Hvala. Odgovoriću na ovih par stvari koje je prethodnih šest govornika reklo.
Moram da priznam nisam sasvim siguran šta je bilo u potpunosti poenta ovog poslednjeg izlaganja, ali ako se odnosi u onom domenu koji su efekti zakona i promena zakona, ovih poslednjih, od prošle godine, i ove godine šta očekujemo.
Mislim da od zakona kao što je ZPP, ako je procesni zakon, Zakon o administraciji o postupku, to je prilično definisano u samom zakonu, ako ne i u obrazloženjima.
Nismo priznali nikakve greške, mi smo krajem, što ne znači da ih ne bi priznali da ih je bilo, ali krajem prošle godine kada smo menjali ZPP poslednji put uneli izmene vezano za to kada će krenuti elektronska prijava od 1. marta. Ona jeste krenula i to je jedan od efekata, rekao bih tog zakona.
Što se tiče poreza na dobit tu ste pitali koji je efekat, ja sam vrlo jasno govorio kada smo menjali Zakon o porezu na dobit da efekat u 2014. godini nema, jer je to ukidanje poreskih olakšica koje se ostvaruju u periodu 15 i 16 godine i očekivani rezultati će biti u te dve godine, oko 0,3 ili 0,4 ukupno procenta BDP, ako se ne varam.
Uspešnost ovog zakona će se meriti, prosto prolazim kroz stavke kako sam ih zapisao, uspešnost ovog zakona će se meriti po tome da li ćemo uspeti da uvedemo, sprovedemo ove norme koje su izmenjene. To je sa jedne strane i tu mislim da se svi slažemo, uvođenje elektronskog poslovanja, a sa druge strane, kao što sam pomenuo, a to se odnosi i na par drugih kritika koje ste izneli, u ovom poslednjem delu, ide paralelno sa reformom poreske uprave. Zakonski okvir je jedna stvar koja omogućava, ali onaj ko sprovodi, jeste zapravo poreska uprava.
Nije moja Vlada postavila prethodnog ministra poreske uprave, on je bio postavljen pre rekonstrukcije Vlade i vi to odlično znate. Vi znate da je ova Vlada postavila novog direktora Poreske uprave i sa njim, što nije bio slučaj ranije, takođe i menadžera, što smatramo da je suštinska stvar. Kao što znate on nije pompezno najavljivan, niti je to urađeno iz političkih, marketinških razloga, već da bismo profesionalizovali Poresku upravu, što je nešto ka čemu težimo u čitavom Ministarstvu finansija i u državnoj upravi u opšte.
Na ovih par ostalih komentara, dakle, uspešnost ovog zakona se neće meriti samo po onome što je u odredbama ovog zakona, već po tome da li ćemo uspeti da na adekvatna način reformišemo poresku upravu, što prosto nije učinjeno, nije učinjeno do sada i trebaće još tri do četiri godine i verovatno i ova Vlada i sledeća da se to sprovede na adekvatan način, prosto uzela u obzir stanje poreske uprave. Mislim da to nije nešto oko čega bi trebalo da vodimo političke razmirice ni na kojoj osnovi jer poreska uprava po definiciji mora da bude izuzeta kao služba, kao i mnoge druge od političkih uticaja, što prosto do sada, do ove Vlade i ove prethodne rekonstruisane, ja ne bih rekao da jeste bio slučaj.
Što se tiče ovih ostalih zakona koje ste pomenuli, tu je prosto jedna kontradikcija koju ja ne mogu da razumem, a koja se vrlo često javlja. S jedne strane, kažete imamo visok deficit i zadužujemo se. Zadužujemo se zato što imamo visok deficit. Visok deficit imamo zato što su nam troškovi u budžetu u odnosu na prihode u budžetu veliki, a prevashodno je problemu u odnosu na sve uporedne parametre u visini, veličini državne administracije, broju zaposlenih, visini plata i u visinama penzija.
Po svim tim osnovama vi ste preduzimale mere za mandata ove i prethodne, ove rekonstruisane Vlade, dakle, od kada merimo broj zaposlenih u javnoj upravi, broj zaposlenih se po prvi put smanjio, kažem, po prvi put da imamo evidentirane podatke. Preduzeli smo mere na platama i preduzeli smo mere na umanjenju neto zarada i preduzeli smo mere, odnosno preduzimamo mere koje se tiču reforme penzionog sistema kako bismo mogli da osiguramo da on bude održiv. Dakle, mi se bavimo tim problemima.
Ne razumem kako možete da kažete da ste nezadovoljni deficitom ili nezadovoljni time što se zadužujemo, a da istovremeno ne želite, odnosno kažete da ne podržavate mere koje se odnose na smanjenje onoga, ma koliko to politički nepopularno bilo, osnovni izvori, odnosno uzroci tog deficita.
Na posletku, pitali ste za efekat solidarnog poreza. Efekat je procenjen na oko 10,5, 11 milijardi dinara na godišnjem nivou, što je negde sa onim što smo i planirali i nije beznačajan mada jeste mali u odnosu na iznos čitavog deficita. Nisam sasvim razumeo poređenje sa porezom na dobit koji se plaća na 15%. Dakle, umanjenje neto zarada je sprovedeno u javnom sektoru i nema nikakve veze sa preduzetnicima, odnosno sa onima koji imaju svoje firme. Mi želimo i sve ovo radimo upravo da bismo obezbedili ambijent da privatni sektor može da funkcioniše, da zapošljava ljude i da smanjimo opterećenje koje država vrši na privatni sektor.
Kada to kažem, ne mislim, u ovom trenutku, na smanjenje poreskog opterećenja, ali mislim na smanjenje administrativnog opterećenja i diskrecionih odluka, što menjamo i zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, uvođenjem elektronskih prijava i olakšavanje kontrole, sa jedne strane, i uvođenjem nekih manje rigidnih odredbi, sa druge strane, oko podnošenja poreza.
Konačno, što se tiče kazni, to je par puta takođe bilo pomenuto, kazne neće pogoditi ona mala i srednja preduzeća, kazne će pogoditi one koji ne plaćaju porez i kazne tome služe i treba tome da služe. Porez nije volonterna kategorija, stimulacija privrede ne treba da se vrši preko poreza, ne treba da se vrši i socijalno davanje, ne treba da se vrši preko prihodne strane, preko rashodne strane, u skladu sa mogućnostima i prosto, čitava diskusija vezana za to da treba stimulisati nekoga ko poštuje zakon je pogrešan.
Što se tiče nekih drugih komentara, bilo je, želim da budem jasan oko ovog jednog člana, vezano za dostavljanje poreskih akata. Taj član je postojao u zakonu i isto je tako glasio, da je 15 dana nakon, što se pošalje pismo, ono što bude predato u pošti, ukoliko nije uručeno lično, da se smatra dostavljenim.
Mi smo sada samo specificirali neke druge odredbe vezano za to, a i u skladu sa tim da uvodimo elektronsko poslovanje u poresku upravu.
Mi ćemo razmotriti da li ima smisla produžiti taj rok, jer znam da je bilo par konstruktivnih amandmana na tu temu, razmotrićemo i videti da li to ima smisla, uzimajući u obzir realnost na terenu, kako se to kaže.
Dajte da se ne zavaravamo, ako odete na odmor, to ne znači da ne plaćate porez. Ako ste se razboleli, to isto ne znači da ne plaćate porez. Za to postoji bolovanje.
Dakle, porez je obavezan, prva obaveza i zbog toga smo uveli da, iz prosto pravičnosti prema onima koji plaćaju porez se prvo otplaćuju kazne, pa kamate, pa glavnice, a ne da opet sa poreske, sa prihodne strane vršimo, bavimo se nekom socijalnom politikom, ili rešavamo pitanje nelikvidnosti, što jeste bitno pitanje, ali ga treba rešavati na drugačiji način instrumentima koji se tome obraćaju direktno, a ne kriviti sistem, zato što imamo problem sa kojim nismo umeli ili nismo hteli ili nismo mogli, sve jedno da se nosimo.
Bilo je par sugestija od strane Zaštitnika građana, koji su određeni poslanici preneli. Mi jesmo uzeli u obzir ono što je rekao Zaštitnik građana i imali smo i sastanke i rekli smo da ćemo razmotriti, razmotrili smo neke stvari. Postoje instrumenti i mehanizmi kojima građani, koji misle da su oštećeni, mogu da se obrate i da traže da se ta šteta, ukoliko se utvrdi da je načinjena, nadoknadi, da se sistem sada prilagođava svakoj šteti koja je nastala u poslednjih iks godina, jer prosto možda jeste pravično, ali negde morate da presečete, jer mi smo uveli mnogo mehanizama iz delimično političkih razloga, kao što sam rekao, zbog nemogućnosti i zbog nestručnosti, ili kako god, a nepravičnost nekih od njih boli, ali ne možete da ispravite svaku nepravičnost koja se dogodila, jer to znači da se nećete baviti budućnošću.
Ne sporim da, ukoliko je nastala negde, vrlo jasno da kažem, ne postoji zakonski osnov, odnosno odluka Ustavnog suda koja obavezuje poresku upravu, vezano za konforno obračunavanje kamata, za koje ne mislim da je bilo dobro, koje jeste ukinuto za građane, postoji za nešto drugo i to nešto je sprovedeno.
Postoje mehanizmi kojima građani mogu da se obrate i da mi ugrađujemo to u sistem, preračunavamo, nije nešto o čemu smo mogli da se obratimo u ovom trenutku, ali ga jesmo razmotrili i prepoznajemo ga.
Postavilo se pitanje da li je zakon dovoljan? Nije dovoljan, mi imamo dobre zakone u većini domena, ali primena ne funkcioniše kako treba i zato paralelno govorimo o tri stuba reforme poreske uprave, o čemu ste mogli da čujete i od novog direktora, a rado ću i ja to razložiti, ako bude trebalo, a sve upravo zbog toga što treba da modernizujemo poresku upravu.
Rekli smo, nije naša poreska uprava takva i to je poreska uprava svih nas, bez obzira na to ko je direktor i koja je stranka na vlasti i svega ostalog, jer se iz toga finansira, i onda stranke treba da debatuju, a u zavisnosti od toga koga predstavljaju, kakav će biti poreski sistem i ko će imati najveće koristi od tog poreskog sistema, u smislu koga želimo da zaštitimo, a koga da pospešimo.
Poreska uprava je tu da izvršava, ne da kažnjava političke neistomišljenike, ne da stimuliše time što neće naplaćivati porez, već da sprovodi zakon.
Ovaj zakon nije poreski zakon u smislu definisanja poreskog sistema, jer mi hoćemo da se obratimo tome i tome, to smo rekli. Ovaj zakon definiše procedure za primenu zakona koji definišu poreski sistem, odnosno funkcionisanje poreske uprave kao takve.
U tom smislu, to jeste prvi korak. Naravno da ima mnogo problema. Mi smo uveli objedinjenu naplatu, a sada postoji problem, kako će oni koji su u zaštiti, zato što su u restrukturiranju, a podsećam vas, to jeste socijalno pitanje i odgovornost svih nas, kako će firme u restrukturiranju plaćati nešto, a da ne plaćaju nešto drugo što po zakonu moraju da plaćaju, a sada smo uveli elektronski sistem, pa ne može diskreciono da im se omogućava da ne plaćaju.
Mi imamo mnogo stvari gde smo pravili izuzetke, zato što je tako bilo socijalno lakše, možda u nekim domenima i socijalno odgovorno ili odgovornije, ali ja ne mogu da razmišljam o budućnosti i da kažem da zbog tih izuzetaka koje smo činili, ako hoćemo da te probleme rešimo u budućnosti, a mislim da smo to jasno artikulisali kao cilj ove vlade i mislim da je to svima u interesu i da svi hoće to da urade, čak i ako nije bilo snage za to ili političke volje u prošlosti ili nužnosti, jer i to ne treba izuzimati, a koja sada postoji, jer prosto ne mislim da sada treba da gradimo sistem koji će biti iskrivljen, da bi omogućio za ono što iz prošlosti nije funkcionisalo.
Mi moramo da nalazimo, odnosno da pravimo sistem kakav treba da bude, da bi država funkcionisala normalno, jer poreska uprava je integralni deo, ako ne i stub, jedan od stubova, takvog sistema, a da paralelno pokušavamo da rešavamo probleme i nalazimo načine da u taj novi sistem uklopimo tu neku zaostavštinu problema koji imamo iz prošlosti, a koja je, svakako, zajednička. Hvala vam.