Molim vas gospodine Živkoviću, poslanik Babić je koristio član 109. i po Poslovniku nemate pravo.

Nije koristio član 109.

Koristio je član 109. Znači, 107, 109, 103, 104. su korišćeni. Prema tome, nemojte…

Pa dobro, ako neko kaže sve članove, hoćete da se igramo sada?

Hvala vam lepo. Završavamo raspravu po ovom amandmanu i prelazimo na sledeći amandman.
Na član 4. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Gordana Čomić i mr Aleksandra Jerkov.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje su prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dragomir Karić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Biljana Hasanović-Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović i Goran Bogdanović.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Narodni poslanik Branka Karavidić.

Gospodine potpredsedniče, najpre bih vas zamolila da prenesete gospođi predsednici Skupštine, da ubuduće ne komentariše izlaganja poslanika. Možda ne bih ni reagovala, da je pažljivo slušala ono što sam govorila.
Što se tiče člana 5, on glasi – putem medija objavljuju se informacije, ideje i mišljenja, o pojavama, događajima i ličnostima, o kojima javnost ima opravdan interes da zna, pa ide deo koji nama naravno ne odgovara, kaže – bez obzira na način na koji su pribavljene informacije u skladu sa odredbama ovog zakona.
Moje kolege i ja smo predvidele da se ovaj deo – bez obzira na način na koji su pribavljene informacije u skladu sa odredbama ovog zakona, brišu i da se umesto njih dodaju reči „a koje su pribavljene u skladu sa zakonom“.
Dobili smo obrazloženje Vlade, da li Vlada nije imala vremena, da nam malo podrobnije objasni ili da da više argumenata, ali Vlada kaže – amandman se odbija iz razloga što je odredba u predlogu zakona preciznija od odredbe koja je data amandmanom.
Ne mogu da razumem da je njihova formulacija data u članu 5. bolja, nego naša koja kaže da se umesto reči – bez obzira na način na koji su pribavljene informacije. Kada se tako nešto kaže, daje se mogućnost da se novinar, odnosno onaj ko pribavlja informacije služi nedozvoljenim, nezakonitim, nemoralnim načinom da dođe do informacije. Recimo, može da pribegne tajnom snimanju sagovornika, može da se bavi prisluškivanjem, može da se bavi krađom dokumenata.
Ja se nadam da će ministar prihvatiti ovaj amandman, jer kažem upravo je naša odredba preciznija, nedvosmisleno govori da se mogu koristiti samo informacije koje su pribavljene u skladu sa zakonom, dok u formulaciji predloga to nije najjasnije rečeno. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Gospodine predsedavajući sad smo došli do jedne kontradiktornosti. Malopređašnjim amandmanom neko je tražio da se uvodi termin autocenzure da se to navodno sprečava, a sada ovim amandmanom zapravo ista poslanička grupa na neki način želi da uvede cenzuru. Šta znači novinar da prikupi informaciju u skladu sa zakonom? Znate, šta novinar nije ni sudija za u prethodnom postupku, nije ni tužilac, a ne radi ni u UKP, nego je novinar. Naravno da novinar objavljuje informacije koje su zaista značajne za ovo društvo, a ono što je on dužan, to je da pozove drugu stranu, recimo ako je u pitanju malverzacija, na primer, po pitanju vinograda, onda je dužan da zove ovoga ko je dobio subvenciju za vinograde, da ga pita, da li ste vi zaista dobili tu subvenciju.
Znači, ovako nešto je nemoguće usvojiti, jer bismo onda stavili novinare da budu istražne sudije, a to zaista nije ni normalno. Novinar je slobodan, može da piše, ono što je u skladu sa kodeksom i novinarskom etikom, to je da pozove drugu stranu, da to demantuje ili potvrdi, ali ovako nešto je besmisleno prihvatati.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Koristim vreme poslaničke grupe, sa željom da podržim amandman kolega, Marka Đurišića, prof. dr Janka Veselinovića, Biljane Hasanović-Korać, Branke Karavidić, Slobodana Homena, Aleksandra Senića, akademika Ninoslava Stojadinovića i Gorana Bogdanovića i da skrenem pažnju ministru na potrebu da još jednom razmisli o ovom amandmanu, jer se pribavljanjem informacija u skladu sa zakonom odnosi i na ozbiljne primedbe koje u izveštaju Komisije imamo o stanju u medijima, da se na potpuno nezakonit način informacije iz tužilaštva, policije, a u obliku autentičnom, prepričanom dolaze u medije, a tiču se ili istraga ili predloga za istrage.
Evropska komisija je vrlo jasno upozorila da je to nedopustivo, tako da vaše odbijanje, da se ovaj amandman prihvati sa obrazloženjem da je preciznije u Predlogu zakona, je u suprotnosti sa komentarima koje imamo od strane ljudi na koje se pozivamo kada govorimo o onome što je podrška ovom zakonu.
Sva želja da se i amandmani i odredbe predstave drugačijim nego što jesu je potpuno legitimno kada to radi većina ili predlagač zakona, ali to u ovom slučaju se vidi kolika je laž, mnogo brže nego u slučajevima Zakona o privatizaciji i Zakona o radu, Zakona o stečaju.
Ovde se vidi u sledećim danima nakon usvajanja zakona kada se u medijima, bez obzira šta je bio nosač informacija, pojave informacije tipa i vrste na koje je Evropska komisija imala ozbiljne primedbe.
I da nije, mislim da mi nemamo spora ovde u društvu, mi u Srbiji, da je nedopustivo da se na nezakonit način od strane davaoca informacija, a ja tu ne mogu da kažem za novinara puno, pošto je informacija zlato i novinarski posao je takav da novinar ne mora da pita odakle je izvor, ali da je ovo jasna poruka onima koji krše zakon ili imaju nameru da krše zakon u davanju informacija medijima.
Bar usmeno da čujemo da ćemo uraditi nešto na opaskama iz izveštaja koji se tiču nedopustivih članaka, uvodničara, kolumnista, komentatora, a tiču se informacija koje nikako ne bi smele da budu u medijima.