Tako naglasite da možemo da beležimo.

Samo da završim, vrlo kratko. Ovde ostaju dve mogućnosti. Jedna je mogućnost da s obzirom da je resorni odbor propustio da ovo pitanje preciznije reši, a čini mi se da je trebalo, imajući u vidu i komentar uvaženog narodnog poslanika Momira Stojanovića, da ovde moramo imati u vidu i ono obavezno načelo efikasnosti, pa se postavlja pitanje da li ćemo ako propustimo da ovo rešimo vezati ruke direktora agencije, jer neće moći da se koristi pravom žalbe i ograničiti ga samo na ovaj tekst zakona koji je predložen ili ćemo u dogledno vreme pristupiti jednom celovitom, konzistentnom tekstu potpuno novog Predloga zakona o bezbednosno informativnoj agenciji gde ćemo i ovo pitanje rešiti.
Stoga vas molim da samo imate u vidu jedan ovakav pristup, jedan ovakav stav isključivo u cilju iznalaženja najboljeg sistemskog rešenja, koje će u najboljoj meri zadovoljiti oba načela. Načelo efikasnosti u primeni ovog zakona, naročito kada su u pitanju ovlašćenja direktora agencije, a s druge strane načelo ustavnosti koje se neizostavno ovde mora primeniti imajući u vidu da upravo danas i raspravljamo zbog toga što zakon postojeći tekst usaglašavamo sa Ustavom. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Šutanovac.
Vlada i Odbor za kontrolu službe bezbednosti nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima Dragan Šutanovac.

Ako dozvolite samo na momenat da se vratimo na početak. Znači, mi danas praktično smo ovde da bi usvojili izmene i dopune zakona zato što je Ustavni sud dao primedbu na Zakon o BIA koji je izglasan 2002. godine i primedba je bila na član 13. suštinska i logičku vezu člana 14. i 15.
Izmena koju smo malo pre tretirali u prvom članu je izmena koju je praktično Ustavni sud naložio, a ova dva člana koja su nastala nakon toga su praktično suštinski izmenila mogućnost rada BIA, jer agencija praktično može da sprovodi jedan paralelni predkrivični postupak, a direktor i agencija dobijaju mogućnost da praktično četiri dana sprovode mere, posebne mere, u odnosu na grupu lica ili pojedinca.
U ovom amandmanu se kaže, odnosno u članu i amandman takođe – da ako u toku primene posredne mere pripadnici agenciji ili pripadnik agencije dođe do saznanja da lice, grupa ili organizacija koristi drugo sredstvo komunikacije, o tome će odmah obavestiti direktora. Direktor može da da nalog, odnosno naknadno odobrenje za proširenje primene mera i da se primenjuje mera, znači na to neko novo sredstvo komunikacija ili neko mesto koje ima ograničen pristup ili druge prostorije. Onda se kaže da direktor ima 48 sati mogućnost vremena da tu informaciju prosledi i traži odobrenje od višeg suda, a sud donosi odluku u roku 48 sati, praktično četiri dana može neko …
Da li mogu da koristim vreme ili moram posle da se javim?

Možete. Izvolite.

Hvala vam.
Dakle, praktično četiri dana može da se koristi mera koju sud odbije. Smatramo da je to neprimereno, jer direktor može istovremeno da izda nalog i za primenu mera i da pošalje zahtev za odobrenje sudu i to je jedna stvar.
Druga stvar je, vrlo jasno naglašavam da pripadnik agencije može doći do saznanja koje je pogrešno. Dakle, pripadnik agencije može doći do saznanja da određeno lice koristi određenu prostoriju za određene radnje koje nisu u skladu sa zakonom, da predloži da se ta prostorija ozvuči, a da u isto vreme u toj prostoriji budu ljudi koji zaista ne rade te nezakonite poslove, da taj proces traje četiri dana i da nakon četiri dana, praktično sud kaže da to nije bilo u skladu sa zakonom i da se taj materijal, da se naloži, da se uništava. Šta to znači? Znači da svako od nas, od građana Srbije, ne mislim na poslanika, ali mislim i na poslanike i funkcionere, može biti pod merama BIA, slučajnim, nenamernim, slučajnim, koje će sud kasnije da ospori, a u isto vreme ovaj novi zakon daje mogućnost da se taj materijal dostavi tužilaštvu i da se koristi u krivičnom postupku.
Znači, ovo je nešto što je izuzetno opasno, ovo je nešto zašta do sada nije postojala mogućnost i znam da ćete mi reći da čim BIA ustanovi da se ne radi o licu koje na merama tog momenta prestaje da nadzire tu komunikaciju, kakva god da je ona, ali BIA možda treba četiri dana da ustanovi da ta osoba nije u direktnoj komunikaciji i ne mora da bude u direktnoj, već posrednoj i mislim da je to jako loše.
Ono što tražimo to je da, ona lica koja su došla u situaciju da budu pod posebnim merama, a za koje sud kasnije kaže da nisu postojali osnovi, dobiju tu informaciju od suda, da znaju da su četiri dana bili pod merama i da isto tako imaju mogućnosti da prisustvuju uništenju tog materijala. Smatramo da na taj način štitimo njihova ljudska prava, štitimo svakog građanina Srbije i ne kažem da u najavi, odnosno najavljujem, da postoji želja da bilo ko na bilo kakav način zloupotrebi zakon ovaj, jer juče smo pričali o tome da li je princip efikasnosti iznad principa zakonitosti.
Lično mislim da smo dužni da omogućimo da BIA radi efikasnost u skladu sa zakonom.
Mislim da mi treba da prilagodimo ovaj zakon, ne samo za rad BIA već i za građane Srbije, koji mogu doći „pod udar rada BIA“, odnosno pod udare rada posebnih mera. Te posebne mere, naglašavam, koje su u prvom članu sada definisane, jednoznačno, nisu samo tajno slušanje telefona, već potpuna opservacija i telefona i prostorija i mejlova i inboksa u fejsbuku ili tviteru. To je nešto što zadire u ljudska prava u ličnost slobode.
Smatram da čovek koji je savestan, a došao je pod takav uticaj, ima pravo da zna da je bio pod takvim merama i da država ima obavezu, odnosno treba da ima obavezu da takvog čoveka informiše o tome šta se desilo.
Ovo je kao što je rečeno na odboru u skladu sa Ustavom. Smatram da je ovo jedna stvar koja štiti ljudska prava u Srbiji i smatram da je ovo stvar koja treba da omogući BIA da radi efikasno,a da u isto vreme ukoliko pogreši, da se konstatuje greška i da lice koje je došlo pod te mere, dobije saznanje da je bilo pod merama greškom, a ne da to lice u nekom drugom postupku se nađe na nekom sudu, zato što taj materijal može da se koristi i u krivičnom postupku, bez obzira što nije odobren. Ukoliko BIA dođe do saznanja putem mera da postoji određeno krivično delo ili saznanje, to može da se koristi kod tužioca. Smatram da je problematično to što o primeni mera u odnosu na prvostepeni deo, kada se dobija saglasnost višeg suda, odnosno sudije specijalnog suda, a to govorim zbog javnosti i kada postoji mogućnost žalbe na takvu odluku, postavlja se pitanje zbog čega ne postoji mogućnost žalbe i na ovakvu odluku?
Ukoliko sudija konstatuje da nije bilo razloga da se neko opservira četiri dana, onda se postavlja pitanje zbog čega BIA tada ne ulaže žalbu i traži da neki viši, odnosno apelacioni sud odluči po toj žalbi, jer ukoliko se desi da sudija to odbije, znači da je bila neka greška.
Grešku, konstatuje ko? Samo sudija, BIA, a građani Srbije ne znaju da li se desila greška ili nije, i pogotovo oni ljudi protiv kojih je na neki način ta greška bila i usmerena.
Smatram da je ovo nešto što je dobro za sve građane Srbije i mislim da je dobro za samu BIA i da ni na koji način ne onemogućava BIA da radi svoj posao, ali dovodi i te ljude koji su u BIA, u jednu situaciju da ozbiljnije promisle da li postoji mogućnost da naprave grešku ili ne, jer na ovaj način koji je trenutno predložen od strane Vlade i ako naprave grešku, ne postoji nikakva sankcija. Praktično, četiri dana može neko da bude pod opservacijom i da nakon toga niko ne bude sankcionisan.
Šta to znači? Znači da svako od nas uz slobodnu procenu pripadnika BIA, operativce, itd, koji je došao do nekih saznanja može doći pod udar mera. Te mere se završe posle četiri dana. To što su oni ustanovili, slušali, može da se koristi na sudu, što i nije tako loše, daleko od toga, ali može da se koristi za određene tabloide, da se pojave u novinama iako se to uništava nakon toga, ali zašto neko ne bi znao da je upravo zahvaljujući radu službe došao neko do informacije koja je procurela, a složićemo se, a to je govorio i predsednik i premijer, na kraju krajeva to govori sada i ministar unutrašnjih poslova, da su određene informacije upravo curile iz vrha države, odnosno pretpostavljam od onih službi koje im i omogućuju da dođu do tih informacija. Onda bi taj čovek koji je pod uticajem tih informacija imao mogućnost bar da zna kako je to procurelo i kako se to pojavilo, jer to se vodi, siguran sam, kao službena tajna i uništava se komisijski i trebalo bi, odnosno treba da ostane tajna do kraja bez obzira što je i na koji način prikupljen. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Selaković.

Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ja hoću da se osvrnem na jedan deo rasprave o ovom amandmanu vrlo kratko i vrlo jasno.
Jedan od mojih uvaženih kolega poslanika koji podržava Vladu je govorio pre dva dana o tome da, nemojte da se pravimo da živimo u eri „dece cveća“ gde sve funkcioniše savršeno, nego dajte da pričamo u granicama realnog života. Realni život kaže sledeće - ako tražite prema nekome proširenje mere vi imate prethodno određenu meru. Ta prethodno određena mera se primenjuje i primenjuje se iz razloga što postoje osnovi sumnje da je neko činio ili čini nešto što je protivzakonito.
Vi imate Ustavom zagarantovano pravo da svako bude obavešten, naravno na svoj zahtev, za slučaj da li je primenjivana mera ili nije. Ako ćete vi eks oficio da obaveštavate svakoga – znate, primenjuje se jedna mera, pa smo onda tražili proširenje te mere, a onda smo došli, odnosno sud je utvrdio da proširenje te mere nije potrebno, pa vi ugrožavate onu prvobitnu započetu istragu.
Dakle, dajte da nađemo neki razuman balans između onoga što je bilo u Srbiji u prethodnih ne znam koliko decenija, pogotovu u vreme jednog sasvim drugačijeg društveno političkog uređenja, kada je služba funkcionisala na jedan način, do toga da se služba apsolutno liberalizuje. Onda to više nije BIA. Šta je to onda? Ja duboko uvažavam i cenim vaše iskustvo u oblasti bezbednosti i znam da ste ozbiljan čovek i kao takav ovo najbolje razumete.
Sa druge strane, i kao državni funkcioner ali i kao građanin Srbije, ja imam poverenja u tu službu i neću da polazim od toga čemu smo i te kako skloni – ma oni sve radi protivzakonito, ajde da ih što više ograničimo, uradimo ovo ili ono.
Mislim, još jednom ponavljam, ovaj predlog zakona je neuporedivo transparentniji od onoga što zamenjuje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Javljam se za reč.)
Jedino da trošite vreme. Izvolite.

Mislim da razgovaramo u dve ravni.
Prvo, uopšte nije pitanje poverenja, da li imate poverenja ili nemate poverenja, verujte mi, kao poslanik sam slušao više ministara i direktora agencija koji su nam govorili da treba da imamo poverenje, a onda danas imate sudske postupke upravo protiv ljudi koji su pripadnici tih službi bili zbog kojih su izvršena…