Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Hvala.
Poštovane kolege narodni poslanici, 10. juna ove godine postavio sam poslaničko pitanje ministru energetike, menadžmentu EPS, kao i Ministarstvu privrede. To pitanje se vezivalo za status preduzeća „24. septembar“ u restrukturiranju, društva sa ograničenim odgovornostima iz Užica. U međuvremenu, obzirom da nije stigao odgovor na postavljeno pitanje, problemi tog istog preduzeća, kako statusno, funkcionalno, organizaciono, a naročito finansijski su se multiplicirali.
Radi se o tome da nakon desetogodišnjeg postupka restrukturiranja, neuspešne prodaje ovog preduzeća, zaposleni, kojih ima negde više od 125, još uvek nisu primili zarade. Preduzeće nema poslova, niti je moguće obezbediti poslove od kojih bi se ostvario prihod za isplatu zarada zaposlenih.
Ono što je posebno opterećujuće za ovo preduzeće jeste činjenica da nakon donošenja odluke Vlade Republike Srbije, koja je više nego vredna poštovanja, da se preduzeća kao što je „24. septembar“ mogu angažovati na područjima koja su bila ugrožena poplavama, može angažovati i bez obzira na postojanje odredaba Zakona o javnim nabavkama. Još uvek to preduzeće nije dobilo nijedan jedini posao.
Zahtevi zaposlenih kod tog preduzeća, koji se i danas nisu promenili, su isti. Prvo i osnovno da se postupak integracije „24. septembra“ u sistem EPS-a što brže ostvari ili bar, s obzirom da još uvek nije ni započeo, zaposleni u ovom preduzeću obezbede na drugi način, a taj način podrazumeva radno angažovanje u sistemu EPS. Zašto? Zbog toga što već u poslovnoj jedinici, koja je inače ispostava preduzeća EPS DOO iz Kraljeva rade pojedinci i po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Njih je preko 80. Apsurd je da toliki broj ljudi radi po privremenim i povremenim poslovima, a da 125 trenutno neangažovanih radnika preduzeća „24. septembar“ nemaju mogućnost da ostvare svoj radno-pravni status i radno angažovanje.
Drugi zahtev je ono što je već istaknuto, a to je da se obezbede poslovi ovom preduzeću, kako bi se stekli prihodi, kako bi se omogućilo da se registrovana delatnost obavlja na servisiranju elektroenergetskih postrojenja. Obzirom da odgovor nije stigao, isto pitanje se mora ponovo postaviti i na isto pitanje zaposleni traže hitno rešenje.
Drugo pitanje postavljam ministru prosvete, gospodinu Verbiću, i to pitanje se vezuje za osnivanje univerziteta, ranije smo govorili integrisanog univerziteta u Užicu, imajući u vidu da taj postupak univerziteta u Užicu traje već nekoliko godina. Naročito podsećam da je i prethodna lokalna vlast u Užicu snažno podržala taj koncept, a sada ga još snažnije podržava aktuelna lokalna vlast u gradu Užicu.
Ono što je naročito važno istaći, procedura osnivanja integrisanog univerziteta je već davno poodmakla. Konačno, i Nacionalni savet za visoko obrazovanje je prihvatio da se studija opravdanosti ili izvodljivosti osnivanja integrisanog univerziteta prihvati i da se odluka koju Vlada treba da donese stavi na dnevni red Vlade Republike Srbije.
Zaista očekujem u ime svih građana, ne samo grada Užica, građana zlatiborskog okruga, građana cele zapadne Srbije, kojima je ova visokoobrazovna ustanova i te kako potrebna radi revitalizacije, ako ničeg drugog, onda kvalitetnog života na teritoriji ovog dela Srbije. Onda je to nešto što podrazumeva imperativ, nešto što zaista zavređuje posebnu pažnju, jer vraćanje visokoobrazovne ustanove državnog ranga u Užice podrazumeva vraćanje onoga što je Užice nekada imalo, pa izgubilo, a to su tri fakulteta u sklopu Beogradskog univerziteta. Sada je prilika da se univerzitet konačno osnuje i da se visoko školstvo afirmiše na toj teritoriji. Zahvaljujem.

Nevenka Milošević ima reč.

Uvažena predsednice Narodne skupštine RS, uvaženi ministre finansija, poštovane kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, imam izuzetnu odgovornost, ali i obavezu, da upravo sve vas informišem i na kraju postavim pitanja predstavnicima Vlade, resornim ministarstvima u vezi aktuelne situacije u proizvodnji malina i otkupu malina.
Predstavnik sam Opštine Ivanjica, opštine koja je najveća regija u proizvodnji malina. Problem o kome pričam je vezan i za susedne opštine, kao što su opština Arilje, Bajina bašta, Požega, Lučani.
Pre nego što postavim pitanje, napraviću jedan kraći uvod. Ove godine naši poljoprivredni proizvođači, malinari, obradili su svoje malinjake, pa rekla bih – kao nikada do sada, puno uložili. Moram da kažem da posle kraha privrede u Ivanjici, ali ne samo u Ivanjici, nego i širom Srbije, trenutno 80-90% ljudi, stanovnika naše opštine živi od malina. U malinjacima su danas intelektualci, pravnici, ekonomisti, doktori i mnogi drugi. To je jedna velika fabrika pod vedrim nebom, a to nebo nije imalo milosti. Priroda nije imala milosti, prošle godine suša, a ove godine sneg kad mu vreme nije, oluja, grad, poplave. Mislili su malinari da je tu kraj problemima. Međutim, sada kada su oni uveliko u berbi malina, kada moraju da naplate svoj rad, nastupa najveći problem. To nije priroda. To je ljudski faktor. Događa se da imamo na delu da uticaj na cene malina u našoj opštini i susednim opštinama imaju monopol i lobi hladnjačara.
Svi znamo da po Ustavu Republika Srbija ima jedinstveno tržište, gde treba da postoje jedinstvena pravila. Ne smemo biti zaboravljeni. Danas u Ivanjici, Arilju otkupna cena malina je 150 dinara, a ista firma, isti otkupljivač u drugim mestima otkupljuje istu malinu, ni malo kvalitetniju i bolju, za 230, 250 dinara.
Ogromno je nezadovoljstvo malinara. Oni su ogorčeni, jer ne mogu sami rešiti ovaj problem. Stoga traže pomoć od države, od ministarstva, a pre svega najveću nadu i poverenje imaju u premijera Vlade, jer znaju da je on taj koji se odlučno usudio da se bori protiv kriminala, korupcije i monopola svake vrste.
Stoga ću postaviti poslaničko pitanje predstavnicima Vlade, resornim ministarstvima, Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, ali mislim da tu ima i posla i za Ministarstvo pravde. Naše pitanje i molba glasi – da li možete sada, jer pitanje je veoma hitno i aktuelno, da nam pomognete da cena maline u ovim opštinama bude jedinstvena kao i u drugim mestima Srbije? Lokalne samouprave iz ovih mesta su spremne i otvorene na saradnju. Tražimo jedan sastanak, ako je moguće što pre, da bismo razgovarali o ovom problemu i na kraju ga rešili.
To je prvo pitanje koje smatram da hitno treba rešiti, ali pošto mi se vreme bliži kraju, ostala pitanja ću trenutno odložiti. Osvrnula bih se i rekla bih da podržavamo hrabrost Republike Srbije da zakon o radu koji nam sledi i o kome se najviše govori…

Zahvaljujem, koleginice.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

  Gospođo predsednice, uvaženi ministre, poštovane kolege, imam nekoliko pitanja.
Prvo pitanje postavljam ministru unutrašnjih poslova, ministru pravde i ministarki za lokalnu samoupravu, a odnosi se na dešavanja u Opštini Dimitrovgrad. Dobili smo dopis predsednika Opštine Dimitrovgrad u kojoj čovek, koliko vidim, apeluje na sve poslaničke grupe u Skupštini Srbije da postave pitanje kako i na koji način zaustaviti loša dešavanja, vrlo loša dešavanja koja se dešavaju u Dimitrovgradu.
Naime, na osnovu ovog dopisa i razgovora sa predsednikom Opštine gospodinom Ivanovim, shvatio sam da određeni ljudi iz SNS idu i pokušavaju noću da otmu odbornike u Dimitrovgradu kako bi promenili skupšitnsku većinu. Zanima me šta će MUP i ostali da preduzmu oko ovakvih neželjenih dešavanja, s obzirom na to, sudeći po onome što kaže predsednik Opštine, da ljudi žive u strahu u toj opštini i traže da se razotkriju dešavanja, a naročito u noći 10. juna ove godine u kojoj su navodno involvirane i naše kolege iz Skupštine Srbije, a to su kolega Vladica Dimitrov iz SNS i kolega Dragan Todorović iz Pokreta socijalista.
Smatram da bi bilo dobro da Vlada odgovori da li je ovo tačno i ako jeste, šta će preduzeti da se ovakve stvari dešavaju, jer je Dimitrovgrad granična opština u kojoj većinu čini bugarska nacionalna manjina. Voleo bih da se ovakve stvari ne potvrde na bilo koji način.
Drugo pitanje se odnosi takođe na ministra unutrašnjih poslova, kao i na ministra privrede, a vezano je za dešavanja kojima smo bili svedoci juče u Žitištu kada su u pogon „Agroživa“ uvedeni na silu, uz pomoć velikog broja policajaca ili žandarmerije, nisam siguran, stečajni upravnik i još neki ljudi, iako su imali dogovor sa radnicima koji su štrajkovali da se to ne radi. Moje pitanje – ko je naredio da tamo dođe ogroman broj policajaca u punoj opremi, da se sukobe sa radnicima u Žitištu? Zašto je to bilo potrebno? Zašto je bilo neophodno upotrebljavati silu da bi se ušlo u jednu fabriku u kojoj radnici već mesecima ne dobijaju svoje plate, pa smo mi mogli, građani koji su mogli da vide taj snimak, pošto nije bio u režimskim medijima, da čujemo strašne poruke od samih gladnih radnika, tipa – za vas smo glasali, a ovo nam radite. Mislim da to nije korektno i da takve stvari nikako ne treba raditi. Zanimam me zašto je to uopšte urađeno?
Poslednje pitanje je upućeno ministru energetike. Drugi put pitam – kada će se ispuniti obećanje ministarke Mihajlović dato u predizbornoj kampanji da se radnici „Kostolac usluga“ vrate pod okrilje EPS-a? Nekoliko je puta ponovljeno, ali nikada ispunjeno. Na dugom spisku vaših neispunjenih obećanja to je samo jedna stavka, doduše vrlo značajna za građane Kostolca.
Na kraju, pitanje za ministra privrede i predsednika Vlade – kada će drugi gradovi u Srbiji, osim bilborda na kojima piše „Slavimo Beograd“ i maketu koja je napravljena, moći da dobiju svoje makete, pa da građani mogu organizovano da ih obilaze, a ne da ovako u Nišu, Leskovcu, Novom Sadu, Vranju i na drugim mestima piše „Slavimo Beograd na vodi“, a oni ljudi nemaju nikakav infrastrukturni kapitalni objekat koji ste u stanju da napravite. Napravite im barem maketu da mogu da je gledaju. Hvala.

Hvala.
Dobićete odgovor u pismenom obliku u roku od 15 dana. Ubeđena sam.
Kako nema više od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa prijavljenih za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni sednici da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vladimir Pavićević, Meho Omerović, Riza Halimi, Šaip Kamberi, Olena Papuga, dr Dijana Vukomanović i Stefana Miladinović.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda, koji je određen u zahtevu 206 narodnih poslanika za održavanje vanrednog zasedanja.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača Lazara Krstića, ministra finansija, pozvala da sednici prisustvuju Nikola Ćorsović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Marjan Blešić, samostalni savetnik u Ministarstvu finansija, Branko Drčelić, direktor Uprave za javni dug, Irina Stevanović Gavrović, pomoćnik ministra finansija, mr Dejan Dabetić, viši savetnik u Ministarstvu finansija i Draganu Dejanović, savetnika Uprave za javni dug.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv 5. Vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2014. godini, koje je sazvano na zahtev 206 narodnih poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članom 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje 5. Vanrednog zasedanja u 2014. godini, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za 5. Vanredno zasedanje Narodne skupštine u 2014. godini, određen je sledeći
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji;
2. Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama Finansijskog ugovora unapređenja objekata pravosudnih organa između Republike Srbije i Evropske investicione banke;
3. Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije, o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu;
4. Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih specijalnih pasoša;
5. Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije, o saradnji u oblasti odbrane;
6. Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske, o saradnji u oblasti odbrane;
7. Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, o vojnoj saradnji;
8. Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije, o saradnji u oblasti odbrane;
9. Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan, o saradnji u oblasti odbrane;
10. Predlog zakona o potvrđivanju memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih nacija, koji obezbeđuje resurse prelaznim snagama Ujedinjenih nacija u Libanu;
11. Predlog odluke o izboru članova Komisije za kontrolu i izvršenje krivičnih sankcija, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine;
12. Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Leskovcu;
13. Predlog odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama;
14. Predlog odluke o dopuni Odluke o imenovanju šefova stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama.
Narodni poslanik Aleksandar Jugović, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i čl. 170, 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi
- zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama Finansijskog ugovora unapređenja objekata pravosudnih organa između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije, o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu;
- zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih specijalnih pasoša, Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije, o saradnji u oblasti odbrane, Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske, o saradnji u oblasti odbrane, Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, o vojnoj saradnji, Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije, o saradnji u oblasti odbrane, Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan, o saradnji u oblasti odbrane i Predlogu zakona o potvrđivanju memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih nacija, koji obezbeđuje resurse prelaznim snagama Ujedinjenih nacija u Libanu;
- zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izboru članova Komisije za kontrolu i izvršenje krivičnih sankcija, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine, Predlogu odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Leskovcu, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Predlogu odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podneo predsednik Narodne skupštine i Predlogu odluke o dopuni Odluke o imenovanju šefova stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podneo predsednik Skupštine.
Da li narodni poslanik Aleksandar Jugović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 139, protiv – jedan, uzdržan – jedan, nije glasalo 46, od ukupno prisutnih 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda, pod tačkama 1, 2. i 3. a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika po članu 96. stav 4. Poslovnika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama Finansijskog ugovora unapređenja objekata pravosudnih organa između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije, o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu.
Da li predstavnik predlagača Lazar Krstić, ministar finansija želi reč? (Da)
Reč ima ministar Krstić.

Hvala puno.
Imali smo prilike da raspravljamo o nekoliko različitih zakona iz oblasti finansija u poslednjih desetak meseci. Rekao bih da većina stvari sa kojima Ministarstvo finansija dolazi u parlament u ovakvoj situaciji nisu politički popularne stvari i nisu pozitivne stvari. Uglavnom govore o sveukupnoj situaciji u finansijama koja je izazvana, nepostojanjem adekvatnih struktura i uglavnom neadekvatnom primenom pre, nego nepostojanjem odgovarajućih propisa.
Izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji su različit primer. To je jedan sistemski zakon koji definiše poreski postupak i poresku administraciju. Kao takav njegove izmene su prvi korak u jednoj sveobuhvatnijoj reformi poreskog sistema uopšte, odnosno u borbi protiv sive ekonomije kao takve.
Mislim da je po svojoj prirodi zakon koji bi svi koji misle dobro javnim finansijama trebalo da podrže.
Dakle, govoriću sada detaljno o tome koje su izmene ovog zakona. Međutim, da se ne zavaravamo time što to nije novi zakon, ovo jesu najobuhvatnije izmene ovog zakona verujem u poslednjih desetak godina.
Dakle, izmenama koje unosimo u ovaj zakon se stvaraju pretpostavke za, sa jedne strane, otpočinjanja neselektivne i dosledne borbe protiv sive ekonomije, utaje poreza i onog što je fundamentalni problem, a to je niska stopa naplate, a sa druge strane, stvaramo osnov, odnosno institucionalno pravni okvir za funkcionisanje Poreske uprave koji će omogućiti da na adekvatan način odgovorimo svim organizacionim izazovima, koji su nastali u poslednjih desetak godina od kada je ona uspostavljena u ovom obliku.
Među izmenama koje imamo, konkretno imamo dve značajne promene u pogledu sankcionisanja i nepoštovanja poreskih propisa i to u pogledu utvrđivanja kazni i u pogledu naplate poreskih potraživanja i jednu bitnu promenu u cilju povećanja efikasnosti kontrole poreske uprave kao takve.
Sve vreme pričamo o tome da imamo veliku sivu ekonomiju, da se ne bavimo njome i ne borimo protiv nje onoliko energično koliko smo mogli. Delimično ako dijagnostifikujemo koji su razlozi za to – sa jedne strane, imamo to što smo sami sebi velikim delom vezali noge i ruke propisima koji nam to nisu dozvoljavali, ovo su upravo izmene koje se odnose na to, a sa druge strane, imamo organizacionu strukturu Poreske uprave koja opet delimično, da li namerno ili iz neznanja, dovedena je u to stanje i delimično je posledica nekih propisa, koje takođe menjamo u okviru ovog zakona.
Kao druga velika izmena koju donosi ovaj zakon jeste mnogo sitnih stvari o kojima vrlo često imamo otprilike da slušamo i na televiziji i čitamo u novinama oko toga da je Poreska uprava vrlo rigidna, da je proces vrlo rigidan i da nema nikakve fleksibilnosti i naravno, fleksibilnost treba ograničavati kada se radi o javnim prihodima, ali da ima puno nejasnoća, da na više mesta se pominje u zakonskoj regulativi koje su kazne, kako se određuju i kako funkcionišu.
Dakle, mi ovde imamo veliki broj promena procesno-tehničkog karaktera, upravo sa ciljem da se otklone nejasnoće, nedoumice i ono što smo kroz izradu ovih izmena, a to je bio jedan sveobuhvatan inkluzivan proces, uočili kao nedostatke u postojećem sistemu administriranja poreza. Vezano za to i način na koji možemo da merimo učinkovitost ovog zakona u nekom budućem periodu, pored naravno sive ekonomije, što ne zavisi samo od zakona, već prevashodno od implementacije, jeste činjenica da smo mi na 161. mestu od 189 zemalja po troškovima administriranja poreza. Dakle, u smislu vremena i novca koji je za to potreban od strane poreskih obveznika, koja se na to troše. Dakle 161. od 189 zemalja. Ove izmene, upravo na ovim rang listama konkurentnosti će učiniti da svoj položaj poboljšamo.
Što se tiče promena u domenu sankcionisanja nepoštovanja poreskih propisa i unapređenja efikasnosti i kontrole Poreske uprave, što je jedna velika oblast izmena koje unosimo.
Kao prvu stvar imamo redefinisanje kaznene politike. Dakle, posle mnogo analiza, nismo mi radili sve te analize, neke od njih su rađene i u nevladinom sektoru i mnogo pre nego što sam došao na čelo Ministarstva finansija, identifikovani su problemi. Prvi je preklapanje propisa u ovom domenu. Na više mesta imamo odredbe, odnosno norme koje definišu različite nivoe kazni, što dovodi u nedoumicu različite poreske inspektore i druge poreske službenike kada visinu tih kazni određuju, što onda dovodi do žalbenih postupaka, različitih odluka na drugostepenom nivou i uopšte nekonzistentne primene propisa.
Drugi su relativno niske kazne. Dakle, ponekad se više isplatilo da kršite propis, čak i da budete uhvaćeni nego da poštujete propise. Često se dešavalo da kada dođe do suda postupak, on rezultira opomenom, a ne izricanjem kazne, a naročito ne izricanjem kazne koja bi u budućnosti učinila da se slični prestupi ne ponavljaju.
Treća stvar jeste to što u velikom broju kazne su izricanje na neadekvatan način u poreskoj politici, odnosno kaznenoj poreskoj politici. Najviše smisla ima da kazne izričete u smislu procenta nenaplaćenih poreskih potraživanja, odnosno neplaćenog poreza koji ste zbog prekršaja imali za najteže prekršaje. Kod nas to često nije bio slučaj. Oni koji su najviše profitirali od toga što su izbegavali da plaćaju porez, često su plaćali nominalne kazne koje u proporciji sa onim sa čime su se okoristili bilo mizerno i samo ih je okuražilo da nastave da se na takav način ponašaju.
Ovim izmenama videćete da smo otklonili preklapanje propisa. Čitava kaznena politika je definisana sada isključivo Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. One su samo tu objedinjeno definisane. Uklanja se nedoumica i mogućnost za nekonzistentno primenjivanje propisa. Promenili smo takođe način iskazivanja kazni gde god je to moguće. U skladu sa ovim što sam rekao definišu se relativno u odnosu na štetu koja je načinjena prekršajem. Konačno, povećali smo kazne jer smatramo da je to neophodno i jedino odgovorno u situaciji kada, uzev u obzir situaciju u javnim finansijama i visinu troškova koje imamo u odnosu na visinu prihoda koje ostvarujemo i nužnost da na strani rashoda preduzimamo svakako nepopularne stvari, mi smatramo za veliku obavezu da možda čak i iz prva pokušamo da na prihodnoj strani ostvarimo bolje rezultate primenom zakona koji bi svi morali da poštuju.
Ako je prva stvar redefinisanje kaznene politike u ovom domenu, druga je uspostavljanje pravila koja obeshrabruju obezbeđivanje poslovne likvidnosti neplaćanjem poreza. Vrlo često se dešavalo da se privredni subjekti koji imaju problema sa likvidnošću odluče da ne plaćaju porez i taj novac koriste da održe poslovanje. To praktično znači da mi kao država, odnosno svi poreski obveznici kreditiramo one kojima posao ne ide dobro. Tu smo takođe preduzeli, odnosno doneli neka nova rešenja, da svima bude jasno i da ne postoji ni na koji način ekonomski podsticaj za privredne subjekte da idu na kreditiranje od strane države.
Prva od tri stvari koje smo tu menjali jeste da kamata za neblagovremeno plaćanje poreza će biti 10 procentnih poena veća od referentne kamatne stope. To trenutno iznosi i 18,5%, te nikome ne bi trebalo da bude ekonomski isplatljivo da se finansira time što ne plaća porez.
Drugo je izmena redosleda izmirenja poreskog duga, tako da ono što ima smisla i što nisam video dok nisam ušao u detaljnu analizu ovog zakona jeste da se osnovni dug namiruje poslednji, a da se prvo plaća kamata. Sve ostalo su neka ad hok rešenja i neke olakšice koje u sistemskom zakonu ne bi smele da imaju prostora.
Treća stvar je promena odredbi koje uređuju pravila pod kojima se može odložiti plaćanje poreskog duga ili odobriti njegovo plaćanje u ratama. Dakle, tu smo prosto precizirali neke podatke koji bi omogućili da u ovoj situaciji kada imamo problema sa nelikvidnošću u privredi i kada reprogram poreskih dugova jeste jedan od legitimnih mehanizama da se ta nelikvidnost ponekad u slučaju gde postoji zdrav operativni biznis prevaziđe.
Prosto smo želeli da budemo vrlo precizni oko toga koji je neki raspon diskrecionih odluka koje poreska uprava može da ima.
Treća podoblast u ovom domenu je stvaranje okvira za povećanje efikasnosti kontrole od strane poreske uprave. Ukoliko gledate kada neko se ponaša u skladu sa zakonom to je onda kada je velika verovatnoća da bude otkriven ako krši zakon. Dakle, nisu ključne visine kazni, iako jesu značajne, odnosno značajne od najvećih kazni kao što sam govorio one budu srazmerne, bitno je da li poreski obveznici misle da mi kao država smo ozbiljni i da imamo metode, način i volju da ih otkrijemo i onda sankcionišemo.
Pre ovih izmena i nekih drugih organizacionih izmena o kojima ću govoriti, a koje se dešavaju upravo u poreskoj upravi, ta verovatnoća u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou. Prosto postojalo je diskreciono odlučivanje oko toga gde ćete da pošaljete u vanred, tzv. vanredne kontrole pa bi se onda to slalo, bilo po političkim linijama, bilo po tome gde je nečija sujeta bila ugrožena, to ćemo ukinuti, ali ćemo takođe uvođenjem elektronskog poslovanja u veliki deo poreske uprave osloboditi još 400 do 500 ljudi koji će moći da se bavi inspektorskim poslovima. Izmena u ZPP, dakle u ovom zakonu jeste da ćemo na najočigledniji vidovima sive ekonomije, kao što je neizdavanje fiskalnih računa sada moći da računamo i na druge službenike u poreskoj upravi koje nisu nužno poreski inspektori i ne moraju nužno da imaju fakultet da bi mogli da zaključe da neko nije izdao fiskalni račun. Ovim izmenama omogućavamo da na terenu imamo dovoljno ljudi, kako bismo sve poreske obveznike koji izdaju fiskalne račune mogli da obiđemo sa dovoljnom frekventnošću da oni mogu da počnu da misle da ćemo otkriti ukoliko ne izdaju fiskalne račune. Po nekim proračunima to bi moglo da bude čak i do dva puta mesečno sa brojem ljudi koje oslobađamo uvođenjem elektronskog poslovanja u onome što se zove bek ofis poreske uprave.
Dakle, ova mera je samo na neki način uvod u ono što će nakon, ukoliko naravno ovaj zakon bude, odnosno ove izmene i dopune budu usvojene u parlamentu poreska uprava preuzeti, a to je da obavesti, odnosno podseti svakog poreskog obveznika pojedinačno da je nužan da dostavlja svoje i sve informacije vezane za naplatu PDV-a preko GPRS sistema.
Mi znamo ko to ne radi. Nećemo ih odmah kažnjavati, prvo ćemo ih upozoriti i informisati o tome koje su nove kazne, ali onda ćemo nakon toga ići vrlo rigorozno sa mnogo drastičnijim kaznama, jer prosto mi sebi ne možemo da dozvolimo luksuz da neki ne poštuju zakon, dok sa druge strane govorim o potencijalnom smanjivanju broja zaposlenih, smanjivanju zarade i drugim stvarima koje su bolne za sve.
Drugi princip koji smo pratili u izmenama ovog zakona jesu procesno-tehničke promene. To je ono što život znači mnogima, jer to je način na koji se plaća porez, a poreska uprava prevashodno treba da bude servis građana, jer je to taj šalter koji ni jedan privredni subjekat, a de fakto ni jedan građanin ove zemlje ne može da zaobiđe. S jedne strane imamo i dalje informatičko osavremenjavanje usluga poreskim obveznicima. Dakle, šta nam je cilj? Mi uvodimo sa jedne strane elektronsko podnošenje prijava, već je to urađeno sa objedinjenom naplatom koja je počela da funkcioniše i odlično funkcioniše od 1. marta ove godine. To je otprilike 80% obuhvata u smislu prihoda, mase prihoda. Do 1. oktobra 2015. godine će to biti urađeno i za sve ostale vidove poreskih prihoda, te će se tako stvoriti prostor da se ukinu mnoga diskreciona, to je nešto o čemu sam imao prilike da razgovaram u poslednjih nekoliko nedelja i sa paušalnim obveznicima, odnosno onima koji plaćaju porez paušalno, da se ukinu različiti diskrecioni faktori koje individualni poreski inspektor, odnosno poreski službenik može da određuje na samom lokalu, odnosno na terenu, jer to samo po sebi smanjuje predvidivost poreskih obaveza što je loše za poslovanje.
Takođe uvodimo mogućnost dostavljanja poreskih akata elektronskim putem, što do sada nije bio slučaj. Ukoliko nešto niste dobili crno na belo, na papiru, nije se ni desilo. To prosto ne može tako da funkcioniše i ne treba tako da funkcioniše u 21. veku. Još neke sitnije izmene koja definišu pravila razmene podataka elektronskim putem, pošto smo sada uveli i nastavićemo da uvodimo podnošenje prijava na taj način. Konačno nešto što mislim da će nam takođe pomoći oko predvidivosti primene propisa, a to su usaglašavanja Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa nekim drugim relevantnim zakonima, kao što su Krivični zakon i Zakon o deviznom poslovanju.
Dakle, to je što se tiče samih izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Suština ovoga jeste da je taj zakon početak agresivnije borbe sa jedne strane protiv sive ekonomije, a sa druge strane nastavka olakšavanja poslovanja svim privrednim subjektima u Srbiji u smislu samog administriranja naplate poreza, ali i primene jedinstvene prakse pri primeni poreskih propisa, što je vrlo često ogroman problem bio do sada. To je što se tiče tog zakona.
Što se tiče druga dva zakona, ne bih se na njima previše zadržavao. Kod Zakona o zajmu za unapređenje objekata pravosudnih organa usled promene mreže sudova radi se o promeni objekata, odnosno samog projekta na koji se zajam odnosi, te se radi o smanjenju troškova koji će za to biti potrebni, sa 45 miliona na 41 milion evra, kako bi to najbolje odgovorilo potrebama pravosudnog sistema, a usled promene koje su nastale u toj oblasti.
Naposletku, treći zakon koji se odnosi na dvostruko oporezivanje sa Jermenijom je jedan iz paketa zakona slične prirode koji već od 2001. godine, dakle sistematski sa svim zemljama koje su na to spremne usvajamo kako bismo olakšali poslovanje, odnosno eliminisali potrebu za administracijom i dodatnim troškovima. Hvala vam.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima Zoltan Pek.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo, izneću mišljenja SVM o Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Ovo je jedan sistemski zakon koji se tako reći fundamentalno menja ili imamo fundamentalne promene u njemu. Kao što je gospodin ministar rekao da poreska disciplina je jedno usko grlo u našoj ekonomiji pored sive ekonomije. Kao što znamo, jako nam je niska stopa naplate poreza i to moramo nekako da poboljšamo. Znači, krajnje je vreme da se uvede red i disciplina u naš poreski sistem.
Sa ovim zakonom ćemo početi, odnosno ovo će biti prvi korak u domenu rešenja ovog problema. Poslanička grupa SVM će glasati za ovaj zakon.
Sa ovim zakonom vršimo usaglašavanje Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa Zakonom o prekršajima. Kao što smo čitali, sama kaznena politika je redefinisana. Sa ovim zakonom ćemo otkloniti nedoumice u tome koji propis treba da se primeni kod odmeravanja visine prekršajne kazne. Obezbeđena je ista sankcija za isti prekršaj. Naravno da imamo dosta prekršaja i u praksi to moramo nekako da sankcionišemo.
Prekršajna politika, odnosno raspon propisanih kazni je prilagođen sa težinom prekršaja i visina sa poreskim obveznicima, sa veličinom poreskog obveznika. Najveća kazna će sada biti izrečena onom poreskom obvezniku koji nije prijavio, nije ni obračunao, a nije ni platio porez. Znači, kaznene odredbe su veoma važne i značajne da bi uveli red i disciplinu u naš poreski sistem, ali s tim ćemo i povećavati, naravno, prihodovnu stranu budžeta. Mislim da je isto toliko važno što ćemo napraviti jedan pravni okvir za dalji informatički razvoj usluga poreskim obveznicima i samog rada poreske uprave.
U ovom zakonu je precizirano kada i kako se treba podneti poreska prijava. Kao što je gospodin ministar rekao, ovo su neke tehničke promene, promene tehničke prirode, ali mislim da su dosta značajne za poreske obveznike, da znaju kako oni treba to da odrade i u kojem roku. Ovde je propisana dinamika podnošenja poreskih prijava, i to isključivo u elektronskom obliku. To je isto važno za sistem poreske uprave, jer, kao što znate, pre 10 ili možda malo više godina smo ukinuli jedan sistem koji je naš poreski sistem držao pod kontrolom, a to je bio tzv. SDK sistem koji je stvarno radio i imao dobre rezultate. Nažalost, to smo prekinuli i došli smo do toga da nakon desetak, petnaestak godina ponovo moramo uvesti red i disciplinu u naš poreski sistem, kao što je bilo i pre.
Ovde je naznačeno u ovom zakonu i precizirano da i poreski organ ima obavezu da kod dostavljanja poreskog akta poreskom obvezniku, jer smo u praksi imali dosta čestih primedbi i dosta čestih problema kod dostavljanja ovog akta, kada je to dostavljeno, kako je primljeno, a u ovom zakonu je to precizno napisano. Dobro je da poreska uprava do 5. u mesecu, za prethodni mesec, na internet stranici poreskom obvezniku stavlja do znanja da je on primio ili da su mu poslali poreski akt.
Kao što je gospodin ministar rekao, jedna od važnih promena u ovom zakonu jeste i kako se namiruje poreski dug. Kao što smo čuli, do sada je bila praksa da je prvo bila namirena glavnica duga, pa onda kamata itd, a sada je ovo sasvim promenjeno. Prvo se naplaćuju troškovi, pa posle kamata i poreski dug ili osnovica na kraju. Ovo je zbog toga što se obračun kamate ne vrši na komforan način, nego na prosti način, prosti interesni račun od sto. Znači, uopšte poreski obveznici neće plaćati kamatu na kamatu, kao što je do sada bilo. Nažalost, do sada se kamata dodavala glavnom dugu i ponovo se obračunavala kamata na ovu kamatu. Sam obračun kamate će se vršiti nakon poslednjeg dana u mesecu. Nadam se da će poreski obveznici plaćati svoje poreze redovno, kao što je ovde napisano, na blagajni poreske uprave, ali mogu i plaćati sa prenosom naloga. Mislim da je to jedna pozitivna stvar.
U ovom zakonu smo čitali da će poreski obveznici imati prilike da odlažu plaćanje poreza, što znači da se može porez plaćati sa odloženim plaćanjem i može se plaćati u ratama. Najveća rata je do 24 meseca, tako je pisano u zakonu. Ali, ovde je isto naznačeno kod plaćanja na odloženo ili u ratama koju vrstu sredstava treba dati za obezbeđenje. Poreska uprava će odlučiti koja sredstva će prihvatiti, ali ima obavezu da javi poreskom obvezniku za koja sredstva se on odlučio, da bi poreski obveznik imao vremena da pribavi ta sredstva pre nego što potpiše ugovor ili sporazum o odloženom plaćanju ili o plaćanju u ratama. Predloženo je i povećanje najvećeg iznosa duga do kojeg se može odložiti plaćanje bez sredstava za obezbeđenje.
Jako je bitno u praksi, pošto sam bio predsednik opštine, znam da je bilo puno problema u radu i povezanosti poreskih uprava sa drugim državnim organima, kao što su lokalne samouprave ili u lokalnim samoupravama u onim organima koji vode određene evidencije. Nikad se nije mogao dati taj podatak, ono što je traženo. Znači, nije bio usaglašen ovaj ceo postupak rada između dva državna organa. Ovde u ovom zakonu je naznačeno, mogli bi to da kažemo, po službenoj dužnosti kako treba da se usaglase izveštaji ili rad samih državnih organa. Ovde je naznačeno da oni organi koji vode evidenciju u mestu prebivališta, odnosno boravišta fizičkog lica, ili organi koji vode evidenciju o rođenju ili smrti fizičkog lica, izveštaje o promenama nakon pet dana predaju poreskoj upravi.
Takođe je naznačeno da organi koji vode određene registre lica koja obavljaju određenu delatnost isto moraju predati svoje izveštaje ili uopšte ne mogu da brišu te privrednike iz ovog registra, kao što ni Agencija za privredne registre ne može da briše privredno lice iz registra pre nego što nije izvršena poreska kontrola od strane poreske uprave.
Još je značajno da je u ovom zakonu predviđeno da lokalne samouprave pet dana nakon isteka kalendarske godine moraju dostaviti poreskoj upravi u elektronskom obliku, a ovo je isto važno, u elektronskom obliku one promene koje su nastale u vezi poreza na imovinu. Znači, treba da predaju imena i prezimena, jedinstvene matične brojeve onih lica koje promene su imali i kakva je naplata ovog poreza. Kao što smo čuli i videli da donošenjem ovog zakona doći ćemo do smanjenja administrativnih troškova i povećavanje kontrole na terenu.
Ovde je gospodin ministar rekao da jedan od problema poreskih uprave je da imaju, ako gledamo strukturu radnika poreskih uprava, imaju više radnika koji rade administrativne poslove, a na žalost imaju manje radnika koji se bave poreskim kontrolama. Ako će ova baza podataka, ova računarska baza podataka proraditi onda mogu se prekvalifikovati radnici, oni tzv. administrativni radnici u poreske kontrolore. Ovde se postavlja pitanje da li će oni biti dosta dobro osposobljeni ili stručni da odrade ovaj posao, ali to će sama poreska uprava da odradi ovaj posao. Važno je da će ovaj zakon dati zakonsku osnovu za ove promene.
Kao što je naznačeno sa ovim zakonom ćemo unaprediti efikasnost kontrole i same naplate. Ovde vidim ponovo značajnu ulogu razvoja računarske opreme ili računarskog sistema ili baze podataka celog poreskog sistema. Sa ovom bazom ako se dobro barata onda će moći da se izvede automatsko praćenje naplate poreza, što se tiče da li je uopšte podneta poreska prijava, da li je blagovremeno plaćena. Znači, ovu bazu podataka bi trebalo poreske uprave dobro da odrade, jer sam sistem naplate će biti na težištu na njima.
Ako gledamo sve ove pozitivne stvari koje donosi ovaj zakon, na osnovu ovih pozitivnih promena, SVM će glasati za ovaj zakon. Mislimo da je krajnje vreme da se uvede red i disciplina u poreski sistem naše zemlje. Ovo je značajan i rekao bih prvi korak, značajan korak donošenje ovo zakona. Hvala.