Reč ima ministar Krstić.

Hvala vam na ovoj sugestiji. Jesmo konsultovali Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u izradi ovog zakona, što samo govori da smo dugo radili na pripremi ovog zakona i u skladu sa njim smo došli do ove formulacije. Oni jesu imali raniju verziju nacrta, imali su sugestiju. Tu smo sugestiju uvažili i dodali u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti, kako bismo omogućili da se postupa u skladu sa zakonom i da je privatnost zaštićena.
Inače, član 30b se uvodi kako bismo mogli na efikasan način da kontrolišemo devizno poslovanje, a u skladu sa drugim relevantnim zakonima, što je bio predmet rasprave u ovom parlamentu nekoliko puta.
Odgovoriću na ove prethodne komentare. Vezano za borbu protiv sive ekonomije, nisam pristalica toga da treba, a mislim da se to vidi po načinu na koji se ponašam u Ministarstvu finansija, i u ostalim organima koji su u sastavu Ministarstva finansija… Ne mislim da je rešenje doći i promeniti preko noći sve, iako su na neka osetljiva mesta u državnim organima, to svi znamo, dolazili ljudi po političkoj liniji. Pobornik sam toga da državni organi treba da budu stručne službe, a političari, odnosno oni koji su postavljeni na politička mesta su jasno definisani. To su funkcioneri, ministri, državni sekretari itd. Oni treba da upravljaju sistemom koji ne bi smeo da se menja.
S tim u vezi, mislim da ljude treba vrednovati na osnovu njihovih rezultata. Slažem se da rezultati u prethodnom periodu nisu nužno u mnogim segmentima društva, pa u i u Poreskoj upravi, bili zadovoljavajući, ali bez namere da nekog branim ili hvalim, mislim da treba imati u vidu da je vrlo često, kada govorimo o naplati poreza, donosili smo zakone koji sprečavaju naplatu poreza, kao što je Zakon o privatizaciji, koji uvodi firme u restrukturiranje, te ne možete očekivati da se od tih firmi vrši naplata.
Sa druge strane, hoću da kažem da postoji određeni segment protiv sive ekonomije. Jedan segment gde se zahteva mnogo više od samog nadležnog ministarstva, gde se zahteva saradnja sa različitim drugim organima koji se bave, verujem da se tu slažemo, razgovarali smo, suzbijanjem kriminala, kako bi se suzbila siva ekonomija. Mislim da mi preduzimamo, sami ste rekli, to nije dovoljno, neke korake.
Što se tiče igara na sreću, deo odredbi smo promenili u okviru ovog zakona, kako bismo to omogućili, kao i u okviru drugih segmenata borbe protiv sive ekonomije. U tom domenu mislim da će biti rezultata u budućnosti, ali ne može se vrlo jasno, i to jeste problem, pokazati prstom na nekoga ko je odgovoran za to, na jednu osobu.
Konačno, na vaš odgovor i sugestiju, vezano za javne nabavke kao takve, slažem se i tu ima puno stvari koje treba unaprediti kako bi se proces učinio sa jedne strane transparentnijim, ali i efikasnijim u smislu da osiguramo određene stvari koje možemo da nabavimo, da ih nabavimo brzo kada su nam potrebne.
U tom smislu Ministarstvo finansija će preduzeti ono što je u njegovoj nadležnosti, odnosno u našoj nadležnosti, a to je zakonodavni okvir. Nakon što je zakon u primeni već izvesno vreme uzećemo u obzir sugestije korisnika, a to je poslovanje čitave države, kako bismo to unapredili, ali želim da budem jasan da Uprava za javne nabavke nije telo Ministarstvo finansija, već je organ ispod same Vlade. Ministarstvo finansija kao takvo, osim regulativnog okvira nema ingerencije nad procesom javnih nabavki. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, replika.

Gospodine Krstiću, drago mi je da ste mi odgovorili. Slažem se sa vama u svemu. Ali moram da konstatujem, da bismo se razumeli, u životu se ceni rezultat. Verujem da ste to naučili u SAD gde ste se školovali. Uvek se ceni rezultat.
Malopre sam pomenuo jednog gospodina iz Poreske uprave, ne što imam nešto protiv čoveka, već se bavim tom oblašću i slučajno mi je to zapalo za oko i video sam njegovu izjavu. Mislim da je dosta dobrih stvari uradio, ali moramo da vodimo računa o tome kakvi su rezultati ljudi koji su do sada bili u Poreskoj upravi. Građani prema njima imaju izuzetno veliko nepoverenje zato što se jasno vidi da je bilo očigledno selektivno primenjivanje prema kome će se uputiti poreska policija ili prema kome će se ići sa naplatom poreza, a ko će moći da posluje godinama i da ne plati uopšte porez.
Iz tog razloga zato što su mnogi od njih godinama na određenim funkcijama pristalica sam da budu promenjeni i da dođu neki kao što vi kažete – stručni ljudi koji će raditi na poslu naplate poreza, odnosno u interesu Republike Srbije. Kada pogledate rezultate složićete se sa mnom da ipak neke određene reforme u tom pravcu moraju da se dogode. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Krstić.

Slažem se sa vama. Zato i hoćemo da uvedemo sistem jasnih performansi koje ćemo pratiti. Reći ću dve konkretne stvari. To je ovo što sam sugerisao malopre, da vrlo često razlog zbog kojeg smo imali takvo diskreciono postupanje nisu bile odluke samih službenika na nižim nivoima ili čak na vrhu Poreske uprave, nego su bile instrukcije koje su dolazile sa političkih pozicija. To je nešto za šta mislim da smo od rekonstrukcije prethodne Vlade promenili.
Druga stvar koju hoću da kažem, neću se mešati u kadriranje u Poreskoj upravi. Postavljen je novi direktor Poreske uprave u skladu i sa onim što on bude mislio da je i rezultat prethodnog rada i na osnovu onoga što planira za budućnost će odlučivati o tome ko treba da bude na kojoj poziciji i na koji način će i u budućnosti meriti njihove rezultate, a sve u skladu sa zakonom.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, narodni poslanici, pre svega želim da dam podršku ovim izmenama i dopunama zakona.
Smatram da je ovo još jedan zakon ka uspostavljanju jakog i stabilnog ekonomskog sistema u Republici Srbiji. Ono što je važno, ovo je nastavak onog zakona koji je juče stupio na snagu, a to je zakon o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dohodak građana. Kao što znate Vlada Republike Srbije je krenula i zaista želi da da doprinos što boljim uslovima u privrednom ambijentu, privrednicima i privrednim subjektima kako bismo podstakli nova zapošljavanja i kako bismo konačno izašli iz ovog mraka koji je nasleđen od 2000. godine.
Takođe ovaj zakon mora da napravi jasnu paralelu između onih koji su savesni i plaćaju porez državi Republici Srbiji i onih koji to nisu, jer moramo napraviti paralelu između onih koji misle da su pametni i onih koji ispadaju glupi.
Pre svega, da bismo konsolidovali naš budžet moramo ravnopravno da se ponašamo prema svima bez bilo kakvog ustupka, bilo kakvih privilegija. Mislim da ćemo izmenama i dopunama ovog zakona postići taj efekat.
Takođe želim da podsetim da je Srbija u rangu onih zemalja koje naplatu poreza vrše do visine od 65%, a ono što je važno naglasiti to je da je naplata u zemljama EU na nivou od 85%. Ako to pretvorimo u brojeve naša zemlja svake godine izgubi oko 2,5 milijardi evra što je na desetogodišnjem nivou otprilike 25 milijardi evra to je visina celog javnog duga naše zemlje.
Neki poslanici pokušavaju da prebace na ovu Vladu da će biti nekih manjkavosti. Ne možete nešto što se nije uradilo i gde smo izgubili desetine i desetine miliona evra prebaciti na neku vladu koja želi te probleme da reši i koja je odgovorna.
Prvi razlog zašto treba podržati ove mere jeste usklađivanje sa ostalim zakonima, pre svega mislim na ZKP, na Krivični zakonik i na Zakon o krivičnom postupku, jer konačno imaćemo pravni sistem i vratiti veru i sigurnost u sve privrednike u ovoj zemlji, kako onih koji se bave privatnim biznisom i onih koji su u javnom sektoru. Moramo uspostaviti takav sistem da naša javna preduzeća, kao i privatna preduzeća imaju potpuno iste uslove i da budu konkurenti na tržištu bez favorizovanja bilo koga.
Takođe, koncept države jeste zasnovan na prihodima, a posle u ulaganja u infrastrukturu, škole, vrtiće i sve ono što je potrebno našim građanima. Navešću koncept jednog sistema kojem težimo, a to je Savezna Republika Nemačka koja ima prihod od poreza 268 milijardi evra. Oni već imaju projekciju za narednu godinu da taj prihod povećaju za devet milijardi evra, što je oko 4% od cele naplate poreza. Šta reći? To je jedna ozbiljna zemlja koja uvek ide korak dalje i korak po korak želi da poboljša i uspostavi što bolji ekonomski sistem u svojoj zemlji. Srbija mora da teži takvim sistemima. Srbija mora svakog dana kamen po kamen da gradi brdo da bismo stigli i imali srećniju i bolju budućnost.
Takođe, ovaj zakon obeshrabruje neplaćanje poreza i ono što je važno malopre sam naglasio, konačno ćemo imati četiri grupe kada govorimo o preskim prekršajima, što neće dozvoliti proizvoljnost da jedan sud npr. u Novom Sadu različito presudi u odnosu na Niš ili neki drugi grad. Tačno će se znati kategorije na koji način ko koliko duguje i koju kaznu mora da trpi zato što ne plaća porez. Kazne su ujednačene i prilagođene sumi i veličini preduzeća. To je ono što Srbija mora da uradi u narednom periodu sa setom svih zakona koji će doći veoma skoro, kako bismo do kraja godine zaista sproveli jake reformske zakone koji će sledeće godine dati određene rezultate.
Sa druge strane, čuo sam ovde juče i danas određene kritike onih čiji novonastali predsednik njihove stranke kaže da jedini koncpet koji oni moraju da imaju je tajna vlada, ili vlada u senci. Zaista ne znam šta to znači s obzirom da živim u ovoj zemlji od rođenja. Video sam da postoji vlada u senci u periodu od 2008-2012. godine, Vlada kada je Kisindžer, kako je juče rekao jedan poslanik vodio ovu zemlju i bio predsednik te vlade, smatram da je bila i tada vlada u senci, ali članovi te vlade u senci jesu vas ubedili da ne glasate za ovakav zakon iz razloga što su oni na svaki mogući način eskivirali plaćanje poreza ovoj zemlji, pre svega što su uz pomoć onih koji su bili u javnoj transparentnoj vladi obezbedili sve moguće privilegije, zatim su u toj tajnoj sve te privilegije naplatili, a onda državi nisu dali ništa.
Mi ne želimo koncept bilo kakve vlade u senci, tajnovite Vlade. Želimo koncept Vlade koja je pre svega otvorena prema građanima, transparentna i koja kaže da je koncept naplate poreza u ovoj zemlji potreban i ako to svedemo na ono banalno, svakoga dana kada nešto kupite u radnji ili u prodavnici, ukoliko vam neko ne izda fiskalni račun, to je sasvim sigurno svake godine na desetine škola manje, vrtića, auto puteva i ostale infrastrukture koja je potrebna našim građanima u RS.
Zato vas molim da krenemo svi pre svega od nas samih, od naših umova i da menjamo one navike koje su nas dovele do ovde u proteklih 15 ili 20 godina i da se konačno uozbiljimo i kažemo i da želimo da se upoređujemo sa zaista uspešnim sistemima koje možemo naći u primerima zemalja EU i da zaboravimo više vlade u senci i tajnovite vlade jer je to prošlost RS.

Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. Neka se pripremi narodni poslanik Marko Atlagić.

Uvaženi ministre sa saradnikom, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, poreski sistem i poreska administracija je jedan od stubova urođenih demokratskih i zrelih zemalja zapadne Evrope i sveta. Republika Srbija, odnosno njena Vlada žele da naša zemlja bude i uređena i demokratska i zrela država. Jedan od načina ostvarivanja i približavanja tom putu svakako jeste uređen zakon koji se tiče poreskog postupka i poreske administracije.
Naravno da to nije posao koji se može rešiti za jedan dan. Urušavanje ekonomije, odnosno temelja ove države počelo je još od 2000. godine. Naravno da sa urušavanjem temelja, odnosno sa urušavanjem ekonomskog sistema došlo je i do urušavanja svih ostalih segmenata društva, a između ostalog i urušavanja poreskog sistema. Poreska administracija treba da bude efikasna, a poreska naplata takođe efikasna. Plaćanje poreza u uređenim demokratskim zemljama je pitanje koje se ne postavlja. To je dužnosti i obaveza svakog građanina, svakog preduzetnika i svih u državi.
Jedan od osnovnih razloga donošenja ovih izmena i dopuna Zakona o poreskom sistemu i poreskoj administraciji jeste svakako usaglašavanje sa Zakonom o prekršajima, Zakonom o krivičnim delima, objedinjavanje svih prekršaja, a radi stvaranja pravne sigurnosti i radi izbegavanja nestabilnosti koja nažalost u ovoj oblati i te kako u nekom ranijem periodu i ranijim decenijama bila prisutna.
Uvođenje elektronskih prijava poreskih svakako stvara mogućnost za smanjenje onoga – ti mi se sviđaš, ti mi se ne sviđaš, nego se na jedinstven način uređuje način podnošenja poreske prijave. Takođe je značajno što je uređeno etapno podnošenje ove elektronske poreske prijave iz razloga što je neophodna dodatna edukacija zaposlenih u poreskim upravama, ali i dodatna edukacija poreskih obveznika. Ono što bih posebno htela da pohvalim, a tiče se izmena i dopuna ovog zakona, to je transparentnost i pravna sigurnost. Pravna sigurnost je jedan od osnovnih temelja svake države. Ta pravna sigurnost jeste utemeljena i stavljena i u ove izmene i dopune zakona u smislu jasnih procedura, jasnih postupaka, jasnih i konkretnih zakonskih odredbi.
Što se tiče transparentnosti, pohvalila bih član 3. koji menja član 7. postojećeg Zakona, a koji se odnosi da je Poreska uprava dužna da kvartalno svakog petog u mesecu za naredni mesec na svojoj internet stranici objavi ime i prezime, PIB i iznos koji je veći od 20 miliona za pravna lica, odnosno iznos koji je veći od pet miliona za preduzetnike, jer naravno da na takav način izbegavanje poreskih obaveza i te kako urušava funkcionisanje države.
Cilj ove Vlade je da se stvori stabilna država i da niko u ovoj državi ne može da narušava funkcionisanje njeno. Takođe na ovaj način daje se i podsticaj, odnosno daje se na neki način satisfakcija onim pravnim licima i preduzetnicima koji uredno i na vreme izmiruju svoje poreske obaveze, ali su izloženi nelojalnoj konkurenciji od onih pravnih lica i preduzetnika koji delimično ili uopšte ne plaćaju poreze.
Sem izmena i dopuna ovog zakona, koji svakako ide u pravcu smanjenja sive ekonomije, a smanjenje sive ekonomije jeste jedan od prioriteta ekonomske politike jeste jedan od prioriteta ove Vlade i SNS će svakako u Danu za glasanje podržati, moram se osvrnuti samo na jedan aspekat Finansijskog ugovora koji je između RS i Evropske investicione banke, a za unapređenje rada pravosudnih organa, odnosno to je projekat koji se odnosi na unapređenje infrastrukturnih objekata. U pitanju su 22 pod projekta. Tri najveća nalaze se u Beogradu. To je rekonstrukcija i renoviranje Palate pravde, rekonstrukcija i renoviranje Vojno-tehničkog instituta, izgradnja novog krila u zgradi Specijalnog suda, a za potrebe pravosudnog sistema i jačanje infrastrukture u oblasti pravosudnog sistema i to i te kako doprinosi pravdi građana Srbije.
Naravno da su tri najznačajnija objekta vezana za Beograd, ali ukupno je 22 podprojekta i renoviranja, adaptacija i privođenje nameni. Radiće se i u drugim gradovima Srbije.
Nema dileme da će SNS sva tri predloga zakona u Danu za glasanje podržati. Hvala.