Reč ima Gordana Čomić.           

Zahvaljujem.
Zakon koji je pred nama, Predlog izmena i dopuna Zakona o putnim ispravama je u najvećem broju članova kojima se menjaju ili dopunjuju drugi članovi sasvim usklađen i sa izmenama koje su bile potrebne i u prethodnom zakonu, osim što je usklađen sa onim što su manje više direktive ili pravila običaja EU, on je u tim članovima usaglašen i sa realnošću u Srbiji.
O članovima kojima se omogućava drugačiji, odnosno bolji, efektniji i efikasniji način da se dođe do putne isprave ili da se komunicira sa svojim ministarstvom, ako imate prebivalište i boravište u stranoj zemlji, mogu da imam samo pohvalne reči jer je napisano kako valja, kao i u odredbama kojima se briše institut izlazne vize jer je to nešto što poznaju samo zemlje koje neće da razumeju da im institut izlazne vize je mnogo više nego proceduralna na formularu ili u samoj putnoj ispravi ubeležen iznos novca ili dozvola.
Uključujući primedbe koje je dao narodni poslanik Marko Đurišić, sa kojima sam saglasna, ali mogu da razumem zašto se novi Zakon o prekršajima može smatrati i sa iznosima koji je ubeležen u izmenama i dopunama Zakona umesto od pet do 150 hiljada dinara bude 30 hiljada, nemam problema ni sa jednom drugom odredbom osim sa članom 9. Član 6. Predloga izmena i dopuna govori o tome kada ne možete da dobijete putnu ispravu.
Kao kratki uvod, putna isprava je takođe ljudsko pravo. Radi se o oblasti slobode kretanja i ako i po čemu možete da prepoznate nedemokratska, autokratska od svakih vrsta pravila jednakosti građana pred građanima društva, to su ona društva u kojima nije obično, rutinski, podrazumevajuće da dobijete pasoš i da putujete gde god hoćete.
Takva društva su bila društva bivšeg istočnog bloka do 1989. godine. Takvih društava još uvek ima u Aziji, ima ih i u srednjoj Americi, ima ih u južnoj Americi. To je društvo pred koje dolazite kao građanin i kažete – ja bih da putujem tamo i tamo, a tvoja država kaže, nemam ja poverenja u tebe. Mora se videti da li ti zaslužuješ putnu ispravu i smeš li ti uopšte da putuješ bilo gde.
To je jedna svojevrsna kultura nepoverenja prema sopstvenim građanima, omalovažavanje sopstvenih građana i stava da je putna isprava opasno oružje u rukama slobodnih ljudi. Srećom mi smo daleko od takvog društva. Bili smo uvek prilično udaljeni, čak i u vreme kada smo bili jednopartijsko društvo, osim u periodu kada smo imali institut izlazne vize. Dakle, hoćeš da izađeš iz zemlje pa platiš taksu, što je dosta bilo karikaturalno objašnjavati kome i zašto se to dešava. To podsećam da bih argumentovala koliko je važno pažljivo rukovati ljudskim pravom na putnu ispravu.
Šta je problem sa članom 9. izmena i dopuna? On se odnosi na član 23. koji u postojećem zakonu glasi u dva stava. Prvi stav – pasoš se može izdati i sa kraćim rokom važenja od rokova utvrđenih u članu 19. ovog zakona, ako nadležni sud odnosno javni tužilac to dozvoli u slučajevima utvrđenim ovim zakonom. I u drugom stavu – u slučajevima iz stava 1. ovog člana pasoš se može izdati za jedno ili više putovanja u jednu ili više država.
Ovaj član sa izmenama i dopunama menja sa dva nova stava. Treći stav po Predlogu izmena i dopuna Zakona kaže – licu kome se iz objektivnih razloga privremenog karaktera ne mogu uzeti otisci prstiju pasoš se izdaje sa rokom važenja od godinu dana, i poslednji stav – licu koje u periodu od pet godina izgubi dva ili više pasoša, novi pasoš se izdaje sa rokom važenja od godinu dana.
Sa stavom 3. može da se ima pitanje, ali se nema problema pošto postoji čitava jedna grupa ljudi koje je moguće da ne može da pristupi procesu davanja otisaka prstiju. Izdavalac putne isprave tačno zna koja su to lica. Ona obično nisu u zemlji ili su u zemljama, u inostranstvu na mestima gde ne može da se da otisak prstiju i to je vrlo jednostavno utvrditi. Dakle, postoji žena koja se zove Marija Marić, koja je na Tibetu i ne može da otiske prstiju u Ambasadi u Pekingu. O tome se obaveštava i dobija pasoš na godinu dana.
Međutim, poslednji stav proizvodi mnoga pitanja i njega sam spominjala i na Odboru za evropske integracije gde smo razgovarali o ovom zakonu. Čitam ga još jednom – lice koje u periodu od pet godina izgubi dva ili više pasoša novi pasoš se izdaje sa rokom važenja od godinu dana. Šta je problem sa ovim stavom? Sve, osim motiva i namere koju ne sporim. Želja mi je bila i na Odboru da se nekako dogovorimo sa predstavnicima Vlade da se nađe dobra formulacija koja bi otklonila svaku sumnju i dala sve odgovore na pitanja koja ću ja sada redom postaviti.
Dakle, imate lice koje je u zemlji, nije problem da ne može davati otiske prstiju i izgubilo je pasoš dva puta i po ovom stavu, ko odlučuje o tome da li će to lice dobiti pasoš na godinu dana. Znači, to je prvo ozbiljno pitanje. Vi uvodite jedan stav u članu koji se odnosi na opšte pravo na trajanje važenja putne isprave osim u slučajevima kada o tome odlučuje sud odnosno javni tužilac i tražite od lica da da izjavu o tome da je dva puta izgubilo pasoš. Lice kaže spektar razloga zbog kojeg je izgubilo pasoš je beskonačan, od toga da ne zna gde ga je izgubilo do toga da ga je pokralo, preko elementarnih nepogoda, dugačak je spisak verovatno.
Sada vam onaj ko treba izdaje putnu ispravu kaže – ovo lice može da dobije pasoš samo na godinu dana. Nedostaje postupak. Znači, ako sam ja u pitanju ili ako je u pitanju ona ista hipotetička Marija Marić koja nije sada u Tibetu, nego je u Kruševcu i dva puta je izgubila pasoš, ako se utvrdi da zbog dva puta gubljenja pasoša sleduje pasoš na godinu dana, ona nema kome da se žali. Ona ne zna ko je o tome doneo odluku. To se ceni. U tom smislu je postupak po kojem će se ovaj stav primenjivati na ivici onoga što je predmet sasvim drugih zakona koji se bavi bezbednosnim procenama o građanima koji nešto urade ili ne urade.
Šta je drugi problem? Ako je građanin dao lažnu izjavu o tome gde je izgubio pasoš, kako je izgubio pasoš? Onda one ne može da bude predmet ovog zakona, onda uopšte ne može da mu se izda putna isprava i o tome mora da odlučuje javni tužilac. Davanje lažne izjave o svojoj putnoj ispravi je delo koje podleže krivičnoj prijavi.
Dakle, ne može oba, ne mogu i da hoću da sprečim manipulacije sa izdavanjem putnih isprava i da u to ne uključim institucije koje po prirodi stvari moraju biti uključene u izdavanje putne isprave. Uz nedostatak postupka i eventualno usvajanje podzakonskog akta kojim bi se to regulisalo što je takođe krajnje sumnjivo sa tačke gledišta procedure, ne mislim ja tu ništa sumnjivo nešto strašno, nego sa tačke gledišta postupka koji vam se nekim podzakonskim aktom uređuje način na koji ćete vi biti osoba koja neće dobiti svoj pasoš na, inače za sve druge osim one koji su odlukama suda i tužioca u drugačijoj grupi, nego ćete dobiti pasoš na godinu dana.
Ako podzakonski akt stavi ministra u rešenje, tek onda bih bila protiv ovog zakona. Znači, da stavljate u nekoj formi diskrecionih ovlašćenja bilo kome da odlučuje da taj i taj zato što je dva puta izgubio pasoš, e o njemu će na kraju da odluči ministar. Ne zato što podržavam ili ne podržavam ministra, nego zato što mislim da nijedan ministar to ne bi trebalo da radi. Ko će onda to da radi? Ko će da reši da će ovih 12 građana imati na godinu dana zato i zato, a svi ostali će imati na deset godina.
Drugi problem sa ovim stavom, šta kada mu istekne ta godina dana? Da li on ili ona, sada nije izgubio celu godinu, ništa se nije desilo, da li on ili ona sada ulaze u proceduru za izdavanje pasoša na zakonom propisano trajanje putne isprave ili ostaje neka posebna, nigde vidljiva procedura za građane koji su opet nevidljivom procedurom ušli u odluku da njihova putna isprava može da važi samo godinu dana.
Vrlo retko u članovima zakona čitam mogućnost zloupotreba. Duboko verujem da članovi zakona treba da budu poboljšanje ponašanja onih na koje se zakon odnosi, a ne obrnuto. Mislim da zakoni služe boljem uređivanju sektora na koji se odnosi i promeni ponašanja nas u tom sektoru, a ne da treba da služe isključivo pretnjama za kazne. Međutim, u ovom članu, ja vidim nažalost mogućnost za zloupotrebe zato što ne vidim čist postupak za onog koji će da ceni kako je neko lice izgubilo pasoš više od dva puta, a ostalo mimo procedure davanje lažnog iskaza. Ako je dao tačne iskaze zašto mu se onda ne daje pasoš na zakonom propisan rok, odnosno putna isprava na godine koliko i za sve druge.
Ovo je posebno problematično za ljude koji mogu biti predmet i prethodnog stava, dakle, nisu u mogućnosti iz raznih razloga da daju otiske prstiju. Dakle, na naše građane koji žive i rade u inostranstvu i to tek otvara mogućnost da se ceni da li nekome treba ili ne treba dati putnu ispravu na rok važenja od godinu dana.
Sa željom da pokušam da pomognem, imala sam dilemu da li da uopšte podnosim amandman, jer želim da se uredi prostor u kome je primećeno da imate loše rukovanje putnim ispravama od strane građana. Ne želim da se Srbija bilo gde vidi kao zemlja u kojoj postoji veći broj ljudi nego u drugim zemljama koji, pod znacima navoda, zloupotrebljavaju svoje pravo na putnu ispravu ili loše rukuju, nezakonito rukuju putnim ispravama.
U tom smislu sam imala dilemu da li da podnosim amandman ili ne. Na kraju sam podnela amandman. Nemam nade da ću imati razumevanja od predstavnika Vlade za amandman, ali ima nade će bar ovo moje pitanje stava koji se odnosi na izostanak postupaka o tome kako će se izdati pasoš na godinu dana doprineti da se na najkreativniji mogući način dođe do svima jasnog postupka, kojim će neko biti uskraćen za svoje, inače važeće pravo, da svoju putnu ispravu dobija na zakonom propisan vremenski rok.
Ne želim da komentarišem šta sve može da se smatra dodatnim podatkom, osim gubljenja pasoša, pa da se licu ne izda pasoš. Imamo razna iskustva. Mi koji smo želeli da putujemo nismo putovali, bili smo putovali, tražili vize, plaćali izlazne vize. Imamo razna iskustva sa nadležnima koji su deo pravne države, a koji treba da obave uslugu, sa nama kao sa građanima, izdavanja putne isprave.
Ne bih volela da se dve stvari čitaju iz ovog stava. Prva je, na mala vrata proces bezbednosnih procena o tome da li će se nekom građaninu dati ili ne pasoš na godinu dana, a drugo, na mala vrata uskraćivanje građaninu da ulaže žalbu na ono što je odluka predstavnika državne uprave, tj. da ne može da dobije pasoš na duže od godinu dana.
Ono što mi je potpuno nejasno je šta se dešava sa pravima tih lica nakon isteka ove godine dana? Da li ulazi u normalno pravo ili ne, ko će to da mu objasni i na koji način?
Deo koji se odnosi na prestanak važenja putnih isprava diplomatskih i službenih pasoša je potreban. Vrlo se često kod nas u javnosti pravi zabuna oko toga ko donosi odluku o tome ko može imati diplomatski pasoš, pri čemu se ne uviđa da MUP samo izdaje putnu ispravu na to kada neki od ovlašćenih predlagača da neko lice dobije diplomatski pasoš zaista i prođe proceduru, ali dobro je da država tom porukom ovo prestaje da važi koliko god dana.
Ako vam je do političkog folklora, moglo je da se daje amandmana da ne važi 40 dana, 30 dana, 15 dana i ostalo.
Nije nam to cilj, nego je važno da država time pošalje poruku da poštuje sopstvene diplomatske pasoše, jer je to dragocena putna isprava, kao što je dragocena svojevrsna legitimacija ova naša, poslanička legitimacija.
Ja to stavljam u ravan onoga da li imate samopoštovanje za sebe kao za vlasnika takve jedne putne isprave, ako je u pitanju diplomatski ili službeni pasoš, ili za vlasnika poslaničke legitimacije, ako ste voljom građana Srbije odabrani da budete njihov glas u Narodnoj skupštini.
Baš zato što želim da budem glas, nadam se da će ministar imati odgovore, bar na neka od pitanja koja se tiču nedostatka postupka, kada vam neko prijavi i da izjavu da je izgubio pasoš, šta se dešava sa tim licem posle godinu dana, kako će se to sve odvijati, na kom mestu u MUP i kako mi da budemo sigurni da nema prostora za zloupotrebe, za korupcije i da nema prostora za kršenje i smanjivanje ljudskih prava i svih nas kojima je putna isprava jedno od ljudskih prava, kao legitimacija za to da Srbija smatra slobodu kretanja nepovredivim ljudskim pravom. Hvala.

Reč ima ministar Stefanović.
Izvolite.

Poštovana gospođo Čomić, vi ste ovde izneli nekoliko interesantnih argumenata i mislim da vrede da se tome obrati  pažnja.
Svakako, srećom što zaista postoje u svetu društva koja su restriktivna, koja svojim građanima uskraćuju pravo da napuštaju svoju zemlju i srećom što Srbija nije jedno od tih društava.
Srbija svakom svom građaninu omogućuje da dobije putnu ispravu, čak i onima koji gube pasoš, a složićete se, da neko izgubi dva pasoša u roku od pet godina, da nije baš čest slučaj i ja nisam čuo ni za jednu osobu koja je to uradila i kojoj se to desilo slučajno.
Zakon predviđa, kada vam pasoš neko ukrade, kada pasoš neko pocepa, kada vam nestane tokom izvršenja krivičnog dela, kada nestane na bilo koji drugi način osim da ga izgubite, tada se pasoš izdaje normalno u roku važenja od 10 godina kao što to zakon i predviđa.
On samo kaže da, kada neko izgubi pasoš u roku od pet godina, dva ili više puta, a praksa koju ministarstvo, ja sam ministar tek nešto više od 30 dana, praksa koju su svi ovih godina ljudi imali je pokazivala da je bilo mnogo lica koja su namerno bacala svoje pasoše, da ne bi mogao da se dokaže njihov identitet u inostranstvu i onda tražile, odnosno predstavljali se kao lažni azilanti i tražili da im se takav status prizna.
Dakle, čak nisu hteli da prijave i kada taj pasoš nisu bacali, nego su ga samo oglašavali kao nestao i to više puta. U skoro svim tim slučajevima je to bio pokušaj zloupotrebe, a nekada je to teško dokazati, ali vi imate mehanizam da neko ko na ovaj način dobije pasoš u trajanju od godinu dana, nakon toga mu se izdaje ponovo pasoš ako ga ne izgubi u tih godinu dana, i onda mu se pasoš izdaje ponovo na 10 godina.
Pasoš izdaje Uprava za upravne poslove MUP, odnosno oni vode postupak kojim se pasoš izdaje i pošto se zna tačno ovlašćeno službeno lice koje pasoš izdaje, u skladu sa Zakonom o upravnom postupku, protiv te odluke, dakle, može se voditi upravni spor pred nadležnim sudom.
Dakle, svako lice u ovom postupku ima pravo na žalbu sudu i sud kao osnovna institucija koja o ovome daje svoj sud, kao poslednja, koja odlučuje o tome, može odlučiti da tu odluku preinači i ministarstvo je dužno da po tome postupi.
Dakle, radi se o Upravi, ne radi se o diskrecionoj volji ministra, jer ministar u ovom poslu nema nikakvu ulogu, čak nije ni obavešten o tome.
Što se tiče samog zakona, Evropska komisija je dala pozitivno mišljenje o ovom zakonu, čak i o ovom stavu, jer ovaj stav je preuzet iz nekih država koje su već članice EU i evropsko zakonodavstvo ga tretira kao nešto pozitivno.
Mislim da je naš cilj da usaglasimo što više naših odredbi sa odredbama koje Evropska komisija i druge evropske države smatraju pozitivnim i tako smanjimo mogućnost zloupotreba koje nažalost čine neki naši građani.
Upravo je to razlog zbog čega smo se odlučili za ovu meru.
Uveravam vas da niko u MUP, pogotovo što to rade profesionalci, koji se tim poslom bave mnogo godina i bez obzira na bilo kakvu političku opciju, koju predstavlja ministar ili bilo ko drugi u ministarstvu i te poslove rade na način da se trude da omoguće zakonitost i trude se da spreče što veći broj zloupotreba.
Zbog toga mislim, ako su oni procenili da je to nešto što je praksa pokazala kao dobro, kao mehanizam prevencije i preventive, a vi znate da u zakonu piše da nosilac putne isprave ili bilo kakvog drugog ličnog dokumenta, dužan je da vodi računa o putnoj ispravi, odnosno da ne dozvoli da u posed dođe drugog lica ili da se zloupotrebi ili da se koristi u izvršenju krivičnog ili bilo kakvog drugog dela, da na ovaj način opominjemo i sve one koji imaju putnu ispravu i da povedu računa o tome šta rade sa putnim ispravama.
Kada vam to nestane jednom, može se desiti svakom čoveku, da izgubi putnu ispravu, dobijate novu, to je normalno.
Ako vam se u pet godina desi da dva puta izgubite putnu ispravu, a ja ne znam ni jednu osobu kojoj se to desilo slučajno, onda to dovodi u sumnju da li ste vi to uradili i onda vam država ne uskraćuje, čak vas ne tretira, niti vodi neki krivični postupak protiv vas ili bilo šta slično.
Država kaže, u redu, ali onda ti izdajemo putnu ispravu sa kraćim rokom važenja i nakon tog perioda od godinu dana ti ponovo izdajemo putnu ispravu sa normalnim rokom važenja.
To je utemeljeno u zakonu.
Mislim da je ovo mera koja će povećati, odnosno smanjiti broj zloupotreba i povećati pravnu sigurnost naše države i na takav način ojačati ovaj zakon.
Što se tiče službenih, odnosno diplomatskih putnih isprava, to je ono o čemu smo i na početku govorili. U ovom slučaju zakon predviđa da diplomatske pasoše izdaje MUP. Ministarstvo unutrašnjih poslova čak nema ništa sa tim. Zavod za izradu novčanica štampa obrasce, a Ministarstvo spoljnih poslova ih izdaje. Ministarstvo unutrašnjih poslova sa diplomatskim pasošima nema nikakav kontakt, osim što se odredba o izdavanju faktički nalazi u sastavu ovog zakona, a uredbom Ministarstva spoljnih poslova se definiše, način i pravo korišćenje diplomatskih pasoša.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospođo predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama i vi ste u uvodnom izlaganju, između ostalog, rekli da je reč o zakonu koji je usvojen 1. oktobra 2007. godine i koji je bio jedan od ključnih uslova za viznu liberalizaciju. Takođe, ste pomenuli, i mi se u potpunosti slažemo, da je ovde reč o zakonu koji je omogućio najviši mogući nivo pravne zaštite putnih isprava.
Ono što takođe želim još jednom da podsetim, a i o tome ste govorili u uvodnom izlaganju, ukupno je u periodu od usvajanja zakona do danas izdata negde oko 4.850.000 putnih isprava.
Želim na početku svog izlaganja vrlo jasno da kažem da će poslanički klub SPS u danu za glasanjepodržati predložene izmene i dopune Zakona o putnim ispravama i podržavajući ovaj zakonski predlog mi zapravo želimo da podržimo onu nameru, intenciju predlagača ovog zakona, a to je da se propisi Republike Srbije usklade sa propisima EU u ovoj veoma važnoj i značajnoj oblasti rekao bih i za Srbiju, ali pre svega za građane Srbije.
Predložene izmene i dopune o kojima danas govorimo, ako bi sagledali odredbe i članove koji se menjaju ili dopunjuju, ako bi sagledali delove ovog zakona koji se menjaju, možemo reći da jesu potpuno opravdane, da jesu razumljive, konkretne, jasne i precizne i iz tog razloga će i imati u danu za glasanje podršku poslaničkog kluba SPS-a.
Dakle, ovim izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, kao što ste, takođe, istakli tokom uvodnog izlaganja, prestaju sa važenjem, odnosno neće postojati izlazne vize koje je Republika Srbija izdavala svojim građanima i to na neki način zapravo predstavlja usklađivanje ovog dela zakona, odnosno ovih odredbi i članova sa propisima EU, jer pravo EU ne prepoznaj institut izlaznih viza. Prosto, institut izlaznih viza definišu kao ograničenje slobode kretanja.
Dakle, prestajanjem i nepostojanjem izlaznih viza prestaju da postoje i brodarske i pomorske isprave, tako da će oni koji poseduju ove isprave u narednom vremenskom periodu i ubuduće moći da putuju samo uz pasoš.
Što se tiče usklađivanja postojećeg zakona i pojedinih odredbi i članova zakona sa propisima EU, u tom pravcu i u tom kontekstu treba posmatrati i član 14. O tome je već bilo reč. Mislim na član 14. predloženih izmena i dopuna zakona, a reč je o ostavljanju otisaka prstiju osoba koji iz objektivnih razloga nisu u mogućnosti to da učine, kao i dece mlađe od 12 godina. Dakle, oni ovim izmenama i dopunama neće morati da ostavljaju otisak prsta ili potpis prilikom podnošenja zahteva.
Takođe, ono što želim da istaknem jeste da usvajanjem ovih predloženih izmena i dopuna Zakona o putnim ispravama otklanjaju se na neki način nedostaci koji su uočeni u praksi i kroz otklanjanje tih nedostataka pojednostavljuje se procedura.
Konkretno, kada je reč o članu 13. predloženih izmena i dopuna Zakona o putnim ispravama, mislimo da je ovo rešenje veoma dobro, da jeste praktično, da jeste efikasno, da pojednostavljuje proceduru i ono se konkretno odnosi na dobijanje putnog lista kada se utvrde svi neophodni i svi potrebni uslovi.
Takođe, naše mišljenje je da predloženim izmenama i dopunama zakona o putnim ispravama se jasnije, odnosno preciznije definišu određene procedure koje se tiču ovog zakona. Recimo, članovima 15. i 16. predloženih izmena i dopuna propisuje i preciziraju se uslovi kada se poništavaju putne isprave.
Poslanički klub SPS naročito ceni i podržava nameru predlagača ovog zakona koji je posvećen i usmeren pre svega ka zaštiti, korišćenju i dostavljanju podataka koji se nalaze u putnim ispravama. Važno je da je to ovim predlogom jasno određeno i objašnjeno da ne bi došlo do mogućih zloupotreba podataka koji se nalaze u ličnim ispravama, odnosno koje sadrže lične isprave.
Ono što takođe želim da istaknem i smatram da je veoma važno jeste da predložene izmene i dopune Zakona o putnim ispravama na jedan način stvaraju pravnu mogućnost, odnosno pravni osnov za realizaciju jedne, rekao bih, potpuno opravdane inicijative koju je pokrenuo potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar spoljnih poslova gospodin Ivica Dačić, a tiče se upravo onoga o čemu je bilo reči tokom današnjeg izlaganja, a to je oduzimanje diplomatskih pasoša kod pojedinaca kod kojih je prosto prestao postojanje pravnog osnova za posedovanje diplomatskog pasoša.
Maločas je bilo reči i o tome ko može dobiti diplomatski pasoš. Gospodine ministre, mislim da postoji Uredba Vlade koja vrlo jasno definiše ko može dobiti diplomatski pasoš. Moraću da pročitam, da ne bih prepričavao. Diplomatski pasoš se izdaje: predsedniku Republike, predsedniku Narodne skupštine, premijeru, vice premijeru, ministrima, predsednicima Ustavnog i Vrhovnog suda, guverneru Narodne banke Republike Srbije, načelniku Generalštaba, zaposlenima u Ministarstvu spoljnih poslova na valjano obrazloženje i nama, predstavnicima Narodne skupštine Republike Srbije, ali i tužiocu za ratne zločine, predsednicima skupštine, izvršnih veća AP i rukovodiocu civilne i vojne službe bezbednosti. Može se izdati uz valjano, adekvatno obrazloženje i predstavnicima međunarodnih organizacija, odnosno ambasadorima dobre volje.
Dakle, postoji Uredba Vlade Republike Srbije po kojoj je vrlo jasno i precizno definisano kome se može izdati pasoš, ali postoji i onaj drugi deo Uredbe koji kaže da pasoš prestaje da važi onog trenutka kada prestane funkcija. Mislim da se ovaj deo ne odnosi na predsednika Republike, premijera Vlade Republike Srbije, predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i ministra spoljnih poslova.
I pored ovih činjenica, veliki je broj onih koji danas nemaju osnovano pravo da zadrže diplomatski pasoš, a nisu vratili diplomatski pasoš. Mislim da je u vremenskom periodu od juna meseca 2009. godine do aprila 2013. godine izdato oko 3.218 diplomatskih pasoša sa petogodišnjim trajanjem.
Kao poslanički klub, obzirom da je danas o tome uglavnom govoreno, podržavamo inicijativu da se preispitaju odluke koje su dugi niz unazad donete i tiču se upravo dodeljivanja diplomatskih pasoša, da se napravi jedna revizija donošenja ovih odluka dugi niz godina unazad i, ukoliko se utvrdi da određeni pojedinci nemaju valjano obrazloženje za dodelu diplomatskog pasoša, onda ga svakako treba oduzeti.
Izmenama i dopunama člana ovog zakona o kojem danas govorimo stvara se jedan pravni osnov i ove izmene i dopune predstavljaju jednu pravnu podršku za realizaciju ove važne inicijative. Dakle, ako se putna isprava ne vrati, nadležni organ će po službenoj dužnosti proglasiti nevažećom putnu ispravu u roku od 60 dana.
Takođe, tokom rasprave bilo je reči o tome kako je gospodin Dačić, kao ministar unutrašnjih poslova, dodeljivao pasoše, nije rečeno kome. Zarad javnosti, u svom izlaganju moram reći da je gospodin Dačić, kao ministar unutrašnjih poslova, dodeljivao pasoše ali da državljanstvo, o izdavanju državljanstva, o dodeli pasoša, naravno, postojao je jedan konsenzus, jedna saglasnost kompletne Vlade Republike Srbije. Dakle, nije postojala nikakva samoinicijativa, postojao je jedan zakonski osnov i dogovor unutar Vlade Republike Srbije.
Ono što takođe želim da kažem, tačno je da ove izmene i dopune Zakona o putnim ispravama unose jednu dodatnu pravnu sigurnost i da usaglašavaju, odnosno jesu jedna vrsta usaglašavanja ovog zakona sa novim zakonima koji su doneti u proteklom vremenskom periodu.
Definitivno, u jednoj rečenici, na samom kraju, ove izmene i dopune hoće usavršiti postojeći zakon koji je usvojen 2007. godine, hoće uneti pravnu sigurnost, hoće uskladiti delove i odredbe ovog zakona, što je važno, sa propisima EU.
Još jednom, u Danu za glasanje poslanički klub SPS podržaće ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SNS podržaće u Danu za glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama iz tri osnovna razloga.
Pre svega, ovim predlogom zakona se vrši usklađivanje našeg zakonodavstva u oblasti putnih isprava sa pravnim tekovinama EU. Kao što je rekao i gospodin ministar, kao što su rekle i neke druge kolege, ukida se institut tzv. izlaznih viza i na taj način se naše zakonodavstvo usklađuje sa četiri osnovna principa EU, kada je reč o slobodi kretanja. Reč je o slobodi kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga. Mislim da je ovo jedan od važnijih zakona na putu priključivanja Srbije EU.
Drugi razlog zbog kojeg ćemo podržati ovaj predlog zakona leži u činjenici da se njime pooštravaju sankcije. Tačnije, predviđa se novi prekršaj tako što se u članu 23, koji se odnosi na član 50. osnovnog zakona, s jedne strane uvodi novi institut koji je usklađen sa Zakonom o prekršajima, koji je stupio na snagu 1. marta ove godine, a reč je o pokušaju prekršaja, a sa druge strane, propisuje se novi prekršaj koji propisuje da onaj ko preinači, izbriše ili na drugi način falsifikuje lične podatke koji su upisani i elektronski uneti u putnu ispravu, ili preinači, izbriše ili na drugi način falsifikuje beleške i oznake koje su u putnu ispravu naknadno unela službena lica. Dakle, s jedne strane, vrši se pooštravanje sankcija prema onima koji zloupotrebljavaju pravo na posedovanje putnih isprava. To je drugi razlog.
Treći razlog, koji je povezan sa ovim drugim, jeste da se uvode benefiti i koristi za, rekao bih, savesne nosioce putnih isprava, za savesne državljane Republike Srbije koji su nosioci naših putnih isprava, između ostalog i tako što je propisano da se detetu koje je mlađe od 12 godina života ne uzimaju otisci prstiju, odnosno ne traži se potpis na zahtevu za izdavanje putne isprave, kao što se sa druge strane uvode i olakšice za državljane Republike Srbije koji traže putnu ispravu, tačnije putni list od diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije u inostranstvu. Dakle, to su tri osnovna razloga zbog kojih će SNS u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.
Hteo bih da kažem samo nekoliko rečenica vezano za član 9. Mislim da je ministar to vrlo lepo objasnio. Mislim da ništa nije sporno u odredbi člana 9. kojim se menja član 23. Zakona o putnim ispravama. Radi se o licima koja u periodu od pet godina izgube dva ili više pasoša, pa se onda propisuje da se novi pasoš izdaje sa rokom važenja od godinu dana.
Mislim da nisu u pravu kolege koje u ovoj odredbi vide mogućnost bilo kakvih zloupotreba od strane MUP zato što se ovde ne radi, i ministar je to naglasio, o tome da je neki građanin Republike Srbije koji je nosilac naše putne isprave počinio bilo kakvo krivično delo ili prekršaj. Prosto, ovom odredbom se podstiču državljani Republike Srbije koji su nosioci naših putnih isprava da se sa jednom posebnom pažnjom odnose prema svojim putnim ispravama.
Ako dozvolimo da neko u roku od pet godina 10 puta izgubi putnu ispravu, onda se osnovano može postaviti pitanje da li je takav građanin savestan? Ne radi se o tome da je on počinio krivično delo. Ne radi se o tome da je dao lažni iskaz, da je na bilo koji način zloupotrebio putnu ispravu, ali s druge strane, radi se o tome da nije dovoljno savestan, da nije dovoljno pažljiv, a putne isprave su u svakoj državi, pa i u Republici Srbiji, izuzetno važna vrsta javnih isprava. To je javna isprava koja omogućuje da napustite teritoriju Republike Srbije i da se u nju vratite.
Mislim da je dobro što država, odnosno MUP, kroz jednu ovakvu odredbu podstiče građane Republike Srbije da budu savesniji kada je reč o upotrebi njihovih putnih isprava. Mislim da nije na mestu konstatacija pojedinih kolega da se ne zna kakva je dalja procedura kada protekne taj period od godinu dana za lice koje je u periodu od pet godina dva ili više puta izgubilo putnu ispravu. Ministar je objasnio da takva lica, kada istekne period od godinu dana, podvrgavaju se onom režimu koji je važio pre toga, dakle, mogu uredno da podnesu zahtev za izdavanje nove putne isprave i onda im se putna isprava izdaje na onaj period važenja koji i inače važi za sve druge građane Republike Srbije.
Nije tačno i SNS ne vidi da je bilo koji deo procedure oko izdavanja putnih isprava u ovakvim situacija nejasan. Ne vidimo bilo kakvu mogućnost zloupotreba od strane MUP. Naprotiv, mislim da je ovakva odredba bila preko potrebna i ranije da se uvede u naš pravni sistem, jer su putne isprave do te mere važni lični dokumenti da sa njima zaista treba pažljivo i savesno da se postupa, a ako neko u periodu od pet godina dva ili više puta izgubi putnu ispravu, onda se zaista osnovano može postaviti pitanje – da li je takav građanin Republike Srbije dovoljno savestan i pažljiv? Mi u tome ne vidimo ništa loše i podržavamo unošenje ove odredbe u izmene zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama.
Da ponovim još jednom, poslanici SNS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.

Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u načelnom pretresu.
Reč ima narodni poslanik dr Marko Atlagić.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre Stefanoviću. Drago mi je što vas vidim u ovom visokom domu kojim ste vi, gospodine Stefanoviću, po mišljenju većine ne samo građana Republike Srbije, nego i narodnih poslanika, kako opozicije, tako i pozicije, izuzetno dobro, da ne kažem fenomenalno, predsedavali i vodili. Nadam se da će i sadašnja predsednica ovakve reči zaslužiti na kraju mandata.
Ovo je, po meni, vaš drugi dolazak u ovaj visoki dom od izbora Vlade. Dakle, za ovo kratko vreme, što govori o aktivnosti kako vašeg ministarstva koje vodite, tako i vas kao ministra. Iako ste bili izuzetno aktivni u ovim nesretnim poplavama koje su zadesile naš narod, vaše ministarstvo i vi pokazali ste pravo lice u tim aktivnostima, zato vam veliko hvala. Siguran sam da će građani Srbije to znati da cene, gospodine ministre.
Pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama. Kako reče moj prethodnik, bit izmena i dopuna jeste da se ukidaju tzv. izlazne vize, tj. vize koje Republika Srbija daje svojim državljanima. Zašto to radimo? Zato što evropsko pravo ne poznaje institut izlaznih viza. Na neki način, one su i ograničavale slobodu kretanja ljudi. Pošto smo mi potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa evropskim partnerima i njenim članicama, onda ovaj predlog zakona zaista treba što pre usvojiti, jer je u najširem interesu građana Republike Srbije.
Evropska unija je svoje unutrašnje tržište uspostavila 1993. godine. To je jedan od najvećih dostignuća EU. Unutrašnje tržište EU zasniva se na četiri slobode. To su sloboda kretanja robe, slobodi kretanja ljudi, usluga i slobodi kretanja kapitala itd.
Ukidanjem viza u ovom zakonu prestaje da postoje i brodarske i pomorske isprave, u koje je uneta viza kao vrsta putne isprave, a imaoci ovih isprava koristiće običan pasoš. Usklađivanjem ovoga problema putnih isprava sa propisima EU vrši se posebno u delu koji se odnosi na postupak uzimanja otiska prsta osobe kome se iz posebnih objektivnih razloga ne može uzeti, kao i propisivanje odredbi da se detetu mlađem od 12 godina ne uzimaju otisci prstiju, niti potpis prilikom podnošenja zahteva za izdavanje putnih isprava. Tada se predviđa mogućnost da se takvim licima izda pasoš sa kraćim rokom od godinu dana. Isto tako, uvodi se i prekršajna odgovornost za ona lica koja na putnoj ispravi menjaju, prepravljaju, brišu lične podatke.
Na kraju, sve u svemu, ovaj predlog treba usvojiti i za njega glasati u danu za glasanje, jer ćemo time dati svoj mali doprinos daljem usklađivanju propisa Republike Srbije sa propisima EU unete u Zakon o putnim ispravama. Zakon je ključan kako rekoste vi, jedan od ključnih, ministre, za uslov naše države u EU. Time ujedno učestvujemo i u modernizaciji Republike Srbije, što je jedan od osnovnih zadataka Vlade Republike Srbije iznesenih u eskpozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, prilikom izbora ove Vlade. Hvala vam lepo.