Tema jeste vojnotehnički sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o kome je maločas neko pričao sa podsmehom. Nažalost, sa podsmehom je govoreno i o stanju u kojem se naša vojska trenutno nalazi. Bez želje da omalovažavam nečiji rad, zaista nekritički se osvrtati na stanje u kome se danas vojska nalazi, a pri tom ne sagledavati svoju ličnu ulogu u svemu tome i svoju ličnu odgovornost jeste neodgovorno, jeste neozbiljno, jeste vrlo pogrešno, što ne vodi ničemu, ali šta da radimo, svako od nas čini ono što najbolje zna i ume i javnost će suditi o njegovom radu i radu svih nas.
Da se vratimo na onaj aspekt Sporazuma o vojnoj saradnji između dve prijateljske zemlje, s obzirom da sam lično član Upravnog odbora Međunarodnog fonda jedinstvo pravoslavnih zemalja, s punim pravom mogu da kažem i da isteknem da te neraskidive veze u oblasti vera, u oblasti tradicije, u oblasti kulture, treba da budu proširene ovakvim sporazumima, pa između ostalih sporazuma i vojnim.
Sebe ne svrstavam niti u rusofile, niti u rusofobe. Smatram da sam jedan od realnih ljudi. Smatram da je takva politika, politika realnosti jedina moguća u ovom trenutku kada se moramo kritički osvrnuti prema svetu koji nas okružuje i kada moramo razvijati paralelno dobre veze i sa istokom i sa zapadom i pri svemu tome poštovati novu političku realnost, novu bezbednosnu realnost koja danas u svetu postoji.
Zbog toga je danas vrlo značajno da nakon 20-ak godina od kada je potpisan zadnji Sporazum o vojnoj saradnji između Srbije i Rusije, uvažavajući novu političku realnost i snagu Rusije koja je pod vođstvom predsednika Vladimira Putina doživela zaista preporod u svim oblastima pa i u vojnoj oblasti, veoma značajno da pospešimo našu međusobnu saradnju kako bismo na toj bezbednosnoj osnovi mogli da iskoristimo neke prilike i neke potencijale koji će se otvarati i na drugim poljima, da ne pominjem energetski aspekt ovog sporazuma.
S obzirom da je Rusija nedavno potpisala energetski sporazum vredan preko 400 milijardi dolara sa Kinom, s obzirom na to da je Rusija finansijer i da će graditi jedan veoma važan energetski projekat koji će proticati i prolaziti kroz našu zemlju, a to je Južni tok i ovaj aspekt moramo sagledavati, tako da je veoma povoljno i veoma dobro što se ovakvim sporazuma, koje ćemo danas imati, ovih dana ratifikovati. U danu za glasanje učvršćuje i taj oblik saradnje.
Čak i jedna velika Nemačka koja je shvatila novu realnost, danas je usvojila ili danas u svojoj praksi, u svom jeziku ima jedna novi izraz koji se može prevesti oni koji razumeju Rusiju, Russland verstehen. Oni koji razumeju Rusiju u Nemačkoj su s poštovanjem, odnoseći se prema ruskim interesima prihvatili realnost i nisu želeli da uđu u bilo kakav oblik konflikta sa potencijalno najvećom silom u Evropi, a možda i u svetu. Nisu želeli da nasednu na neke zamke koje su se pred njih postavljale i shvatili su realnost, shvatili su i razumeli su Rusiju. Da je tako, pokazuje i primer da ovde i kod nas u Srbiji postoje oni koji su počeli da razumeju Rusiju, pa je recimo, jedna od onih koji su se najviše proklamovali i promovisali kao kritizeri onoga što Rusija radi, Mlađan Dinkić danas je razumeo Rusiju pa se zaposlio u „Sberbanci“. Nažalost to je obezglavilo njegove dojučerašnje prve saradnike koji sada bezglavo tumaraju Srbijom, ne znaju gde će, oni ne razumeju Rusiju, ne razumeju novu političku realnost, pa se eto dešava da pojedinci kao što je neki predsednik opštine Dimitrovgradu, opštužuju poslanike iz ovog parlamenta da im kidnapuju odbornike, što sam retko u svojoj političkoj karijeri doživeo juče, a da niko nije reagovao.
Međutim, da se vratimo na temu.