Hvala puno.
Imali smo prilike da raspravljamo o nekoliko različitih zakona iz oblasti finansija u poslednjih desetak meseci. Rekao bih da većina stvari sa kojima Ministarstvo finansija dolazi u parlament u ovakvoj situaciji nisu politički popularne stvari i nisu pozitivne stvari. Uglavnom govore o sveukupnoj situaciji u finansijama koja je izazvana, nepostojanjem adekvatnih struktura i uglavnom neadekvatnom primenom pre, nego nepostojanjem odgovarajućih propisa.
Izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji su različit primer. To je jedan sistemski zakon koji definiše poreski postupak i poresku administraciju. Kao takav njegove izmene su prvi korak u jednoj sveobuhvatnijoj reformi poreskog sistema uopšte, odnosno u borbi protiv sive ekonomije kao takve.
Mislim da je po svojoj prirodi zakon koji bi svi koji misle dobro javnim finansijama trebalo da podrže.
Dakle, govoriću sada detaljno o tome koje su izmene ovog zakona. Međutim, da se ne zavaravamo time što to nije novi zakon, ovo jesu najobuhvatnije izmene ovog zakona verujem u poslednjih desetak godina.
Dakle, izmenama koje unosimo u ovaj zakon se stvaraju pretpostavke za, sa jedne strane, otpočinjanja neselektivne i dosledne borbe protiv sive ekonomije, utaje poreza i onog što je fundamentalni problem, a to je niska stopa naplate, a sa druge strane, stvaramo osnov, odnosno institucionalno pravni okvir za funkcionisanje Poreske uprave koji će omogućiti da na adekvatan način odgovorimo svim organizacionim izazovima, koji su nastali u poslednjih desetak godina od kada je ona uspostavljena u ovom obliku.
Među izmenama koje imamo, konkretno imamo dve značajne promene u pogledu sankcionisanja i nepoštovanja poreskih propisa i to u pogledu utvrđivanja kazni i u pogledu naplate poreskih potraživanja i jednu bitnu promenu u cilju povećanja efikasnosti kontrole poreske uprave kao takve.
Sve vreme pričamo o tome da imamo veliku sivu ekonomiju, da se ne bavimo njome i ne borimo protiv nje onoliko energično koliko smo mogli. Delimično ako dijagnostifikujemo koji su razlozi za to – sa jedne strane, imamo to što smo sami sebi velikim delom vezali noge i ruke propisima koji nam to nisu dozvoljavali, ovo su upravo izmene koje se odnose na to, a sa druge strane, imamo organizacionu strukturu Poreske uprave koja opet delimično, da li namerno ili iz neznanja, dovedena je u to stanje i delimično je posledica nekih propisa, koje takođe menjamo u okviru ovog zakona.
Kao druga velika izmena koju donosi ovaj zakon jeste mnogo sitnih stvari o kojima vrlo često imamo otprilike da slušamo i na televiziji i čitamo u novinama oko toga da je Poreska uprava vrlo rigidna, da je proces vrlo rigidan i da nema nikakve fleksibilnosti i naravno, fleksibilnost treba ograničavati kada se radi o javnim prihodima, ali da ima puno nejasnoća, da na više mesta se pominje u zakonskoj regulativi koje su kazne, kako se određuju i kako funkcionišu.
Dakle, mi ovde imamo veliki broj promena procesno-tehničkog karaktera, upravo sa ciljem da se otklone nejasnoće, nedoumice i ono što smo kroz izradu ovih izmena, a to je bio jedan sveobuhvatan inkluzivan proces, uočili kao nedostatke u postojećem sistemu administriranja poreza. Vezano za to i način na koji možemo da merimo učinkovitost ovog zakona u nekom budućem periodu, pored naravno sive ekonomije, što ne zavisi samo od zakona, već prevashodno od implementacije, jeste činjenica da smo mi na 161. mestu od 189 zemalja po troškovima administriranja poreza. Dakle, u smislu vremena i novca koji je za to potreban od strane poreskih obveznika, koja se na to troše. Dakle 161. od 189 zemalja. Ove izmene, upravo na ovim rang listama konkurentnosti će učiniti da svoj položaj poboljšamo.
Što se tiče promena u domenu sankcionisanja nepoštovanja poreskih propisa i unapređenja efikasnosti i kontrole Poreske uprave, što je jedna velika oblast izmena koje unosimo.
Kao prvu stvar imamo redefinisanje kaznene politike. Dakle, posle mnogo analiza, nismo mi radili sve te analize, neke od njih su rađene i u nevladinom sektoru i mnogo pre nego što sam došao na čelo Ministarstva finansija, identifikovani su problemi. Prvi je preklapanje propisa u ovom domenu. Na više mesta imamo odredbe, odnosno norme koje definišu različite nivoe kazni, što dovodi u nedoumicu različite poreske inspektore i druge poreske službenike kada visinu tih kazni određuju, što onda dovodi do žalbenih postupaka, različitih odluka na drugostepenom nivou i uopšte nekonzistentne primene propisa.
Drugi su relativno niske kazne. Dakle, ponekad se više isplatilo da kršite propis, čak i da budete uhvaćeni nego da poštujete propise. Često se dešavalo da kada dođe do suda postupak, on rezultira opomenom, a ne izricanjem kazne, a naročito ne izricanjem kazne koja bi u budućnosti učinila da se slični prestupi ne ponavljaju.
Treća stvar jeste to što u velikom broju kazne su izricanje na neadekvatan način u poreskoj politici, odnosno kaznenoj poreskoj politici. Najviše smisla ima da kazne izričete u smislu procenta nenaplaćenih poreskih potraživanja, odnosno neplaćenog poreza koji ste zbog prekršaja imali za najteže prekršaje. Kod nas to često nije bio slučaj. Oni koji su najviše profitirali od toga što su izbegavali da plaćaju porez, često su plaćali nominalne kazne koje u proporciji sa onim sa čime su se okoristili bilo mizerno i samo ih je okuražilo da nastave da se na takav način ponašaju.
Ovim izmenama videćete da smo otklonili preklapanje propisa. Čitava kaznena politika je definisana sada isključivo Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. One su samo tu objedinjeno definisane. Uklanja se nedoumica i mogućnost za nekonzistentno primenjivanje propisa. Promenili smo takođe način iskazivanja kazni gde god je to moguće. U skladu sa ovim što sam rekao definišu se relativno u odnosu na štetu koja je načinjena prekršajem. Konačno, povećali smo kazne jer smatramo da je to neophodno i jedino odgovorno u situaciji kada, uzev u obzir situaciju u javnim finansijama i visinu troškova koje imamo u odnosu na visinu prihoda koje ostvarujemo i nužnost da na strani rashoda preduzimamo svakako nepopularne stvari, mi smatramo za veliku obavezu da možda čak i iz prva pokušamo da na prihodnoj strani ostvarimo bolje rezultate primenom zakona koji bi svi morali da poštuju.
Ako je prva stvar redefinisanje kaznene politike u ovom domenu, druga je uspostavljanje pravila koja obeshrabruju obezbeđivanje poslovne likvidnosti neplaćanjem poreza. Vrlo često se dešavalo da se privredni subjekti koji imaju problema sa likvidnošću odluče da ne plaćaju porez i taj novac koriste da održe poslovanje. To praktično znači da mi kao država, odnosno svi poreski obveznici kreditiramo one kojima posao ne ide dobro. Tu smo takođe preduzeli, odnosno doneli neka nova rešenja, da svima bude jasno i da ne postoji ni na koji način ekonomski podsticaj za privredne subjekte da idu na kreditiranje od strane države.
Prva od tri stvari koje smo tu menjali jeste da kamata za neblagovremeno plaćanje poreza će biti 10 procentnih poena veća od referentne kamatne stope. To trenutno iznosi i 18,5%, te nikome ne bi trebalo da bude ekonomski isplatljivo da se finansira time što ne plaća porez.
Drugo je izmena redosleda izmirenja poreskog duga, tako da ono što ima smisla i što nisam video dok nisam ušao u detaljnu analizu ovog zakona jeste da se osnovni dug namiruje poslednji, a da se prvo plaća kamata. Sve ostalo su neka ad hok rešenja i neke olakšice koje u sistemskom zakonu ne bi smele da imaju prostora.
Treća stvar je promena odredbi koje uređuju pravila pod kojima se može odložiti plaćanje poreskog duga ili odobriti njegovo plaćanje u ratama. Dakle, tu smo prosto precizirali neke podatke koji bi omogućili da u ovoj situaciji kada imamo problema sa nelikvidnošću u privredi i kada reprogram poreskih dugova jeste jedan od legitimnih mehanizama da se ta nelikvidnost ponekad u slučaju gde postoji zdrav operativni biznis prevaziđe.
Prosto smo želeli da budemo vrlo precizni oko toga koji je neki raspon diskrecionih odluka koje poreska uprava može da ima.
Treća podoblast u ovom domenu je stvaranje okvira za povećanje efikasnosti kontrole od strane poreske uprave. Ukoliko gledate kada neko se ponaša u skladu sa zakonom to je onda kada je velika verovatnoća da bude otkriven ako krši zakon. Dakle, nisu ključne visine kazni, iako jesu značajne, odnosno značajne od najvećih kazni kao što sam govorio one budu srazmerne, bitno je da li poreski obveznici misle da mi kao država smo ozbiljni i da imamo metode, način i volju da ih otkrijemo i onda sankcionišemo.
Pre ovih izmena i nekih drugih organizacionih izmena o kojima ću govoriti, a koje se dešavaju upravo u poreskoj upravi, ta verovatnoća u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou. Prosto postojalo je diskreciono odlučivanje oko toga gde ćete da pošaljete u vanred, tzv. vanredne kontrole pa bi se onda to slalo, bilo po političkim linijama, bilo po tome gde je nečija sujeta bila ugrožena, to ćemo ukinuti, ali ćemo takođe uvođenjem elektronskog poslovanja u veliki deo poreske uprave osloboditi još 400 do 500 ljudi koji će moći da se bavi inspektorskim poslovima. Izmena u ZPP, dakle u ovom zakonu jeste da ćemo na najočigledniji vidovima sive ekonomije, kao što je neizdavanje fiskalnih računa sada moći da računamo i na druge službenike u poreskoj upravi koje nisu nužno poreski inspektori i ne moraju nužno da imaju fakultet da bi mogli da zaključe da neko nije izdao fiskalni račun. Ovim izmenama omogućavamo da na terenu imamo dovoljno ljudi, kako bismo sve poreske obveznike koji izdaju fiskalne račune mogli da obiđemo sa dovoljnom frekventnošću da oni mogu da počnu da misle da ćemo otkriti ukoliko ne izdaju fiskalne račune. Po nekim proračunima to bi moglo da bude čak i do dva puta mesečno sa brojem ljudi koje oslobađamo uvođenjem elektronskog poslovanja u onome što se zove bek ofis poreske uprave.
Dakle, ova mera je samo na neki način uvod u ono što će nakon, ukoliko naravno ovaj zakon bude, odnosno ove izmene i dopune budu usvojene u parlamentu poreska uprava preuzeti, a to je da obavesti, odnosno podseti svakog poreskog obveznika pojedinačno da je nužan da dostavlja svoje i sve informacije vezane za naplatu PDV-a preko GPRS sistema.
Mi znamo ko to ne radi. Nećemo ih odmah kažnjavati, prvo ćemo ih upozoriti i informisati o tome koje su nove kazne, ali onda ćemo nakon toga ići vrlo rigorozno sa mnogo drastičnijim kaznama, jer prosto mi sebi ne možemo da dozvolimo luksuz da neki ne poštuju zakon, dok sa druge strane govorim o potencijalnom smanjivanju broja zaposlenih, smanjivanju zarade i drugim stvarima koje su bolne za sve.
Drugi princip koji smo pratili u izmenama ovog zakona jesu procesno-tehničke promene. To je ono što život znači mnogima, jer to je način na koji se plaća porez, a poreska uprava prevashodno treba da bude servis građana, jer je to taj šalter koji ni jedan privredni subjekat, a de fakto ni jedan građanin ove zemlje ne može da zaobiđe. S jedne strane imamo i dalje informatičko osavremenjavanje usluga poreskim obveznicima. Dakle, šta nam je cilj? Mi uvodimo sa jedne strane elektronsko podnošenje prijava, već je to urađeno sa objedinjenom naplatom koja je počela da funkcioniše i odlično funkcioniše od 1. marta ove godine. To je otprilike 80% obuhvata u smislu prihoda, mase prihoda. Do 1. oktobra 2015. godine će to biti urađeno i za sve ostale vidove poreskih prihoda, te će se tako stvoriti prostor da se ukinu mnoga diskreciona, to je nešto o čemu sam imao prilike da razgovaram u poslednjih nekoliko nedelja i sa paušalnim obveznicima, odnosno onima koji plaćaju porez paušalno, da se ukinu različiti diskrecioni faktori koje individualni poreski inspektor, odnosno poreski službenik može da određuje na samom lokalu, odnosno na terenu, jer to samo po sebi smanjuje predvidivost poreskih obaveza što je loše za poslovanje.
Takođe uvodimo mogućnost dostavljanja poreskih akata elektronskim putem, što do sada nije bio slučaj. Ukoliko nešto niste dobili crno na belo, na papiru, nije se ni desilo. To prosto ne može tako da funkcioniše i ne treba tako da funkcioniše u 21. veku. Još neke sitnije izmene koja definišu pravila razmene podataka elektronskim putem, pošto smo sada uveli i nastavićemo da uvodimo podnošenje prijava na taj način. Konačno nešto što mislim da će nam takođe pomoći oko predvidivosti primene propisa, a to su usaglašavanja Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa nekim drugim relevantnim zakonima, kao što su Krivični zakon i Zakon o deviznom poslovanju.
Dakle, to je što se tiče samih izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Suština ovoga jeste da je taj zakon početak agresivnije borbe sa jedne strane protiv sive ekonomije, a sa druge strane nastavka olakšavanja poslovanja svim privrednim subjektima u Srbiji u smislu samog administriranja naplate poreza, ali i primene jedinstvene prakse pri primeni poreskih propisa, što je vrlo često ogroman problem bio do sada. To je što se tiče tog zakona.
Što se tiče druga dva zakona, ne bih se na njima previše zadržavao. Kod Zakona o zajmu za unapređenje objekata pravosudnih organa usled promene mreže sudova radi se o promeni objekata, odnosno samog projekta na koji se zajam odnosi, te se radi o smanjenju troškova koji će za to biti potrebni, sa 45 miliona na 41 milion evra, kako bi to najbolje odgovorilo potrebama pravosudnog sistema, a usled promene koje su nastale u toj oblasti.
Naposletku, treći zakon koji se odnosi na dvostruko oporezivanje sa Jermenijom je jedan iz paketa zakona slične prirode koji već od 2001. godine, dakle sistematski sa svim zemljama koje su na to spremne usvajamo kako bismo olakšali poslovanje, odnosno eliminisali potrebu za administracijom i dodatnim troškovima. Hvala vam.