Koristim vreme poslaničke grupe, sa željom da podržim amandman kolega, Marka Đurišića, prof. dr Janka Veselinovića, Biljane Hasanović-Korać, Branke Karavidić, Slobodana Homena, Aleksandra Senića, akademika Ninoslava Stojadinovića i Gorana Bogdanovića i da skrenem pažnju ministru na potrebu da još jednom razmisli o ovom amandmanu, jer se pribavljanjem informacija u skladu sa zakonom odnosi i na ozbiljne primedbe koje u izveštaju Komisije imamo o stanju u medijima, da se na potpuno nezakonit način informacije iz tužilaštva, policije, a u obliku autentičnom, prepričanom dolaze u medije, a tiču se ili istraga ili predloga za istrage.
Evropska komisija je vrlo jasno upozorila da je to nedopustivo, tako da vaše odbijanje, da se ovaj amandman prihvati sa obrazloženjem da je preciznije u Predlogu zakona, je u suprotnosti sa komentarima koje imamo od strane ljudi na koje se pozivamo kada govorimo o onome što je podrška ovom zakonu.
Sva želja da se i amandmani i odredbe predstave drugačijim nego što jesu je potpuno legitimno kada to radi većina ili predlagač zakona, ali to u ovom slučaju se vidi kolika je laž, mnogo brže nego u slučajevima Zakona o privatizaciji i Zakona o radu, Zakona o stečaju.
Ovde se vidi u sledećim danima nakon usvajanja zakona kada se u medijima, bez obzira šta je bio nosač informacija, pojave informacije tipa i vrste na koje je Evropska komisija imala ozbiljne primedbe.
I da nije, mislim da mi nemamo spora ovde u društvu, mi u Srbiji, da je nedopustivo da se na nezakonit način od strane davaoca informacija, a ja tu ne mogu da kažem za novinara puno, pošto je informacija zlato i novinarski posao je takav da novinar ne mora da pita odakle je izvor, ali da je ovo jasna poruka onima koji krše zakon ili imaju nameru da krše zakon u davanju informacija medijima.
Bar usmeno da čujemo da ćemo uraditi nešto na opaskama iz izveštaja koji se tiču nedopustivih članaka, uvodničara, kolumnista, komentatora, a tiču se informacija koje nikako ne bi smele da budu u medijima.