Reč ima Zoran Jozić. Izvolite.

Zahvaljujem predsednice.

Vezano za ovaj član 73. još jednom priča da ono što je suštinski bitno trebalo bi do kraja da se kaže.

Ako imamo u prethodnom zakonu definisano kompletan član koji kaže – zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca, ali jedna suštinska stvar koju niko ne pominje a to je, ukoliko je trenutno prestala potreba za njegovim angažovanjem kod trenutnog poslodavca, u tom trenutku je vrlo važno da on može biti upućen kod drugog poslodavca.

Lakše je poslodavcu tog trenutka da ga proglasi tehnološkim viškom. Zašto onda ne bi imao manja prava kod drugog poslodavca? Ne vidim niti jedan razlog za to. Ako se desi da je ovde radio po sistematizaciji složenije poslove, kod prvog poslodavca, a ode kod nekog drugog kod koga radi manje složene poslove, poslove za koje je predviđena manja nadoknada ili nešto drugo, pa valjda je normalno da i on prima platu ili ima druga prava kao i oni radnici koji rade te iste poslove kod tog drugog poslodavca.

Još jednom, samo da kažem ovoj specijalisti za radne odnose iz DS, kada kaže da pokušamo da učinimo najbolje moguće, pa šta to znači, da otpustimo još 350.000 radnika? Ono što ste najbolje mogli da uradite vi ste između 2008. i 2012. uradili, a to je posao manje za 350.000 radnika. Šta još?

Pričamo više puta o nekim dugovanjima i o spoljnom i unutrašnjem dugu države Srbije. Ne znam gde ste našli onih šest milijardi evra, kada ste od 2008. do 2012. godine napravili dug za devet milijardi veći nego što je bio. To je statistika. Pogledajte to tamo. Sramota je da priznate ono što jeste. Hvala.

Reč ima dr Vladimir Orlić.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, pridružujem se argumentaciji koju je upravo izneo kolega i još jednom tumačim predloženo rešenje na način kako ga je formulisao predlagač odnosno Vlada u članu za koji je predloženo da se koriguje, a ovu korekciju svakako ne podržavam.

Dakle, smatram da treba da ostane definisano na način na koji je to učinila Vlada, ponovo posmatrano kroz prizmu interesa samog zaposlenog.

Dakle, suština zaista treba da se pronađe u rečima kojima je kolega, prethodni govornik, započeo izlaganje. Propuštamo kontekst koji je suština svega. Privremeno je prestala potreba za angažovanjem radnika. Da li može kontekst da bude drugačiji? Logično je ako se poslodavac lišava usluga svog radnika da onda postoji nešto što se zove prestanak potreba, da to čini ne rado. Neće više sam uživati plodove njegovog rada, prepušta ga nekom drugom.

Kakve su to okolnosti, uglavnom, vrlo nam je dobro poznato i koje su moguće posledice da radnik ostane bez posla, ukoliko za njim nema potrebe poslodavac ili da se nađe neko drugo rešenje da čovek nastavi da radi. Jeste, dobro je rešenje da čovek nastavi da radi, ako se to rešenje nalazi kroz angažman kod nekog drugog, neka bude i tako.

Šta je otežavajuće po radnika? Možda, a možda ne, što taj neko drugi ko bi mogao da preuzme radnika ima drugačija pravila, što za isto radno mesto predviđa drugačiju platu, možda nižu i ne želi da preuzme sa automatski definisanim uslovima, samim tim taj radnik u toj situaciji nije konkurentan, ne dolazi u obzir.

Pružimo priliku da se nađe rešenje onda kada je to zaista neophodno i kada je u samom interesu radnika, da nastavi da radi dalje. Ostavimo prostor da se dogovori sa potencijalnim novim poslodavcem. Hvala.

Po kom osnovu sada se javljate gospodine Stefanoviću?

(Borislav Stefanović, s mesta: Replika.)

Nema replike, stvarno vas niko nije spomenuo.

(Borislav Stefanović, s mesta: Gospodin Jozić, DS, specijalisti za DS.)

Vi se bunite, ne, nije rekao pežurativno, nemojte molim vas sada kad god spominjemo neke stranke da koristimo dve minute. Vi ste podnosilac amandmana, sada ćete govoriti, ne mogu da dozvolim repliku, nema osnova, ne možemo sada stvarno.

Na član 74. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović.

Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistem Republike Srbije.

Reč ima Borislav Stefanović, o amandmanu, dve minute.Izvolite.

Zaposleni koji daje po ovom članu koji vi predlažete, specijalisti SNS, zaposleni koji daje otkaz jer je poslodavac učinio povredu svoje obaveze…

Poslaniče, Vlada predlaže amandman, ispravka samo vama.

Specijalisti iz Vlade – SNS…

Hvala, odgovoriće ministar.

Zaposleni koji daje otkaz jer je poslodavac učinio povredu svoje obaveze, mora da ima sva prava kao i u slučaju nezakonitog otkaza od strane poslodavaca.

Zakon je do sad zbog nepoštovanja obaveze poslodavca prema zaposlenima, davao pravo zaposlenima da otkažu ugovor o ovakvom radu i da pored toga imaju sva prava kao i u slučaju da im je nezakonito prestao radni odnos.

Ukidanjem ove odredbe, predlagač zaposlenih, čija su prava iz radnog odnosa na bilo koji način nezakonito ugrožena od strane poslodavca, dovodi u nezavidan položaj da se ne zna može li on da dokazuje da je na davanje ovakvog otkaza poslodavcu bio prinuđen, što bi svakako bio nezakonit prekid radnog odnosa sa svim svojim posledicama.

Možda je ovo bila i direktna namera predlagača, ne bi li se zaposleni prinudio da trpi sve moguće nezakonite radnje iz radnog odnosa od strane poslodavca, bez prava na bilo kakvu sudsku zaštitu zbog ovakvog odnosa poslodavca prema njemu, jer to je budućnost u koju verujemo. Hvala.