Nije problem, naročito kada je neka od koleginica u pitanju. Džentlmenski možemo da prećutimo.
Mislio sam da će možda ministar da odgovori na ovo, ali dobro.
U principu, mislim da je dosta precizno napisao i da je ministar dosta jasno to rekao, naročito kada povežemo sa članom 9. zašto je ovaj amandman, neću da kažem da nije dobar, da nije prihvatljiv, nego je suvišan. Nepotrebno je jer je jasno napisano sve.
Ono što je bitno takođe za ovaj zakon reći i vezano za sve ovo što smo čuli u raspravi i oko ovog amandmana su dve stvari. Prvo, apsolutno prvi put, ponavljam namerno, kaže nam i EU, ovim zakonom idemo ka tome da se tačno i jasno zna vlasnička struktura. Sad vezano i za ovu prepirku ko je i da li su novinari učestvovali u nekoj špijunskoj aferi ili nisu, ali bitna je uvek vlasnička struktura, bitno je da znamo ko stoji iza kog medija i kako radi. Onda možemo znati i motive, što do sada u Srbiji nije bio slučaj. To do sada u Srbiji, jednostavno, nije bio slučaj.
Pozivanje na to da li su neki mediji ozbiljni, tabloidni i tako dalje, da su kod nas svi pretvoreni u tabloidne, znate, govorilo se da dan počinje sa „Politikom“, ali je neko 2008. godine smenio ozbiljno uredništvo „Politike“, pa mi to ovde nismo govorili, koje je bilo i kritički nastrojeno čak i prema vladajućoj strukturi i doveo neozbiljno rukovodstvo, po mom mišljenju, „Politike“, koje je upropastilo „Politiku“ kao novinu, jer je samo služila jednom kabinetu u Obilićevom vencu. Sada govorimo da li će ovako moći novinari ili će moći onako novinari, da li će primenjivati zakon ili neće. Moramo uvek da pogledamo i u svoje dvorište, moramo da vidimo šta smo mi radili.
Lepo nam kaže EU, a neko kaže da mu nije bitno kakvo je mišljenje EU. Ako se Evropska komisija sa ovim slaže, a lepo piše da je usklađeno sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i zajednice i njihovih država članica. Pogledajte, sve je ovde navedeno, cela strana usklađenosti, pa onda imamo potpuno usklađen.
Čuli smo malopre u raspravi o ovom amandmanu, pominje se deklaracija iz 1971. godine. Pogledajte, potpuna usklađenost sa Direktivom iz 2006. godine, Evropskog parlamenta i Saveta od 12. decembra 2006. godine i uslovima na unutrašnjem tržišta. Znači, 100% usklađenost.
Delimična usklađenost, mada je i to potpuna usklađenost, iako piše da je delimična, zato što usklađenost nije postignuta samo u pogledu odredaba koje su takve prirode da ih može implementirati samo država članica. Znači jedino gde smo delimično uskladili je ono gde i ne možemo potpuno da uskladimo dok ne postanemo deo tog prostora.
Stručnu analizu Predloga zakona, pa i ovog člana, uradila je Sandra Bašić Hrvatin, ekspert Evropske komisije. Sve primedbe, prednosti i sugestije date u pismenoj formi i na zajedničkim sastancima od strane evropskog eksperta ugrađene su u tekst Predloga zakona.
Neko kaže da mu nije bitno mišljenje. Meni je bitno, zato što želim da Srbija bude što pre za narednih četiri, pet godina najviše deo EU. Nemam dilemu sa sobom šta treba sve uraditi i kako se postaviti da bismo bili tamo. Vidim da neki i danas imaju i dalje dileme vezane za različite slučajeve koji se dešavaju za medijski prostor. Usvajanjem ova tri zakona završavamo veliki deo posla. Naravno sledi, i tu se slažem sa poslanicima opozicije koji su rekli, primena. Posle toga je bitno da sledi primena, ali smo sami sebi dali zadatak. Sada je na tome da ga i primenimo. Zato ovaj amandman ne mislim da je nešto nejasno, ali potpuno precizno je napisano u zakonu i ništa ne menja. Pogledajte, raspravljamo više od pola sata o tom amandmanu, a možda ima nekih koji su suštinski koji su mnogo bitniji.
