Reč ima ministar Vulin. Izvolite.

Ja se zahvaljujem podnosiocu, ali tako jeste „leks specijalis de loga generalis“, dakle poseban zakon je precizniji, nego što može biti opšti zakon.
Ali, istini za volju i nadam se da to razumete i cenite, a to je da smo ovim zakonskim rešenjem, već u sledećem stavu stavili da osoba sa invaliditetom, da je poslodavac dužan da joj ponudi radno mesto u skladu sa njenim sposobnostima, a ako to ne može da uradi, da mora da mu isplati otpremninu kao da je u pitanju tehnološki višak. To znate do sada nije bilo.
Do sada bi samo slegao ramenima i rekao nisam u stanju da nađem odgovarajuće radno mestu u skladu sa vašim hendikepom i to je to. Sada morate bar da isplatite otpremninu kao da je u pitanju tehnološki višak.
Dakle, značajnost, ipak smo poboljšali položaj osoba sa invaliditetom, ali je poslodavac dužan da pokuša to da nađe, a u specijalnom zakonu on lepo govori da mora da prilagodi odgovarajuće radno mesto. Dakle, ovo je, ako ništa od toga ne uspe, da imamo bar jedan mali osigurač. To je sve.

Replika, Nada Lazić. Izvolite.

Hvala lepo.
Samo utoliko što zapravo poslodavac, kroz ovaj zakon smo želeli da on bude u obavezi da prilagodi radno mesto u skladu sa stepenom invaliditeta koji bi se pojavio, a ne da se poziva kroz neki drugi zakon, odnosno da ste spomenuli otpremninu, to znači da on može da ga otpusti, a nije cilj da osoba sa invaliditetom zapravo ostane bez posla ili da sa tom otpremninom, kako je zakon predvideo neće moći da preživi dva meseca. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Darko Laketić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega, ministar je već objasnio i obrazložio zašto bi ovaj amandman trebalo da se odbaci, pre svega, zato što je, kako je on rekao, u narednim članovima, ovog zakona u narednim predlozima, već je regulisana ova oblast na način koji je definitivno bolji nego što je to bilo u ranijem periodu.
Međutim ja predlažem takođe da se ovaj amandman ne usvoji iz razloga što prvo, sam termin „razuman“, mislim da nije poznat u radnom pravu.
Drugi razlog je, koja je to institucija koja će procenjivati da li je nešto razumno ili ne i treće, to je kompletna argumentacija koja je već navedena u obrazloženju, a to je da je ova oblast već regulisana propisima koji se odnose na rehabilitaciju, medicinsku rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, gde je detaljno regulisana to prilagođavanje samih poslova.
Ova tri razloga, smatram više nego dovoljnim da se ovaj amandman ne usvoji.

Na član 44. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Borislav Stefanović, narodni poslanik prof. dr Dušan Milisavljević, zajedno narodni poslanici Gordana Čomić i Dejan Nikolić, zajedno narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dizdarević i Enis Imamović i zajedno narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i Dejan Čapo.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Prvo imamo kao govornika Borislava Stefanovića.

Smatramo da član 44. treba da se briše. Moram to da objasnim, ima nekih predloga za koje smo smatrali da su veoma diskriminatorski, a ovo je taj član. Jednostavno, nepopravljiv je.
Ima nekih koji smo pokušali da popravimo našim predlozima i jasno je da je ovaj predlog članom 44. predviđena je dopuna člana 102. stav 2. zakona, tako da, ako poslodavac ne može da obezbedi odgovarajući posao zaposlenom kod koga je utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima i zaposlenog sa invaliditetom.
Ovaj zaposleni se smatra viškom i dobija otkaz po tom osnovu, što se može uvrstiti u vid diskriminacija osoba sa invaliditetom i koliziji sa odredbama propisa o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom koji propisuju postupak i način nalaženja svakog načina da radnik angažovan na ovaj način bude zaštićen.
Ovom dopunom se jasno nije vodilo računa odredbama drugih zakona i opet bi se stvorila pravna konfuzija kao kod nekih drugih članova na koje smo ukazivali. U primeni ove odredbe se nije izvršilo upućivanje na navedene druge propise.
Postavlja se praktično pitanje u kom postupku, pod kojim kriterijumima će poslodavac moći da donese odluku da se osoba sa invaliditetom otpušta kao višak, verovatno kao organizacioni, a da je to tako, da je odluka poslodavca zakonita.
Sa druge strane, kako će zaposleni dokazati da je takva odluka poslodavca nezakonita i da je poslodavac imao mogućnost da mu obezbedi rad na drugom odgovarajućem poslu.
Dakle, zbog toga što ste ovakvu odredbu doneli, za koju mislimo da treba da izbrišete, vi stvarate takav sistem i takvu situaciju koja ide potpuno kao i druge odredbe koje ste predložili u korist, pre svega poslodavac, a onemogućavate ljudima koji su na ovaj način pogođeni da uopšte dokažu, kao što ni poslodavac ne može da dokaže, zašto je čoveka otpustio, a ima invaliditet.

Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.

Mi smo takođe predvideli amandmanom brisanje ovog člana 44. a ja bih najpre na početku pročitao stav 101. pošto je on vezan za ovaj amandman.
Dakle – zaposlenoj osobi sa invaliditetom i zaposlenom iz člana 81. stav 2. ovog zakona, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti u skladu sa zakonom.
I dalje, član 44. izmene i dopune, kaže – ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao u smislu člana 101. ovog zakona, zaposleni se smatra viškom, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. ovog zakona.
Dakle, ovim članom se otvara pravni okvir za otpuštanje osoba sa invaliditetom. Ova lica su jedna od najranjivijih grupa našeg društva i oni kao takvi zaslužuju posebnu pažnju i mere kojima će država podsticati zapošljavanje osoba sa invaliditetom, a ne otvarati mogućnost za njihovo otpuštanje. Ukoliko niste primetili, ovaj član je zaista otvorena diskriminacija.
Predloženo rešenje, ne samo da omogućuje diskriminaciju, već omogućuje poslodavcima da koriste subvenciju za zapošljavanje osobe sa invaliditetom i da nakon toga što istekne taj rok za korišćenje subvencije, on jednom prostom sistematizacijom poslova, napravi upravo višak tog radnog mesta gde je zaposleni sa invaliditetom.
Ne sumnjam i ne želim da sumnjam u dobru nameru predlagača ovog zakona da na neki način zaštiti i omogući bolje uslove rada osobama sa invaliditetom.
Međutim, poslodavac nikako se neće oslanjati na dobre namere zakonodavca, već je u interesu poslodavca da traži rupe u zakonu i poslodavce ništa ne obavezuje da poštuje dobru volju zakonodavca, već da poštuje ono što u zakonu piše.
Mi smo mišljenja da je ovo rešenje jako loše i da će za posledicu imati povećano otpuštanje osoba sa invaliditetom.
Prilikom ovog amandmana, ja ne bih ulazio zaista dublje u razloge šta to posle može dalje da implicira na naš društveni život.
Očekujem da ćete još jednom razmisliti o ovom amandmanu i da će ga Skupština u danu za glasanje usvojiti.