Treće vanredno zasedanje <, 19.06.2014.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima dr. Ana Jovanović, docent Registra depoa i kliringa hartija od vrednosti. Izvolite.

Ana Jovanović

Uvažena predsednice, uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem se na prilici da pred Narodnom skupštinom u najkraćem izložim osnovne karakteristike poslovanja Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti u prethodnoj godini.
Inače, Izveštaj Centralnog registra razmatran je na Odboru za finansije početkom ovog meseca, tako da mislim da je ovo prilika i nova praksa da se o poslovanju ove bitne institucije za tržište kapitala u Srbiji diskutuje i razmatra i u Domu Narodne skupštine.
Centralni registar hartija od vrednosti počeo je svoje poslovanje 2001. godine kao organizacioni deo u sastavu Narodne banke Srbije u eri emisija obveznica stare devizne štednje.
Počev od 2003. godine Centralni registar posluje kao nezavisno pravno lice, pravna forma je akcionarsko društvo, a u vlasničkom smislu stopostotni vlasnik Centralnog registra je Republika Srbija.
Prilikom osnivanja, 2004. godine, osnovni kapital Centralnog registra iznosio je 3,5 miliona. Do danas su izvršene tri dokapitalizacije isključivo iz ostvarene dobiti, tako da danas kapital Centralnog registra iznosi 165.870.000 dinara.
S obzirom da je, po zakonu, minimalni osnovni kapital 750 hiljada evra, znači da Centralni registar poseduje duplo veći kapital od minimalnog koji je propisan Zakonom o tržištu kapitala.
Takođe, istakla bih da je u periodu od 2004. do 2013. godine Centralni registar ostvario ukupnu dobit u iznosu od 523.555.593 dinara, od čega je u budžet Republike Srbije vraćeno 245.409.618 dinara.
Država svoja vlasnička i upravljačka prava u Centralnom registru vrši preko Skupštine akcionara i Upravnog odbora. Članove Skupštine akcionara imenuje Vlada Republike Srbije, a Skupština akcionara na predlog Ministarstva finansija, a Skupština akcionara imenuje i razrešava članove Upravnog odbora. Takođe, direktora Centralnog registra hartija od vrednosti imenuje Vlada Republike Srbije uz saglasnost Komisije za hartije od vrednosti. Prošle godine, počev od 1. decembra, imenovan je novi direktor Centralnog registra hartija od vrednosti.
Pravni status Centralnog registra, vlasnički status, organi i delatnost propisani su Zakonom o tržištu kapitala, kao sistemskim zakonom kojim je uređeno tržište kapitala u Srbiji.
Nadzor nad poslovanjem Centralnog registra vrši Komisija za hartije od vrednosti kao regulatorno telo i nadzorni organ.
Kada su radni odnosi zaposlenih u Centralnom registru u pitanju, Centralni registar primenjuje odredbe Zakona o radnim odnosima. U upravnim stvarima Centralni registar postupa u skladu sa Zakonom o opšte upravnom postupku.
Centralni registar je korisnik javnih sredstava i u tom smislu Centralni registar primenjuje Zakon o budžetskom sistemu, o Zakonu o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru od 2012. godine i takođe Zakon o umanjenju neto prihoda za lica u javnom sektoru. To je propis koji je stupio na snagu 01. januara ove godine. Prema tome, pod ograničenjima smo koja se tiču novih zapošljavanja i zarada.
Važno je istaći da se finansiranje centralnog registra ne vrši iz budžeta Republike Srbije, već isključivo na osnovu prihoda koje Centralni registar ostvaruje naplatom tarifniv stavova na tarifu na koju saglasnost daje Komisija za hartije od vrednosti.
Broj zaposlenih u Centralnom registru je od osnivanja stabilan. Znači, 2004. godine taj broj iznosio je 34, a danas je 35 zaposleno u Centralnom registru. Preko 71% zaposlenih je sa višom i visokom stručnom spremom i Centralni registar u kontinuitetu vodi računa i vrši velika ulaganja u stručno usavršavanje, s obzirom da obavljanje poslova u Centralnom registru zahteva određena specijalizovana stručna znanja.
Istakla bih da je kompletan softverski sistem, koji je u suštini srce Centralnog registra, isključivo plod rada zaposlenih u Centralnom registru nije kupljen, niti nabavljen od spoljnih firmi.
Što se delatnosti tiče Centralnog registra, ona je u potpunosti regulisana Zakonom o tržištu kapitala. Centralni registar je fundamentalna institucija tržišta kapitala, s obzirom da ona garantuje ispravnost upisa i nekorecivost transakcija koje se obavljaju na tržištu kapitala, upis prava sledećih lica, vođenje novčanih računa, članova vođenja šifarnika. Takođe, Centralni registar obavlja poslove u vezi sa korporativnim radnjama izdavalaca.
Što se samog poslovanja u 2013. godini tiče, istakla bih da su osnovni makroekonomski i finansijski uslovi koji su postojali u Republici Srbiji na neki način predstavljali i okvir poslovanja Centralnog registra. Rast BDP od 2,5% u prethodnoj godini, izrazita nelikvidnost privrede i direktne strane investicije od 700 miliona evra otprilike nisu bile dovoljno da daju novi impuls tržištu kapitala, tako da u tom smislu Centralni registar deli sudbinu i ostalih institucija koje postoje na tržištu kapitala u Republici Srbiji.
Bitna karakteristika u poslovanju Centralnog registra počev od osnivanja do danas je stalno smanjivanje broja članova Centralnog registra. Današnji broj članova Centralnog registra je 62. Osim Narodne banke Srbije, članovi Centralnog registra su 28 banaka i 32 investiciona društva.
Napomenula bih da je 2007. godine broj članova bio 112, tako da je maltene u ovom periodu došlo do prepolovljavanja broja članova Centralnog registra, što u velikoj meri utiče i na način poslovanja i obavljanja određenih poslova. Smanjivanje broja članova Centralnog registra uticalo je na koncentraciju poslovanja i specijalizaciju članova za obavljanje određenih vrsta poslova, tako da danas postoje recimo članovi koji se pretežno, ako ne i isključivo bave određenim vrstama poslova na finansijskom tržištu i tržištu kapitala.
U Izveštaju su veoma opširno prikazani podaci tabelarno i u graficima. Date su osnovne konture poslovanja Centralnog registra. Rekla bih da su određene stavke, koje su prikazane na strani 40, iskazale smanjenje u odnosu na obim transakcija u prethodnoj godini, a kada se o povećanju obima transakcija radi, rekla bih da je došlo do povećanja transakcija primarnog trgovanja obveznicama Republike Srbije, da je došlo do povećanja obima sekundarnog trgovanja obveznicama Republike Srbije, povećanja isplate anuiteta za dužničke finansijske instrumente i isplata glavnica za dužničke finansijske instrumente takođe.
Što se tiče finansijskog dela Izveštaja, bitno je istaći da je Centralni registar ostvario prihode u iznosu od 167.248.608 dinara. Ti prihodi su otprilike predstavljali stopostotno ostvarenje plana. Najznačajniji deo prihoda, 82,8%, su prihodi iz redovnog poslovanja, oko 9% čine prihodi od članarina i oko 8% prihodi od kamata. Kada su rashodi u pitanju, Centralni registar je u prošloj godini ostvario rashode od 132.811.016 dinara. Važno je napomenuti da su rashodi manji za 17,27% u odnosu na planirane.
Ono što je sigurno interesantno za narodne poslanike, učešće bruto zarada u ukupnim rashodima Centralnog registra je 43,44%, dok je učešće neto zarada 37,20%.
Istakla bih ovde da Centralni registar nema rešeno pitanje poslovnog prostora, tako da pod komercijalnim uslovima Centralni registar plaća zakup poslovnog prostora i ovo je veoma bitna stavka u našem finansijskom izveštaju, tako da po osnovu zakupa Centralni registar plaća 13,34% ukupnih rashoda u svom poslovanju.
Što se naknada članova upravnog odbora tiče, one iznose 3,39% ukupnih rashoda i one se isplaćuju u skladu sa zaključkom Vlade prema prosečnoj neto zaradi u oktobru mesecu koja je isplaćena u Republici Srbiji u prethodnoj godini.
Centralni registar je u skladu sa situacijom u zemlji preduzeo određene aktivnosti prilikom izrade finansijskog plana, što inače nije predmet razmatranja danas na Skupštini, za dalje smanjivanje rashoda kod onih stavki koje bi takvo smanjivanje mogle da trpe.
Smatram da su ovo najznačajnije crte i karakteristike izveštaja i uslova u kojima je Centralni registar poslovao u prethodnoj godini. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Da li želi reč predstavnik predlagača Veroljub Arsić, predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava?
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, evo i ove rasprave koje sada vodimo su u svrhu povećanja kontrolne uloge koju Narodna skupština ima prema organima izvršne vlasti, a kroz kontrolu rada ili regulatornih tela ili kroz izveštaje nezavisnih državnih organa, kao što je Fiskalni savet.
Mislim da je ovo prva jedna takva sednica u Skupštini Srbiji, gde imamo ove izveštaje o kojima Narodna skupština raspravlja, zato što je cilj i ove skupštinske većine da Narodna skupština potpuno ostvari svoju ulogu koja je predviđena Ustavom Republike Srbije, Zakonom o Narodnoj skupštini i Poslovnikom o radu Narodne skupštine i da se podigne ugled najznačajnijeg i najvišeg predstavničkog organa u Republici Srbiji. Taj ugled je, čini mi se, namerno urušavan da bi se posledice jedne loše vlasti prevalile na narodne poslanike, a onaj ko je stvarno kriv da sedi u nekoj drugoj ulici i nekoj drugoj zgradi.
Ima i sada pokušaja takvih udara, ali mislim da ćemo sa ovakvim sednicama i budućom zakonodavnom aktivnošću to nekako sprečiti.
O radu Fiskalnog saveta sam izveštaj o aktivnostima koje su oni obavljali kao jedan organ ne bih hteo da polemišem zato što izveštaj odražava i ono stanje kako stvarno jeste o njihovom radu. Tačno je da su podneli veliki broj njihovih izveštaja, zapažanja, pogotovo kada su bile tačke dnevnog reda Zakon o budžetu, izmene i dopune Zakona o budžetu, kada su bili u pitanju poreski zakoni. Uopšte, sam Fiskalni savet se često dosta kritički odnosio prema organima izvršne vlasti i to je njihovo pravo kao nezavisnog organa.
Međutim, u jednom delu, u tim njihovim izveštajima, zapažanjima, kojima su tražili da država ne bolje raspolaže sa novcem, nego da više štedi, što kada se neko bavi jednim javnim poslom i kada kažete da treba da se štedi na javnoj potrošnji, naravno da se stiču politički poeni, ali Fiskalni savet nije organ koji vodi politiku. U tim željama da se više štedi, nigde nisam video jednu kompletnu analizu koliko to država može da uštedi a da ne uđe u recesiju.
Kada smanjite budžet za 100 milijardi dinara, smanjujete privrednu aktivnost u zemlji, smanjujete promet roba i usluga. Neki zaposleni gube posao zbog toga, koji ne rade u državnom sektoru, nego u realnom. Interesuje me da li je Fiskalni savet sa tim rigoroznim merama štednje, kako je predlagao, sagledao kakve bi posledice imala privreda, kakve bi posledice imala i prihodna strana budžeta, ona koja je realna, kakve bi posledice na kraju imala država.
Svedoci smo da je jedna nama jako bliska zemlja, Grčka, izuzetno zadužena država. Nećemo da ulazimo u priču zašto i kako, samo ovo navodim kao primer. Smanjili su svoj budžetski deficit po preporukama MMF i EU, javnu potrošnju, ali su i smanjili svoj bruto dohodak za 25% te prve godine. Takve, da kažem, nepromišljene posledice, mogu da budu jedne oštre i rigorozne štednje, kada je u pitanju budžet Republike Srbije.
Zato smatram da bi trebalo da se naše mere odnose u dva pravca – uštede i podsticajima za povećanje privrednih aktivnosti, ali bih voleo i da Fiskalni savet, ukoliko je moguće, nama dostavi takav podatak.
Samo da kažem da je Vlada Mirka Cvetkovića Zakona o budžetu 2012. godine ukinula subvencionisane kredite privredi. To je, gledajući na budžet, od tadašnjih 650 milijardi dinara, tih šest ili sedam milijardi, to je 1% budžeta i nije nešto mnogo da se izdvoji za privredu. Zbog nedostatka 6,5 milijardi dinara, država je imala recesiju i pad društvenog proizvoda od 3%. Kada su vraćeni subvencionisani krediti, sve je stalo. Tako da su i javne finansije i javna potrošnja i prihodna strana jako vezani za privredu. Jedno bez drugog ne mogu.
Za novac važe neka fizička pravila, ne može da se stvori, može samo da promeni svoje agregatno stanje, da li je u hartijama od vrednosti, da li je u gotovom novcu. Kada počnete prekomerno da štedite, dovodite državu do toga da ulazi u recesiju, privreda da posustaje i da zaposleni u realnom sektoru dobijaju otkaze. To je prva posledica. Druga je da se to kasnije opet odražava na budžet koji još više mora da štedi itd.
Voleo bih da nam u nekom narednom periodu Fiskalni savet napravi preporuke kako bi ta naša strategija trebalo da izgleda i da i mi kao narodni poslanici imamo prave podatke sa kojima bismo mogli da utičemo na rad Vlade, ne možda, nego bi i trebalo da utičemo na rad Vlade prilikom donošenja odluka i zakonskih predloga. Zato što je ovo nova praksa Fiskalni savet ovde podnosi izveštaj, smatram da je sada ovo jedno za njih novo iskustvo. Verujem da će u njihovom radu sledeći izveštaji da budu još bolji, njihove aktivnosti i sve ono što budu preduzimali još bolje, uvek u korist Narodne skupštine i građana Srbije, a izveštaje koji su podneli realno i verno odražavaju njihove aktivnosti koji su imali u prethodnom periodu.
Zato je Odbor za finansije doneo zaključak da predloži Narodnoj skupštini da se usvoji izveštaj o radu Fiskalnog saveta, takođe i Centralnog registra za hartiju od vrednosti. I njima je ovo prvi put da se nalaze na jednoj sednici.
Imali smo zajedničku sednicu i sa predstavnicima Komisije za hartije od vrednosti, njihov izveštaj nije ovde. Naime, 2013. godine njihov finansijski plan nije usvojen na sednici Odbora za finansije zato što smo tražili da se na finansijski plan primenjuje Zakon o zaradama zaposlenih u organima državne uprave i ograničenjima, što oni to jednostavno nisu prihvatili. Isplaćivali su i trošili sredstva na osnovu finansijskog plana koji nije usvojen i samo usvajanje njihovog izveštaja bi na neki način značilo da smo poništili našu odluku o ne usvajanju finansijskog plana.
Takođe, bili su dužni da dostave i finansijski plan za 2014. godinu. Vraćen im je, u skladu sa članom 238. stav 5, čini mi se, Poslovnika o radu Narodne skupštine, da ga dopune i da će na nekoj od narednih sednica i taj izveštaj da bude razmatran.
Ovaj deo sam dotakao zato što sam hteo da istaknem da je Centralni registar za hartije od vrednosti primenjivao potpunu zakonsku regulativu u svom radu i u finansijskom planu i da je to takođe jedan od razloga zašto je Odbor za finansije predložio Narodnoj skupštini da usvoji njihov izveštaj.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Goran Ćirić

Demokratska stranka
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine profesore, koleginice i kolege, dame i gospodo, i danas ovde imamo izveštaje dvaju nezavisnih tela i poslanički klub DS je i juče iskazao svoju spremnost da da svoj doprinos na daljem jačanju kapaciteta nezavisnih institucija, a tako će biti i danas.
Mislim da je važno reći i u izveštaju vidimo da je Fiskalni savet formiran 2010. godine sa jasno iskazanim ciljevima, a to je kontrola javnih finansija i uspostavljanje novih fiskalnih pravila. Vrlo je važno držati se tih pravila, ali i danas čujemo neke tonove koje smo čuli i u prethodnoj Vladi. Bilo je ozbiljnih nezadovoljstava i u prethodnoj Vladi kada se izlazilo sa objektivnim podacima. Sada vidimo sličan pristup aktuelne Vlade i aktuelne koalicije kada se izađe sa surovo realnim podacima o stanju javnih finansija u Republici Srbiji. Mislim da na takav način i sa takvim preduslovom da priznamo realno stanje imamo i šanse da to stanje i lečimo.
Dakle, stav je da stavove Fiskalnog saveta ne treba politizovati i ne treba ih shvatiti kao kritiku rada aktuelne vlasti, nego prepoznavanjem trenutne situacije i objektivnim podacima tražiti rešenja. Jedna od najčešće pominjanih reči u ovom izveštaju i predstavljanju pred nama poslanicima bila je reč – reforma. Očigledno je da je iz analize trenutne finansijske situacije u Republici Srbiji i stanja budžeta proizilaze preporuke, jasne preporuke za potrebnim reformama. O tome je Fiskalni savet više puta govorio. O tome smo čuli i u ekspozeu premijera Republike Srbije i naše je pitanje upravo upućeno na takav način. Gde su te reforme? Očigledno je da pristup reformama ide otprilike na način – reforme da, treba ih najavljivati ali kada dođe do realizacije, neophodne realizacije, onda ih treba odlagati. Odlaganje je jedan od pristupa u ovom smislu.
Spomenuću neke činjenice koje nisu mogle da se vide u ovom izveštaju, ali su vrlo važne za sve nas, a to je da je javni dug u Republici Srbiji na kraju 2011. godine bio 14,47 milijardi evra, da je učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu tada iznosio oko 45%. To je bila granica i to je jedno od fiskalnih pravila o kojima svaka Vlada treba da vodi računa. Znam da je bilo opravdanih i značajnih kritika sa strane opozicije tadašnjoj Vladi Republike Srbije.
Sredinom 2012. godine su organizovani izbori, sadašnja aktuelna koalicija je pobedila na tim izborima, formirala Vladu i u tom trenutku, koliko se sećam, a vi ćete potvrditi ili negirati tu informaciju, učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu, barem po tadašnjim informacijama, u aprilu mesecu je iznosio oko 48%. To je bio razlog za velike napade zbog probijanja za 3% granice od 45%.
Od tadašnjih 15 milijardi evra javnog duga 2012. godine u Republici Srbiji, 48% učešća u bruto društvenom proizvodu, neću nabrajati podatke za 2013. i kraj 2012. godine, došli smo do ovih procena i do ovog izveštaja koje danas pred republičkom Skupštinom, a to je da su procene da će budžetski deficit 2014. godine biti 8,7%, nažalost posle poplava, sa ovih projektovanih 8,5 na 8,7. Ono što je uznemirujuće jeste podatak da će javni dug dostići oko 21 milijardu evra i da će učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu iznositi procenjenih 70%. Dovoljno upozorenja da se krene u najavljene reforme.
Šta smo mi na odbrani ekspozea premijera dobili kao informaciju? Da je očigledno sa ovim preporukama saglasan i ministar finansija, da je sa ovim preporukama saglasna i ministarka i potpredsednica u Vladi za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a koja je zadužena za integrisani pristup i sinhronizaciju rada svih javnih sistema, pa i samih ministarstava u Vladi. Premijer je rekao – da, oni su u pravu sa takvim stavom, uvažavajući stav Fiskalnog saveta. Ja nisam za poteze koje preporučuje ministar finansija i potpredsednica Vlade. Mislim da dolazimo do jedne važne stvari, a to je pitanje integrisanog pristupa i sinhronizovanog rada čitave Republike Srbije koja je oličena u radu i odlukama premijera Srbije, a naravno dovoljno autoriteta, odlučnosti i samostalnosti, ako hoćete, svih ministara, ministarstava i nezavisnih tela kojima, još jednom kažem, moramo da iskažemo punu podršku u svom radu. Oni su savest ove države, savest ovih institucija, jer će doprineti kapacitetu Skupštine Republike Srbije, ali i kapacitetu i sposobnostima Vlade Republike Srbije i svih nadležnih ministarstava.
Kada govorimo o merama, pored najavljivanih mera, od kojih se odustaje, koje se odlažu, doneta je jedna od mera koja će biti razlog za jedno od pitanja, koje ću vam postaviti, a to je kakvi su efekti u budžetu Republike Srbije sa uvođenjem tzv. solidarnog poreza? Demokratska stranka je bila protiv uvođenja solidarnog poreza. Reći ću nekoliko argumenata za to. Prvo, čuli smo u nekim poslaničkim pitanjima mojih kolega kakvo je stanje u zdravstvu, koliko je problema sa kapacitetima, sa redovima čekanja zbog toga što nema priliva novih lekara, nema mladih talentovanih studenata koji su završili na maestralan način svoje studije i nema prilike da zanovimo kapacitete takvih institucija, a sa ovakvim zakonom mi destimulišemo te najobrazovanije lekare, profesore, sudije i mnoge druge koji treba da predstavljaju taj motor razvoja u Republici Srbiji. On je nama neophodan da bismo kao čitavo društvo izašli iz jedne opšte apatije i bez idejnosti.
Mislim da nije logično da oporezujemo onoga ko prima platu veću od 60.000 dinara sa 20%, a da je porez na dobit onoga ko ima milion evra dobiti 15%. To ne može da bude logično. Zato je predlog ukinuti solidarni porez, jer verujem da efekti u budžetu nisu takvi da će spasiti trenutno stanje u Republici Srbiji. Svakako je mnogo veći izazov konsolidovati javne finansije i rad svih javnih sistema.
Najvidljiviji su ovi na republičkom nivou i mislim da je naš pogled, pre svega, uprt na tu stranu. Veliki su problemi i u finansiranju lokalnih samouprava. To je malo dalje od očiju javnosti, pa i nas iz ove sale, ali stanje u lokalnim javnim sistemima je takođe zabrinjavajuće i doprinosi ukupnoj nelikvidnosti čitave naše države.
Ja ću iskoristiti polovinu ovog vremena za poslaničku grupu DS sa još jednim zaključkom. Nisu dovoljne samo najave reformi, treba ih i činiti. Treba preduzimati korake koji su iskazani u stavovima i Fiskalnog saveta, ali i najavljeni u ekspozeu ove Vlade i reći da je možda indikativna jedna kratka pesma jednog velikog pisca koja kaže: „Nije vreme, nije vreme, e, sada je kasno“. Da ne bi bilo kasno, mislim da je važno poštovati i ovaj izveštaj, prihvatiti ga na jedan odgovoran način, a ne tražiti novo opravdanje sada, ranije i dalje u prethodnim vladama, a bila je još jedna prethodna i ona rekonstruisana prethodna i ova aktuelna.
Ne treba tražiti razloge za stanje u javnim finansijama, niti u Fiskalnom savetu, niti u Centralnom registru hartija od vrednosti, niti u bilo kojoj drugoj nezavisnoj instituciji. Mislim da treba poći od sebe, od svakog od nas pojedinačno, od naše odgovornosti i tražiti ta rešenja ne sutra, nego danas. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem se gospodine Ćiriću.
Reč ima predstavnik predlagača, narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu baš u svemu da se složim sa onim što je rekao moj prethodni kolega. Za to imam razloga. Kada neko počinje da priča o tome kako se država zadužuje, ja bih voleo da kaže zašto troši taj novac, ili bar da pita gde ide taj novac? Fer bi to bilo, jer bi onda neko mogao i da odgovori – ide na vraćanje nekih kredita, kredita sa kojima ova Vlada apsolutno nikakve veze nema.
Od 2008. do 2012. godine Vlada je potrošila sedam i po milijardi evra kredita u javnoj potrošnji, bez podsticaja privredi, bez uređenja infrastrukture, bez pravljenja novih puteva. Sada neko treba da vrati tih sedam i po milijardi. Postavlja se pitanje kako i odakle?
Kada neko govori o bruto proizvodu, što se ne zapita gde nam je nestalo 400.000 radnika koji učestvuju u tom bruto proizvodu, koji pune budžet, koji imaju potrošnju? Kada neko napada sadašnje finansijsko stanje u javnim finansijama, što se ne zapita gde nestade četiri i po milijarde evra deviznih rezervi sa kursom koji je skočio sa 80 na 120? Hajde da izračunamo te kursne promene, koliko su umanjile bruto proizvod Srbije, koliko su uvećale zaduženost i stanovništva i privrede i države. Da li je sve moralo baš tako? Mislim da pokazujemo, i prethodna Vlada i ova, da ne mora baš sve tako.
Odlaganje mera zbog poplave. Možemo da budemo neozbiljni i da kažemo – ne, primenićemo one mere koje smo hteli sad i ovog trenutka, a da ne znamo koje su procene šteta na otklanjanju poplava. Koliko to Srbija treba da izdvoji da bi umanjila štete, odnosno potpuno uklonila? Kad se proceni šteta, onda možemo da napravimo jedan ozbiljan plan iz kojih izvora i na koji način da se ono što je uništeno popravi, da se primene mere štednje, da se smanjuje naš deficit u budžetu Republike Srbije i javni dug. Verujem da u Vladi Republike Srbije, u Ministarstvu finansija, sede odgovorni ljudi koji će što pre i da procene štete i da predlože mere za otklanjanje šteta i da naprave strategiju radi smanjenja javnog duga i budžetskog deficita.
Mislim da ne možemo da napadamo postupke Vlade zbog okolnosti koje su jednostavno promenjene i to za vrlo kratko vreme, za četiri ili pet dana višom silom.
Voleo bih kada raspravljamo o tome ne tražimo da neko priznaje za šta je kriv. Nekima je to teško. Nama u SNS nije. Isto tako nećemo ni da budemo ti koji će da prihvataju tuđu krivicu sa kojom nemaju nikakve veze. Neka svako svoj krst nosi.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem gospodine Arsiću.
Za reč se javio narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Gospodine Ćiriću, replika. Nisam siguran da imate prava na repliku, ali izvolite.
...
Demokratska stranka

Goran Ćirić

Demokratska stranka
Žao mi je što je moj prethodnih shvatio ovo kao napad na Vladu. Moja je želja bila da govorim, i to sam jasno rekao, o realnim, konkretnim, proverljivim podacima i mislim da je to važno. Kao što je realno i proverljivo to da je javni dug porastao od 15 milijardi na 21 milijardu, za šest milijardi i pre ovih poplava, nažalost. Poplave nemaju nikakve veze sa ovih šest milijardi. Ovo je argumentacija koju slušamo tri godine i u prethodnoj izbornoj kampanji – mi smo se zaduživali da bismo vratili skupe kredite. Jednostavna je logika, onda ne bismo imali tih šest milijardi, nego bismo imali isti nivo zaduženja da su vraćani oni krediti zamenjeni jeftinijima.
Nije mi cilj da u ovoj replici se vraćam u 90-e godine, rušenje Berlinskog zida ili 2000. godinu ili prethodne godine, prethodne Vlade rekonstruisane, ove ili one. Očigledno da je cilj kako izaći iz ove trenutne situacije, a mi znamo da nije bila idealna Vlada ni prethodna, kako ni Vlada formirana 2012. godine. Sami ste to potvrdili jer ste rekonstruisali vrlo brzo. Posle godinu dana. Onda nije bila dobra ni rekonstruisana pa je trebalo više kapaciteta ovoj sadašnjoj Vladi. Dobili ste taj kapacitet, tu podršku. Uzmite tu odgovornost sebi u ruke. Ne tražite krivce u drugima. Probajte da shvatite da bilo koji kritički ton iz opozicije može da bude koristan i za vas, da svako nezavisno razmišljanje i finansijskih stručnjaka i ljudi iz drugih oblasti može da koristi samo ovoj Vladi i donese prava rešenja.
Odluke moraju da se donose i da se uzima ta odgovornost u ruke. Nije odgovornost da u 2013. godini, i to je proverljiv i konkretan podatak, da za rashod RS u budžetu potrošite više od 200 miliona evra, za rashode i plate upošljenih u administraciji 30.000 ljudi…
(Predsedavajući: Vreme.)
… To je proverljiv podatak.