Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Poštovani ministre, gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste rekli malo pre u svom izlaganju, gospodine ministre rekli ste da svako ko misli dobro javnim finansijama bi trebao da podrži ovaj zakon. Mi takođe mislimo dobro javnim finansijama, ali kritički ćemo se odnositi prema ovom vašem predlogu iz više razloga.
Kada kažemo da mislimo dobro javnim finansijama, mislim da treba umesto prihodne strane da pogledamo rashodnu stranu i to je ono na čemu mi iz LSV insistiramo već godinama. Uvek kažemo da nije problem siva ekonomija, nego su problem neke druge boje ekonomije, ne bih sada da ih navodim. Ali, milijardu eura gubitaka javnih preduzeća, skoro mislim da je to daleko veći problem od onoga što nazivamo siva ekonomija. Siva ekonomija ne postoji iz razloga što ljudi vole da budu van poreskog sistema nego zato što ne mogu da izdrže namete koje im država nameće, odnosno porezi, doprinosi i ostali parafiskalni nameti, ako želite da se bavite bilo kojim poslom u Srbiji, jednostavno teško možete da ih platite i pri tom nešto i zaradite.
Ne bi navodim sva javna preduzeća koja su u velikim gubicima, ali mislim da ako spomenemo samo „Železnice“, „Srbijagas“, JAT takođe i ostale propale političke projekte, gde su ili deljene subvencije ili su ulagane stotine miliona evra
su nešto na čega bi trebalo da se fokusiramo, umesto to da teret ponovo podnose najsiromašniji građani, odnosno onih 100.000 preduzetnika i 200.000 pravnih lica koji imaju samo nekoliko zaposlenih.
Danas na jednog zaposlenog u privatnom sektoru imate jednog zaposlenog u javnom sektoru i dva penzionera. Mislim da ne postoji ni jedna država koja može to da iznese i da ne postoji ni jedan sistem javnih finansija koji može takve odnose da izdrži.
Govorio sam ranije, a i ponoviću, važno je da građani u Srbiji shvate razliku između harača i poreza. Mislim da se kod nas i dalje porez doživljava kao harač, a postoji osnovna razlika, a to je da ako harač ne platite doći će neko da vas kažnjava. Plaćate samo zato što to od vas zahteva država putem sile i prinude. Porez je sasvim nešto drugo. Na zapadu kada kažete da ste poreski obveznik, vi plaćate neke usluge, neku infrastrukturu itd i za pare koje plaćate želite da znate gde su one potrošene i šta ste vi za ta sredstva dobili.
Mislim da kod nas ta razlika ne postoji, a jedan od razloga koji je ključan zašto građani ne vide zbog čega bi trebali da plaćaju određene namete jeste taj što je sistem javnih finansija izuzetno centralizovan. Ranije je postojala opštinska poreska uprave, odnosno opštinska uprava prihoda. Svi porezi su se skupljali prvo na nivou opštine, zatim su se plaćali izdaci pokrajine, Republike i saveznih organa i taj sistem je dosta dobro funkcionisao do kraja 80-tih godina. Mislimo da bismo mogli da se ugledamo na neka rešenja iz nekih ranijih vremena. Na taj način su opštine, danas lokalne samouprave bile u mogućnosti da budu motivisane, da skupe što više poreza zato što je sav višak ostajao na nivou opština tako da su građani znali tačno za čega ta sredstva odlaze i iz tih sredstava je građena kompletna infrastruktura na nivou opština, barem je tako bilo u Vojvodini.
Rekli ste da likvidnost ne plaćanjem poreskih prihoda je metod kako se neka pravna lica finansiraju, ali mislim da je država upravo ta koja se koristi takvom metodom. Pogledajmo samo ukupne obaveze javnih preduzeća prema privatnom sektoru i videćete kako se u stvari država koristi upravo tom metodom da ne plaćajući obaveze finansira, odnosno dolazi do likvidnosti.
U Srbiji vi iako niste naplatili, recimo, fakturu morate da platite PDV, iako nemate možda ni dinara ostvarenog prihoda morate da platite porez na dobit. Imate sistem da što više zarađujete, manja je poreska stopa. Slažem se da je prihodna strana nešto što je problem, ali mislim da ne treba da se fokusiramo samo na male privrednike i da ne treba samo oni da podnose sav taj teret.
Hajde da pogledamo kako, recimo, multinacionalne kompanije iskazuju dobit u Republici Srbiji.
Kako finansijski sektor iskazuje dobit u Republici Srbiji, pa ćemo onda verovatno shvatiti da gro, te dobiti, odlazi na Britanska Devičanska Ostrva i na razne of šor, lokacije putem transfernih cena ili putem pozajmljenih sredstava i nepostojećih usluga, a da se vrlo mali deo tih sredstava, ostaje da bude predmet oporezivanja od strane naše poreske uprave i te velike sisteme, a mislim da u većini slučajeva naša poreska uprava ne sme ni da pipne.
Kada sa druge strane, dođu kod nekog malog privrednika, oni će mu uvek reći – znate kako, mi moramo nešto da napišemo, jer su nam tako rekli, jer imamo kvotu koliko kazni treba da naplatimo.
Mislim da je važno da spomenemo, takođe generalni ambijent u kome radi naša privrede. Javna potrošnja je tolika da sada imamo deficit od 7% GDP, ali ono što po meni je mnogo veći problem je što mi nemamo nikakav privredni rast.
Imali smo prvo recesiju, sada imamo stagnaciju i da je drugačije, ne bi imali industrijsku proizvodnju koja je na 50% industrijske proizvodnje iz 1989. godine.
Onaj privredni rast koji smo imali u toku 2005/06 godine, bio je isključivo na bazi zaduživanja i kreditne ekspanzije i nije ovo nikakva kriza, ovo je naša realnost.
Mislim da novi nameti koji se predlažu ovim zakonom neće ništa doprineti osim toga što će dodatno ubiti potrošnju i naterati veliki broj privrednih društava da odu i sivu i u crnu zonu poslovanja. Imaće upravo kontra efekat od željenog.
Dalja centralizacija poreskog sistema, nije nešto što mi pozdravljamo. Ovde se uvode neke mere koje podsećaju na nekadašnji SDK. Da sada banke treba da šalju poreskoj upravi sve platne naloge i šifre plaćanja…

Molim poslanike da ne dobacuju službama. Samo sprovode Poslovnik.

…takođe, uvodi se rešenje da ne možete da dobijete PIB, ukoliko je preduzeće u kome ste, takođe u bilo kom procentu vlasnik, a ono nije platilo poreze, ne možete da dobijete PIB novoj firmi što, takođe je vrlo čudno rešenje jer to je kao kada bi imali pet akcija neke firme na berzi, recimo „Energoprojekt“ ili bilo koje druge veće korporacije i sad zato što, iako imate manjinski udeo, daleko manjinski udeo, vi morate da odgovarate solidarno za njihove obaveze, odnosno ne možete da ostvarite svoje pravo na rad i zaradu.
Ja razumem to rešenje ukoliko ste većinski vlasnik u toj novootvorenoj firmi onda da, ali ukoliko ste manjinski, stvarno ne vidim kako će to rešenje doprineti bilo čemu.
Treća stvar, način na koji se uručuju poreska rešenja, jer ako niste primili vi poresko rešenje, nego ga neko uruči vašem članu porodice to se smatra kao potpuno validnim i mislim da to nije u skladu sa drugim zakonima. O tome ćemo kada dođemo na raspravu u pojedinostima.
Ne bi bilo dobro da Poreska uprava bude država u državi. Mislim da treba da dođe do kadrovskog osposobljavanja i da se tehnički, materijalno, na mnoge druge načine ljudi prvo plate, opreme itd. da bi izvršavali ono što se od njih očekuje, a davati ima nadležnosti bez ovog prvog, mislim da će dovesti do vrlo negativnih efekata i plašim se da neće dovesti do fiskalne konsolidacije.
Mi mislimo da treba da se sprovede strukturna reforma javnih finansija i insistirali smo prošle godine da se decentralizuje Poreska uprava, odnosno da Vojvodina dobije svoju Poresku upravu, da opštine ubiraju prihode, a zatim ih prosleđuje na više nivoe vlasti.
Mislim da takva rešenja postoje u drugim zemljama i nisu problem. Razumem bojazan, možda iz vaše perspektive, s obzirom na visoki nivo duga koji naša zemlja ima, pa ono što isključivo zanima strane kreditore, kako ćemo vratiti kredite koje smo uzeli, ništa drugo ih ne interesuje i razumem da vi morate na neki način da odgovorite tim izazovima.
LSV neće glasati za ovaj predlog zakona, iz razloga koje sam naveo. Ponoviću, teret ove krize treba da ponesu najbogatiji i mislim da možemo da povećamo rudnu rentu, a ne da niko ne sme ni da pita rusku stranu da plati više.
Mislim da možemo da oporezujemo of šor vlasništvo nad firmama. Mislim da možemo da pogledamo Britanska Devičanska Ostrva, Lugano, Kipar i neke slične destinacije, u smislu toga gde bi mogla da se nalaze sredstva koja su godinama iznošena iz naše zemlje. Mislim da bi mogla da Poreska uprava uradi unakrsno referencu imovine i prihoda, te da se oporezuje ono što ne može da se dokaže kao legalno stečeno vlasništvo.Još jednom, bogati su oni koji bi trebalo da podnesu teret ove krize, a ne da dodatno opterećujemo i ono malo privatnog sektora koji još uvek radi, jer sam siguran, ljudi su se snalazili u mnogo gorim vremenima, snaći će se ponovo i nikakav efekat ovakvih mera neće doneti pozitivne rezultate, osim toga da će se povećati obim sive ekonomije.
LSV je predložila nekoliko amandmana i nadamo se da ćete ih razmotriti, ali u ovom izdanju u kojem je sada ovaj zakon, za njega nećemo glasati.

Reč ima Dragan Jovanović.

Uvaženi ministre, gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ispred nas je izmena zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a sami ste ministre rekli da je ovo sistemski zakon.
Ono što bih ja lično, a i poslanička grupa NS kojoj pripadam, voleo da vidim, kada govorimo o sistemskom zakonu, o poreskoj naplati, bilo bi dobro da odmah iza njega u ovu skupštinsku raspravu dođu zakon o stečaju i zakon o planiranju i izgradnji, odnosno legalizaciji.
Zašto govorimo o ovome? Vi ste govorili malopre o naplati, ali ja bih vas upozorio, uvaženi ministre da mi prema nekim podacima imamo oko milion nelegalizovanih objekata i onda se postavlja pitanje na koji način će lokalne poreske uprave moći da naplate od takvih vlasnika objekata, bilo kakav porez, a da ne govorimo o stotinama hektara i hiljade hektara samoobradivog zemljišta, koje se nalazi u nekakvim zemljoradničkim zadrugama, koje su u stečaju. Ti stečaji traju u nedogled. Ako se hitno ovde ne promeni zakon o stečaju, mi ćemo džaba govoriti o poboljšanoj naplati poreza.
Ono što bih vas još zamolio, gospodine ministre, kada sam video izmene zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, iskreno sam se nadao da ćemo u ovim izmenama videti i da se PDV za humanitarnu pomoć, a tiče se za domaća pravna lica i fizička lica, ukida.
Videli smo da je ukinut za strance i ne vidim zašto do sada nije ukinut za domaća fizička i pravna lica, jer smo svedoci svih ovih nesreća koje su se dešavale od poplava, pa olujnih vetrova, a kako meteorolozi najavljuju, toga će još biti u toku ovog leta.
Bilo bi dobro da što pre i to se nađe ovde ispred nas, narodnih poslanika.
Ono što se tiče samoga zakona, moje kolege koje su govorile pre mene, naravno uvek vole da govore o rashodnoj strani. Pre svega bih voleo da govorim o prihodnoj strani. Ono što je dobro, to je da su izbačeni troškovi prvostepenog postupka, jer je to sada otišlo u sudove, tako da se poreska uprava time više neće baviti i samim tim troškovi su manji.
Ono što bih posebno napomenuo jeste u članu 3, uvaženi ministre ja vas molim za malo pažnje, jeste jedna praksa koja se u Srbiji pojavljuje u zadnjih godinu dana, a koja je dala određene rezultate, jeste da se na sajtu poreske uprave objavljuju spiskovi najvećih dužnika, kako pravnih tako i fizičkih lica.
Tim postupkom republičke poreske uprave povele su se i lokalne poreske uprave koje su na svojim sajtovima počele da objavljuju spiskove najvećih dužnika, i vi ste u članu 3. stav 7. odredili da poreska uprava kvartalno sa presekom stanja na poslednji dan u poslednjem mesecu kvartala objavljuje na svojoj internet strani naziv, odnosno ime i prezime PIB, iznos poreskog duga, poreskog dužnika, i to pravnih lica sa poreskim dugom u iznosu od 20 miliona dinara i više, i preduzetnika sa poreskim dugom u iznosu od pet miliona dinara i više, čime obaveza čuvanja službene tajne nije povređena.
Slažem se da treba da se čuva obaveza službene tajne, uvaženi ministre, ali ja bih vas podsetio da mi imamo više od 60 manjih opština u Srbiji koje nemaju narodne poslanike u ovom parlamentu, a koje na svojoj teritoriji nemaju ni jedno veliko tzv. „pravno lice“. Sada ako nemaju ni jedno veliko pravno lice, znate li koliko treba da prođe obaveza da bi se nekome nagomilalo 20 miliona duga u nekoj od manjih opština u Srbiji? Zbog toga sam sa mojim kolegama poslanicima NS produžio amandman da se ova suma za pravna lica u članu 3. smanji sa 20 na pet miliona dinara, kao donja granica, a za preduzetnike sa pet miliona na 500 hiljada dinara, jer smatramo da će na ovaj način pravičnije moći da se upozore, te da kažem, neredovne platiše, naročito u manjim sredinama, gde prosto se ljudi poznaju između sebe i gde su u stvari javno objavljivanje ovakvih podataka, dalo najbolje rezultate i gde se to oseća u naplati kod lokalne poreske administracije.
Moram da podsetim, kada govorim o lokalnoj poreskoj administraciji, da je nekih evo više od pet godina prošlo kako se, na primer, naplata poreza na imovinu vratila u lokalne samouprave koje preko svojih lokalnih poreskih uprava naplaćuju ovaj porez koji je i osnovni prihod opštinskih budžeta.
Ono što su takođe moji prethodnici napomenuli, pa da ne gubim vreme oko toga, to je da bi porez na imovinu mogao više da se naplati u lokanim jedinicama, potrebno je naravno da imate vi bolju evidenciju samih objekata, tu je pre svega potrebna saradnja sa lokalnim katastrom koja nažalost, u praksi često izostaje.
Ono što bih pohvalio u vezi predloga ovog zakona, uvaženi ministre, jeste u članu 9. član 26. stav 2, a to je kod dodele PIB-a. Mi smo imali do sada jednu stvarno zloupotrebu, da ljudi koji su vlasnici firmi zaduže firmu, dovedu je, da kažem, do prosjačkog štapa i onda je ugase ili je stave u status mirovanja, otvore novu firmu i onda naravno sa novom firmom rade, ponovo zadužuju i tako se to u nedogled vrti. Ljudi to, naročito kažem u manjim sredinama, vide, ali nisu mogli tome da stanu na put.
Zbog toga, posebno napominjem kao dobar način da jednostavno lice, da li je u pitanju fizičko lice ili pravno lice, ako naprave određene dugove, dok to ne izmiri ne može da otvara nove firme, odnosno ne može da dobije nov PIB, i to posebno naglašavam da je potrebno i pohvaliti.
Takođe, ono što je dobro, a to su takođe moje kolege navele, to je kod uručivanja rešenja, mi smo i sada imali takođe određene zloupotrebe da ljudi izbegavaju da dobiju poresko rešenje, pa se tu dovijaju na različite načine. To je sada potpuno jasno, kolege su već rekle – ako ne možete da uručite, stavite na internet stranu do petog u mesecu i smatraće se da je rešenje uručeno.
Ono što je vrlo bitno, a što bih posebno naglasio, jeste da član 21, takođe su kolege govorile, možda ste i vi to napomenuli, a to je u članu 21. izmena, a u starom zakonu u članu 70. stav 1, reč „dospelih“ zamenjuje se rečju „dugovanog“ i stav 2. menja se i glasi, odnosno da prevedemo građanima koji gledaju ovaj TV prenos, ako imate prinudnu naplatu, do sada se naravno najpre naplaćivalo u starom zakonu glavnica. Jasno mi je i meni i većini ovde narodnih poslanika da je odlukom Ustavnog suda obračun, takozvana „konforna metoda“ ili obračun kamate na kamatu, proglašen neustavnim, ali ja ne vidim zašto je to problem, uvaženi gospodine ministre, i voleo bih da mi to pojasnite, da ostane staro rešenje, a da se samo kazna izbaci, a da se najpre vrši naplata glavnice.
Pazite, mi smo ovde narodni poslanici, predstavljamo građane Srbije, trebamo da se vratimo u opštine iz kojih dolazimo. Ako sam ja sada poreski obveznik u svojoj opštini koji duguje 100 hiljada dinara i odem u lokalnu poresku upravu i hoću da namirim svoj poreski dug, zamislite sada odem tamo, a oni mi kažu – najpre, gospodine Jovanoviću, vi morate da platite prinudno rešenje, odnosno prinudnu naplatu, a to vam košta 10 hiljada dinara, zatim kamatu, a kamata vam je, gospodine 12 hiljada dinara i onda od onog novca koji ste vi poneli, vama za glavnicu neće ostati ni 75 hiljada dinara.
Smatramo, gospodine ministre da bi bilo ispravnije da ostane staro rešenje, da se izbaci samo kazna, a da se najpre naplaćuje glavnica, jer svima je u interesu da se poreski dug naplati, a nije nikome u interesu da se prosto građani maltretiraju.
Zbog toga ,smo u vezi ovoga podneli amandman i smatram da će i drugi narodni poslanici, naročito na Odboru za finansije kada budu amandmani razmatrani, uzeti u obzir da bi staro zakonsko rešenje bilo mnogo ispravnije nego što je to sada predloženo.
Takođe, gospodine ministre, ja bih se osvrnuo i na član 22. ovih izmena, a to je, samo zbog gledalaca da pročitam – odluka iz stava 3. ovog člana može se odobriti jednokratno odlaganje ili plaćanje dugovanog poreza na rate, ali najduže do 24 meseca uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja za prvih 12 meseci, pri čemu iznos najmanje rate ne može biti manji od 50% iznosa najveće rate. To uopšte nije nikakav problem, sama definicija je solidna, ali bih vas ja upitao - ovde nigde niste u tekstu napomenuli ni u obrazloženju šta se dešava sa kamatom, da li kamata miruje, ne miruje, nema je, ima je? Znači, kada imamo odloženo plaćanje, šta se dešava sa kamatom?
Takođe, ono što je važno i što treba pohvaliti u ovom tekstu, a to je da se rok za izjašnjavanje, naravno, ovde je reč o strankama koje su nezadovoljne ili imaju određene primedbe na zapisnik poreskog inspektora, povećavaju sa tri na pet dana, to smatramo da je vrlo korisno i da u praksi to može doneti koristi.
Takođe, jedna novina koju bih još pohvalio, to je ako poreski obveznik ne podnese poresku prijavu po nalogu iz rešenja iz stava 5. ovog člana, poreska uprava podnosi poresku prijavu umesto poreskog obveznika.To smo do sada u praksi, naročito mi koji smo bili u lokalnim sredinama koji smo radili različite naplate poreza, imali sa time problema i ovo je sada jedno od boljih rešenja.
Pomenuli ste ovde kaznenu politiku. Mnogi od mojih kolega će govoriti da je uvek kaznena politika nepopularna, ali ja bih ipak pohvalio.
Smatram da je predloženo rešenje mnogo bolje od onoga što je bilo u starom rešenju, a to je član 177, koji kaže: „Poreski obveznik, odnosno pravno lice ili preduzetnik koji ne podnese poresku prijavu, ne obračuna i ne plati porez, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30% do 100% iznosa dugovanog poreza utvrđenog u postupku poreske kontrole, a ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnika“. Do sada je to bilo između 15 i 20%, tako da ovo povećanje smatramo opravdanim.
U članu 178: „Ako je iznos poreza utvrđen u poreskoj prijavi manji od iznosa koji je trebalo utvrditi, u skladu sa zakonom, poreski obveznik, pravno lice ili preduzetnik kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30% razlike u ova dva iznosa“. Ranije je to bio samo 1% i verujte mi da je ovde bilo najviše zloupotreba. Imali smo praksu da ljudi namerno, kada popunjavaju svoju poresku prijavu, umanje iznose.
Uvaženi gospodine ministre, poslanička grupa NS u načelu će podržati ovaj zakon. Iskreno se nadamo da ćete obratiti pažnju na naše amandmane.
Još nešto sam hteo da vam kažem – preko je potrebno, a to je velika muka svih ljudi na lokalu, da uvedemo efikasniji i pravedniji rad republičke poreske uprave. Dobro je što je došlo do samih kadrovskih promena.
Morao bih da napomenem još jednu stvar, a to je da u regionalnim filijalama republičke poreske uprave sede ljudi koji su se zbog svih ovih nesreća i ratnih vihora koji su nas zadesili tu našli, a ima puno ljudi sa KiM, naročito u centralnom delu Srbije, koji su manje-više svi poreski inspektori ili manje-više u filijalama poreske uprave. Pošto je sada u štampi i u sredstvima javnih informisanja popularno pričati o diplomama, bilo bi dobro da se malo i u poreskoj upravi pročešljaju te pre svega regionalne filijale, da se vidi ko radi u tim poreskim upravama, kada, gde i na kojim fakultetima je stekao te diplome i kako ti ljudi rade u praksi.
Mogu vam sada govoriti i o konkretnim primerima, ali, mislim da nije ni vreme ni mesto za to. Mogu vam govoriti kako se ponašaju kada dođu u terensku kontrolu u pojedine firme i na koji način. Pazite, vlasnici tih firmi koji rade, ne moraju biti fakultetski obrazovani, ali ako dođete sa namerom da nekoga kažnjavate i da nekoga kinjite, to nije dobro.
Dolazim iz Topole i tamo postoji jedna firma „Stara varoš“, gde vlasnik plaća oko milion evra godišnje poreskih obaveza. Desilo se u praksi da dođe poreska policija, odnosno poreska uprava sa svojom kontrolom, napiše rešenje, to rešenje padne na upravnom sudu, čoveku se blokira imovina godinu dana i on iako mu je na upravnom sudu dokazano da nije učinio nepravilnost, poreski organ uopšte ne razmatra već ponovo radi isto rešenje i čoveku blokira imovinu još godinu dana. To su nelogičnosti za koje jedino možemo da smatramo da se ciljano rade. Zbog toga vas molim da obratite pažnju na kadrovsku strukturu republičke poreske uprave, da se tu stvari poboljšaju, jer će onda svima nama biti mnogo lakše. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.

Uvažena predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas u objedinjenoj raspravi tri zakona – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o izmenama i dopunama Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Na početku bih rekao da će poslanička grupa JS podržati sva tri zakona.
Gospodine ministre, nema naroda koji voli da plaća porez i nema države koja bez istog tog poreza može da funkcioniše. Ambijent u kome danas radi naša privreda i poreski obveznici godinama je turbulentan. U ovakvom okruženju se dešavalo vrlo često da firme i preduzeća odlaze u stečaj zato što im neke druge firme iz raznoraznih razloga kao dobavljačima ne izmiruju svoje obaveze i onda treba da napravimo razliku upravo između te dve vrste privrednika, preduzetnika, kako god.
One preduzetnike koji su svesno izbegavali porez i koji su na takav način izbegavanjem poreza dolazili do jeftinih obrtnih sredstava na mestu gde im nije mesto, znači, nisu ih povlačili sa tržišta kapitala nego su izbegavanjem poreza imali neka obrtna sredstva koja su, za razliku od drugih, vrteli, pravili su jedan ambijent gde nije bilo poštenog poslovanja. Kada su u pitanju takva preduzeća, svakako treba primeniti sve zakonske mere da se kazne, ali treba voditi računa i o onim drugim preduzećima koji je, nažalost, stečaj u nekom trenutku bio jedini izlaz iz trenutnog problema. Ali, takvi ljudi su uglavnom opstajali u svom poslu, zadržavali su radnike i nastavljali su da rade, nažalost, sa nekim novim preduzećem i sa nekim novim PIB-om.
Nisam siguran koliko sada možemo da izađemo u susret svim tim ljudima. Ja sam čak i na Odboru, u razgovoru sa predstavnicima ministarstva, dao jedan predlog da pokušamo da nađemo neki način kako će poreske kontrole, bar oni koji su ranije radili taj posao, ne mislim na ovih novih 500 ljudi koji će da budu preraspoređeni na mesto poreskih inspektora, svojim iskustvom uspeti da naprave razliku između tih firmi.
Kada bude usvojen ovaj zakon, to će biti jedanaesti put da se u ovoj Skupštini raspravlja o njegovim izmenama i dopunama ZPP od njegove primene, a to je bio 01. januar 2003. godine. Čak smo pet puta u zadnjih 30 meseci imali sličan posao. To dokazuje da stvarno na tržištu nije lako napraviti neki mehanizam kojim možemo da držimo pod kontrolom, a da se ne nalazi mogućnost za njegovu zloupotrebu ili da nismo sposobni da ga pravilno primenjujemo. Ovog puta se radi o ne malom broju izmena i dopuna, jer ovaj zakon ovog puta tretira 86 članova.
Na odboru smo dobili informaciju da smo od 189 zemalja na 161. mestu po administrativnim troškovima, tj. poreskom opterećenju. To je još jedan od razloga zbog koga će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati ovakav zakon.
Ja ću ukratko da se osvrnem na najvažnije predložene izmene i dopune ZPP, zato što je moj kolega Zoltan Pek u jednom trenutku vrlo detaljno, a i vi u vašem izlaganju objasnili skoro sve.
Najvažnije je da je napravljena sada nova dinamika podnošenja poreskih prijava, isključivo elektronskim putem, to važi za sve poreske obveznike, osim za velike; preciznije se definiše pojam sporednih poreskih davanja; preciziraju se ovlašćenja Poreske uprave, kao i izdavanje prekršajnog naloga; proširuje se krug lica koja mogu da izmire poresku obavezu; proširuje se broj slučajeva u kojima se ne može dodeliti PIB; nove obaveze banaka u pogledu dostavljanja podataka Poreskoj upravi; nova pravila u pogledu dostavljanja poreskih akata; preciziranje pravila kod plaćanja poreza putem preknjižavanja; novi redosled namirenja dugova poreske obavez; izmene u pogledu odlaganja plaćanja poreskog duga, zastoj zastarelosti. Imamo novi pravni institut, u Poresku upravu se uvodi posao poreskog kontrolora, novi rokovi za podnošenje primedbi na zapisnik.
Ono što možda i nije dobro, ali verovatno je mehanizam koji ste iz prakse uočili, drastično se pooštravaju kazne, kao i uvođenje novih vrsta poreskih prekršaja.
Predložena rešenja imaće uticaj na sve subjekte, kako na Poresku upravu, tako i na ljude koji se nalaze u poslovnom okruženju na koje se ovaj zakon i odnosi.
Borba protiv sive ekonomije svakako ostaje dominantna i sa sadašnjih 30%, dobili smo informaciju na Odboru za finansije, ideja je i plan da se u narednom periodu ovo svede na nekih 20%, što je slično sa zemljama u okruženju.
Veći broj poreskih inspektora treba da dovede do zdrave konkurencije. Ja to bar tako vidim. Treba uticati na sve poreske inspektore da i preventivno i edukativno deluju u svojim terenskim kontrolama, a da ne izlaze samo po svaku cenu da bi nekog kaznili. U ovoj situaciji u kojoj se nalazimo mislim da je i upozorenje nekom velika pomoć od automatske kazne, kakvo je stanje sada trenutno na terenu.
Nikada se narod ne protivi plaćanju poreza, jer je to osnov za funkcionisanje države, ali svakog boli ako se taj zakon ne primenjuje isto za sve i ne koriste se isti aršini, pa bih vas zamolio, ukoliko budete u prilici, da skrenete pažnju i poreskim inspektorima da nanose gnev naroda na državu tako što će nekoga da preskoče, a nekoga će da kazne možda i na silu, samo da bi ispunili svoju normu.
Posao i naplata su, nažalost, opali u svim segmentima privrede, pre svega, mislim tu na finansijske tokove. Mi iz Jedinstvene Srbije ćemo se boriti da se ta klima promeni bar na onaj način koji je za sada nama dostupan i to ćemo raditi onako kako to radi Dragan Marković Palma, dovođenjem novih investitora.
Ono što je možda malo poražavajuće, ali u razgovoru sa svim ljudima na terenu, kada ih pitamo kako je, uglavnom sada kažu – slušajte, teško je, došla nam je voda do guše, kao skoro onim ljudima u Obrenovcu. Ali, da se vratim na temu.
Ključni efekti ovog zakona bi bili: smanjenje administrativnih troškova, unapređenje efikasnosti i kontrole naplate i jačanje pravne sigurnosti. To i jeste razlog zašto će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Marinković. Izvolite.

  Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pomno sam slušao govor ministra, i ono što moram da napomenem je da ne mogu da se složim samo sa jednom rečenicom koju je ministar pomenuo, da su ovo nepopularne mere.
U situaciji u kojoj je naša zemlja rangirana kao 161. od 189 zemalja, kada je u pitanju opterećenost privrede i preduzetnika poreskom administracijom, kada je siva ekonomija 30%, kada je u susednoj Makedoniji naplata poreza na dodatu vrednost 95%, a kod nas 72, smatram da su ovo i te kako ne popularne, nego jedine moguće mere koje će doneti i, ja se nadam, dovesti do veće i konkretnije fiskalne discipline u našoj zemlji.
Ono što je najbitniji efekat koji ovaj zakon treba da donese, a to je ono što faktički mogu slobodno da kažem, ubija konkurentnost naših privrednika koji plaćaju poreze i koji se odgovorno ponašaju prema svojoj državi i prema svojim građanima. Oni koji će trpeti u ovom domenu su oni koji izbegavaju porez i koji predstavljaju nelojalnu konkurenciju našoj zemlji. Sve to ima veoma negativne efekte i zato smo i rangirani na tako lošem mestu kada je u pitanju naša konkurentnost po pitanju poreske administracije.
Ono što je veoma pozitivno, to je da će iz same poreske administracije biti izvedeno 400 ljudi koji će biti poreski kontrolori i koji će doneti takav nov kapacitet poreskoj upravi da će svako pravno lice moći da bude kontrolisano negde oko dva puta tokom jednog meseca, što je veoma važno, tako da niko u ovoj zemlji, nijedno pravno lice, da li bio preduzetnik, da li je to veliko, malo, srednje ili mikro preduzeće, neće biti izuzet iz ove stroge kontrole i ono što je isto tako važno je da će se ova kontrola vršiti i posle radnog vremena i da će se ova kontrola vršiti i vikendom, što do danas nije bio slučaj. Onda smo imali situaciju kada su faktički privrednici, ljudi koji su radili to, koji su radili na evaziji, koji su izbegavali porez, radili to naravno posle radnog vremena i tokom dana vikenda.
Pomenuću da je ovaj efekat, kolega Vojislav Vujić je to pominjao, na sivu ekonomiju, on je jako bitan da uđemo u taj neki prosek koji je limitiran u razvijenim zemljama, u zemljama EU kojima težimo sa nekih 30 na 20%. Nije to samo procentualno pitanje, nije to samo pitanje uštede i priliva novca u naš budžet, nego je to i pitanje jedne jasne discipline, jačanja institucija, onoga što će dovesti do većeg rangiranja naše zemlje, boljeg rangiranja, koje će dovesti do privlačenja što većeg broja stranih, ali i podsticanja domaćih investicija.
Ono što je najvažnije i o čemu su svi govornici delimično pričali, to je reforma i reogranizacija poreske uprave. Po prvi put, i mislim da je to jedna dobra i kvalitetna praksa koju ste najavili, koju je državni sekretar na samom Odboru za finansije najavio, je da će se uvesti ta funkcija ili sektor za upravljanje ljudskim resursima u poreskoj upravi. Do sada smo imali situaciju da nemamo dovoljno ljudi na ključnim pozicijama, na onim pozicijama koje su potrebne da bi se kontrola što bolje i što kvalitetnije vršila. Imamo situaciju danas u poreskoj upravi da će u narednih pet godina negde od 10 do 15% zaposlenih ići u penziju. Moramo već sada razmišljati o tome ko su ti ljudi koji će na jedan kvalitetan, dobar način, u punom kapacitetu zameniti te ljude.
Nadam se da će ljudi koji će voditi taj sektor za ljudske resurse voditi računa i o planiranju ljudskih resursa i o dizajniranju posla i o regrutovanju i selekciji, jer to je taj jedini model koji će učiniti poresku upravu efikasnijom i ono što je najbitnije, učiniti da kontrola poreske uprave bude što bolja, što konkretnija i da u tom nekom domenu dostignemo razvijene zemlje kada je u pitanju naplata poreza, a složićete se da je to samo jedna faza u tom menadžment procesu, ali faza koja nam jako fali, a to je faza kontrole.
Završiću sa tim da smatram i SDPS smatra da će osnov za bolju naplatu poreza, za veću fiskalnu disciplinu biti povećanje kapaciteta koji se tiču informatike i informacionih tehnologija i u tom domenu da i ovaj zajednički obračun naplate koji imamo u poslednjih nekoliko meseci, kada su u pitanju porezi i doprinosi, već donose rezultate, da će to biti ključ naplate poreza i bolje kontrole, ali isto tako, to treba da primenjujemo i u drugim segmentima našeg poslovanja. Mislim da će i u Zakonu o planiranju i izgradnji, kako je to u SAD, Nemačkoj, Italiji, na kraju krajeva i u Makedoniji, koju sam malopre pominjao, aplikacije za građevinske dozvole će ići elektronskim putem, tako da ćemo preko Kancelarije za brze odgovore izbeći mogućnost bilo kakvih koruptivnih aranžmana. Nadam se da će ti zakoni i zakon o ulaganjima biti već ovog meseca na dnevnom redu Narodne skupštine.
Naglašavam da će SDPS podržati ove predloge zakona i da sve ovo što smo videli u ovim zakonima, sva ova rešenja će dovesti do veće fiskalne discipline, naravno, u korist naših građana i u korist naše države, što je u ključnom interesu naše stranke, ove Vlade i skupštinske većine. Hvala.