Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 122 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 136 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)
Prijavite se još jednom, molim vas. Niste u sistemu.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Poštovana predsedavajuća, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima donet je pre pet godina, ali nisu doneti svi prateći pravilnici i podzakonski akti, iako je zakon dugo pripreman i hvaljen kao rešenje koje treba da promeni haotično stanje, što se tiče našeg saobraćaja, tehničkih pregleda i svih ostalih problema koji se javljaju u saobraćaju.
Novi Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima je delimično sredio haotično stanje, ali zbog ne donošenja pratećih pravilnika i dalje su prisutne mnoge anomalije koje treba ispraviti.
Pošto je Vlada bila u obavezi da donese najvišu i najnižu cenu tehničkih pregleda, to još uvek nije urađeno, imamo pojavu mnogo vlasnika tehničkih pregleda koji nesavesno obavljaju svoj posao, čiji je jedini cilj da za što kraće vreme izvrše što više tehničkih pregleda, prodaju što više polisa osiguranja, daju što više pogodnosti klijentima. Često se tehnički pregledi obave delimično ili se uopšte ne obave. Obave se samo uz pomoć saobraćajne dozvole i mislimo da takvo stanje treba prekinuti, jer je u potpunosti nezakonito. Podsetiću vas samo da je u susednim zemljama obavezno fotografisanje vozila na tehničkim pregledima, što treba podzakonskim aktima kod nas urediti, ali to još uvek nije urađeno.
Postoje i mnoge primedbe udruženja koja su osnovali vlasnici tehničkih pregleda da Agencija za bezbednost saobraćaja izdaje potvrde u kojima se određuje kategorija tipa vozila, pri čemu se ne uzimaju u obzir odredbe propisa o bezbednosti saobraćaja na putevima, već odredbe međunarodnog sporazuma koje se odnose na jednoobrazne tehničke propise za vozila na točkovima. Posledicu toga imamo da mnogi vlasnici ne mogu da izvrše tehnički pregled vozila jer se, na primer, vozilo marke „audi A5“ tretira kao teretno vozilo.
U tom smislu mislimo da treba i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima uskladiti sa međunarodnim propisima, jer je očigledno da se i u ovom delu ne primenjuje aktuelni Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Pojave nesavesnog i nepropisnog rada i naplaćivanja usluge tehničkih pregleda imaju direktne posledice i na budžet Republike Srbije i procene su da budžet zbog takvog stanja na godišnjem nivou gubi ogromna finansijska sredstva. Podsetiću vas da je prosečna starost vozila u Srbiji veća od 15 godina i da je zaista zbog svih anomalija i zbog toga što nema fotografisanja vozila na tehničkim pregledima potrebno što pre urediti tu oblast.
Vlada Republike Srbije je odredila najvišu i najnižu cenu u oblasti usluga obuka vozača i polaganja vozačkog ispita, ali ne i u oblasti tehničkih pregleda. Na tehničkim pregledima trenutno u Srbiji radi oko 4.000 ljudi na 1.100 tehničkih pregleda i mislimo da se sa ovakvim stanjem, oni koji savesno i odgovorno vrše svoj posao, kažnjavaju, a oni koji nesavesno rade svoj posao nagrađuju.
Pitanje postavljam Ministarstvu trgovine, Ministarstvu saobraćaja i MUP, kada će inicirati da Vlada donese propise koji će na precizniji i zakonitiji način urediti ovu oblast? Hvala.

Reč ima narodna poslanica Nada Lazić. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovane kolege i koleginice poslanici, ja ću se na neki način nadovezati mojim pitanjem na prethodnog govornika.
Naime, nedavno je u jednom našem dnevnom listu objavljen članak pod naslovom „Polovnjaci nam pune državnu kasu“ u kome se govori o tome da bi tokom ove godine u Srbiju trebalo da se uveze oko 100.000 polovnih vozila, mahom iz EU, zbog čega bi u budžet, po osnovu PDV, ušlo oko 60 miliona evra, pod pretpostavkom da je prosečna cena uvezenih vozila 3.000 evra.
Od 19. aprila na snagu je stupio nov Pravilnik o uvozu polovnih automobila, koji je doneo špediterima, uvoznicima polovnih automobila probleme. Naime, ovim pravilnikom se predviđa da pre carinjenja i registracije sva polovna vozila, koja u Srbiju stižu iz inostranstva prvo moraju da idu na ispitivanje u neku od šest ovlašćenih institucija, posle čega će dobiti uverenje o izvršenom ispitivanju koje će im dati, izdati Agencija za bezbednost saobraćaja. Podsetiću, Privredna komora Srbije i Agencija za bezbednost saobraćaja su upravo inicirale izmenu uredbe o uvozu polovnih vozila zbog toga da bi se uveo red u ovu oblast i da bi se uskladilo sa evropskim normama, kada su u pitanju izduvni gasovi, odnosno ekološki standardi, ali i bezbednost samih vozila. Tada je konstatovano, kada su oni to inicirali, da je zbog uvoza vozila starijih više od 14 godina, ugrožen saobraćaj u našoj zemlji.
Agencija je, moram to da naglasim, predložila Ministarstvu saobraćaja da odloži primenu ovog pravilnika, koji je stupio na snagu 19. aprila, prvenstveno zbog utvrđivanja metodologije rada prilikom kontrolisanja vozila i zbog obuke radnika koji bi to morali da obave. Međutim, šta se dogodilo u praksi? Pravilnik je počeo da se primenjuje nešto drugačije, kako bi se ubrzao postupak, jer su se špediteri žalili, pa se dozvoljava da se vozila prvo ocarine, odnosno da se plati PDV, a posle se obavlja pregled zbog čega se pojavljuju slučajevi da vozilo za koje je plaćen PDV ne može da prođe pregled kod ovlašćenih institucija, ni kontrolu Agencije za bezbednost saobraćaja, jer kako u ovom članku kaže – zapravo se preporučuje građanima, koji kupuju takva vozila, da budu na oprezu.
Postavljam pitanje ministarki saobraćaja, koja je donedavno bila ministarka zadužena za zaštitu životne sredine, zašto se već posle mesec dana ne pridržavamo Pravilnika, koji je zbog ekoloških razloga donet? Drugo pitanje – da li je sagledan štetan uticaj uvoza tako velikog broja vozila, odnosno polovnih automobila, prevashodno iz EU, koji će sutra biti naš otpad, a poznata je činjenica da mi ni sa našim otpadom ne znamo šta ćemo, a članice EU se na ovako elegantan način oslobađaju ovog balasta?
Podsetiću, prošle godine je prema podacima uvezeno negde oko 120.000 ovakvih vozila i na svakom koraku vidimo placeve sa polovnim automobilima, koji nisu prodati, koji imaju motorno ulje koje će se negde ispustiti, kada se rasklope u delove predstavljaju opasnost. Mislim da je ovo pitanje sasvim na mestu.
Bojim se da će štete po životnu sredinu koje ćemo morati da platimo, ako ne danas, onda za neko vreme, biti mnogo veće od ovih 60 miliona evra koje se očekuju da uđu u budžet.
Takođe, koristim vreme da postavim još jedno pitanje, a vezano je za ovo, uvezen je veći broj kombija sa osam sedišta i sedištem za vozača, koji su mnogi ljudi u Srbiji kupili kako bi obavljali van linijski prevoz.
Međutim, članom 9. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju određeno je da vanlinijski prevoz putnika, osim auto-taksi prevoza, može da obavlja prevoznik koji je vlasnik najmanje jednog registrovanog autobusa. Jasno je da mnogi ljudi koji su kupili ovakva vozila u nameri da ga koriste za izdržavanje svoje porodice, odnosno za vanlinijski prevoz i da bi omogućili egzistenciju, odnosno da bismo ispunili onaj naš čuveni slogan „otvaranje novih radnih mesta“, oni na ovaj način žele da budu legalizovani i zbog toga u njihovo ime postavljam pitanje, pre svega Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – da li postoji mogućnost izmene Pravilnika o broju predviđenih sedišta i omogućavanje određenog tehničkog prilagođavanja ovih vozila, tj. kombija uvezenih iz zemalja EU, koja imaju osam plus jedno sedište, kako bi se mogla koristiti za vanlinijski prevoz i naglašavam kako bi se obezbedila koegzistencija tim ljudima koji su zainteresovani? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, juče je u jednom dnevnom listu svanuo veliki naslov o politički montiranom sudskom procesu i držanja u pritvoru 405 dana bivšeg direktora javnog preduzeća „Železnica Srbije“ Milanka Šarančića i smatram da zaslužuje određene odgovore, što je i razlog mog javljanja danas.
Gospodin Šarančić u prvostepenoj presudi osuđen za nabavku lokomotiva. Ono što je važno i što mi smi ovde treba da znamo, ovo pre svega govorim zbog građana koji gledaju ovaj direktan prenos, jeste da je Milanko Šarančić od početka 2005. godine bio direktor javnog preduzeća „Železnica Srbije“, da je samo sprovodio odluku koju je doneo Upravni odbor „Železnica Srbije“ koji je postavila Vlada Republike Srbije, da je pre sprovođenja te odluke 38 stručnih ljudi, direktora različitih sektora na „Železnici“ potpisalo saglasnost da se ta odluka sprovede.
Nažalost, moram da kažem da je u jednom medijskom orkestriranom napadu, pre svega na gospodina Šarančića, njegovu porodicu, a i na stranku na NS, kojoj je Šarančić pripadao, svi smo mi pretrpeli ogromne štete. Šta je bio povod? Povod je, ja to mogu slobodno da kažem za ovom govornicom, pre svega ono što je Milanko Šarančić radio kao direktor „Železnica“, a to je da je po dolasku na mesto direktora ukinuo, odnosno stavio van snage ugovor o zakupu privatnih lokomotiva preko firme „Kombinovani prevoz“ čiji su vlasnici bili, naravno, bliski prethodnom rukovodstvu koje je postavila DS od 2000. godine.
Ono što je važno i što gledaoci treba da znaju je da je Milanko Šarančić u tom periodu pokrenuo da se razreši još čitav niz afera koje su u tom trenutku bile u „Železnicama Srbije“. Podsetiću samo gledaoce na neke od njih, a to je pre svega nabavka magnetne rezonance za Zavod za zaštitu radnika na „Železnici“ preplaćena dva miliona evra, nabavka aparature za proizvodnju piva preko posrednika iz Zagreba koja je pretplaćena preko tri puta, prodaja i pod kojim uslovima 2.700 vagona u staro gvožđe, avansno plaćanje manevarskih lokomotiva u Češkoj, što ne rade ni najbogatije zemlje u svetu, već ih kupuju na lizing ili na kredit.
Nažalost, tu medijsku kampanju koja je dovela do hapšenja i kasnije do prvostepene presude o osudi gospodina Milanka Šarančića vodio je prethodni predstavnik DS Dragan Đilas koji je vodio novinare da slikaju lokomotive i vozove koji su stari preko 60 godina i koji su bili u tom trenutku spremni da idu na sečenje, odnosno u kasaciju. Zbog svega ovoga moram da postavim poslaničkom pitanje, jer je ovo još jednom moram da ponovim je pritvor koji je trajao 405 dana i to je jedan od najdužih pritvora od oktobarskih promena 2000. godine, i zbog toga postavljam pitanje ministru pravde – zašto je u sudskom veću Specijalnog suda bilo potrebno pola godine da Šarančiću pošalju pismeni otpravak prvostepene osuđujuće presude koja mu je pročitana danom izricanja presude?
Zašto posle uložene žalbe Apelacionom sudu ovo i deveti mesec, znači deveti mesec je danas, Specijalni sud još uvek žalbu nije prosledio Apelacionom sudu? U javnosti se čuje da ima još primera ovako dugog čekanja u Specijalnom sudu, pa se postavlja pitanje – koji je razlog? Da nije razlog u mogućem ukidanju pogrešnih presuda što bi moglo uticati na ovogodišnji reizbor nosilaca pravosudnih funkcija u Specijalnom tužilaštvu i u sudstvu?
Takođe, bih postavio pitanje i ministarski za saobraćaj i infrastrukturu da i meni i kolegama narodnim poslanicima dostavi odgovore – kako je poslovala „Železnica“ u periodu kad je njom rukovodio Milanko Šarančić i da li u tom trenutku, to je bio jedini period kada su prihodi „Železnica“ od prevoza putnika i od prevoza robe bili veći od subvencija koje je država davala iz budžeta? Da nam se to dostavi, da se uporedi sa periodom pre dolaska Milanka Šarančića i od 2010. godine, kada je ta medijska haranga krenula na njega, kada je on uhapšen, pa da vidimo i da uporedimo i da građani Srbije vide kako je taj čovek vodio „Železnicu“ i na kraju kakvu je, zbog jedne političke ujdurme, visoku cenu platio i on i njegova porodica. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Blagoja Bradić.

Zahvaljujem.
Gospođo predsedavajuća, koleginice i kolege poslanici, moje pitanje se odnosi na Ministarstvo zdravlja. Odnosi se na Niški klinički centar i Kardiohirurgiju u Niškom kliničkom centru.
Naime, u Niškom kliničkom centru ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji iz 2010. godine je počela da radi Kardiohirurgija i to na Odeljenju vaskularne hirurgije gde je Ministarstvo zdravlja svojim investicijama opremilo jednu hirušku salu, tako da su cele 2010. i 2011. godine pacijenti Kardiohiruške bili operisani u Niškom kliničkom centru.
Zbog nekih nejasnoća u ugovoru o načinu isplata zarada kolega hirurga koji su dolazili iz Beograda, te usluge su prestale da se pružaju u Niškom kliničkom centru 2011. godine. U tom istom periodu Ministarstvo zdravlja je pristupilo izgradnji potpuno nove zgrade Kardiohirurgije u okviru Niškog kliničkog centra. Zgrada je završena i potpuno opremljena angažovanjem kolega iz Niškog kliničkog centra i donacijama koje su prešle preko 2 miliona i 200 hiljada evra. Zgrada je spremna i može da primi prve pacijente, ali ima problem koji datira unazad godinu dana i koji još nije rešen, a to je nepostojanje kadrova na Niškoj kardiohirurgiji.
Niškim kliničkim centrom gravitira preko milion i po osiguranika juga Srbije i izuzetno je bitno i važno da Klinika za kardiohirurgiju u Niškom kliničkom centru proradi jer time će se sa jedne strane postići velika ušteda u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje zbog neplaćanja putnih troškova pacijentima, što nije mala stavka, a sa druge strane će se izbeći maltretiranje, povećati šansa za preživljavanje i smanjiti transport prema Beogradu.
Prošlog puta sam postavio pitanje – kada će se uraditi novi kadrovski planovi u Ministarstvu zdravlja uz pomoć Instituta za javno zdravlje „Batut“? To je bilo pre dve nedelje i još nisam dobio odgovor.
Koliko znam u ovoj sali postoji 40 lekara što u opoziciji što u poziciji i sve nas interesuje kada će ti novi kadrovski planovi zaživeti i kada će moći da se prime novi lekari u srpskom zdravstvu na primarnom, sekundarnom i tercijalnom nivou, jer non stop se govori o tome da prosek starosti specijalista je u određenim granama između 52 i 56 godina? Ako se nastavi sa ovom politikom i nebrigom o zanavljanju kadrova u srpskom zdravstvu, vrlo brzo ćemo doći u situaciju da neće imati ko da nas leči.
Nadam se da će predsednica skupštine svojim autoritetom napokon uticati na Ministarstvo zdravlja da dobijemo te odgovore koje tražimo kao poslanici.
Drugo pitanje se odnosi prema Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i profesoru Babiću kao njegovom direktoru, a to je – sa kojih pozicija je Republički fond uspeo da uštedi 300 miliona evra na godišnjem nivou ili 30 milijardi dinara? Jer, kako je rekao ministar Krstić, u danu kada smo skupštinskom odlukom skinuli 2% doprinosa sa zdravstvenog osiguranja, tj. socijalnog, i prebacili na penziono, to je višak koji je Fond našao svojim racionalnim poslovanjem. Moje pitanje prema Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje – sa kojih aproprijacija i na koji način je Fond uspeo da kod budžetskog načina finansiranja uštedi 300 miliona evra? Zahvaljujem se.

Reč ima narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Hvala vam, gospođo predsednice.
Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja. Prvo se odnosi na jedan zahtev koji je DS podnela 26. maja ove godine, a upućen je predsednici Skupštine. Pomalo je možda neuobičajeno da u toku ovog razgovora upućujemo pitanje predsednici Skupštine, ali očigledno drugog načina da dobijemo odgovor nemamo.
Moje pitanje upravo ide u tom pravcu – šta se dešava sa zahtevom koji je poslanička grupa DS uputila predsednici Skupštine, odnosno predlogom da se u skladu sa članom 209. Poslovnika Narodne skupštine odredi dan kada će pojedini ministri u Vladi odgovarati na pitanja poslanika u vezi sa aktuelnom temom? Mi smo, naravno, smatrali da ta tema moraju biti činjenice i okolnosti koje su dovele do ljudskih žrtava i materijalne štete u poplavama na teritoriji Srbije.
Podsetiću vas, gospođo predsednice, da je vaša obaveza, u skladu sa članom 209, da na predlog poslaničke grupe, što je uslov koji je ispunjen, najmanje jedanput u toku meseca odredite dan kada će pojedini ministri u Vladi odgovarati na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom. S obzirom na to da ističe tih mesec dana, a u onom predviđenom roku od tri dana nismo dobili nikakvu informaciju od vas da zahtev nije podnet u skladu sa Poslovnikom kako bismo ga eventualno dopunili ili popravili, prosto postavljam pitanje kada će biti zakazana ta sednica?
Sve ono što smo imali prilike da čujemo i od vas i od, čini mi se, gospodina Babića da može biti zamena za ovu eventualnu sednicu, prosto ne može biti slučaj. Gospodin Babić je govorio da nema potrebe za takvom jednom sednicom zato što je održana sednica poslednjeg četvrtka u mesecu, na kojoj su ministri odgovarali na poslanička pitanja, od kojih su neka bila i u vezi sa poplavama. Vi ste govorili o tome da čekate nekakav izveštaj Vlade, pa da će onda da se razgovara o tome. Plašim se da to nije pitanje vaše procene, to je pitanje vaše poslovničke obaveze. Smatramo da ono što smo imali prilike da vidimo onog četvrtka kada smo razgovarali o tome, svakako nije to što je DS tražila.
Mi smo namerno u svoj zahtev kada smo navodili spisak onih koji treba da prisustvuju toj sednici stavili najmanji broj ministara, svega tri ministra, a svi ostali ljudi za koje smo mislili da treba da prisustvuju toj sednici jesu upravo ljudi koji su se bavili time, da ne bismo imali priliku kao onoga dana da na svoja pitanja slušamo beskrajne monologe predsednika Vlade, u kojima smo imali samo političke ocene, ali ne i odgovore na pitanja.
Zaista smatram da nije prikladno da se vi kao predsednica Skupštine u intervjuima u dnevnim novinama bavite poplavama, a da o tome ne razgovaramo u Skupštini.