Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ne treba sada govoriti o važnosti rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN, koja se odnosi na - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji, a koju smo i mi u pretprošlom sazivu usvojili i Odluka o obrazovanju Komisije za praćenje sprovođenja Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije, je doneta 2011. godine. Ne znam da li su svi poslanici učestvovali u donošenju te odluke, ali mislim da to u ovom momentu nije ni važno.
Sve koleginice su veoma svesne zbog čega je važno žene uključiti u bezbednosne procese, mirovne procese i zaista to usvajanje rezolucije od strane UN 2000. godine jeste predstavljalo jednu od ključnih tačaka u razvoju ženskih i ljudskih prava i to je bio momenat kada je međunarodna zajednica prepoznala važnost učešća žena u mirovnim procesima i u bezbednosnim strukturama.
Mislim da su i žene u Srbiji svakako dale doprinos tome i zaista bih samo govorila o ovome, o čemu danas treba da razgovaramo, a to je odluka o utvrđivanju sastavu Komisije za praćenje sprovođenja Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN.
Inače je sastav te komisije utvrđen Odlukom koju smo doneli 2011. godine, a koja kaže da se Komisija obrazuje u sledećem sastavu – predstavnik Odbora Narodne skupštine u čijem delokrugu su pitanja iz oblasti ravnopravnosti polova, predstavnik Odbora Narodne skupštine u čijem delokrugu su pitanja iz oblasti odbrane i unutrašnjih poslova, predstavnik Odbora Narodne skupštine u čijem delokrugu su pitanja iz oblasti spoljnih poslova, predstavnik Odbora Narodne skupštine u čijem delokrugu su pitanja iz oblasti rada, socijalne politike, predstavnik Odbora Narodne skupštine u čijem delokrugu su pitanja iz oblasti pravosuđa i državne uprave i predstavnik Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
To je odluka koju je usvojila većina u ovoj Skupštini, koju je u tom momentu najveći broj poslanika imala DS i iza te odluke naravno da stojimo.
Ono što je možda novost našim kolegama iz sadašnje vladajuće većine, to je da u odborima Narodne skupštine, ima i opozicionih poslanika i da je svakako neko od predloženih poslanika, da budu u sastavu komisije za praćenje primene ove rezolucije, mogao dolaziti iz redova opozicije.
Onako kako je nama predložila predsednica, tu komisiju bi trebalo da čine: narodni poslanik Ljiljana Malušić, koja predstavlja Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine iz SNS; narodni poslanik Marija Obradović, predstavnik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine iz SNS; narodni poslanik Zlata Đerić, predstavnik Odbora za spoljne poslove Narodne skupštine iz Nove Srbije, isto tako izabrana sa izborne SNS; narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić, predsednik Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva Narodne skupštine, isto tako iz SNS; narodni poslanik Biljana Ilić Stošić, predstavnik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine iz SNS; Kosana Bakelj, pomoćnik Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Verovatno da je i na ovom mestu mogao da bude neko iz SNS da biste i tu predložili nekoga iz svoje stranke.
Osim toga što je poražavajuće da samo narodne poslanice, a ne i narodni poslanici učestvuju u radu ove komisije, što pokazuje verovatno da nisu zainteresovani za njen rad, za pitanja rodne ravnopravnosti, pitanje učešća žena u mirovnim procesima, dosta je problematično i to što, čini mi se, nakon dugo vremena usvajamo sastav jednog tela u kome neće biti nikoga iz opozicije.
Nemam nade da će ovaj moj predlog biti prihvaćen jer smo juče imali prilike da čujemo da poslanici SNS ne glasaju čak ni za one predloge sa kojima se slažu i za koje mogu da kažu da su izuzetno dobri, ali evo još jedan poziv da porazmislite o tome. Nemojte da napravimo komisiju samo od predstavnika jedne stranke. Radi se o komisiji Skupštine Srbije. Ne radi se čak ni o komisije vladajuće koalicije, a posebno ne o komisiji jedne stranke. Hvala vam.