Zahvaljujem gospodine Arsiću.
Za reč se javio narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Gospodine Ćiriću, replika. Nisam siguran da imate prava na repliku, ali izvolite.

Žao mi je što je moj prethodnih shvatio ovo kao napad na Vladu. Moja je želja bila da govorim, i to sam jasno rekao, o realnim, konkretnim, proverljivim podacima i mislim da je to važno. Kao što je realno i proverljivo to da je javni dug porastao od 15 milijardi na 21 milijardu, za šest milijardi i pre ovih poplava, nažalost. Poplave nemaju nikakve veze sa ovih šest milijardi. Ovo je argumentacija koju slušamo tri godine i u prethodnoj izbornoj kampanji – mi smo se zaduživali da bismo vratili skupe kredite. Jednostavna je logika, onda ne bismo imali tih šest milijardi, nego bismo imali isti nivo zaduženja da su vraćani oni krediti zamenjeni jeftinijima.
Nije mi cilj da u ovoj replici se vraćam u 90-e godine, rušenje Berlinskog zida ili 2000. godinu ili prethodne godine, prethodne Vlade rekonstruisane, ove ili one. Očigledno da je cilj kako izaći iz ove trenutne situacije, a mi znamo da nije bila idealna Vlada ni prethodna, kako ni Vlada formirana 2012. godine. Sami ste to potvrdili jer ste rekonstruisali vrlo brzo. Posle godinu dana. Onda nije bila dobra ni rekonstruisana pa je trebalo više kapaciteta ovoj sadašnjoj Vladi. Dobili ste taj kapacitet, tu podršku. Uzmite tu odgovornost sebi u ruke. Ne tražite krivce u drugima. Probajte da shvatite da bilo koji kritički ton iz opozicije može da bude koristan i za vas, da svako nezavisno razmišljanje i finansijskih stručnjaka i ljudi iz drugih oblasti može da koristi samo ovoj Vladi i donese prava rešenja.
Odluke moraju da se donose i da se uzima ta odgovornost u ruke. Nije odgovornost da u 2013. godini, i to je proverljiv i konkretan podatak, da za rashod RS u budžetu potrošite više od 200 miliona evra, za rashode i plate upošljenih u administraciji 30.000 ljudi…
(Predsedavajući: Vreme.)
… To je proverljiv podatak.

Reč ima predstavnik predlagača, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Potpuno se slažem u nekim delovima sa izlaganjem kolege iz DS, ali znate, ako može da bude da je neko potrošio 100 miliona, primera radi, dinara, ne mora evra, i da je neko potrošio možda 300 miliona dinara, hajde da pogledamo efekte. Hajde da pogledamo efekte onog zaduženja 7,5 milijardi evra. Nema ih.  Ne postoje. Hajde da pogledamo efekte sadašnjeg zaduženja. Da li se konačno završavaju autoputevi? Samo za jednu godinu više je urađeno nego za četiri.
Ne možete da imate privredu ako nemate infrastrukturu. Spominjao sam Grčku. Ne bih voleo da sam u njihovoj situaciji bar na neki način. Na neki način bih voleo. Jesu prezaduženi. Zato ne bih voleo. Da su uredili svoju infrastrukturu, jesu. Spremni su. Osposobili su se. Prezadužili su se, ali imaju aktivnost da to vraćaju. Mi smo prezaduženi, a privredu više nemamo. Infrastrukturu nemamo.
Hajde da pogledamo te efekte. Jedan kolega, baš iz poslaničkog kluba DS, kaže da Narodna banka troši devizna sredstva na odbranu kursa dinara. Hajde da pogledamo efekte. Tačno je, potrošili smo 600 miliona evra. Koji su efekti? Kurs evra je nepomeren, referentna kamatna stopa što niža, a privredna aktivnost što veća, smanjena za 3,5%. Potrošeno je 600 miliona evra. Vraćamo se na onih četiri i po. Sa devet referentna kamatna stopa je skočila na 14,5 i potrošeno je 4,5 milijarde evra i kurs evra je za 40 dinara veći. E to su efekti. Hajde da merimo efekte.
Sve ovo što se radi jeste jedan početak reformisanja celog društva, celog društva, celog sistema, i ekonomskog i državnog. Nešto mora i da se plati, ali hoćemo da vidimo korisne efekte od tog novca koji se troši. Valjda je to cilj svih nas ovde. Videli smo kako ne treba, mi mislimo da ovako treba, ali barem da bude neke iskrenosti u izlaganjima kolega, da ne bude to zlonamerno. Ništa drugo ne tražimo.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Gospodine Petroviću, vi ste dobili jednu časnu ulogu i čini mi se da je časno radite. Kada je pre godinu i nešto dana bio u poseti nemačkom parlamentu Bundestagu tadašnji potpredsednik Vlade, a sadašnji premijer, gospodin Aleksandar Vučić izneo je jednu ocenu koja se duboko slaže sa našim načinom razmišljanja.
Naime, ministri i premijer Nemačke, u zadnja tri mandata imamo Helumata Kola, Gerharda Šredera i Angelu Merkel, ne zna se koji je bolji, ali se svi više plaše pozicionih poslanika, kada im postavljaju poslanička pitanja i kada raspravljaju o važnim temama, nego opozicionih. Čak su stari Rimljani imali jednu dobru praksu u vreme najvećih trijumfa i dočeka njihovih imperatora. Kada je ceo Rim izlazio da proslavi svoje velike vođe, osvajanje novih teritorija i podizanje slave Rima, imali su građanina koji je bio zadužen da imperatoru tada non stop dovikuje: „I ti grešiš, i ti si smrtan“.
Mislim da je vaša uloga, bez obzira da li ćemo se sa mnogim vašim zaključcima složiti ili ne, jako časna. Vi ste izveštaj sastavili, telegramski bi mogao da se svede na to da rečima bude tesno, a mislima jako široko i da se o svim temema, a mogli smo ih naći u drugim dokumentima, povede jedna ozbiljna rasprava. Mi smo na prošlim izborima učestvovali na listi SNS upravo zbog toga što smo se dogovorili da ćemo krenuti u ozbiljne reforme, a kada se analiziraju vaši izveštaji i preporuka posle svakih vaših predloga je - krenite u odlučne i hrabre reforme.
Izneću jednu svoju slobodnu procenu. Da ste vi sada premijer i da su vaši savetnici članovi Vlade, vi biste sa većinom ovih mera verovatno izgubili sledeće izbore ili postigli mnogo lošiji rezultat, ali biste uradili nešto dobro za državu. To je odgovor na vođenje politike.
Kada sam pomenuo Helmuta Kola, znate kakvi su otpori bili uvođenju evra u Nemačkoj i odricanju njihovog nacionalnog ponosa dojč marke? Samo je trećina stanovništva podržavala takve mere. Međutim, budući događaji, Helmut Kol je ubeđivao Nemački narod da će upravo nemačka privreda najviše imati koristi od uvođenja evra i to se desilo. To je odgovorno vođenje politike i mi zaista očekujemo da će pre svega i premijer i ministri ove Vlade, jer smo se tako dogovorili, tako smo nastupali u kampanji, poći tim putem.
Kada se radi o projekciji budžeta, izradi budžeta, ja sam to dosta analizirao, koji je samo jedan od segmenata vašeg delovanja i kontrole izvršavanja budžeta. U zemljama EU to se radi na dosta različite načine. Negde to priprema ministarstvo nadležno, negde administracija, a negde resorni odbori. Negde je to, kao u Nemačkoj, u predstavničkom domu veća staraca, kako bi Latini rekli „kolegijum fetijalis“, koji sa komisijom za budžet priprema predlog budžeta.
Ono što smo mogli da znamo iz nemačke prakse, jeste da najvažniji nemački instituti i nezavisni eksperti takođe daju svoje mišljenje. U momentu kada se usvoji budžet Nemačke, to je na neki način nacionalni praznik, jer su se odredili osnovni ciljevi ekonomske politike za narednu godinu. Mislim da je zbog toga vaša uloga jako bitna i dobro je što smi mi 2011. godine izabrali Fiskalni savet koji je s jedne strane i državno telo, a s druge strane i nezavisno telo.
Nešto slično postoji i u Grčkoj. Imao sam nekoliko sastanaka sa predstavnicima grčke Komisije za budžet, koji su nam takođe rekli da su oni delom i vladino telo jer ih finansira Vlada, ali su delom i nezavisno telo jer su u davanju svojih ocena, pre svega vezanih za finansijsku stabilnosti i makro ekonomska kretanja, u potpunosti nezavisni.
Znate šta je zanimljivo? Malopre je neko pomenuo Grčku nekoliko puta, pa sam se ja toga prisetio. Oni su najavili da će uskoro izaći iz recesije. Čini mi se da je i pod uticajem EU, jer su se Grci zaista u velikoj meri, shodno balkanskom mentalitetu, posle ulaska u EU i vođenja odgovorne fiskalne i monetarne politike, malo uljuljkali i napravili su niz grešaka koje se ne prave u drugim zemljama EU. Protivnici EU u Srbiji to pripisuju greškama EU. Mislim da im je EU najviša pomogla.
Ono što sam želeo da kažem, to je da Komisija za budžet u Grčkoj svaka tri meseca na svom sajtu objavljuje utrošak budžeta, njihove ocene o utrošku budžeta, punjenju budžeta i takođe predloge da li je potrebno nešto promeniti ili eventualno izvršiti rebalans budžeta. Ocena javnosti je takva da se Komisiji za budžet u Grčkoj mnogo više veruje nego Vladi i Grci su nekako u njoj videli nekoga ko je zaista neko ko obavlja neki sličan posao, za koji kažem da mislim da ga vi obavljate.
Odbor za finansije i kontrolu utroška budžeta Narodne skupštine Republike Srbije je predložio zaključke u kojima stoji da se vaš izveštaj prihvata takav kakav je. On je u velikoj meri pre svega ocena nasleđenog stanja, predlog mera za rešenje nasleđenih problema i predlog mera za ozbiljne strukturne reforme. I opet bih pomenuo gospodina Vučića i mislim da se iz nekih vaših predloga mera to jasno vidi, da vi predlažete mere koje su bolne i koje su politički nepopularne. Pre svega se misli na vaš odnos prema starosnoj granici za penzionisanje, na smanjenje penzija iznad 25.000, na oporezivanje plata u javnom sektoru iznad 40.000 dinara, ali uz istovremeno održavanje dobrih kadrova u javnom sektoru.
Ja se u tom delu ne bih u potpunosti složio, posebno kod smanjenja penzija iznad 25.000, jer zaista, bez obzira na ideološku pripadnost i što smo mi neko ko je smatrao da je u potpunosti sistem koji je postojao do devedesete bio pogrešan u svim segmentima svog delovanja, ipak penzionerima treba omogućiti uslove za iole dostojan život, ako ne mogu makar u skladu sa onim što imaju njihove generacije u razvijenijim zemljama, makar im treba omogućiti da plate komunalije, da se prehrane i da imaju sredstva za lekove, a to je sa ovim merama vrlo teško sprovesti.
Vi ste pomenuli neophodnost zaokreta u vođenju fiskalne politike i to je nešto u duhu sa onim što je najavila i Vlada. Sada ćemo videti, kada Vlada krene sa tim konkretnim merama, u kojoj meri će se one podudarati sa vašim viđenjem stanja.
Onda ste dali ocenu stanja i perspektive fiskalne decentralizacije u 2013. godini, predložili način popunjavanja manjka u budžetu od 25 milijardi dinara i predložili sistemsko unapređenje poreza na imovinu na lokalnom nivou što je, po mojoj proceni, u duhu sa vašim predlogom za reformu poreske administracije i za prenošenje nadležnosti lokalnim samoupravama kod naplate poreza na imovinu. Očigledno da bi se na taj način budžet bolje popunjavao i da bi mnogo lakše bilo sprovoditi sve te mere, a kada budem pričao o reformi poreske administracije onda ću se dotaći ove teme.
Mi smo politička stranka koja od osnivanja priča o nečemu što je i danas, nažalost, postojeće stanje - da se u beogradskom krugu dvojke okreće 3/4 ukupnog kapitala ove zemlje; da imamo najveći disbalans u stepenu neravnomernog regionalnog razvoja u Evropi 1:15 i on je, nažalost, posle 2000. godine povećan sa 1:10 na 1:15; da Beograd godišnje dobija oko 40-50 hiljada stanovnika, što uzrokuje pražnjenje ostatka Srbije, a sa druge strane ovde je ogroman pritisak na radna mesta, na stambeni prostor, na saobraćaj i da to za posledicu ima pražnjenje istočne, južne, centralne i zapadne Srbije, delom i Vojvodine, ali u Vojvodini je tu opet najbolje stanje i u slivu Velike Morave.
Vezano za to, vi ste učestvovali u jednoj zaista interesantnoj studiji o kojoj smo mi često pričali u Narodnoj skupštini, i pre neki dan je naš poslanik postavio i pitanje Vladi, a studija se tiče projekcije stanovništva Srbije u periodu od 2010. do 2060. godine. To je urađeno po zahtevu Evropske komisije i pakta za stabilnost i rast Evropske unije. Tu su zaista date katastrofične procene, ali one se ni u čemu ne razlikuju od procene naše poslaničke grupe, niti ostalih studija i SANU je pre neku godinu izradila sličnu studiju i crne prognoze su, nažalost, veoma slične.
Evo o čemu se radi. U studiji se konstatuje da je sve više ispražnjenih sela i gradova, da je Srbija na rubu demografske propasti, za desetak godina biće nas samo šest miliona. Prvi efekti podrške rađanju, ako se odmah preduzmu, uslediće tek 2050. godine. Godine 2030. šest miliona stanovnika će biti u Srbiji, od čega će čak 2/3 živeti u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i još nekoliko većih gradova. Najveći broj sela van Vojvodine i doline Morave biće napušten. Nezaposlenost će zameniti nedostatak radne snage. Zdravstveni i socijalni fondovi doživeće kolaps, jer će biti dvostruko više starih nego mladih.
Sadašnja situacija je teška, ali najgore tek predstoji. Popis stanovništva, statistika, demografski istraživači govore svi isto – da svakog dana u Srbiji se, nažalost, 80 dece manje rodi nego što građana Srbije umire; da nas je danas za 311.000 manje nego 2002. godine; da je prosečna starost stanovništva 42 godine, a negde čak i preko 50 godina; da u 1458 naselja u Srbiji nije rođeno nijedno dete; da zadnjih 10 godina u inostranstvo je otišlo da živi i radi 146 i po hiljada visokoobrazovanih ljudi na vrhuncu reproduktivne zrelosti, a oni su trebali da budu nosilac razvoja ovog društva; da smo na ivici demografskog sunovrata, pravo lice demografskog sunovrata videćemo tek za dvadesetak godina, a da pravi potezi još izostaju.
Ono sa čime se u potpunosti slažem, koga treba okriviti za ovo stanje? Pa, sve prethodne. Jednostavan odgovor – kako rešiti ovaj problem – ne postoji. Nema ga ni naša poslanička grupa. Naprosto, treba ozbiljno raditi na strukturnim reformama, na podizanju životnog standarda i stvaranju uslova, pre svega, da se ekonomski poboljša život stanovništva, a onda će biti rađanja i biće manje iseljavanja.
Vi ste dali i ocenu uredbe o energetski zaštićenom kupcu. To je jedna od socijalnih mera i slažem se da je ad hok mera iznuđena, s obzirom na ocenu stanja onih koji su najugroženiji, a korisnici su električne energije, toplotne energije i gasa. Ali, u potpunosti se slažem sa vama, da mi socijalnu politiku nećemo rešiti, probleme socijalne politike nećemo rešiti ad hok merama, već sveobuhvatnom reformom socijalne politike. Socijalna politika podrazumeva pre svega dve vrste delovanja države. To je jedna materijalna pomoć, da li u novcu, da li u odeći, obući itd, a drugo su usluge. Da li su to zdravstvene usluge, usluge centara za socijalni rad, intervencije države kod nasilja u porodici, zlostavljanja dece, teškog ekonomskog položaja ili nekih drugih razloga. Ali, slažemo se u potpunosti sa vama da je potrebna nova strategija oko nove socijalne politike.
Vi ste dali analizu Zakona o porezu na dohodak građana, o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje, Zakona o porezu na imovinu. Mi smo skoro doneli odluke u ovom parlamentu i mi smo kao poslanička grupa u potpunosti bili svesni da i zaista su to takođe ad hok mere i da nam u ovom delu predstoji jedan ozbiljan rad i jedno sistemsko delovanje.
Vi ste bili protiv olakšica, privremenog oslobađanja poslodavca od plaćanja dela poreza i doprinosa na zarade i smatrate da to neće rešiti problem nezaposlenosti niti osetnije suzbiti sivu ekonomiju i da treba unaprediti radno zakonodavstvo, poboljšati uslove poslovanja i poboljšati uslove konkurentnosti naše privrede. Čini mi se da se na neki od ovih rešenja već radi i mi očekujemo skorije da dođe i novi Zakon o radu. Što se tiče poboljšanja uslova poslovanja, to je niz mera koje moramo usvojiti.
Dali ste i ocenu fiskalnih kretanja u 2012. godini, 2013. godini sa nekim procenama i za 2014. godinu. Vaša ocena je da kriza javnog duga još nije izbegnuta. I nama se to čini da je tako. Da smanjenje javnog duga treba isključivo raditi smanjenjem javnih rashoda, a ne dodatnim povećanjem javnih prihoda. Mi smo neko ko je stalno pričao da ima još mnogo, mnogo segmenata u trošenju javnih sredstava gde mi zaista možemo imati ozbiljne uštede, da možemo i na drugim poljima povećati znatno prihode.
Jedna analiza pokazuje da je posle 2000. godine, znači, imalo je tu niz dobrih mera za deset puta povećan prihod od carina. Da je za 25% povećano utvrđivanje nepravilnosti kod carinskih prekršaja, ali smo i tu predlagali neke od mere, recimo, da se i pored interne kontrole koja postoji decenijama i koja je umrežena sa carinicima, jednostavno sprovede i eksterna kontrola i da se mnogo bolje kontroliše rad carinskih službi jer će prihod u budžetu biti mnogo veći i da zaista nećemo sa nekim trivijalnim uštedama, poput ukidanja vode ministrima i poslanicima i stručnjacima koji dolaze na sastanak odbora, da ćemo tu imati beznačajne uštede. Mnogo je, mnogo je tih polja delovanja i utroška javnih sredstava gde zaista mi možemo uštedeti.
Što se tiče penzione reforme, ovde se u potpunosti slažemo da treba da bude tema broj jedan, ali da se o njoj malo govori. Naravno, to je i vrlo bitna politička tema i vrlo bitna tema za sam život penzionera koji su u trećoj životnoj dobi i koji su zaista, a to sam nekoliko puta rekao, najsavesniji deo ovog društva jer kada prime i tako male penzije, prvi su u redu da plate komunalne usluge, dažbine državi, a njima šta preostane.
Postoji nešto što je problem prevremenog penzionisanja. Čak 70% muškaraca je kod nas prevremeno penzionisano i 50% žena. Zbog čega?
Ovde nije naveden ni jedan podatak da smo mi među zemljama koje imaju najveći broj invalidskih penzionera i da je najčešće, uz poštovanje prema onima koji su zaista invalidski penzioneri, da se vrlo često radi tu o korupciji i kriminalu i o sticanju invalidskih penzija na nezakonit način. Kako to Nemci rade? Kako proveravaju invaliditet lica? Ako se ne varam svake godine invalidski penzioneri, oni za koje postoji sumnja da li su zaista invalidi dođu na poziv njihove komisije u određeno mesto i ne znaju u koje mesto će tog dana i kod lekara, niti lekar zna koji invalidski penzioner doći da se proveri zaista njihov invaliditet na osnovu zdravstvenog pregleda. Ako se utvrdi da je invalidsku penziju stekao na nezakonit način, jako su oštre mere i protiv takvog lažnog invalidskog penzionera, a posebno protiv lekara koji su im dali lažnu zdravstvenu dokumentaciju i koji su uveliko oštetili budžet Republike Srbije.
Jedna od mera sa kojima se slažemo to je i beneficirani radni staž. Neću pominjati profesiju. Ali zaista postoje penzioneri koji u dobru penziju, na osnovu benecifiranog radnog staža, odu sa 50 godina. Mogu konju rep da iščupaju i dalje rade poslove, posebno u oblasti obezbeđenja, sekjuriti usluga, portiri, čuvari i šta ja znam. Zamislite jednu nakaradnu situaciju da takav čovek prima od države penziju, a neko ko je zaista na ivici radne sposobnosti i životne dobi još uvek mora da radi, i ko zna kakvu će penziju imati i to je nešto što je kažem ocena sa kojom se mi u potpunosti slažemo.

Zahvaljujem se gospodine Čikiriz, isteklo vam je vreme.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nove Srbije, narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Kolege i koleginice narodni poslanici mi danas raspravljamo o nekoliko izveštaja, pre svega o poslovanju Centralnog registra i izveštaju o radu Fiskalnog saveta za 2013. godinu i kliringa depoa i kliringa hartija od vrednosti.
Kada je reč o Fiskalnom savetu, mogu samo da kažem da je Fiskalni savet svojim mišljenjima, stavovima, preporukama i savetima prisutan i u javnosti Srbije i u Narodnoj skupštini, posebno kada se raspravlja o budžetu i o rebalansu budžeta. Mišljenja sam da Fiskalni savet dobro obavlja svoj posao, da daje objektivna i realna mišljenja i predloge koji se možda ponekad nama ne sviđaju, ali sam takođe i mišljenja da mi kao društvo i kao država u narednom periodu moramo uvažiti preporuke Fiskalnog saveta i proći kroz mere i štednje i reorganizacije zbog ekonomskog oporavka Srbije.
Složila bih se sa kolegom Arsićem u predlogu Fiskalnog saveta, da nam upravo vi svojim preporukama, predlozima, sugestijama, pomognete da mi kao narodni poslanici jačamo kontrolnu ulogu prema izvršnoj vlasti. Verujem da je to važno i za resorni odbor, ali i za sve narodne poslanike i to očekujem u narednom periodu od vas.
Iskoristiću ovu priliku da se fokusiram, pre svega na Izveštaj o poslovanju Centralnog registra depoa i kliringa hartija od vrednosti i da se osvrnem na trenutnu situaciju na srpskom tržištu kapitala.
Pre svega, moram da istaknem da sam više nego prijatno iznenađena ostvarenim poslovnim rezultatom nakon podvučene crte, kada je u pitanju Centralni registar, jer izveštaj u kojem se konstatuje da je neto dobit preko 32 miliona je za svaku pohvalu, što je koliko ste i naveli pet puta više od planiranog rezultata. Izuzetno mi je drago zbog ove činjenice, jer ona pokazuje dve stvari, da se Centralni registar i koliko ste rekli, 34 odnosno 35 zaposlenih u Centralnom registru, dobro snašao u novonastaloj situaciji i da je u periodu ove krize koja još uvek traje, registar uspeo da maksimalno razvije lepezu poslova i usluga koje se u skladu sa zakonom obavljaju.
Potpuno je jasno da je na ovaj način postignuta i adekvatna diverzifikacija očekivanih prihoda i zato je i poslovni rezultat daleko bolji od očekivanog.
Naravno, poslovanje ove institucije se ne može posmatrati izolovano u odnosu na ukupno stanje u kome se nalazi tržište kapitala u Srbiji, jer Centralni registar zajedno sa Beogradskom berzom, sa Komisijom za hartije od vrednosti, sa brokersko-dilerskim i investicionim društvima, fondovima i ovlašćenim bankama, u stvari predstavlja jedan sistem spojenih sudova. Kada se uspešno posluje na finansijskom tržištu, kada se realizuju solidni prometi tržišnim materijalom, dakle, hartijama od vrednosti, logično je da institucije koje predstavljaju noseće stubove tržišta kapitala, ostvaruju i dobre rezultate.
Imajući u vidu i činjenicu da nadležni skupštinski odbor nije prihvatio godišnji Izveštaj Komisije za hartije od vrednosti, za proteklu godinu, da se brokersko-dilerska društva sve više osipaju i prestaju sa radom, da Beogradska berza već nekoliko godina unazad beleži katastrofalan finansijski rezultat, još više upada u oči 32 miliona dobiti koje ima Centralni registar.
Kao što sam rekla, to jeste za svaku pohvalu, ali „jedna lasta ne čini proleće“ i jedna firma koja uspešno posluje u sveukupnom ambijentu, finansijskom, vrlo loše, ne može dugo opstajati na takav način na tržištu.
U izveštaju o kojem mi danas raspravljamo, eksplicitno je navedeno da se značaj tržišta kapitala ogleda u sledećem, u prikupljanju kapitala, u efikasnoj alokaciji kapitala, u mogućnosti investiranja pod jednakim uslovima, u omogućavanju transparentnosti i proceni različitih investicionih mogućnosti i omogućavanju ostvarivanja prihoda i posebno opšteg privrednog rasta.
Mislim da ćete se složiti sa mnom da je u međuvremenu propušteno mnogo prilika da se neke stvari poboljšaju. Ne mogu, a da se ne setim 2007. godine, kada je bilo to zlatno doba ili čak i 2008. godine kada je govoreno da kod nas ekonomske krize neće ni biti, da će nas ona zaobići, da će ta kriza u stvari predstavljati našu ekonomsku šansu, a još krajem 2008. godine, kada je već kriza počela da uzima maha, država Srbija i tadašnja Vlada je preuzela određene korake u cilju stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije, ali prevashodno se koncentrišući na rad i likvidnost poslovnih banaka.
Smatralo se da u uslovima galopirajuće krize, akcenat treba staviti na očuvanje ovog segmenta, da treba garantovati štedne uloge građana, dok je tržište kapitala ipak gurnuto u zapećak i prepušteno tržišnoj stihiji.
Time je i dobar deo naših privrednih subjekata propustio jednu veliku šansu da dođe do svežih finansijskih sredstava na način kako se to radi u razvijenim ekonomskim i demokratskim zemljama, ali na žalost, oslonili smo se na skupe kredite koji su zbog vraćanja tih kredita i drugih razloga, prisutni i danas.
Sve što se kasnije događalo svakako da nije predstavljalo nikakvo iznenađenje za upućene stručnjake iz ove oblasti. Dodatni problem je bio i u tome što se od 2008. godine, ne samo u Srbiji nego i u regionu, povukao veliki broj značajnih investitora i to je, nažalost, dovelo do potpunog urušavanja finansijskog tržišta, do sunovrata svih akcija od vrednosti i katastrofalnog pada prometa. Ostali su praktično samo oni koji realno nisu imali kuda i koji gaje nadu i veruju da će se situacija koja je jako teška u narednom periodu popraviti.
Apsolutno sam uverena da ljudi koji se bave planiranjem u Centralnom registru su svesni da bez svojih članova ne mogu dugo opstati na finansijskom tržištu. A vi u ovom izveštaju za 2013. godinu navodite da nije izvršen prijem novih članova i da je prestalo članstvo četiri člana Centralnog registra.
Iskreno se divim svim brokerskim kućama koje u ovih 10 godina uopšte posluju na ovakav način i pod ovim uslovima. I kada pominjem zavisnost Centralnog registra od opstanka članova, prvenstveno brokerskih kuća, pokušaću da tu situaciju prikažem na jednom konkretnom primeru, pre svega zbog gledalaca, naših građana koji gledaju ovaj prenos.
Zamislimo da je srpsko finansijsko tržište jedna velika zelena pijaca. Centralni registar, hartija od vrednosti, Beogradska berza i ostale institucije koje obezbeđuju adekvatne uslove za njegovo funkcionisanje bi u tom slučaju imale status javno-komunalnog preduzeća „Gradske pijace“. Reklo bi se da u funkcionisanju ovog sistema ne bi trebalo uopšte da ima problema, zbog toga što je roba na pijacama, na tržištu, trgovci zakupljuju tezge, kupci kupuju robu. Međutim, pojavljuje se jedan mali problem. Vremenom se pojavljuje konkurencija u smislu velikih hipermarketa koji imaju niže cene, kupci se odjednom povlače tamo, trgovci odnosno prodavci više nemaju taj interes da zakupljuju tezge i odjednom se jedno preduzeće koje dobro posluje nalazi u problemu.
Ovo je scenario koji se, nažalost, u velikoj meri odigrao na našem finansijskom tržištu, a država nije na pravi način reagovala. Dovoljno je samo uporediti godišnje, mesečne, nedeljne, dnevne statistike na sajtu Beogradske berze, da bi se stekla potpuna slika o devastaciji srpskog tržišta kapitala.
Kada danas razmatramo ovaj vaš izveštaj koji je odličan, moramo imati u vidu činjenicu da nikako ne možete dugoročno uspešno poslovati bez korenite promene ukupnog ambijenta.
Iako nisam, niti moje kolege iz poslaničke grupe Nova Srbija, stručnjaci u ovoj oblasti, ali smo kao narodni poslanici upućeni u fiskalnu situaciju, u ekonomsko tržište Srbije. Pripremajući se za ovu raspravu danas, ja bih samo izdvojila dva konkretna predloga koja bih predložila, a koja, naravno, ne zavise direktno od vas.
Mislim da država finansijskom tržištu mora dati taj dodatni impuls, pre svega što će omogućiti izlazak na berzu preostalim do sada brižljivo čuvanim javnim preduzećima, a čiji kapital je odavno nominovan i akcije su podeljene građanima Srbije.
Drugi konkretan predlog bi se odnosio na jedan novi finansijski instrument koji bi mogao da bude atraktivan potencijalnim investitorima. Pomenuću samo jedan koji je, po mom mišljenju, bio dobar a koji nije zaživeo – hartije od vrednosti koje emituju jedinice lokalne samouprave a koje se praktično nisu ni desilo.
Moram da budem do kraja objektivna i da kažem da ni u našem bliskom okruženju ne cvetaju ruže, ali da ipak berze i u Zagrebu i u Ljubljani normalno rade. Naravno, ne na nivou kao pre nekoliko godina i kako očekuju, ali bilo kakvo poređenje sa našom situacijom u ovom trenutku je ipak neumesno i mi smo, nažalost, u mnogo goroj situaciji.
Završiću ovo svoje izlaganje konstatacijom da država preko nadležnih institucija mora da u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji uloži krajnji napor da se popravi situacija na našem tržištu kapitala, jer u suprotnom, u narednih nekoliko godina, po mom mišljenju, mi u ovom cenjenom Domu nećemo imati o čemu da raspravljamo. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Filipovski.
Za reč se javio ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, prof. dr Janko Veselinović. Izvoliste.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Fiskalnog saveta, dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana imali smo priliku da razgovaramo sa predstavnicima nezavisnih regulatornih tela i da čujemo nešto drugačiji pogled na stvarnost u Srbiji u odnosu na onu koju možemo čuti iz, u dobroj meri, kontrolisanih državnih medija, a ona nije sjajna i nije onakva kakva se na tim medijima predstavlja.
Govorili smo i o nezavisnosti medija, i o poštovanju prava građana. Došli smo danas do teme fiskalne politike i onoga što je u nadležnosti Fiskalnog saveta, a to je da bude tu neki korektiv fiskalne politike koju vodi Vlada.
Kaže se ovde u uvodnim napomenama, koje se tiču Izveštaja Fiskalnog saveta, da on daje nezavisnu i kredibilnu ocenu ekonomske politike, procenjuje fiskalne rizike i verovatnoću da će Vlada ispuniti fiskalne ciljeve u budućnosti i procenjuje u kojoj meri je Vlada u prošlosti poštovala fiskalna pravila koja je utvrdila.
U svakom slučaju, dato je jedno ovlašćenje Fiskalnom savetu iz koga idu detaljnija ovlašćenja i Fiskalni savet, ja bih rekao, u proteklom periodu je zadržao svoj kredibilitet i nezavisnost, što mu je na neki način omogućeno i zakonskim aktima kojim je formiran, ali, naravno, to zavisi od personalnog sastava Fiskalnog saveta, što nije zanemarljivo.
Međutim, u ime poslaničke grupe Boris Tadić – Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije, postavljam jedno osnovno pitanje: koja je u stvari funkcija Fiskalnog saveta danas? Ne želeći da zaista derogiram vrlo važnu normativnu ulogu koju vi imate, ali mi realno nemamo fiskalnu politiku zemlje. Šta vi to treba da procenjujete, kakvu politiku i kakve rizike u toj politici, kada mi u suštini nismo ni dobili još uvek dokumenta koja bi tu politiku Vlade ovde trebali da prezentujemo. Jeste, ona je najavljena u ekspozeu, ali jeste – nje nije bilo ovde. Bili su neki segmenti te politike, a ti segmenti politike su zaduživanja.
Dakle, koliko juče ili prekjuče smo imali na dnevnom redu nova zaduživanja, bez činjenice da mi imamo jasnu politiku kako će ti krediti biti vraćeni.
Imali smo u ekspozeu i obećanje da će najrigoroznije biti suzbijeno crno tržište, skoro da citiram – iako ono ne predstavlja takav negativan potencijal, kako se o tome priča, ali da bi se na neki način dala podrška onima koji rade legalno, da to crno tržište treba da bude suzbijeno. Do današnjeg dana ja ne vidim bilo šta u tom smislu da je učinjeno da bi se državna kasa bolje punila iz tih izvora, koji bi iz crnog prešli u legalno tržište. Naprotiv, smatram da u poslednjih desetak godina sivo tržište nikada nije bilo veće.
To je, naravno, i posledica teškog ekonomskog položaja u kome građani žive, ali i činjenice da su legalni tokovi, oni koji posluju legalnim tokovima, dodatno opterećeni merama koje su tek neke stupile ovih dana na snagu, kojima je poslovanje, recimo, paušalaca, znatno otežano i oni će verovatno ili prestati da postoje ili će i neki od njih krenuti u to nelegalno tržište.
Imamo ovde nekoliko stvari u vašem izveštaju na koje bih želeo da se osvrnem, ali pre svega na činjenicu da bi cilj fiskalne politike trebao biti godišnji deficit u nekom srednjem roku od 1% BDP, pa vas pitam, gospodine Petroviću, a i sve ostale članove Fiskalnog saveta, da li je to uopšte realno i da li ova fiskalna politika, koja ne postoji, može u srednjoročnom roku dovesti do 1% fiskalnog deficita u odnosu na BDP?
Drugo pitanje, da li su vaše procene da nivo državnog zaduženja može biti sveden u okvire 45% BDP, koji se ocenjuje kao prihvatljiv? Ako pogledamo skalu rasta zaduženja zemlje, pa je tako u junu 2012. godine taj dug u odnosu na BDP bio veći za nekih 9% i on je iznosio 54,7%. Ovo je izvor „Blica“. Međutim, već u 2013. godini taj dug se penje na 61,2% BDP i dostigao je 20,089 milijardi u odnosu na nekih 15 milijardi, koji je bio u 2012. godini. Na kraju 2014. godine mogu se dati procene da će taj dug biti na nivou 63% BDP, ako je verovati ovim prognozama.
S tim u vezi jeste i pitanje, mada meni se odgovor sam nameće, da li se prihvataju i uvažavaju preporuke Fiskalnog saveta i da li ste vi uopšte imali mogućnost da u ovoj godini reagujete na neke mere? Imali smo neka vaša mišljenja na neke planirane mere, a da li vi uopšte imate kredibilnu fiskalnu politiku na kojoj bi vi reagovali sa svojim savetima u ovom trenutku ili se i vi nalazite u situaciji da ne vidite koja je to fiskalna politika ove države i kako će se ostvariti, pre svega, ova dva cilja, kada je u pitanju procenat deficita u BDP i procenat zaduženja u odnosu na BDP?
U kojoj meri je uvažen vaš predlog za stabilizaciju domaćih javnih finansija koje ste svojevremeno izneli? U kojoj meri su prihvaćeni vaši saveti koji se tiču penzijskog sistema, sistema zarada i zapošljavanja u državnom sektoru ili smo u međuvremenu imali neke ad hok mere koje su bile više lutanje, nego prava fiskalna politika, pre svega mislim na oporezivanje zarada profesora, lekara itd, koje u suštini nisu donele velike koristi budžetu, već su, pre svega, napravile jedan drugi problem, a to je mogućnost da ostanemo bez tih vrlo kvalitetnih ljudi?
Da li i u kojoj meri su uvaženi vaši saveti kada su u pitanju subvencije? Da li se na osnovu ovih preporuka može zaključiti da ne postoji jasan kriterijum za dodelu subvencija? Čini mi se da je to tako i da su subvencije u ovom momentu na neki način opet prepuštene ad hok politikama pojedinih ministarstava i da tu ne postoji celovito rešenje.
Rekli ste u izveštaju da ste ostvarili saradnju sa predstavnicima Vlade. Meni je ovo vrlo zanimljiva konstatacija, jezička finesa možda, a možda ne, jer malo bode oči. Kada ste rekli kakvu ste saradnju ostvarili sa nekim drugim subjektima, pa recimo sa Upravom za trezor i Upravom za javni dug, kažete da je ostvarena uspešna saradnja. Da li je to slučajnost ili ne? Sa Vladom ste ostvarili saradnju, a sa Upravom za trezor i Upravom za javni dug ste ostvarili uspešnu saradnju, čak i za saradnju sa medijima ste rekli da je ostvarena dobra saradnja. Nema onih atributa ili prideva: dobra, uspešna kod Vlade, nego neka saradnja postoji. Koji je taj nivo saradnje? Iz ovog bih rekao da je on dosta nizak kada je ovako ocenjena samo kroz termin saradnja.
S druge stane, zanimljiva je jedna konstatacija iz ovog nekog rasporeda stručnog kadara koji vi imate, broj sekretara, izvršioca i td. Čini se da vaši kapaciteti nisu nešto sjajni, ali čak se čini po četiri, pet ljudi sedi u jednoj kancelariji ili se to meni čini, ali na bazi ovog broja kancelarija i ostalog, izgleda da prilično imate kolektivni sistem rada. Ne verujem da to doprinosi efikasnosti rada, za razliku od nekih koji imaju prilično velike kabinete i nisu se baš pretrgli da smanje te svoje kabinete i da ih možda podele sa Fiskalnim savetom, da vam dodele još jednu malo veću kancelariju, u kojoj bi moglo da vas sedi makar troje, recimo, da ne preterujemo da svako ima svoju kancelariju. Ipak to Fiskalni savet verovatno „ne zaslužuje“, jer je on ipak samo savet.
U tom smislu, voleo bih da čujem odgovore na ova neka pitanja. Naravno da će naša poslanička grupa podržati vaš izveštaj, cenimo vaša zalaganja i namere da budete savet, makar i nemali neku podlogu na koju bi intervenisali. U tom smislu, nadamo se da će u nekom narednom periodu ova vlada imati fiskalnu politiku, da ne kažem jasnu fiskalnu politiku, pošto sada ne postoji ta fiskalna politika. Možda će ona biti data kroz rebalans budžeta i najavljene zakone gospodina Krstića, koji se ovih dana ne viđa ovde u Skupštini, iako je bilo nekih predloga zakona koji je on možda trebao braniti. Moguće da je zaista angažovan na izradi te fiskalne politike, ali on je poodavno došao iz inostranstva i mogao je već nešto od toga i da nam predstavi. Hvala.