Koliko sam razumeo, amandman je na član 24. Inače, tu sam ja nešto predlagao gospodinu Ljajiću, ali zadovoljan sam onim kako su mi odgovorili. Zalagao sam se da se u amandman unese – i igre na sreću, ali to je već regulisano nekim drugim zakonom, zapravo, Zakonom o igrama na sreću, tako da tu gospodinu Ljajiću mogu to da prihvatim, mada sam želeo da se možda to pojača.
Sam ovaj amandman gde se govori o razdaljini sa nekih pet ili tri metara itd, da bude razdaljina, recimo, pirotehničkog sredstava ili duvanskih proizvoda od kase itd, pomalo je besmislen. Zašto? Zato što svakako pirotehnička sredstva ne možete u prodavnici da nađete, nego postoji specijalizovana radnja ko to hoće da kupi, tako da ne znam zašto se ovo ovde navodi.
S druge strane, postoje ovde mali marketi. Vi sad njima tražite posebne prostorije gde ljudi preživljavaju od tog malog marketa, sad tražite da on pravi neke posebne odeljke u samoj prostoriji, što je jako nezgodno.
Imali smo svojevremeno jednu besmislenu odredbu, baš pomenuti Zakon o igrama na sreću, ne znam zašto je to neko izdejstvovao, a to je da kladionice budu 200 metara od škole. To nije donelo nikakvog efekta, apsolutno nikakvog, jer onaj ko hoće da se kladi, svakako će da ode i tih 100 ili 200 metara dalje, odnosno neće mu biti teško da prepešači, a svakako je zabranjeno maloletnom licu da uđe u kladionicu. Ovde je neko želeo tako da vodi kampanju. I ovo smatram da je pomalo napravljeno kako bi se ovde vodila malo kampanja, malo marketinški.
Slažem se da mora ovo na neki način da se uredi, ali je ovo predmet nekog drugog zakona, a ne Zakona o zaštiti potrošača. Iz tog razloga ovo ne bi moglo nikako da se prihvati. Hvala.