Da li ste govorili o članu 52?

Samo obaveštenje poslaniku, nije vas razumeo.

Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.

Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Milan Petrić. Izvolite.

U članu 52. piše lepo – promena mesta stanovanja zaposlenog nakon zaključenja ugovora o radu ne može da utiče na uvećanje troškova prevoza koje je poslodavac dužan da naknadi zaposlenom u trenutku zaključenja ugovora o radu bez saglasnosti poslodavca.

Smatramo da, po ovom članu, ne treba ograničavati pravo na slobodu i ukoliko se neko kojim slučajem preseli i zasnuje porodicu ili nešto drugo, što su sporedni efekti svega toga, smatramo da bi ipak trebalo da mu se izađe u susret, jer to nisu neki veliki troškovi, to nisu toliko veliki slučajevi.

Ukoliko postoji, kako je to pravdano u ovoj situaciji, zloupotreba po toj situaciji, smatram da već uglavnom svako preduzeće ima svoju određenu vrstu kontrole koja može odmah da sankcioniše taj problem i treba takvu osobu kazniti, da se ne bi zbog takvih osoba menjao čitav jedan član zakona. Hvala.

Hvala.

Reč ima ministar Vulin. Izvolite.

Vidite, razlog zašto je doneta ova mera jeste zbog brojnih zloupotreba. Posebno se to dešavalo u javnom sektoru, vrlo retko u privatnom. Znate, imate primer da se čovek zaposli u Beogradu, a onda se registruje kod roditelja u Vrnjačkoj banji i prijavljuje kao da svaki dan ima troškove.

Vi ste u pravu da to treba rešavati drugim mehanizmima, ali vi ovde ne možete nametnuti obavezu poslodavcu da prati vaše menjanje. On je možda hteo radnika koji živi u Beogradu, on živi u Beogradu i on je za to spreman da plati. Naravno, ovde se zakonskim rešenjem ostavlja mogućnost poslodavcu da u dogovoru sa zaposlenim predvidi mogućnost da mu plaća te neke nove putne troškove i to ne zabranjujemo. Dakle, eksplicitno ostavljamo poslodavcu i tu mogućnost, ali ne namećemo mu obavezu da to apriori mora da uradi. Poslodavac je hteo to što je hteo. Ako dođe do promene statusa, on može da proceni da li mu se to isplati ili ne isplati. Nije to kao u Skupštini, kao što znate da smo imali takvih primera, pa to teško možete da sankcionišete, ali ovde možete.

Reč ima kolega Marković. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Ovde imamo jednu čudnu situaciju koja se sada desila. Gospodin Stefanović, koji je podnosilac amandmana na član 52. Predloga zakona, koji kaže – član 52. briše se, malo pre u svom govoru je zapravo pričao o amandmanu na član 51. Verovatno je u pitanju obična greška. Ne želim ništa da insinuiram. Nije bio u sali. Verovatno je zabuna u pitanju, a o amandmanu na član 52. je pričao gospodin Milan Petrić.

Ja bih se u svojoj diskusiji osvrnuo na amandman Borislava Stefanovića, gde kaže – briše se. Smatram da je tako koncipiran i predložen amandman krajnje i apsolutno neprihvatljiv za nas.

Moram da postavim pitanje šta vam znači to – briše se?

Meni se obraćajte, poslaniče.

Izvinjavam se.

Skoro svaki amandman je tako predložen – briše se. Šta vam to znači? Ja to iskreno ne mogu da shvatim.

Članom 52. ovaj zakon uvodi obavezu poslodavca da zaposlenom isplaćuje troškove prevoza za dolazak i odlazak sa posla. Zatim, u članu 52. kojim se menja član 118. dosadašnjeg zakona, ta obaveza je precizno regulisana. Smatram da ne treba menjati ovako predloženo rešenje. Hvala.

Hvala.

Sada moram da dam reč gospodinu Stefanoviću zato što ste se direktno obraćali, postavljali pitanja, polemisali o čemu je govorio.

Imate dve minute. Izvolite.

Ništa ne zameram kolegi, pošto i on nije dobre članove citirao, a i stvarno mislim da je to nikakav problem.

Potpuno ste pogrešne članove citirali sada na kraju. Važno je da smo Petrić i ja dosta kvalitetno amandmanski pokrili veoma loše odredbe koje se ovde predlažu, a mnogo je manje bitno da li je o delu izmena govorio ja ili on.

U suštini, mislim da moram da odgovorim samo na ono pitanje – šta znači briše se? Ima nekih predloga izmena i dopuna Zakona o radu koje prosto smatramo da moraju da se izbrišu, jer je nemoguće amandmanski da se poprave. One su u svojoj suštini, u temelju suprotni onome u programskom, ideološkom, ljudskom, humanom smislu za šta se zalaže DS. Ako me pitate za motivaciju, to je motivacija.

Ima nekih amandmana koji daju jasna alternativna rešenja. Izvinite ako sam pogledao u vašem pravcu. Sve vreme centriram onaj ugao tamo na krovu, ali eto, nekad mi pogled skrene. To su valjda te emocije što spominju i mislim da je to jako važno da se objasni.

Nije ovde tema, i vi to znate, gospođo predsednice, rasprava o tome šta opoziciju motiviše da predloži u okviru amandmana. Nismo ovde ni na kakvom ispitivanju. Koliko ja razumem, vi možete da date kontra predlog i da kažete – ne valja vaš predlog i da kažete zašto, ali ne čujem zašto, niti čujem kako ćete smanjiti mogućnost da se neko otpusti, niti čujem kako ćete vi naterati privatnika da nekog ne otpusti, niti čujem kako mislite da motivišete nekog da napusti nekog poslodavca u poznim godinama i ode kod novog ako nema ono što ismejavate, a zove se minuli rad. Pa, gledaće da ostane do kraja samo da zadrži višu platu. To je prosto i jednostavno. Zaista sam pokušao kroz odgovor da preciziram stvari i da više ne razgovaramo o tome šta je motiv za donošenje nekog amandmana.