Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram  sednicu Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 127 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 148 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenja u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da)
Reč ima Enis Imamović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, svoje današnje pitanje počeću tako što ću citirati član 40. Ustava Republike Srbije, koji kaže – stan je nepovrediv. Niko ne može bez odluke suda ući u stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca niti u njima vršiti pretres.
Šesnaestog januara 2009. godine, kasno uveče, grupa naoružanih razbojnika neovlašćeno je upala u službene prostorije centrale SDA Sandžaka i protiv-pravno ih zaposela.
Sedamnaestog januara 2009. godine, ta grupa razbojnika je u nekoliko navrata pokušala ubistvo predsednika SDA Sandžaka, doktora Sulejmana Ugljanina i članova rukovodstva koji su pokušali da uđu u svoje službene prostorije.
Ti, do zuba naoružani, razbojnici najpre su sa balkona na glave bacali teške predmete, kada su i pogodili pratioce predsednika, da bi kasnije sa više hitaca iz više komada oružja pucali u pravcu predsednika Ugljanina pokušavajući njegovo ubistvo i ubistvo više drugih lica. Svedok ovog događaja bio je zamenik načelnika novopazarske policije.
Želim da napomenem da je dr Ugljanin u to vreme bio aktuelni ministar u Vladi Republike Srbije i pitam šta je ta ili neka druga vlada nakon toga uradila tim povodom? Od tog događaja do danas prošlo je više od pet godina. Još uvek nema odgovora na ovaj teroristički akt usmeren protiv bošnjačkog političkog rukovodstva.
Kakvu poruku država šalje Bošnjacima kada od njihovih legitimnih političkih predstavnika pravi glinene golubove na koje može svaki bandit da puca i da prođe nekažnjeno, a često i da bude nagrađen za to? Kada ćemo dobiti odgovor ko su ti ljudi koji su upali u službene prostorije SDA Sandžaka, ko i koliko njih je pucalo u dr Sulejmana Ugljanina i rukovodstvo stranke i, najvažnije, po čijem nalogu su oni to učinili?
Pitam šta treba da se desi? Jel čovek treba da bude ubijen pa da bi državni organi posle objedinili istragu po ova oba slučaja? Upozoravam na činjenicu da je ovo po ko zna koji pokušaj da dođemo do odgovora na ovo pitanje, najpre pokušaj dr Sulejmana Ugljanina u Vladi, na sednicama Vlade da dođe do ovog odgovora, a potom i pokušaj narodnih poslanika da poslaničkim pitanjima, eventualno, pokušamo da dođemo do ovog odgovora, ali do danas to je bilo neuspešno. Odgovora i dalje nema. Optuženih i osuđenih i dalje nema, a znamo da su neki od njih čak i nagrađeni za to.
Ovo je vrlo opasna i štetna poruka, naročito u vreme kada je oblast vladavine prava u Srbiji označena onom jarkom crvenom bojom od strane EU. Dakle, ja želim ipak da se vratim i na ovaj Ustav i na član koji sam citirao na početku. Ovde ne samo da se radi o kršenju prava nepovredivosti stana i drugih prostorija, ovde je vršena premetačina. Prostorije centrale SDA Sandžaka su potpuno demolirane i naposletku pokušano je ubistvo tada aktuelnog ministra u Vladi, dr Sulejmana Ugljanina, predsednika jedne parlamentarne manjinske stranke, a država pet godina ćuti. Ja se pitam da li bi to isto tako bilo i da je bio neki drugi ministar u pitanju? Zato pitam ministra pravde i ministra policije – ko su ti ljudi koji su nasilno 16. i 17. januara 2009. godine upali u službene prostorije SDA Sandžaka, ko je sve pucao na dr Sulejmana Ugljanina i rukovodstvo stranke i ko je nalogodavac tim ljudima?
Mislim da je krajnje vreme da se na ova pitanja odgovori. Već pet godina nemamo ni jedan jedini deo odgovora na ova pitanja. Hvala.

Reč ima mr Zlata Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani građani Srbije, imam nekoliko pitanja za današnju sednicu.
Pre svega pitanje gospodinu ministru Srđanu Verbiću u ime prosvetnih radnika Srbije. Naime, gospodin Verbić je najavio vrlo ozbiljno i vrlo pohvalno da će jedan od njegovih koraka koje preduzima u reformi obrazovanja svakako biti povlačenje udžbenika sa materijalnim greškama iz opticaja.
Pošto svi koji rade u nastavi, koji se svakodnevno služe upravo tim udžbenicima znaju koliki je to problem u živoj nastavi i obrazovanju, nestrpljivo čekaju da vide koji su koraci do sada preduzeti. Obzirom da od današnjeg dana do početka školske godine imamo samo dva meseca, zanima nas šta je ministarstvo do sada preduzelo, na koji način planira da sprovede takav ozbiljan iskorak i da li se zaista od 1. septembra mogu očekivati ispravni udžbenici u nastavi.
Drugo pitanje, odnosno molbu upućujem gospođi Jovanki Tabaković, guverneru NBS. Ovo je molba građana Republike Srbije, s obzirom da su na sajtu NBS osvanule izmene i dopune Zakona o korisnicima finansijskih usluga, koje se planiraju u nekom doglednom vremenu.
Interesuje nas samo da li postoji mogućnost da se i član 34. izmeni? Gospođa Tabaković, koja je zaista osvedočeni borac za interese građana Srbije, razumeće o čemu govorim. Dakle, i član 34. da se izmeni tako da građani mogu lakše, bolje i po sebe korisnije da reše svoje probleme sa kreditima koje su svojevremeno uzeli. Znamo svi kolika je zaduženost građana Srbije i koliko je teško servisirati kredite u ovako teškom ekonomskom trenutku.
Treće pitanje upućujem i Ministarstvu finansija i Ministarstvu za rad i socijalna pitanja. Ovo je samo dobronamerna sugestija i odgovor da li je moguće izmeniti Zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom u članu 13.
Naime, mi ćemo uputiti jedan predlog kao poslanička grupa NS, jedan predlog izmene toga zakona, ali očekujemo da oba ova ministarstva vrlo brzo odreaguju i da pokažu spremnost da samo operativnije reše problem u zakonu koji se tiče pomoći porodicama sa decom.
Naime, predlažemo da se član 13. izmeni tako da glasi: „Obračun i isplatu naknade zarade korisnicima prava iz člana 10. stav 1. ovog zakona vrši uprava jedinice lokalne samouprave i sredstava obezbeđenih u budžetu Republike. Poslodavac je dužan da upravi jedinice lokalne samouprave dostavi dokaz o visini osnovne zarade zaposlenog za 12 meseci koji prethode mesecu od počinjanja odsustva u roku od osam dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Upravo jedinica lokalne samouprave vrši prenos sredstava jednom mesečno zaposlenom iz stava 1. ovog člana iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike na osnovu rešenja o priznanju prava na naknadu zarade koja se izdaje u roku od 15 dana od dana dostavljenih dokaza stava 2. ovog člana od strane poslodavca. Ministar nadležan za finansije i ministar nadležan za socijalna pitanja sporazumno propisuju način i postupak prenosa sredstava za isplatu naknade zarade zaposlenima za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.
Dakle, ništa se u troškovima u budžetu ne bi menjalo, ali bi se administrativni put bitno skratio i operacionalizovala bi se cela ova procedura tako da bi pored porodice sa decom lakše i brže, sa manje administrativnih zapreka, dolazile do ostvarenja svojih prava. Hvala vam lepo.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić. Izvolite.

Uvažena predsednice, imao bih pitanje za ministarsku saobraćaja, takođe i za ministra finansija, a tiče se putne infrastrukture u Vojvodini.
Po Zakonu o javnoj svojini, putevi drugog i trećeg reda preneti na AP Vojvodinu, samo je prenebregnuta jedna činjenica, da finansiranje za ovakve izdatke nije predviđeno sadašnjom zakonskom regulativom.
Dolazim iz lokalne samouprave Sremska Mitrovica. Prošle godine sam postavio pitanje vezano za regionalni put R-103, koji prolazi kroz mesto Laćarak, da li će ikada ući u program Vlade, odnosno „Puteva Srbije“, da se taj putni pravac završi?
Nakon ovih poplava situacija na ovom putnom pravcu je još kritičnija, ali sada smo došli do situacije da i Republika nije nadležna za puteve na teritoriji AP Vojvodine, iako se većina budžeta „Puteva Srbije“ puni upravo sa putnih pravaca koji prolaze kroz AP Vojvodinu.
Takođe bih uputio pitanje i ministru finansija, a tiče se Zakona o finansiranju AP Vojvodine, koji je više puta najavljivan, jer mislim da gro nadležnosti nije moguće sprovoditi ukoliko se ne donese zakon o finansiranju AP Vojvodine.
Infrastruktura na teritoriji pokrajine je u katastrofalnom stanju. Imali smo velika obećanja vezana i za tunel kroz Frušku Goru i banatsku magistralu itd, ali mislim da je to daleko od realizacije s obzirom da apsolutno ni na vidiku nisu sredstva kojima bi se takva stvar mogla izgraditi.
Zajedničko svim vladama u Republici Srbiji je da, prvo, imaju isti odnos prema Vojvodini, a drugo je da žele da izgrade što grandiozniji i što veći projekat, ali samo isključivo u Beogradu. Imali smo „Most preko Ade“. Sada ćemo imati i „Beograd na vodi“. To su sve divni projekti koji koštaju stotine miliona dolara i milijarde.
Oni koji su na vlasti u Beogradu moraju shvatiti da postoje ljudi koji žive i van Beograda i koji moraju negde i da putuju, a ne kada negde krenu im otpadaju točkovi, da im plombe iz zuba ispadaju od razno-raznih udarnih rupa. Stvarno je sramota u kakvoj se situaciji nalazi putna mreža na teritoriji AP Vojvodine, a i ostatka Srbije. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Ljiljana Kosorić. Izvolite.

  Pitanje upućujem Sektoru za unutrašnje poslove MUP, Sektoru za vanredne situacije, a pitanje je – u čijoj je nadležnosti nabavka protivgradnih raketa i ko snosi odgovornost zbog neadekvatne pripreme za sezonu odbrane od grada.
Naime, sezona odbrane od grada počinje 15. aprila i traje do 15. oktobra, a još u martu mesecu je ukazano na postojanje dva ključna problema – problem angažovanja strelaca i problem nabavke protivgradnih raketa.
Republički hidrometeorološki zavod je još u martu mesecu kao jednu od karika istakao da sistem odbrane od grada je takav da radarima ne može da promakne ni jedan sumnjiv oblak ili pojava, ali definitivno nedostatak raketa može da veže ruke. Po proceni, za sezonu zaštite od grada je dovoljno oko 25 hiljada projektila, to je u novčanoj vrednosti oko sedam miliona evra, a na početku sezone se raspolagalo samo sa jednom trećinom projektila, negde oko osam hiljada. Sama ta cifra koja bi zadovoljila potrebe za čitavu Srbiju od sedam miliona evra otprilike je šteta koja je u toku prošle godine naneta samo jednoj opštini.
Krajem decembra meseca 2013. godine na stalnoj konferenciji gradova i opština data je preporuka lokalnim samoupravama da izdvoje više sredstava u budžetu za nabavku protivgradnih raketa.
Sada postoje nedoumice, a ujedno i pitanja na svim nivoima – da li je nadležnost Sektora za vanredne situacije MUP Republike Srbije da obezbede potrebne rakete ili je isključiva nadležnost lokalne samouprave. Ako je nadležnost lokalne samouprave, kamen spoticanja je zakonska procedura o javnim nabavkama pre svega što su neke opštine na početku ili u toku sezone kupile malu količinu raketa, a onda se postavlja problem kako opština može da ima dva puta istu nabavku. Ako bi se i čekalo na redovnu zakonsku proceduru, trebalo bi da prođe jedan do dva meseca.
Treća nedoumica, lokalne samouprave nemaju dovoljno novca za protivgradnu zaštitu, pa u budžetima predviđaju, na osnovu preporuka, minimalne iznose, simbolične ili, kao što je slučaj sa mojom opštinom Kosjerić, budžet za 2014. godinu je usvojen tek u junu mesecu i nabavka raketa kada bi krenula odmah, trebalo bi makar da se ispoštuje i da stigne do avgusta meseca, a štete od poplava, klizišta i gradonosnih oblaka su neprocenjive. Zato postavljam pitanje – u čijoj je nadležnosti nabavka protivgradnih raketa i ko snosi odgovornost zbog neadekvatne pripreme za sezonu odbrane od grada? Hvala.

Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da postavim pitanje u ime poslaničke grupe Boris Tadić – NDS – ZZS – ZS, a tiče se izmena i dopuna Zakona o radu.
Možda bi mi odgovor na ovo pitanje mogao dati i ovde prisutni ministar – kada će zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu stići u skupštinsku proceduru?
Danas čujemo najave da će se tek razgovarati sa sindikatima 12. jula, za Petrovdan. Da li će ovaj zakon, pitam nadležnog ministra i predsednika Vlade, stići u Skupštinu tada kada radnici, ono što ih je ostalo sa poslom, budu na odmoru? Ne bih rekao da budu na moru zato što je malo njih koji će moći da sebi priušte more. Kako stvari idu, zakon će biti tamo negde krajem jula, početkom avgusta.
Međutim, u najavama koje smo do sada dobijali i od predsednika Vlade, bilo je govora da će to biti ranije. Tako je predsednik Vlade, gospodin Vučić 20. juna izjavio da će zakon u skupštinskoj proceduri biti u roku od sedam dana, dakle, još u junu. Ni ovog puta obećanje premijera nije ostvareno. Taj 27. jun je prošao.
Premijer Vučić je tom prilikom rekao da će narednih mesec dana… Podsećam samo vladajuću većinu na obećanje koje je dao njihov premijer. Tom prilikom je obećao da će u narednih mesec dana, tada kada je to obećao, biti završeni Zakon o privatizaciji, Zakon o stečaju, kao i Zakon o planiranju i izgradnji. Dakle, ni Zakona o radu, a ni ovih zakona još uvek nema u skupštinskoj proceduri.
Podsetiću vas šta je nadležni ministar u Vladi, socijalista po opredeljenju, predsednik Pokreta socijalista, a to je važno, jer se radi o Zakonu o radu, on je rekao 30. maja da će novi zakon biti do kraja juna pred poslanicima. Dakle, i on je obmanuo ne samo poslanike, nego i građane Srbije, ali i radnike. Tom prilikom je rekao da nije tačno da je ovaj zakon koji se priprema antiradnički i da će on podjednako štititi interese poslodavaca, ali i radnika. Nismo imali prilike da vidimo kako taj zakon izgleda, pa ne možemo da se uverimo u ta obećanja ministra Vulina.
Inače, ministar Vulin je pre tri dana izjavio, posle svega ovoga, da bi on najviše voleo da on piše ovaj zakon ispočetka. Kaže – uzeo bih prazan papir i pisao zakon o radu. U međuvremenu se setio da ne bi menjao zakon, nego da bi pisao novi zakon.
Šta kažu predstavnici najveće stranke u vlasti? Gospodin Zoran Babić, šef poslaničkog kluba SNS, rekao je pre neki dan da nema potrebe da o Zakonu o radu postoji javna rasprava, jer već dve godine se o tom zakonu priča. Priča se o nečemu, ali niko taj zakon nije video. Zbog toga pitam – da li će uopšte biti javne rasprave? Da li će radnici moći da vide taj zakon? Govorim o radnicima, a ne o njihovim liderima, zato što nam je to gospodin Vučić obećao u svom ekspozeu. On je rekao u svom ekspozeu, citiraću: „Omogućićemo privredi, civilnom društvu i drugim zainteresovanim stranama da učestvuju u svim fazama pravnih akata od koncepta zakona do predloga, uključujući i pripremu podzakonskih akata.“ Ovde je posebno apostrofirao Zakon o radu.
Dakle, ovo obećanje iz ekspozea nije ispunjeno. Moguće je da će biti ispunjeno, ali će ono biti u suprotnosti sa ovim što kaže gospodin Babić. Pitam da li će biti javne rasprave o Zakonu o radu? Hvala.