prsta, kao što se i dete ne potpisuje.
Putna isprava je javna isprava sa elektronskim nosačem podataka. Putni list ne sadrži elektronski nosač. Putna isprava služi imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu Republike Srbije. Postoji više putnih isprava. To su pasoš, diplomatski pasoš, službeni list, putni list, putne isprave.
Pasoš izdaje policijska uprava pri MUP. Diplomatski pasoš izdaje policijska uprava, ali putni list izdaje diplomatsko ili konzularno predstavništvo Republike Srbije.
Licu kome se ne može uzeti otisak prsta daje se pasoš na godinu dana. Takođe, licima koja gube pasoš u periodu od pet godina dva ili tri puta, što po meni nije baš normalno, izdaje se pasoš u trajanju od jedne godine.
Vrlo je bitno reći da postoji obrazac kada se popunjavaju pasoši. To je svima jasno, ko god je imao putnu ispravu bilo koje vrste. Znači, taj obrazac se sastoji od nekih karakteristika taksativno nabrojanih: ime, prezime, pol, državljanstvo, jedinstveni matični broj građana. Da bi se dobila putna isprava, neophodno je da se uz popunjen obrazac dostavi neki lični dokument, bilo da je to stara putna isprava ili lična karta.
Oduzimanje putnih isprava se dešava često, i to ako je putna isprava data nekom drugom na korišćenje, ukoliko se iščita da podaci nisu validni, da ne pripadaju osobi koja je te podatke dala, ukoliko to lice ima dva ili tri pasoša. Sankcije su sledeće: kazna je od 3.000 do 30.000 dinara i u trajanju od 30 dana.
Vrlo je bitno reći da sve ove putne isprave i ovo usklađivanje zakona, pošto smo mi u evropskim integracijama, treba da podrži Vlada Republike Srbije i u danu za glasanje SNS će podržati ove predloge zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, hoću da iskoristim priliku da kao narodni poslanik iz Vranja, koji je ovde u parlamentu zahvaljujući tome što je za SNS u Vranju glasalo 23.000 ljudi, pozdravim ministra policije, da izrazim uverenje velikog broja Vranjaca da ste vi pravi čovek na pravom mestu, da je izbor predsednika Vlade da vi budete ministar unutrašnjih poslova bio jedan od poteza koji imaju moju punu podršku. Pokazali ste za 30 dana da ste čovek koji voli ovu državu, da ste čovek koji zna da radi svoj posao i kome želim još jedan mandat, imajući u vidu da ste započeli jedan veoma ozbiljan, težak posao.
Ono zbog čega smo danas ovde u ovoj Skupštini jeste što ste dali predlog za izmene i dopune Zakona o putnim ispravama. Kolege su veoma podrobno o ovom predlogu dale svoje mišljenje, rekle o svakom članu ponaosob šta donosi novo. Ono što je generalno i najvažnije, izvestilac naše poslaničke grupe, gospodin Martinović, je o tim detaljima izneo i upoznao javnost.
Ono što je važno za sve nas, poslanike, a još važnije za građane Republike Srbije, jeste da je ovo još jedan korak ka putu u EU. Izmenama i dopunama ovoga zakona mi činimo jedan mali korak ka EU, ali veliki korak za Republiku Srbiju, imajući u vidu da će ovaj sastav parlamenta vrlo verovatno usvojiti sve zakone koji su potrebni i koji su propisani Agendom za ulazak u EU, da bismo stvorili uslove da 2018. godine budemo punopravni član EU ili da od 2018. do 2020. godine po parlamentima članica EU bude usvojen naš zahtev, pošto smo mi ispunili sve zahteve koji su pred nas postavljeni.
Hteo bih samo nešto da kažem o kaznenim odredbama koje su ovde predviđene, a koje su u rasponu od tri do 30 hiljada dinara. Mišljenja sam da ove kazne moraju biti povećane i moraju biti upodobljene sa Zakonom o prekršajima koji je stupio na snagu 1. marta 2014. godine. Očekujem da Ministarstvo i gospodin ministar usvoje amandmane koji su u tom smislu dati i siguran sam da ćemo u Danu za glasanje, kao SNS i kao poslanička grupa, svojim glasom usvojiti ovaj zakon i podržati ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Cvetanović, a neka se pripremi narodni poslanik Riza Halimi.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre Stefanoviću, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama.
Suština zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, između ostalih odredbi, o načinu izdavanja putne isprave, u pojedinim slučajevima u putnim ispravama, se sastoji u konkretnim i veoma naglašenim ciljevima da se zakoni Srbije usklade sa zakonima EU, koji jednostavno ne prepoznaju pojam izlazne vize. Zapravo, to je viza koju država Srbija izdaje svojim državljanima.
Datum od kada one datiraju nisam mogao tačno da pronađem. Ovom prilikom bih iskoristio mogućnost, zbog potpunog informisanja građana Srbije, obzirom da se radi o veoma interesantnoj uredbi ili zakonu, najverovatnije iz ne tako skorijeg perioda, da uputim pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova – od kada on zapravo datira?
Diskutovati o njihovom ukidanju, mislim da je krajnje nepotrebno, obzirom da se u EU, kojoj nesumnjivo težimo kao država i društvo u celini, odavno ili možda nikada taj pojam nije nalazio u zakonima o putnim ispravama.
Kao savremeno, evropsko, tržišno orijentisano društvo, koje teži slobodnom i ničim ograničenim pravom na kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala, ne mogu da ne spomenem da nam je veoma teško palo uvođenje viznog režima sa zemljama Zapadne Evrope.
Izdavanje novih biometrijskih pasoša, počevši od 7. jula 2008. godine, sa elektronskim nosačem, za potrebe automatskog očitavanja podataka, je tek bio jedan od preduslova za ukidanje viznog režima sa nama saobraćajno i robno najfrekventnijim zemljama, zemljama EU.
Od 19. decembra 2009. godine smo uspostavili bezvizni režim i ušli u red zemalja koje sa pravom, nadom i nestrpljenjem očekuju prijem u red najrazvijenih zemalja ovoga dela sveta. Uopšteno gledano, bezvizni režim je vrlo osetljiva stvar.
Ovu priliku koristim kao molbu Ministarstvu unutrašnjih poslova da u okviru zakonskih mogućnosti i raspoloživih pravnih propisa, na svaki način spreči bespotrebnu i po državu Srbiju veoma štetnu pojavu – priliv azilanata sa naših prostora u zemlje EU, koji može biti veoma loše protumačen i uvođenjem novog viznog režima izazvati velike posledice po ekonomiju zemlje.
Ukidanje tzv. brodskih putnih isprava i njihovom zamenom za redovne i zakonom propisane putne isprave, kao i za sve ostale građane, smatram takođe jednim vrlo korisnim predlogom zakona, obzirom da smo bili svedoci u ne malom broju slučajeva njihovih mnogobrojnih zloupotreba u doba viznog režima sa zemljama EU.
Apsolutnim i bezrezervnim ukidanjem viza, obzirom na sadašnje trajanje mogućnosti boravka u zemljama EU od 90 dana i nakon toga napuštanjem zemlje EU takođe u istom vremenskom periodu, siguran sam da će u tom slučaju smanjenje broja izgubljenih i oštećenih putnih isprava, kao i za njihovu zloupotrebu, takva situacija biti zanemarljiva.
ID karte koje koriste svi građani EU i koji su im jedini validni dokumenat za dokazivanje identiteta su, iskreno se nadam, naša veoma skora budućnost, pa se tako nadam, na dobrobit društva u celini, da ćemo i ovaj predlog zakona, koji je danas pred nama, uskoro imati iza nas.
Na osnovu svega rečenog, pozivam narodne poslanike da u Danu za glasanje podrže, prihvate i izglasaju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodin Milan Stevanović je u sistemu. Izgleda da je greška.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi, a neka se pripremi narodna poslanica Gordana Čomić.

Gospodine predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, na početku da pozdravim predlog za ukidanje izlazne vize. Prethodni govornik je načeo tu temu kada je i iz kojeg vremena je ta obaveza bila prisutna.
Prvi put sam za to saznao početkom 90-ih godina, u vremenu kada se počelo intenzivnije da se komunicira sa Albanijom i kada su mogli ljudi iz područja Preševa, Bujanovca, da odlaze u Albaniju. Tada je bila aktuelna izlazna viza koju je izdavalo MUP i tada je bilo problema u vezi sa ovom problematikom. Mislio sam da je to odavno ukinuto jer u praksi nije bio problem duži period. Sasvim je u redu da se konačno sa nekom neprihvatljivom praksom i ovako formalno raskine sa takvim obavezama, sa kojima je do sada bila važeća odredba.
Očekivao bih da će se preko amandmana moći da se poboljšaju određene odredbe u pravcu potpune primene Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma. Ovde pre svega mislim na oblasti primene pisma i jezika manjina.
Ima u praksi još uvek tih problema, doduše ne direktno sad u proceduri kada organi MUP izdaju pasoše, nego indirektno preko dokumenata koja se izdaju u matičnim službama. To sam ja, kada smo raspravljali o izveštaju Zaštitnika govorio, da je veći problem za Preševo, Bujanovac, u slučaju kada se izdaju lični dokumenti uopšte izvodi rođenih i druga dokumenta u Vranju. Da li je zbog toga što Preševo, Bujanovac ima svojim statutima regulisanu službenu upotrebu albanskog jezika i pisma, a Vranje takvu obavezu nema, ali je pak činjenica da većina građana rođenih u bolnici u Vranju, u porodilištu u Vranju, dobija izvode u matičnoj službi u Vranju. Onda imamo tu praksu da se ne primenjuje zakonska odredba o pisanju imena i prezimena u pismu manjine, u ovom slučaju albanskom pismu, i onda se to reflektuje i kod putne isprave, jer se putna isprava izdaje na osnovu dokumentacije koju izdaju matične službe. Mislim da ove stvari preko amandmana je moguće doći do preciziranja i da praksa bude efikasnija u pravcu potpunog sprovođenja odredaba Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma.
Na kraju bih još spomenuo ovu problematiku vezanu sa putnim ispravama lažnih azilanata. Poznato je nekoliko godina da pored Roma i Albanci sa Preševa, Bujanovca, Medveđe, takođe su bili u većem broju uključeni u tu pojavu, kako se to zvanično, ne samo od naše Vlade, nego i od međunarodne zajednice, po meni neopravdano, koristi termin lažni azilant. Oni su postojeći, traže neko rešenje po evropskim državama, a drugi po meni, pravilniji termin da ne ispunjavaju uslove za politički azil. To je već drugi problem. Ali, to su konkretna lica koja traže rešenja za svoje životne probleme na takav način.
U izveštaju Zaštitnika ima zabrinutosti o izvesnim ograničenjima koja se pojavljuju prilikom prelaska granice za ovakva lica, upravo zbog ove pojave i u smislu suzbijanja te pojave. Mislim, da je vizna liberalizacija samo što je pomogla da se smanji broj tražioca azila iz naše zemlje. Ni u kom slučaju ne bi se smelo da se odvijaju stvari u pravcu nalaska rešenja, otklanjanja opasnosti za povratak u raniji režim i ukidanja vizne liberalizacije zato što ljudi traže azil. Po meni je od uvođenja azila, moj je utisak da je manji broj ljudi koji traže azil, jer su ranije tražili ilegalno, uz daleko teže procedure, uz ponekad veoma tragičnim posledicama.
Tako da bi orijentacija morala da ide u pravcu rešavanja problema u korenu, tamo gde se pojavljuje problem, a to je rešavanje problematike nezaposlenosti,…
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Halimi.)
U tom pravcu bi trebala i pomoći EU državi da reši te probleme, da građani traže rešenja u rodnim mestima, a ne da idu po belom svetu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Nebojša Stefanović, ministar u Vladi Srbije.

Postoji tu nekoliko stvari. Prva stvar, oni ljudi koji zaista traže azil to rade iz razloga koji su navedeni u njihovom zahtevu za obrazloženje i najčešće su to politički motivi, koje prepozna zemlja EU.
Termin „lažni azilanti“ koristi se za one ljude koji nemaju nikakav razlog zbog čega traže azil. Ne možete vi navesti razlog za azil, mala mi je plata u mojoj matičnoj zemlji, pa bi da tražim azil od vaše. To je zloupotreba i to tako kažu sve zemlje EU, to ne kažem ja. Ti ljudi pokušavaju da zloupotrebe mehanizme koji postoje u evropskim državama da bi stekli neku imovinsku korist, da bi rešili neko svoje pitanje, u tom smislu, što nanosi štetu suštinski nama, jer se mi posmatramo kao zemlja koja to nije na bezbedan način rešila.
Mi smo radili sa državama EU na različite načine, da Srbija dobije status sigurne zemlje. Nakon toga procedure za razmatranje, dakle one se ne ukidaju, one se samo ubrzavaju, i onda su te procedure vrlo jasne. Kada jedna Nemačka utvrdi da je neko lažni azilant, ne utvrđuje to Republika Srbija, ona ga pošalje i kaže ovo je lažni azilant. Ti ljudi su onda lažni azilanti, morate se složiti samnom, ako to kaže npr. Nemačka, ako to kaže Austrija, ako to kaže Luksemburg, ako to kažu zemlje u kojima smo imali, najviše lica za koja su te zemlje utvrdile da su lažni azilanti, jer su razlozi za azil koji su naveli u svojim aplikacijama bili nepostojeći ili lažni. Naravno to je bio razlog zbog čega se na takav način to radi. Da li postoji među njima dosta lica koja imaju nerešen radno pravni status, da li su to ljudi koji su siromašni, verovatno ste u pravu.
Naravno da treba da radimo na tome da se svakom građaninu ove zemlje poboljša materijalni status, ali to ne znači da on treba pod tim izgovorom da traži azil u drugoj zemlji, pod lažnim izgovorom, a u suštini se bori za nešto potpuno drugo, samo je u tome stvar.