Reč ima Dubravka Filipovski.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, sistem odbrane predstavlja ključni instrument u oblasti ostvarivanje državne politike i koliko je važno da imamo Vojsku kao jedan dobro organizovan sistem videli smo u nedavnim poplavama koje su zadesile Srbiju. Zaista je nemerljiv bio učinak i doprinos vojnika Srbije.
Naravno da je jedan od osnovnih težišta politike odbrane između ostalog i intenzivna međunarodna saradnja. Dobro je što učešće u mirovnim misijama i multinacionalnim operacijama naših vojnika ima trend konstantnog rasta sa krajnjim ciljem da Vojska Srbije uzme učešće u očuvanju mira, stabilnosti skoro u svim delovima sveta.
Vrlo je važno što se posle duge pauze Srbija vratila na mapu onih zemalja koje u multinacionalnim operacijama UN angažuju svoje vojne jedinice, kao i da Srbija sve više jača svoje kapacitete za učešće u mirovnim operacijama.
Građani Srbije su ponosni što pripadnici Vojske Srbije u najboljem svetlu predstavljaju našu Vojsku i zemlju, kako pred građanima Kipra, Libana, Liberije, Konga, Obale Slonovače, a vidimo sada da se te zemlje proširuju i dobro je što pripadnici naše Vojske unapređuju bezbednost tih zemalja i na najbolji način i u najboljem svetlu se prikazuju i pred građanima tih zemalja, kao i pred pripadnicima stranih oružanih snaga koji zajedno sa njima učestvuju u mirovnim operacijama.
Svakako nam je svima imponovalo kada je pre dve godine šefica Misije na Kipru pohvalila učešće našeg kontingenta, tadašnjem ministru odbrane, Aleksandru Vučiću, citirajući da naš kontingent obavlja posao u „skladu sa pravilima službi i u skladu sa potrebama stanovništva, ne mešajući se u politiku“.
Činjenica je da su pripadnici Vojske Srbije u svim mirovnim misijama pokazali visok stepen obučenosti i pripremljenosti i da to svakako podiže ugled Srbije u svetu.
Konačno, učešće Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama UN važan je element naše spoljne politike, jer jača diplomatski potencijal Srbije za ostvarivanje interesa naših građana i doprinosi da se Srbija tretira kao ravnopravni partner u odnosima sa drugim zemljama članicama UN i Partnerstva za mir.
Srbija prednjači i u regionu po učešću u mirovnim operacijama, ispunjava sve očekivane standarde i doprinosi miru u sva tri kontinenta u kojima mi imamo naše učesnike.
Mislim da je vrlo važno da danas pomenemo jednu činjenicu da Vojska Srbije ne učestvuje u misijama u kojima se na bilo koji način ostvaruju interesi velikih zemalja. Ne treba da idemo u bezbednosne integracije zato što se na taj način dokazujemo našim partnerima ili zato što na taj način ispunjavamo naše međunarodne obaveze. Mislim da je ova politika koju sada vodimo pravi put i da praktično samo tako treba da nastavimo.
Ne mogu ovom prilikom a da ne pohvalim da me lično raduje što sve više žena oficira Vojske Srbije učestvuje u mirovnim misijama i, koliko je meni poznato, mislim da žene učestvuju u Libanu, Kipru i Kongu i da odlično rade svoj posao. Verujem da će ih u ovim novim misijama imati sve više.
U svakom slučaju, poslanička grupa Nove Srbije podržava i Godišnji plan i učešće naših pripadnika u mirovnim misijama i u Danu za glasanje podržaćemo ovaj predlog.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvaženi gospodine predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, evidentno je iz dosadašnjeg toka rasprave da će ovo danas biti, kako je i gospodin Šutanovac rekao, jedna rutinska stvar. Ali, s druge strane, tačno je i to da mi danas govorimo o dve odluke koje jesu od izuzetne važnosti i značaja za Srbiju.
Važno je da oko ovog pitanja koje nije političko konačno postignemo jedan opšti konsenzus ovde, unutar republičkog parlamenta i poslanički klub SPS je uvek podržavao i podržaće i sada obe predložene odluke.
Maločas je bilo reči o tome da je ove odluke trebalo usvojiti na početku godine. To je tačno, ali, ovo je godina u kojoj smo imali vanredne parlamentarne izbore, godina u kojoj smo imali konstituisanje republičkog parlamenta, formiranje Vlade Republike Srbije i postoje opravdani razlozi zašto to nije učinjeno blagovre-meno. Ubeđeni smo i verujemo da to neće biti praksa u narednom vremenskom periodu.
Kao što sam rekao, poslanički klub SPS u Danu za glasanje podržaće obe predložene odluke, i Predlog odluke o učešću Vojske Republike Srbije u multinacionalnim operacijama, ali i Predlog odluke o Godišnjem planu angažovanja Vojske Republike Srbije i ostalih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama tokom 2014. godine.
Tačno je, između ostalog, da učešće u multinacionalnim operacijama jeste obaveza koja proizilazi iz članstva Srbije u UN, članstva Srbije u drugim međunarodnim organizacijama, ali, kao što sam na početku rekao, ovo je stvar koja je od izuzetne važnosti, aktivnost koja je od izuzetne važnosti i značaja za spoljnu politiku Srbije.
Kroz učešće u multinacionalnim operacijama Srbija zapravo jasno i odlučno pokazuje da može biti i ravnopravan i siguran partner u aktivnom rešavanju globalnih bezbednosnih i izazova i rizika i pretnji. Učešćem u multinacionalnim operacijama mi kao država pokazujemo i volju i spremnost da budemo deo onih koji jesu spremni da se bore za očuvanje mira u svetu i koji jesu spremni da se bore za poštovanje međunarodnog prava. Strateško opredeljenje Srbije jeste očuvanje mira i bezbednosti. Maločas je o tome bilo reči i ja ću se s tim složiti.
Jedan od ključnih prioriteta, spoljnopolitički cilj Srbije jeste članstvo u EU. Učešće u multinacionalnim operacijama, slažem se u potpunosti, nije obaveza koja proizilazi iz evropskog puta, ali jeste aktivnost koja pre svega kroz međusobno poverenje, kroz međusobno uvažavanje, kroz međusobnu saradnju, može na neki način direktno doprineti u pozitivnom smislu realizaciji celog toka evropskih integracija. I to je, takođe, od izuzetne važnosti i izuzetnog značaja. Dakle, učešćem u multinacionalnim operacijama podiže se i jača ugled Srbije i međunarodni kredibilitet Srbije.
Ono što je veoma važno, Srbija danas jeste država o kojoj se u međunarodnoj javnosti lepo i pozitivno govori. Srbija danas jeste država za koju u međunarodnoj javnosti postoji jasan stav da možemo biti partner. Mi kao poslanički klub jesmo ubeđeni da će Vlada Republike Srbije svojom politikom, kroz aktivnosti koje su usmerene pre svega i preko Ministarstva spoljnih poslova, ali i ovakvim vidom aktivnosti kroz Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova, nastaviti sa vođenjem jedne aktivne politike koja će voditi ka dodatnom jačanju ugleda Srbije i uvažavanja Srbije u svetu.
Što se tiče samog učešća, maločas je bilo reči o nekim periodima kada Srbija nije učestvovala, mislim da učešće naše države, a ispravićete me ako grešim, na neki način u multinacionalnim operacijama datira od mnogo ranije. Mislim čak od perioda SFRJ, čija je i Srbija bila članica. Mislim da je vojska tadašnje države učestvovala u multinacionalnim operacijama, čini mi se, u periodu Hladnog rata.
Dakle, ako govorimo konkretno o godišnjem planu i podacima koje možemo videti iz materijala ove dve odluke o kojima danas govorimo, vi ste, gospodine ministre, o tome govorili u uvodnom izlaganju, potpuno su jasni i precizni podaci, govorimo o multinacionalnim operacijama u kojima će učestvovati do 300 predstavnika Vojske Srbije i 18 predstavnika MUP-a. Ono u šta mi verujemo, jeste da su napravljeni i procenjeni realni kapaciteti kada je reč o, na jednoj strani, mogućnostima Vojske Srbije i MUP-a, a na drugoj strani da ovo jesu u ovom trenutku realne potrebe i UN.
Međutim, svake godine kada unutar republičkoj parlamenta govorimo o ove dve izuzetno važne i značajne odluke koje se tiču učešća naših snaga odbrane, Vojske Srbije i MUP-a, u multinacionalnim operacijama, svake godine za one koji su do sada učestvovali, koji su predstavljali Srbiju, govorim o periodu iza nas, za one koji su učestvovali i predstavljali Srbiju u ovim izuzetno važnim aktivnostima, imamo jednu istu ocenu od strane UN - da su oni koji su učestvovali obavljali posao visoko profesionalno, sa najvišim mogućim ocenama. Dakle, najpozitivniju ocenu od strane UN.
Ako imamo takvu konstataciju iz godine u godinu, i danas kada govorimo imamo potpuno identičnu konstataciju predsednika UN, onda sa sigurnošću danas možemo reći da predstavnici Vojske Srbije, predstavnici MUP, koji su učestvovali i koji će učestvovati u narednom vremenskom periodu, tačnije od 2014. godine, u multinacionalnim operacijama, jesu u ovom trenutku možda i naši najbolji ambasadori u svetu.
Kroz učešće u multinacionalnim operacijama i o tome je već bilo reči, pored navedeno, važno je uspostavljanje vojnih veza, stiču se nova iskustva, upoznavanje sa svetskih standardima u vojnim operacijama, vojnoj opremi, operativnim procedurama, i to svakako na jedan način hoće doprineti implementaciji naših snaga u multinacionalne snage i uspostavljanje usaglašavanja, upodobljavanje sa nekim svetskim standardima.
Kada govorimo o učešću naših snaga u multinacionalnim operacijama, treba imati i na umu našu vojnu industriju i ona na neki način može da bude podstaknuta, odnosno možemo da govorimo i o izvozu naše vojne opreme.
Dakle, gospodine Gašiću, mi u danu za glasanje svakako hoćemo podržati oba predloga. Poslanički klub SPS je to radio i prethodnih godina.
Ono što želim na samom kraju da kažem, o tome je već bilo reči, želim prosto to da kažem potpuno jasno i precizno u ime poslaničkog kluba SPS, želim pre svega da čestitam vama kao ministru odbrane, svim predstavnicima Vojske Srbije na zaista jednom adekvatnom brzom reagovanju i angažovanju tokom elementarne nepogode koja je zadesila Srbiju, koja je zadesila građane Srbije. Ono što je najvažnije u jednom veoma teškom periodu i vojska, ali i policija jesu bili uz svoj narod. Dakle, celokupna Vlada, Ministarstvo odbrane, MUP, predstavnici Ministarstva odbrane, MUP, imali su jedan krajnje odgovoran, krajnje ozbiljan pristup u jednoj teškoj situaciji, pre svega u interesu građana.
Znate kako, znamo mi da je ekonomska kriza nešto što dotiče sve i da u periodu ekonomske krize mi moramo i treba da razmišljamo o uštedama, treba da razmišljamo o racionalizaciji i uštedama tamo gde ima, ne tamo gde nema. Dakle, mora da postoji, pre svega, kao prioritet ušteda na nivou države.
Želim prosto da uputim jedan apel i vama i, to ću učiniti naravno i kada u republičkom parlamentu bude i ministar MUP. Prosto postoje stvari na kojima se ne može šteti. Ako konkretno govorim o Ministarstvu odbrane i MUP, dakle, jednostavno rečeno, vi možete da uštedite na platama onih koji vrlo odgovorno obavljaju svoj posao, ali onda se postavlja pitanje, a ko će da radi taj posao u ime Vojske Srbije, u ime MUP.
Sa druge strane, možete da uštedite na opremi, a onda se postavlja pitanje, jedno realno i otvoreno pitanje, sa čime će ti ljudi da rade odgovorno svoj posao. Molim vas da ovo bude, prosto jedna sugestija i predlog o kojem treba razmišljati u narednom periodu. Još jednom zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.
Za reč se javo ovlašćeni predstavnik SNS, narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Vinston Čerčil je svojevremeno izjavio da u politici ne postoje stalni prijatelji niti stalni neprijatelji, postoje samo stalni interesi. Možda je to našem pravoslavnom, slovenskom duhu apsolutno nešto nepojmljivo, ali nažalost, u surovom političkom svetu to je tako. Mi se kao jedna mala država borimo zaista za neki naš interes pod kapom nebeskom pokušavamo da se pronađemo posle godina tranzicije gde smo potpuno uništeni, posle naravno bombardovanja, posle svega što smo preživeli.
Stoji jedna notorna činjenica, teško da možete da imate jaku i stabilnu državu, čak i jaku i stabilnu privredu ako nemate jaku i stabilnu vojsku i neophodno je da naravno da ulažete što više u vojsku.
Naravno, kada to kažem nisam pristalica onih socijalističkih shvatanja kao što smo imali u zemljama „Varšavskog pakta“ nekada, pa da ulažete sve u vojsku, a narod nema leba da jede, odnosno nema nikakvu privredu. Naprotiv, mi vidimo koliko, da kažemo, zemlje NATO pakta danas ulažu u vojsku, ogromna sredstva izdvajaju, ali se suštinski tu pored toga razvija i privreda, razvijaju se neki drugi kapaciteti. Mislim da na takav neki način bi i mi možda mogli da se opredelimo.
Ali, između ostalog vaša jača vojska omogućava mi jaču diplomatiju. Dobro je što se juče dogodio ovaj sastanak u Berlinu i moram da priznam da je to bilo iz razloga velike političke angažovanosti i našeg tima, ali pre svega gospodina Vučića. Mi smo zaista tamo primljeni i videli smo juče svi, na krajnje ravnopravnim osnovama, Angela Merkel je kao kancelarka najjače države u Evropi i te kako uvažila našu delegaciju. Vidimo da se tu podstiče određena privredna saradnja, ali objektivni da budemo, da smo možda imali jaču vojsku, respektabilniju, imali bi možda i jaču diplomatiju. Možda ne bismo morali toliku političku angažovanost da uložimo u sve to da bismo na neki način došli i na taj način da razgovaramo. Ali, dobro je da je to tako. Nadam se da će iz toga proizađi i neka saradnja vojna sa Nemačkom, jer to bi bilo jako dobro.
Što se tiče samih mirovnih misija, nisu one neki naš hir, niti neka naša želja da ide neko u mirovnu misiju UN, ali moram da pohvalim i gospodina Šutanovca, bez obzira što se u mnogo čemu ne slažemo, ali dobro je da je prepoznao 2011. godine kakvi su benefiti i koliko je dobro za jednu državu da učestvuje u mirovnim misijama EU. Zaista, nemam ništa protiv toga, mislim da je to dobro za ovu državu, ali same ove mirovne misije, malo pre smo čuli od kolege iz SPS, mi imamo tradiciju tih mirovnih misija.
Podsetiću vas, a izvukao sam i podatke, a nešto sam malo o tome u životu i proučavao, mi smo imali čak trojicu komandanata mirovnih misija svojevremeno u nekoj našoj istoriji. Zašto da se ne podsetimo, pukovnika Lazara Mušickog, zatim pukovnika Slavka Jovića, pa Branka Pavlovića itd. To su sve pukovnici koji su bili komandati mirovnih misija tamo gde je naravno tadašnja vojska JNA bila. Moram da kažem da smo na Sinaju svojevremeno imali preko 14.000 vojnika, što je zaista nešto što je za neverovatno respekabilnost. Čak 21,5% svih oružanih snaga tada u tom sukobu na Sinaju, između ostalog je bilo od naše vojske. Zapravo 22 rotacije smo imali tamo.
Prema tome učešće u mirovnim misijama je neka naša tradicija, a sve je to dobro za rada razvijanja diplomatskih nekih prijateljstava, saradnje, kako god to hoćete i naravno za usavršavanje naših vojnika. Taj naš vojnik koji ode, oficir, koji ode u mirovnu misiju ima priliku da nauči nešto što je zaista sasvim novo u svetu vojne tehnologije, da se upozna sa nekim novim naoružanjem, da se upozna sa nekim novim taktičkim dostignućima kako god to neko predstavi i samim tim da ta iskustva donese ovde u Srbiju i da pokaže našoj vojsci. Samim tim to je nešto što je veoma, veoma važno.
Naravno, pročitao sam, mi ni izbliza nemamo te snage kao što smo imali nekada u JNA. Mi ćemo ove godine imati, koliko sam video, trista vojnika u mirovnim misijama. Vidim da smo što se tiče sanitetskog osoblja najbolji i drago mi je da se tu zaista razvija, čini mi se, što se tiče ovih poljskih bolnica, da smo pokazali veoma, veoma dobre rezultate, ali iskren da budem, voleo bih da naša vojska i te kako ima neka nova dostignuća po pitanju razvoja našeg, na primer, vojno tehničkog instituta, da možda nekada i neko vozilo proizvedemo, pešadijsko. Ili recimo, poznati smo u proizvodnji veoma dobrog pešadijskog naoružanja. Zašto da ne, da se i tako nešto nađe u svim tim misijama i da se tu na neki način pokažemo.
Kada govorimo o samim misijama, prosto, bih postavio jedno pitanje, razumem kada imamo misiju ovu u Somaliji, pa recimo, imamo jednog mornara na brodu, to je sasvim logično, ali ovde vidim da imamo njih više. Međutim, misija na bliskom istoku, imamo samo jednog posmatrača. Voleo bih da mi odgovorite zbog čega samo jedan posmatrač, a nije više. Mislim da bismo tu zaista mogli više da se angažujemo i da doprinesemo toj mirovnoj misiji mnogo više.
Takođe, moram vas da pitam gospodine ministre, taman kad ste ovde da to iskoristim, koliko je interesovanje žena za učešće u samim mirovnim misijama i koliko mi poštujemo ovu rezoluciju Saveta bezbednosti koju su dali, 1325 vezano za ovu rodnu ravnopravnost. Mislim da i tu možemo takođe da damo svoj doprinos u mnogo čemu. Imamo ogroman broj devojaka, bio sam zaista fasciniran, koje žele da sada učestvuju i upisuju Vojnu akademiju i koje su završile Vojnu akademiju i koje žele dalje da napreduju u vojničkoj karijeri. To je zaista za svako moguće poštovanje.
Malo pre smo čuli, mislim da je i gospodin Šutanovac, postavi to pitanje, a i ja ću iskoristiti, zbog čega tek sada usvajamo godišnji plan za mirovne operacije? Voleo bih da nam to prosto obrazložite.
U svakom slučaju, ovo naravno, valja podržati. Ovo je nešto dobro za državu. Ovo je nešto što doprinosi razvoju naše diplomatije, razvoju naše vojske i voleo bih zaista, ubuduće, bez obzira što ovo jeste trošak, ali to je što se kaže ono ulaganje u budućnost.
Voleo bih da i ubuduće, pre svega, bude manje konflikata u svetu, ali gde nam se ukaže prilika po pitanju Misija ujedinjenih nacija, eksplicitno govorim, da se naša vojska što više angažuje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama u zajedničkom jedinstvenom pretresu.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Gospodine ministre, gospodo pukovnici, poštovane kolege, naravno da je ovo predlog odluke koji će Narodna skupština, nadam se, da usvoji jednoglasno, jer ovo jeste potez, odnosno deo politike koji je dobar za našu državu, za našu budućnost, za ono što je naš današnji položaj i za jačanje tog položaja.
Mislim da tu nema nikakve dileme u ovoj sali i da ćemo, ponavljam još jednom, biti svedoci jedne jednoglasne odluke što je naravno dobro.
Meni je jako drago što je došlo do promene stava kod većine ljudi koji danas sede u vladajućoj većini u Srbiji u odnosu na ovu temu.
Naime, 2003. godine kada su prvi put posle nesretnih 90-ih počeli razgovori o angažovanju naše vojske i policije u mirovnim operacijama pod zastavom UN, tada sam u Njujorku razgovarao sa Kofi Ananom koji je bio tada generalni sekretar UN o toj temi. Tada su bili i konkretni razgovori Žak Vajnom oko misije u Haitiju, ako se dobro sećam.
Tada je cela srpska politička javnost, pa čak i delovi onog dela srpske političke javnosti koji su navodno bili u koaliciji, koja je podržavala Vladu, koju sam vodio, bila protiv toga.
Čuli smo razne, da citiram jednog savremenika „puno glupih objašnjenja“ zašto ne treba da učestvujemo u tim mirovnim misijama.
Meni je drago što je taj proces opamećivanja od političkog došlo do tog nivoa da oko toga nema više nikakvih dilema.
Nadam se da se nikada nećemo vratiti u vreme kada smo imali dileme oko ove teme.
Naravno da je naš interes da učestvujemo u međunarodnim mirovnim operacijama, da time jačamo spoljnopolitičku poziciju svoje zemlje, da našim oficirima i vojnicima pružamo uslove da steknu neka nova iskustva, da vide nešto što do tada nisu videli, da ono za šta se spremaju, primene u nečemu što je između vežbe i realne situacije i da to ne rade više na teritoriji naše države, nego da se to radi negde daleko. Mislim da je to jako dobre.
Gledao sam pažljivo ovaj troškovni deo tih operacija, tu bih voleo da dobijem neke odgovore. Postavio bih vrlo dobronamerno, otprilike 20% para koje se koriste za operacije, dolaze kao kontribucija UN.
To govorim zato što te 2003. godine, kada smo razgovarali načelno o svemu tome, taj nivo kontribucije UN je bio mnogo veći, praktično, 80% troškova je trebalo da snose UN, a 20% naša vojska.
Razumem da je kriza, da se stvari menjaju za 10 godina od tog vremena do danas, ali bih voleo da dobijem odgovor na to da li je postojala mogućnost da u tom troškovnom delu veća kontribucija bude sa strane onih koji su glavni organizatori tih operacija.
Konačno par pitanja, koja nemaju mnogo veze sa ovim, ali imaju veze sa vojskom i ja ih postavljam dobronamerno, a tiče se učešća vojske u saniranju posledica poplava i moja zahvalnost svim profesionalcima, pa i pripadnicima Vojske Srbije u tom procesu, ali tu su ostale neke stvari koje nisu objašnjene dovoljno.
Bilo je jedno pitanje vezano za amfibije. Zašto Vojska Srbije nije koristila amfibijska vozila, više nego što je to bilo prisutno u javnosti.
Bila su dva ili tri iz mojih nekih podataka, a iz nekih davnih podataka pre 10 godina, tih vozila je bilo skoro 100, a sada smo dobili informaciju da ih nema uopšte i moje pitanje je šta se desilo sa njima.
Postoji priča o nekom političkom uništavanju vojne tehnike Vojske Srbije po nalogu spolja u Smederevu, u „Železari“ i ja bih voleo da ne ostane samo na toj priči, nego da dobijemo jasne i precizne odgovore na ta pitanja.
Konačno, imamo veliki problem u snabdevanju građana Obrenovca koji su se vratili u svoje kuće.
Ono što vidim na televiziji to je da čekaju po par sati da bi dobili parče hleba i jednu konzervu dnevno. Moje pitanje je, šta je sa vojnim kazanima, da li postoji način da se za te ljude organizuje ishrana na koji je normalan.
Naravno, to ne prebacujem Vojsci Srbije, nego onima koji su zaduženi za celu tu oblast, generalno, taj nedostatak civilne zaštite u Srbiji je doveo do toga da vojska mora da se bavi stvarima koje nisu direktno njen posao. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Gospodine ministre, gospodine predsedavajući, ovo je jedna od onih tema u kojoj se poslanici Narodne skupštine mahom slažu. Dobro je da ćemo ovde imati zaista visok stepen jedinstva u podršci angažovanja pripadnika Vojske Srbije u mirovnim misijama.
Žao mi je što i ranije nismo imali ovakvo jedinstvo u Narodnoj skupštini, ali bolje ikad, nego nikad.
Ja isto smatram da naša vojska učešćem u mirovnim operacijama ne radi samo to zbog sebe, već i zbog uticaja i zbog ugleda i diplomatije Srbije i zbog njene spoljne politike i smatram da i vaš plan koji je u skladu sa našim materijalnim mogućnostima, u proširenju učešća u mirovnim misijama je prilično realističan.
Naravno, tu nije stvar samo u benefitu za pripadnike vojske i za Ministarstvo odbrane, za državu Srbiju, već u nekim od tih misija postoji određeni rizik i voleo bih i o tome da se kaže nešto, zato što nije svaka od tih destinacija potpuno bez rizika za pripadnike oružanih snaga.
Mislim da biste kao ministar i to trebalo da i nama poslanicima, i građanima Srbije objasnite gde od tih konkretnih misija postoji rizik za naše pripadnike odakle taj rizik dolazi i koliko je realan, koliko je procentualno izražen?
Smatram da, a i DS je uvek bila pobornik angažovanja Vojske Srbije u mirovnim misijama. Mislim da smo u tome dali značajan doprinos. Drago nam je da to više nije tačka razilaženja između nas i vlasti u Srbiji. Isto tako, smatram da povećanje broja pripadnika angažovanih u mirovnim misijama, svakako je dobro za vojsku, za njenu operativnost, za sticanje znanja i iskustva.
Moje pitanje se odnosi na to kako se kasnije pripadnici mirovnih misija koriste u sastavu redovnih jedinica, kako se njihovo znanje iskorišćava, eto to da nam kažete preciznije.
Inače, smatram da naša vojska nije u sjajnoj situaciji, trenutno, da su budžetska sredstva nedovoljna, da nema nove opreme i to ste i sami govorili, da imamo problem od akumulatora do kerozina, da imamo problem ratnog vazduhoplovstva Srbije i sve su to stvari koje su dostigle svoju kulminaciju.
Vi znate da je vaš prethodnik, ministar Vučić najavljivao kupovinu određenih letelica u Ruskoj Federaciji, helikoptera. Dokle se otišlo sa tim, šta će biti sa tim planom koji je dosta na atraktivan način predstavljen u sredstvima javnog informisanja.
Mi sada imamo jednu tužnu situaciju da nam je broj pripadnika Vojske Srbije, a ako grešim ispravite me, oko 28.000, mislim na uniformisani deo. Od tog broja, tokom poplava je angažovano nešto preko 1.000 pripadnika ili možda grešim, ali složićete se, jedan manji procenat.
Znam da vojska mora da štiti državu Srbiju i znam da ne morate da dignete svu vojsku kada su poplave, ali moje pitanje je zašto nije angažovan veći broj pripadnika Vojske Srbije i više materijalnih sredstava tokom katastrofalnih poplava u Srbiji?
Inače, ovo za te poljske kuhinje, moram da kažem da mi je draga da, ako sam ja dobro informisan, vi ste ipak to uradili u Obrenovcu i tamo jesu postavljene. Vojska je angažovana ne samo na čišćenju, već i na pripremanju toplih obroka za stanovništvo Obrenovca. Meni je jedino žao što nije odmah urađeno, tako bi se izbegli mnogi problemi koji su kasnije nastali. Ovo je samo digresija, jer znam da se o tome govorilo tokom današnje rasprave.
Kada imamo raspravu o izveštaju o upotrebi naše Vojske u mirovnim misijama, gde manje-više ili u potpunosti svi poslanici Narodne skupštine, sve stranke u Narodnoj skupštini podržavaju tu aktivnost, ima samo par pitanja na koja treba odgovoriti. Mislim da narodni poslanici nekada koriste svoje vreme da objašnjavaju i definišu stvari koje su poznate. Čak smo čuli da su neki poslanici čitali iste podatke kao vi, dakle, statističke podatke - koliko imamo misija, koliko vojnika. Nije to suštinsko pitanje.
Glavno pitanje je - koliko je to realistično u uslovima suženog budžeta za odbranu, kakva je vaša projekcija za budućnost, da li će naš budžet, s obzirom da ćemo imati rebalans budžeta, moći da istrpi dalje angažovanje, koliko je to procentualno, koliko možemo da uštedimo, koliko možemo dobiti od UN? Meni lično nije to baš najjasnije. Dakle, to bi mogli malo više da preciznije objasnite da li ćemo moći u ovom obimu, kako ste projektovali, da nastavimo angažovanje naših pripadnika u mirovnim misijama i da nam odgovorite oko faktora rizika, pošto to interesuje naše sugrađane?
Treća stvar, da li se u mirovne misije šalju pripadnici Vojske Srbije na osnovu jasno predviđenih kriterijuma, testova i provera ili postoji tu možda i neko zaobilaženje i favorizovanje određenih pripadnika, nedaj Bože, pa onda neki idu a neki ne idu, iako ispunjavaju uslove? Vi znate da se o tome u Vojsci priča. Voleo bih da to nije tačno i da ipak postoje jasni kriterijumi na osnovu kojih se ljudi angažuju.
Ono što je takođe dobra stvar to je da imamo neke misije gde imamo veći broj pripadnika, a negde je naše prisustvo simbolično. Isto tako, postavlja se pitanje da li će Vojska Srbije biti angažovana i pitana naša država da se angažuje u delovima svetu gde tu nosi i određeni politički rizik stavljanja na određenu stranu u okviru političkog sukoba velikih sila koji postoji? Kakvo je vaše mišljenje o mogućnosti takvih događaja u budućnosti?
Naravno, ono što mislim da najviše interesuje građane Srbije i da ponovim još jednom, kažite nam, ministre, u kojoj meri ćete moći da nabavite novu opremu, u kojoj meri ćete moći da ojačate borbenu gotovost srpske vojske, u kojoj meri ćete moći da obnovite bar donekle ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušnu Dakle, pokušajte to da nam kažete, znajući koliki je budžet opredeljen za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije, koji, slažemo se i vi i ja, apsolutno nije dovoljan i nije dovoljan i zašto nije dovoljan i da li to podrazumeva smanjivanje administracije, smanjivanje plata u Vojsci Srbije i da li je to nešto što, nažalost, možda pripadnici Vojske mogu da očekuju? Mislim da je ovo dobra prilika da to kažete ne samo poslanicima, već i javnosti.
Dakle, moje glavno pitanje je šta mi kao građani da očekujemo u smislu opremljenosti, organizovanosti i obnavljanja resursa Vojske Srbije i ono pitanje oko misija konkretno što sam postavio? Hvala.