Nemamo nikog prijavljenog u sistemu.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Gospodine ministre, imamo izmenu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji suštinski uvodi nekoliko novina u naš poreski sistem. Moram da kažem da postoje neke pozitivne stvari koje ste ovde predložili i koje će unaprediti efikasnost rada poreske uprave. Kada to kažem, naročito mislim na odredbe koje predviđaju obaveznu elektronsku poresku prijavu. Mislim da je to jako dobra stvar za privrednike u Srbiji, za naš fiskalni sistem i njegovu naplatu, jasniji, transparentniji i efikasniji poreski sistem.
Naravno, ostaje nejasno zašto elektronske poreske prijave nisu uvedene ranije, zašto se ponovo odlaže njihova puna primena i već dve godine postoje uslovi za sprovođenje ove odredbe. Nekako, još uvek nikako da dođemo na taj nivo osposobljenosti naše poreske uprave i poreske administracije.
Ovaj zakon je samo u poslednjoj godini, gospodine ministre, dva puta promenjen, a poslednji put u decembru 2013. godine nakon pompeznih najava beskompromisne borbe sa sivom ekonomijom i obećanih ušteda javnih rashoda.
U međuvremenu, imamo porast, nažalost, sive ekonomije u Srbiji. Povećali ste poreske namete u ovoj zemlji i ostvarili deficit rekordan u Evropi. Sve do sada što ste uradili u domenu reforme poreske uprave, poreskog sistema, poreskih zakona, obezbeđivanja budžetskih prihoda je palo u vodu zato što vas brojke demantuju i vidimo da je situacija zaista alarmantna. Zato su ove izmene još jedan pokazatelj vašeg dvogodišnjeg lutanja, mislim na Vladu, koja je čak četiri poreske reforme sprovela. Spremate peti budžet i stalno menjate uslove poslovanja, a znate koliko je neizvesnost pogubna i velika prepreka investicijama i zapošljavanju.
Mislimo da su rezultati ove Vlade poražavajući. Mislimo da su poražavajući iz nekoliko razloga. Nakon povećanja, kao što sam rekao, praktično svih poreskih nameta, uključujući i PDV na osnovne životne namirnice i solidarni porez, poreski prihodi u 2014. godini su realno niži nego prethodne godine. Pričali smo o tome i ranije, ministre, imamo rupa u budžetu iliti deficit. U prvih pet meseci je već preko milijardu evra, nažalost, što je 63% ukupno planiranog deficita za ovu godinu i čak 200 miliona evra više nego prošle godine. To je nešto što sam pitao i prošli put, niste mi odgovorili, tj. nikako ne razumem kako to ocenjujete kao napredak i dobru situaciju?
Znate da je Fiskalni savet nekoliko puta upozorio da čak i ako smanjite plate i penzije, kao što planirate, za 10%, deficit će ove godine biti preko 8% do čak 9% bruto društvenog proizvoda, što je ubedljivo najviši u Evropi i najlošiji rezultat, poštovani građani, javnih finansija Srbije od hiperinflacije 1993. godine. To je ta tužna slika vaše vlasti i vaše fiskalne politike.
Javni dug je povećan za šest milijardi evra u prethodne dve godine, a da nije izgrađen nijedan infrastrukturni objekat u Srbiji, nijedna fabrika, nijedna škola. To vam već treći put pričam i vi treći put mi ne odgovarate na to.
Prvi put u istoriji imamo više penzionera nego radnika, a plate i penzije su značajno niže nego pre dve godine, realno. Javni sektor pravi gubitke na svim nivoima zato što ga vode partijski nesposobnjakovići, koje ste pustili u ta preduzeća. Zato imamo tolike gubitke u javnom sektoru.
Uprkos ovim alarmantnim podacima, vaša vlada i Ministarstvo finansija, na čijem ste čelu, još uvek niste pripremili rebalans budžeta, iako ste ga najavili za jun, čini mi se, a najavili ste još u februaru da će biti do kraja juna. Od toga nema ništa. Znam, vadićete se na poplave, ali mislim da to nije nikakvo opravdanje.
Upravo zbog svega navedenog postoji opravdan strah da primena ovog zakona koji danas hoćete da usvojimo, kao i svih prethodnih, neće dovesti do povećanja privredne aktivnosti, zapošljavanja i ozdravljenja srpskih javnih finansija. Osnovni problem je što država uporno pokušava da štedi na građanima kroz smanjenje primanja i povećanje poreskih nameta, dok troškovi administracije konstantno rastu zbog nekontrolisanog partijskog zapošljavanja u ovoj zemlji, pa su nam zato budžetski rashodi, gospodine ministre, u 2014. godini za 300 miliona evra veći nego prošle godine u tom smislu.
Strane direktne investicije za koje Vlada tvrdi da su jedino rešenje su najniže od demokratskih promena u Srbiji u oktobru 2000. godine. Nema najave novih i zbog toga i nema uslova za dugoročno planiranje i zapošljavanje.
Ono na čemu DS konstanto insistira jeste da se pokrene privredna aktivnost, gde država mora da ima presudnu ulogu, jer niko drugi neće očigledno uložiti u otvaranje novih radnih mesta ili će to ulaganje biti toliko skupo za građane Srbije da ćemo to, ako mogu tako da se izrazim, debelo da iskijamo kasnije u generacijama koje dolaze i vlastima posle vaše nesposobne vlasti.
Ono što je očigledno da u nedostatku ideja kako da se pokrene srpska privreda, Vlada stalno odlaže neophodne reforme i ubrzano priprema prodaju najvrednijih državnih resursa, što ste i vi potvrdili, kao što su EPS i „Telekom“, po čini nam se uvredljivo niskim cenama. Sećam se koliko ste nas napadali za cene koje su višestruko više od onih koje ćete vi dobiti. A, ko se toga još seća u Srbiji?
Zato vam još jednom poručujemo da pokušate da se okrenete građanima i njihovim potrebama, da razumete da je najveća potreba u Srbiji zapošljavanje, ali ne partijsko i povećanje primanja, a ne maketa kula i gradova, koje predstavljate po Srbiji.
Mi mislimo da u ovom predlogu zakona ima nekoliko stvari koje su vrlo konkretne i koje u tom smislu mogu da spomenem, a mi ćemo kroz amandmanski proces to pokušati da promenimo iako, naravno, nemamo iluzije da ćete vi to prihvatiti.
Neke kolege su govorile o tome kome se ne može dodeliti PIB. Mi smo to takođe predvideli. Podnećemo amandman koji će suštinski menjati član 26. stav 2. i koji će predvideti da PIB ne može dobiti pravno lice čiji je osnivač fizičko lice, kome je bračni drug ili član porodičnog domaćinstva osnivač drugog privrednog subjekta, koje ima ne izmirenih obaveza po osnovu javnih prihoda u vezi sa obavljanjem delatnosti. To je jedna od najvažnijih stvari koja mora da se promeni u ovom predlogu zakona. To je nešto što je široko rašireno po Srbiji. Čest je slučaj da se ovo dešava i da se te stvari pojavljuju.
Smatramo da treba da se briše član 13, recimo, zato što je suvišan i predstavlja opterećenje za banke. Nije nam jasno zašto ovo uopšte uvodite, jer je članom 15. Predloga zakona predviđeno da se poreske prijave podnose isključivo u elektronskom obliku. Zašto uvlačite banke u ceo sistem?
Imamo situaciju da poreska uprava podnosi poresku prijavu umesto poreskog obveznika. Imamo apsurdnu situaciju da poreski obveznik ne podnese prijavu po nalogu poreske uprave da otkloni određene nepravilnosti, ako je poreska prijava osnov za evidentiranje iznosa utvrđenog iz člana 62, onda ona podnosi prijavu umesto poreskog obveznika, a ne znamo na osnovu kojih podataka će poreska uprava podneti tu prijavu.
Ima tu jako puno nelogičnih stvari, loših stvari. Ono što je najznačajnije, ono što sam ostavio za kraj, jeste zaista, zaista visoko podizanje kazni za preduzetnike koje će morati da plati u slučaju prekršaja. Mislim da je to nešto što pokazuje da vaša Vlada, vaša vlast suočena sa deficitom i nemogućnosti punjenja državnog budžeta poseže za daljim gušenjem preduzetnika u Srbiji, gušenjem privrede u Srbiji podizanjem ovakvih iznosa za višestruko puta, ne znam kako to da definišem. Kazna je bila do 20 hiljada dinara, a vi sada kažete – najmanja kazna je do 100 hiljada dinara, pa do 500 hiljada dinara, pa do dva miliona dinara itd, itd. Pokušaćemo to amandmanima da izmenimo.
Nadam se da će kolege iz većine razumeti da će ova situacija da pogodi lokalne samouprave. Imamo problem sa porezom na imovinu, koji na ovaj način… Republika se ponovo meša u lokalnu samoupravu, dodatno komplikuje, predviđa izuzetno visoke kazne. Ljudi će prosto bežati u sivu ekonomiju. To je naše mišljenje. Ne vidimo kako ćete ovakvim kaznama, bez jasne rasprostranjenosti poreske službe na terenu, bez inspekcijskih službi, bez podsticaja, naterati ljude kad i ovako ne plaćaju poreze. Nemate odakle više da punite kasu.
O tome šta se dešava i šta će biti u lokalnoj samoupravi, u gradu Beogradu, može kolega Jovičić nešto da kaže. Čovek je angažovan u gradskoj skupštini i valjda zna šta će ovo da znači za građane Beograda i za druge lokalne samouprave, a ne samo da se oni bilbordi stavljaju po Srbiji, da se slavi Beograd, bez da se slavi drugi grad. Vi kao Vlada stojite iza tog projekta. Gde vam je ugovor? Gde vam je tender za to? Gde vam je ta firma iz Emirata…

Prihvatamo kritiku, ali samo se vratite na zakon. Ne vodimo debatu o radu Vlade.

Izvinjavam se, gospođo predsednice. Uvek uživam kad je ministar prisutan, pa mogu da ga pitam.

Zadovoljstvo je obostrano. Izvolite.

Znam da nije nadležan. Mislim da morate preventivno i edukativno da delujete na poreske obveznike, a ne da ih gušite. Mislim da ove cifre i ovo što menjate u čl. 178a, na primer, 67, 66 su stvari koje će, po meni, dodatno zakomplikovati i onako vrlo tužnu situaciju u našim finansijama.
Voleo bih da me demantujete, ali ne samo na način da uvodimo red. Drakonske mere nisu red. One su očaj nesposobne Vlade koja je gurnula ruku u džep koji je prazan i probušen. Sada ne znam šta da radi, pa daj da dignemo, ako se neko usudi da slučajno neki papir ne podnese na vreme. Nekoliko stotina hiljada dinara ima da im navalimo na vrat. Ja namerno pričamo široko, zato što neću da pričam o pojedinostima, ima vremena kada ćemo o tome da pričamo. Razumete.
Samo nemojte da mi kažete da to nije predmet ovog zakona i da vi niste nadležni. Ne znam ko je onda nadležan u ovoj državi, ako nije ministar finansija. Hvala, za sada.

Ministar Lazar Krstić. Izvolite.

Hvala puno.
Ako smo i gurnuli ruku u džep koji je prazan i probušen, to je zato što ga neko drugi probušio i ispraznio.
Izmene ovog zakona su upravo suprotno od onoga što ste govorili. Zato ste i sami primetili da nećete o pojedinostima, nego ćete koristiti opšta mesta da pričate o tome. Dakle, ovaj zakon ne definiše poreske stope, ne definiše poresko opterećenje. On definiše poreski postupak i poresku administraciju, što proizilazi iz njegovog imena. Njime se ne guše preduzetnici koji bi, kako ste rekli zbog toga bežali u sivu ekonomiju.
Ovo je zakon koji postavlja preduslove da bismo suzbili sivu ekonomiju. Kazne koje se uvode i koje se definišu ovim zakonom su kazne za one koji operišu u sivoj i po prvi put u crnoj zoni.
Izmene koje se vezuju za to šta mogu da rade određeni poreski službenici, odnosno službenici poreske uprave se odnose na to da kontrola može da se obavlja na način, a ne da sami definišemo zakone kako ne bismo sprovodili kontrolu. Sve ovo jesu mere koje sprečavaju to, a uključuju i mere kao što su pojednostavljenje određenih procedura kako bismo izbegli situacije kada fali papir, kada se kasni dan, kada je uplaćeno na pogrešni račun i kada dolazi do blokade koja traje beskonačno dugo, već omogućavamo u okvirima zakona i u okvirima mogućnosti kada govorimo o javnim prihodima, razumno ponašanje Poreske uprave kako bi poslovanje bilo jednostavnije i predvidljivo. Tome služi elektronska prijava i ona je uvedena za 80% poreskih nameta. Uvedena je i funkcioniše prvi put od 1. marta. Zašto nije uvedena ranije, na to ne mogu da odgovorim, ali imamo realan plan koji je definisan po poreskom obliku do 1. oktobra 2015. godine, koje će smanjiti diskreciono odlučivanje kako da se uvede za druge poreske oblike.
Što se tiče rebalansa budžeta, deficita javnog duga i svega ostalog to nisu teme za današnju raspravu, ali izmene ovog zakona upravo treba da nam pomognu u borbi protiv sive ekonomije kako bismo na prihodnoj strani ostvarili više bez daljeg podizanja poreskih stopa, kako ne bismo morali da smanjujemo na rashodnoj strani, gde je kao što odlično znate nažalost nakon fiskalnih konsolidacija, pošto ovo nije prva, tu mislim od 2009. godine na ovamo, prosto smo izbili sve ono što može da funkcioniše, te su nam troškovi za robe i usluge koji se takođe odnose i pokreću privredu na neki način ubrizgavaju likvidnost na 30% onoga što su bili 2008. godine.
Što se tiče zapošljavanja kao takvog, po prvi put registrujemo smanjenje broja zaposlenih u javnoj administraciji i po prvi put govorimo o tome na taj način. To nije nikakva tajna. Ne shvatam šta tu ne valja i šta mi činimo kada smo upravo rekli da je 15% zaposlenih u državnoj administraciji, ne mislim samo na užu nego i u javnim službama, preduzećima više nego što uporedive zemlje imaju.
Što se tiče ostalih tema, sistem poreske uprave – nisam verovao da može da bude toliko urušen koliko je bio, i biće dok se ponovo ne izgradi. Direktor Poreske uprave raportira preko 70 ljudi. Zamislite da vam odgovara 70 ljudi. Samo da se sastajete sa tim ljudima, ne možete dve nedelje da se sastanete. To je namerno promenjeno, rekao bih, sa kojim motivima ne znam. Samim tim se izgubio svaki vid kontrole. Nije slučajno što smo kao što smo i najavili pored direktora Poreske uprave u isto vreme postavili nekoga ko će voditi HR Poreske uprave, menadžment odnosno upravljanje ljudskim resursima. Na ta mesta su dovedeni profesionalci, za razliku od ranije i sa tom namerom da se u narednom periodu izgradi sistem koji će i poreske inspektore i poreske službenike nagrađivati, ne po tome koliko će nekoga da kazne, jer njihova funkcija nije da nekoga kazne, već će ih nagrađivati po tome koliko usluga mogu da pruže poreskim obveznicima, odnosno da osiguraju da se poslovanje vrši na adekvatan način.
Mislim da je Nikola Ćorsović pomenuo na Odboru da postoje određeni gradovi koji imaju više poreskih inspektora nego Beograd. To nije slučajno, nego zato što je u Poreskoj upravi kao i u ogromnom drugom delu državne administracije se tražilo uhlebljenje, a kada tako krenete da se odnosite prema institucijama, onda nije čudo da imate povećanje sive ekonomije i pad prihoda.
U tom smislu ovaj zakon ne ide sam, ide paralelno sa planom suzbijanja sive ekonomije što je vrlo operativan posao u Poreskoj upravi i u ostalim organima, ali takođe i sa procesom izgradnje institucija Poreske uprave. Dakle, sistem upravljanja ljudskim resursima, zanavljanje ljudskih resursa, starosna struktura u Poreskoj upravi je takva da to zahteva, kao i obrazovanja poreskih inspektora, odnosno formiranje poreskih inspektora, jer taj profil ne može da se nađe na tržištu rada, već mora da se izgradi unutar institucije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, povreda Poslovnika.

Uvaženi predsedavajući, reklamiram povredu člana 107. i to u oba njegova stava, pre svega vezano za neposredno obraćanje poslaniku koje smo imali prilike da malopre čujemo, a i za vređanje dostojanstva Skupštine. Takvo obraćanje, a i vređanje dostojanstva Skupštine imamo od strane jednog poslanika koji pripada poslaničkoj grupi, odnosno stranci koja je imala direktora Poreske uprave u čije vreme su se najveći poreski dužnici i stvorili ovde, zato što su očigledno neki ljudi bili povlašćeni, mogli su da budu tajkuni i uopšte da ne plaćaju porez. Danas od takvih i tih ljudi dobijamo neverovatne kritike kakvo je ekonomsko stanje u zemlji.
Zaista, takvo vređanje svih poslanika i uopšte Skupštine je nedopustivo i ovo nema nikakvog smisla. Hvala.