Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Poštovana predsednice, kolege poslanici, želeo bih da uputim prvo pitanje predsedniku Vlade Republike Srbije.
Pre skoro dve godine, kada je formirana nova parlamentarna većina, jedno od obećanja je bilo da će se ukinuti TV pretplata koja se po zakonu naplaćuje uz mesečni račun za električnu energiju. Prošlo je dve godine, to se nije desilo. Svakog meseca na preko dva i po miliona adresa građana Srbije uz račun o električnoj energiji dolazi stavka – pretplata za javni servis u iznosu od 500 dinara. Svakog meseca građani Srbije se stavljaju pred izbor da li da krše zakon ili ne.
Sa jedne strane, imaju poziv premijera da ne plaćaju pretplatu i da krše zakon, s druge strane, kao odgovorni građani, trebali bi da poštuju zakon i da svoju zakonsku obavezu, koja proizilazi iz Zakona o javnom servisu, ispune i uplate tih 500 dinara.
Ta pretplata je zbog takvog odnosa Vlade, prema ovom pitanju, pala na ispod 30% i zbog toga javni servis nije u mogućnosti da se finansira iz ovog osnovnog svog prihoda i onda je Vlada pritrčala u pomoć i odredila je određena sredstva iz budžeta.
Kada je formirana nova Vlada, 27. aprila ove godine, u jednom od prvih obraćanja premijer je rekao – ja neću da uvedem TV pretplatu. Moje pitanje je za njega danas – a kada će da ukine TV pretplatu? To je izmena jednog člana Zakona o radiodifuziji i postavljam pitanje – kada će izmena i dopuna tog Zakona doći ovde u parlament po hitnom postupku, kako dolaze svi zakoni, i kada ćemo otkloniti tu dilemu koju građani Srbije imaju svakog meseca i činjenicu da 70% građana krši zakon?
Drugo pitanje je za direktora Telekoma Srbije. Pre četiri meseca održani su izbori u Republici Srbiji. Kao što znate, po našem zakonu postoji ona predizborna tišina, kada se ne može voditi stranačka propaganda i kada funkcioneri ne mogu da se pojavljuju u medijima da govore i propagiraju stavove svoje stranke.
Direktor „Telekoma“ je za vreme te izborne ćutnje u petak 14. marta bio glavna zvezda svih vesti, jer je u svom gostovanju najavio kako će u Srbiji za dva meseca biti dostupan ajfon. Evo prošlo je četiri meseca, ne može legalno da se kupi taj telefon ni kod „Telekoma“ ni kod drugih operatera mobilne telefonije i mene zanima odgovor direktora šta je sa tim, gde je zapelo, da li tada nije govorio istinu kada je najavio da će se to desiti za dva meseca i da li on može da vodi kompaniju u kojoj jednu takvu odluku i stvar ne može da predvidi i da ispuni u roku koji je sam sebi odredio? Da li je to bio samo jedan od načina da pomogne onoj stranci koja ga je postavila na to mesto u vreme predizborne tišine kada to nije mogao da radi ni premijer ni ministri ni mi drugi kandidati na tim izborima.?
Očekujem da dobijem odgovor gde je zapelo i da vidimo da li postoji odgovornost direktora „Telekoma“ kada je to obećao a nije ispunio ili se desila neka viša sila zbog čega to nije moglo da se uradi za ova prethodna četiri meseca. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Prvo pitanje za ministarku građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture.
Tiče se zatvorenog saobraćaja na mostu preko Dunava kod Beške, desna traka iz pravca Subotice i Novog Sada do Beograda, zatvorena je za saobraćaj zbog potpune rekonstrukcije asfalta na toj traci. S obzirom da je ista traka otvorena pre nešto više od godinu dana, moje pitanje ministarki je – ko je radio nadzor? Da mi se dostavi izveštaj o nadzoru. Ko iz kojih sredstava finansira kompletnu rekonstrukciju trake i šta će se preduzeti da se poveća bezbednost na levoj traci i od nesavesnih vozača i od prilično slabe saobraćajne bezbednosti na toj levoj traci, s obzirom na frekvenciju saobraćaja, sve u želji da bude prevencije za bilo kakve i bilo čije nesreće na suženom delu puta, a preko mosta kod Beške.
Drugo pitanje je za ministarku poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Tiče se pravilnika o ukratko rečeno, sredstvu, aflatoksinu koji je nakon 15 dana od utvrđivanja na iznosu od 0,05 mikrograma, odlukom objavljenom na internet stranici Ministarstva sada na 0,25 mikrograma i sa odlukom da taj pravilnik važi do 31.12.2014. godine. Moje pitanje je – šta je osnov za promenu iznosa aflatoksina? Na osnovu čega je doneta takva odluka i kakav će iznos biti 1. januara 2015. godine?
Pošto je prilično neuobičajeno da se akti, osim u posebnim slučajevima kada su propisani takvi slučajevi, stavlja rok važenja „do“. I kada se stavlja rok važenja „do“, onda svi korisnici i javnost mora da zna šta se dešava nakon prestanka tog važenja. Akti obično budu potpisani sa rokom važenja stupanja na snagu. Činjenica da aflatoksin jeste supstanca koja zanima našu javnost, da je bilo jako mnogo dezinformacija iz raznih krugova javnosti, zahteva da Vlada kao garant pravovremene, tačne, objektivne i detaljne informacije obavesti javnost Srbije o razlozima za podizanje iznosa aflatoksina kao rezidual od sredstava za zaštitu bilja i da objasni koliki će biti iznos 1. januara 2015? godine. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da postavim pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali i Ministarstvu pravde Republike Srbije, odnosno tužilaštvu i ostalim nadležnim organima.
U okviru pitanja želeo bih da ih pozovem na reakciju povodom vrlo neodgovornih izjava pojedinaca, pripadnika DS. U pitanju je predsednik gradske opštine Vračar, gospodin Branimir Kuzmanović, koji je u nekoliko navrata davao vrlo neodgovorne izjave, gde je potencirao i neku navodnu korupciju o čemu je štampa pisala i čak pominjao neke cifre. Neke potpuno neverovatne cifre, nekih 100 hiljada evra, a sve u kontekstu odbornika Skupštine opštine Vračar, koji su se isčlanili iz DS, a svoj politički angažman nastavili u okviru SNS.
Ispred mene su izvodi iz određenih novinskih članaka koji govore u prilog. U pitanju je „Blic“ od 26. juna 2014. godine sa naslovom – SNS pokušava da kupi odbornike DS na Vračaru. Zatim dnevni list „Alo“ od istog datuma sa istim naslovom, zatim „Večernje novosti“, „B92“ koje su takođe pisale o tome.
Na kraju tu je izvod za sajta Opštine Vračar, dakle zvaničnog sajta Opštine Vračar, koji je i zloupotrebljen tom prilikom u partijske svrhe.
S obzirom na sve navedeno, pozivam nadležne organe da se pozabave ovim slučajem, a predlažem da se Branimir Kuzmanović pozove na informativni razgovor i da pred nadležnim organima saopšti svoja konkretna saznanja o ovom slučaju, o potencijalnoj korupciji, pa da vidimo o čemu se tu radi, u čemu se ogleda ta korupcija? Da li je neko nekome dao famoznih 100 hiljada evra? Da li je uopšte bilo tih 100 hiljada evra, u šta verovatno ni on sam ne veruje?
Da vidimo da li je to uopšte bila istina ili laž? Ako je bila laž da vidimo zašto je lagao? Ako se ispostavi da nije istina, da nam objasni razloge za ovako besmislene i vrlo neodgovorne izjave. I da bude spreman da snosi odgovornost za tako nešto.
Kao narodni poslanik koji živi na Vračaru, a sticajem okolnosti sam i odbornik u Skupštini opštine Vračar, veoma sam se zainteresovao za ovaj slučaj. Stoga bih želeo, a i dužan sam da se osvrnem i na reakciju opštinskog odbora SNS na Vračaru, u kojoj se ističe da uprkos monstruoznim lažima kojima nas obasipa DS, sa ponosom ističem da su SNS pristupila dva odbornika, u međuvremenu se priključio još jedan, dakle tri odbornika Skupštine gradske opštine Vračar.
Svoje nezadovoljstvo katastrofalnim upravljanjem opštinom Vračar od strane DS, kriminalnom stanju u javnim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač Opština Vračar, činjenicom da je DRI našla ogromne nepravilnosti prilikom revizije budžeta Opštine Vračar u kojima ima i elemenata i za krivične i prekršajne prijave, potpunim nedostatkom vizije i programa za rešavanje svih nagomilanih problema na Vračaru, ovi odbornici su ispoljili istupanjem iz te stranke i učlanjenjem u SNS u okviru koje će nastaviti svoj politički angažman.
Srpska napredna stranka je izrazito demokratska i otvorena stranka. Posebno otvorena za sve građane koji misle dobro svojoj državi, svom gradu i svojoj opštini. Dužan sam da istaknem i hrabrost ovih pojedinaca koji su pretrpeli užasne uvrede, ponižavanja i psihička maltretiranja od strane izvesnih pripadnika DS, koja je pokazala da je sve samo ne demokratska.
Gnusne laži koje je napisao predsednik opštine na sajtu Opštine Vračar biće predmet analize, te ćemo narednih dana doneti odluku da li ćemo ga tužiti ili tražiti samo javno izvinjenje. Svestan nervoze i straha koji poseduju pripadnici tzv. DS, jer se nalaze u potpunom političkom rasulu i beznađu, pozivam ih da prestanu sa ovakvim antievropskim i antidemokratskim metodama. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Dragojević.

Poštovana predsednice, poštovane koleginice i kolege poslanici, poslaničko pitanje upućujem premijeru Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću, pre svega zato što je on prvi premijer Vlade koji je u svom ekspozeu obratio pažnju na kulturu i na oblast kulture, što je nama, kulturnim poslanicima, izuzetno bilo drago.
Ovde se radi o „Avala filmu“. „Avala film“ je veliko preduzeće bivše Jugoslavije koje je pre 18 meseci otišlo u stečaj nakon dve decenije agonije i propadanja. Ono što se u međuvremenu dešavalo to je da je jedna grupa tajkuna pokušavala da, pretvarajući se da je u pitanju nacionalni interes i pitanje značajne kulturne institucije, privatizuje „Avala film“, da vrati dug poveriocima od oko šest miliona evra i da uradi sledeću stvar, da tobože obnovi proizvodnju „Avala filma“, da uradi nešto kao što je uradio vlasnik „Beograd filma“ koji je tobože obnovio proizvodnju tako što je tri godine lažirao bioskopsku distribuciju i onda počeo da prodaje 14 bioskopa „Beograd filma“, da uradi nešto što je već viđeno sa privatizacijom „Luke Beograd“, da izvrši prenamenu iz javnog u građevinsko zemljište. Dakle, privatizacija „Avala filma“ je planirana da bude kreativna kombinacija privatizacije „Luke Beograd“ i „Beograd filma“.
„Avala film“ je preduzeće koje je u vreme kada je još radilo, a pričam o periodu pre više od dve decenije, bilo projektovano za 40 filmova godišnje, što ni u vreme SFRJ nije uspelo da ostvari nijedne godine. „Avala film“ je danas ljuštura praznih i potrošenih studija, tamo se snimaju turbo folk emisije, u radionicama se privatno rade mrtvački sanduci i ne vredi ubeđivati bilo koga da je to preduzeće od kulturnog i nacionalnog interesa.
Ono što ja predlažem je sledeće - da država uradi isto ono što su tajkuni namerili da urade, ali da uradi u korist svih nas, u korist kulture, da poveriocima „Avala filma“ isplati šest miliona evra, da u saradnji sa Gradom izvrši prenamenu iz javnog u građevinsko zemljište i da 40 hektara najboljeg građevinskog zemljišta proda na tenderu. Vrednost tog građevinskog zemljišta je po skromnoj proceni oko 80 miliona evra. Sa tih 80 miliona evra bi se mogao izgraditi novi mali studio koji odgovara potrebama srpske kinematografije, mogla bi se obnoviti kompletna bioskopska mreža u Srbiji. Ostalo bi novca i za izgradnju moderne galerije i za obnovu Narodnog pozorišta i za obnovu Muzeja savremene umetnosti. Onaj ko bude rešio na ovaj način problem i pitanje „Avala filma“, koji se vuče već više od dve decenije, biće zabeležen zlatnim slovima u istoriji srpske kulture. Hvala puno.

Hvala.
Nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vladimir Pavićević, Branko Ružić i Aleksandar Senić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača svih članova Vlade, pozvala da sednici prisustvuje i Aleksandar Stojanović, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i Zoran Lazić, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima prve tačke dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Olgica Batić, Zoran Živković, Milan Petrić, Vesna Martinović, Mirko Čikiriz, Miodrag Nikolić, Borislav Stefanović, Dragan Todorović, Vesna Marjanović, Goran Ćirić, prof. dr Dušan Milisavljević, Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Slobodan Homen, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, dr Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, dr Blagoje Bradić, Nataša Vučković, prof. dr Dragoljub Mićunović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić, Dejan Čapo, Milena Bićanin, prof. dr Vladimir Marinković, dr Milorad Mijatović, dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević i Enis Imamović, kao i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva.
Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima kao i izveštaje Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, saglasno članu 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, odbacio je amandman narodnog poslanika Miodraga Nikolića kojim je predložio dodavanje novog člana 4a. i amandman koji su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Slobodan Homen, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, dr Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović i dr Blagoje Bradić, a kojim su predložili dodavanje novog člana 41a.
Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.

Hvala poštovana predsednice.
Naime, u obrazloženju kojim se odbija amandman koji sam podnela na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu stoji da se amandman ne prihvata iz razloga zato što se pod terminom „poslodavac“, u navedenom stavu podrazumeva domaće i strano pravno i fizičko lice koje zapošljava, tako da ne stoje navodi iz obrazloženja koji su sastavni deo mog amandmana, a kako se to dalje kaže – sve zbog specifičnosti propisa koji se odnose na međunarodni saobraćaj, koji su predmet uređivanja posebnog propisa.
Ukoliko niste primetili, videli ste da sam zapravo ovim amandmanom ukazala da prepoznajem nameru i intenciju predlagača, a namera i intencija predlagača upravo iz ovog člana 1. predmetnog predloga o kome danas raspravljamo jeste uređenje radno-pravnih pitanja, odnosno da se obezbedi primena Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu upravo i u slučaju međunarodnog transporta. Tako da, ono što stoji u navedenom obrazloženju uopšte nema apsolutno nikakve veze sa onim što je bio cilj amandmana koji sam ja predala.
Na pravnoj snazi u našoj zemlji postoji zakon koji se zove Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja i tim zakonom su jasno navedene odredbe i tim zakonom su zapravo jasno definisani slučajevi u kojima će za međunarodne sporove biti nadležni upravo domaći sudovi, sudovi Republike Srbije, pa to je slučaj i upravo za radno-pravne sporove.
Zato je amandman podnet upravo u cilju preciziranja, što nije prepoznato od strane mene kao podnosioca amandmana, i to tako što će se označiti da u svakom slučaju kada je u pitanju oblast transporta, govorim pre svega o međunarodnom saobraćaju, tim zakonom biti upravo predviđena nadležnost naših sudova i pre svega kako bi se ovako podnetim amandmanom obezbedila primena našeg Zakona o radu. Hvala.