Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Aleksandar Vulin. Izvolite.

Siguran sam, kada televizijski prenosi ne bi bili u nekom gledanom terminu, da bi bilo dovoljno da jednom nešto kažete i da nema potrebe to da ponavljate iz dana u dan i da se svi prave kao da to nisu čuli.
Juče smo precizno obrazlagali problem minulog rada i rekli smo da se ne ukida minuli rad. Kao prvo, ne ukida se. Iako nigde ne postoji osim u Srbiji, ali ne ukida se. Smanjuje se, važi samo kod poslednjeg poslodavca. Dakle, ne ukida se. Ponavljam, iako nigde drugde ne možete da ga pronađete, opet se ne ukida.
Koliko je takvih koji imaju 37 godina radnog staža i sada menjaju poslodavca? Priznaćete da to zaista nije veliki broj.
Kolega je potpuno u pravu, svi mi koji smo radili u privatnim firmama znamo da se zarada dogovori sa vlasnikom, sa poslodavcem i tu minulog rada nikad nije ni bilo, niti su računali minuli rad, nego vam kaže – tvoje iskustvo, tvoje znanje košta toliko i toliko, i to je to. Tu se nikakvo smanjenje zaista ne očekuje.
Tražite da obećamo veće plate, bolji život. Znate, prethodne vlade su obećavale veće plate, bolji život i trošenje nezarađenog. Mi to da vam obećamo ne možemo. Stvarno ne možemo da vam obećamo da ćete trošiti ono što nismo zaradili. Trošićemo samo ono što smo zaradili. Nemam potrebu da budem popularan i da kažem – ne brinite, građani, povećaću vam plate 10%, a to da li radite, da li ima posla, to nije uopšte važno. Podići ću neki kredit, pa će neka sledeća generacija da vraća pare.
Ova Vlada će rešavati probleme, neće ostavljati probleme nekoj sledećoj vladi i neće se zadužiti da neka sledeća vlada vraća kredit. Zato, kada kažemo minuli rad, budimo pošteni, nismo ga ukinuli, imate ga i dalje kod poslednjeg poslodavca, bez obzira što nigde drugde takvo rešenje više nemate, ali, eto, trudimo se. Nećemo kao prethodne vlade obećavati da ćemo potrošiti ono što nismo zaradili i podići jedno sedam-osam milijardi evra kredita. Nećemo.

Zahvaljujem.
Gospodine Đurišiću, po kom osnovu?
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)
Nisam primetio da vas je spomenuo.
(Marko Đurišić, s mesta: Prethodnik je govorio o meni, gde sam radio i kad sam radio. Lično mi se obratio.)
Nisam primetio da se lično vama obratio, ali daću vam sada pravo na repliku. Izvolite.

Evo, da odgovorim kolegi gde sam radio i šta sam radio.
Ja sam kao i mnogi moji vršnjaci počeo da radim tokom devedesetih, kada su stranke koje danas čine Vladu i tada činile Vladu. Radio sam kod jednog tajkuna, kako se danas popularno zovu određeni ljudi. Radio sam tako da sam četiri godine radio na crno, ne znam kako se to tada zvalo, probni rad, eksperimentalni, kako god, ni staža, ni zdravstvenog osiguranja, penzionog, ničega. Onda, posle te četiri godine sam valjda zaslužio poverenje pa sam primljen u radni odnos i radio sam nekoliko godina dok nisam prešao i postao narodni poslanik 2002. godine.
Znači, imam to iskustvo u životu, tako da znam kako se dogovara, ali znam kako se radilo kada su iste ove stranke vodile zemlju. Nadam se da ne idemo ka tom periodu.
Ono što samo želim da kažem, voleo bih da se ova Vlada ponaša tako da samo ono što ima raspolaže i deli, i da ne troši ono što nije zarađeno. Ali, otkuda onda preko šest milijardi za samo dve godine. To nijedna Vlada u prethodnih 15 godina….

Izvinjavam gospodine Đurišiću, nisam primetio da je kolega spominjao zaduženje Vlade, znači odgovarate na njegovo pitanje. Zahvaljujem se, ako imate još nešto iz radne biografije da dodate.

Mogu da nastavim o tome, ali nije relevantno, mislim i gospodin Vulin je govorio o jednom delu mog izlaganja. Znači, samo želim da kažem da je ova Vlada zadužila Srbiju za preko šest milijardi evra, i nastavlja i ne vidi se kraj tom zaduživanju.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Prosto, moram da se javim ponovo po ovom amandmanu. I u diskusiji sam, kada je bila u celini, lepo saopštio novim drugovima i drugaricama iz tabora koji su nekada bili žestoki neoliberali, da je drug Kardelj umro, kao i samoupravni socijalizam. To ljudi više ne postoji. Ovo su sada potpuno neke nove stvari.
U skladu, vezano za ovaj amandman pitam najiskrenije podnosioca, da je on privatnik da li bi zaposlio lice koje ima 37 godina radnog staža i da li bi mu platio kompletan minuli rad? Odnosno, da li bi uopšte razmišljao da zaposli takvo lice, a da li bi i kada bi ga zaposlio platio kompletan minuli rad? Samo bi ga zamolio ako je to iskreno, i ako bi to uradio, ima ako hoćete, ljudi koji su recimo, na ulici, pa evo ima prilike naravno da ih zaposli. Hvala vam.

Po poslovniku, gospodin Borislav Stefanović. Izvolite.

Povređen je član 106. i 107.
Prethodni govornik je pričao o drugovima i drugaricama i Edvardu Kardelju. Vi ste ga pustili da priča o tome i tek na kraju se dotakao suštine amandmana. Vidite onda kako se nepotrebno pravi tenzija.
Znate, i ne bi meni smetalo to drugovi i drugarice i Edvard Kardelj, ne bi. Ali, mi smeta kad neko kaže da smo mi, misleći na nas demokrate nekad bili žestoki liberali, a sada smo nešto drugo. A, ne vidi šta je on bio, a šta je sada. Kada vidiš prvo deblo u svom oku onda pričaj o trunu u tuđem. Mi smo bar stranka koja je znala da život nije statična stvar i da je Berlinski zid pao i da je pao 1988/89. godine i da ratovi nisu bili potrebni.
Ali, da vi kao predsedavajući dozvolite ovo propitivanje ideološko i prišivanje Edvarda Kardelja nama, zato što smatramo da je ovaj zakon vrlo štetan i mnogo gori od Đinđićevog zakona. Vi sada pričate o tome da mi treba da pričamo ovde svi o nekim amandmanima. Mislim da to nije dobra praksa i molim vas da ovako nešto ne dozvolite, već da se vratimo na suštinu i raspravljamo o onome šta je ko predložio, a ne šta je ko ideološki, jer to nije zgodno za ljude koji to potežu. Hvala.