Dve minute je prošlo. Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Sonja Vlahović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, uvaženi ministre i gosti, kolega Živković i Pavićević su podneli amandman za brisanje člana 7. u kome se definiše organ nadležan za sprovođenje i kontrolu postupka privatizacije, a to je Agencija za privatizaciju. Ostali državni organi i institucije, na zahtev Agencije, dostavljaju bez naknade podatke koji su potrebni za pružanje pomoći, stručne i tehničke, u cilju efikasnijeg sprovođenja privatizacije.
Osnovna ideja predloga ovoga zakona je da se predložene mere primenjuju kod preduzeća sa održivim poslovanjem i na taj način se stvore uslovi za razvoj samog tog privatizovanog preduzeća, pa tako i razvoja celokupne privrede. Samim tim što će se izvršiti još jedna prethodna procena održivosti poslovanja i zajedno sa informacijama iz pisama o namenama potencijalnih investitora, neka je garancija da će se odrediti prave odluke o donošenju modela, metoda, mera kod tih preduzeća.
Novi zakon će omogućiti rešavanje do sadašnjih problema zbog neuspešne privatizacije preduzeća, koji su se nagomilali i samim tim će stvoriti uslove za socijalnu stabilnost. Samim tim, predlažem poslanicima SNS da u danu za glasanje ne podrže ovaj amandman. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.
Imate vreme minut i 35 sekundi.

Zahvaljujem.
S obzirom da se radi o članu 7, čiji je naslov „Subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije“, a koji u prvom stavu definiše – Agencija za privatizaciju je pravno lice koje sprovodi i kontroliše postupak privatizacije u skladu sa zakonom, imam pitanje za podpredsednicu Vlade, koje postavljam zato što nije tu ministar privrede, on je izneo tvrdnju, ali nemam šanse da pitam njega. U načelnoj raspravi je rekao da Agencija može biti predlagač stečaja ili privatizacije. S obzirom da nisam uspela da nađem koji su to uslovi u kojim je Agencija predlagač stečaja, onda bih molila da razjasnimo dilemu.
Inače je ministar privrede takođe govorio o ovom zakonu kao potrebi da se napravi purgatorijum, citiram, odnosno čistilište iz „Božanske komedije“. Kada gledamo sve ovo što donose odredbe zakona, bojim se da ne produžimo limbo u kojem je 160 plus 600 preduzeća.
Nisam uspela da doprem do ministra pitanjem i o podršci Svetske banke o novčanom iznosu i razumnom ponudom da mi želimo da se objasni da ne bi zaista nastao limbo za preduzeća koja pod ovim zakonom mogu biti privatizovana u budućnosti.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Mi smo i sada i po ovom amandmanu čak imali situaciju da je morala i ministarka da se javi i da objašnjava razliku u nijansama između važećeg predloga zakona i ovoga koji je sada predlog zakona i opet potvrda onoga što sam govorio, zbog čega treba i sve prethodne amandmane dvojice nezavisnih poslanika odbiti i sve ostale.
Čak mi je žao što ovoliko pažnje tome posvećujemo, ali moramo zbog toga da bismo zaštitili integritet Narodne skupštine i Doma kada neko napiše 95 amandmana na 95 članova zakona i to u kojima se traži brisanje.
Podsetiću još jednom šta kaže naš Poslovnik u članu 161. „Amandman je predlog za izmenu i dopunu predloga zakona“. Znači, ne govorimo o važećem. Dostavljen je novi predlog zakona. Legitimna većina, legitimna vlada je donela predlog zakona na osnovu volje koju je narod pokazao, tj. građani Srbije na izborima.
U članu 162. u jednom delu se kaže – obrazloženje koje sadrži objašnjenje predloženog rešenja i cilj koji se želi postići usvajanjem amandman. Ako je cilj ne usvajanja ovog zakona, to se kaže u načelnoj raspravi.
Ozbiljni ljudi, ozbiljni poslanici koji vode računa o građanima, o troškovima parlamenta i sve ostalo to kažu u načelnoj raspravi. Kažu da su protiv, glasaju u danu za glasanje protiv, a ne raspravljaju o tome po svakom amandmanu po na osob, tako da i ovaj amandman apsolutno treba odbiti, kao i sve ostale, ali smatram da je potrebno da narodni poslanici koji su članovi SNS, a naravno i svi ostali ozbiljni narodni poslanici, treba da ukažu na ovu anomaliju i na ovu ne ozbiljnost dvojice narodnih poslanika kako nam se ovo nešto ponovo ne bi dogodilo. Zahvaljujem.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Ko je prekršio Poslovnik?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Član 104. Poslovnika. Gospodin Šormaz je rekao da sam ja neozbiljan.)
Nije rekao. Da sam čula, ja bih odmah reagovala. Nije rekao zaista.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Rekao je: „Podnosilac amandmana“.)
Ima ovde podnosioca. Nije bio eksplicitan.
Nemojte da se prepoznajete.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Vi prihvatate da smo mi ozbiljni?)
Prihvatam da su svi poslanici ozbiljni.
Nema povrede Poslovnika sada.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Imajući u vidu da me je kolega Šormaz bukvalno citira, ja ću samo još jednom ponoviti da je došlo do zloupotrebe procesnih ovlašćenja, a ta procesna ovlašćenja su sadržana u Poslovniku kao procesno-pravnoj normi.
Zaista je predlagač ovde iskoristio jednu mogućnost koja nesumnjivo predstavlja jedno demokratsko načelo, da se ističu amandmani. Nije sporno da se ističu, ali ne na ovaj način.
Ako je cilj da se devalvira zakon, da se obesmisle sve norme iz predloženog teksta zakona, onda je to moglo da se učini bez ovoliko amandmana i bez ovoliko trošenja vremena i energije svih nas narodnih poslanika u ovoj Skupštini.
Ono što je bitno istaći, istaknuto je nešto od predstavnika opozicije sa čim se teško mogu složiti, a to je da postoji opasnost po državu ukoliko se navodno ovi amandmani ne prihvate.
Da li je moguće da se ovako nešto moglo izneti kao konstatacija? Opasnost za državu ukoliko se ovi amandmani ne prihvate, a s druge strane, ne postoji opasnost po državu ukoliko jedan nakaradni zakon iz 2001. godine opstane. U čemu je ovde problem? Da li se ovde govori o apsurdima ili se govori o realnosti i realnim činjenicama?
Novim predloženim tekstom zakona anuliramo sve ono što je zakonom iz 2001. godine generisano kao problem. Osnovni problem je nepostojanje kontrolnih mehanizama, nepostojanje uvida u sprovođenje privatizacije, nepostojanje uvida u realizacije ugovora. Sve to predloženim tekstom zakona predstavlja nešto što se eliminiše i daju se bolja i kvalitetnija rešenja.
Zar je moguće da se podrži stav, da se podrži stanovište predlagača kojim se i ove odredbe poboljšavaju, kvalitativno se poboljšavaju? Koliko je raskinutih, koliko je poništenih privatizacija o tome je mnogo puta ovde rečeno i kolege iz SNS i kolega Martinović je o tome govorio, a ja to neću ponavljati, samo moram da ukažem na jednu činjenicu. Da smo na vreme, kada je Agencijom za privatizaciju rukovodio neko drugi, a ne niko iz vladajuće koalicije, da je tada uspostavljen kontrolni mehanizam da se prate kako subjekti privatizacije, tako i način sprovođenja privatizacije, mi danas ne bi imali problem i potrebu za donošenjem ovakvog zakona, već bi bili zadovoljni na taj način što je privatizacija uspešno sprovedena, što danas nemamo sablasno prazne pogone, što danas nemamo opustošene firme i što danas imamo veliki broj zaposlenih.
Sve ovo o čemu mi pričamo može da se svede na prostu jednostavnu rečenicu. Ovaj zakon je neophodan, ovaj zakon je reformski zakon, ovaj zakon od nas traži EU, ovaj zakon doprinosi harmonizaciji našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i neminovno je da svi poslanici u tom pravcu razmišljaju, a ne da razmišljanje ide u pravcu kako devalvirati i obesmisliti nešto što podrazumeva načela koja prihvataju ekonomski i pravni standardi EU. Hvala.

Zahvaljujem.
Na naziv iznad člana 8. i člana 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu i regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima predlagač amandmana dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, mi smo podneli amandman i na član 8. i hteo bih da, komentarišući sadržinu člana 8. Predloga Zakona o privatizaciji, samo napomenem da smo osim načelnog argumenta da ne treba uopšte usvajati novi predlog Zakona o privatizaciji, za svaki član ovde skoro, pripremili i posebnu argumentaciju zašto svaki od tih članova ne treba da bude u Zakonu o privatizaciji.
Ovde npr. imam dve dodatne napomene koje mogu mislim da budu korisne. Pre svega, u našoj raspravi ovde između poslanika, a onda možda i za ljude koji nastupaju ovde u ime Vlade. Na primer, kaže modeli privatizacije su taj, i taj, i taj, pa jedan od njih je prodaja imovine. Primetio sam, analizirajući sadržinu ovog zakona i čitavu istoriju procesa privatizacije ovde, da najveća kritika, npr. ovog modela privatizacije, jeste nekada dolazila od onih ljudi koji danas najviše zagovaraju usvajanje, između ostalog, i sadržine ovog člana zakona. Tu se nalazi jedna vrsta nedoslednosti. Mi smo oko toga dosledni u potpunosti.
Ima jedna važnija stvar, a tiče se četvrtog modela koji se ovde pominje, a to je strateško partnerstvo. Gospodo, strateško partnerstvo u uslovima obezbeđene vladavine prava jedne razvijene demokratije naravno da može da donese neki interes i korist, ali u uslovima u kojima smo mi, veoma, poštovana gospođo Udovički, udaljeni od primene svih elemenata principa vladavine prava. Strateško partnerstvo koje smo već imali sa „Fijatom“, sa „Etihadom“, mogu zapravo, da budu loši za nas. U ovim primerima, po našem razumevanju, jesu bili loši. Zato mi izražavamo sumnju oko ovoga.