Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre Selakoviću, poštovani gosti, danas ovde raspravljamo o sadržini dva nova predloga zakona, o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa i o prometu nepokretnosti i o jednom predlogu zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama i mi, poslanici Nove stranke, nećemo moći da glasamo za ove predloge zakona ukoliko ministar i Vlada Srbije ne prihvati naše predloge za izmene sadržine ovih predloga zakona koji su stigli u Skupštinu.
Gospodina ministra Selakovića posebno molim da pažljivije sada sluša, jer ću ja pokušati konkretno i vrlo precizno da saopštim šta su naše primedbe na ne tako loše predloge zakona. Budući da je gospodin Selaković napravio jednu malu grešku, jer je pogrešno razumeo u jednom delu ono što je govorio gospodin Živković, nadam se da sada ta greška neće da se ponovi. Zato ću ja vrlo precizno i konkretno.
Kada govorimo o Predlogu zakona o prometu nepokretnosti, Vlada Srbije je predložila da se ovaj predlog zakona donese po hitnom postupku, a mi, poslanici Nove stranke ovde smatramo da je preuranjeno da se ovaj predlog zakona usvoji sada i da stupi na snagu 1. septembra. Dakle, očigledno je i na osnovu ove teze da imamo vrlo različite pozicije u odnosu na ovaj predlog zakona. Ja ću pokušati da ponudim tri, ja mislim dobra argumenta, gospodine Selakoviću, na osnovu kojih tvrdim da je ovo preuranjeno.
Naša je procena da će ovim predlogom zakona, ukoliko bude donesen i stupi na snagu za dva dana, u ponedeljak, da će se ovim predlogom usporiti i dodatno komplikovati ionako smanjen promet nepokretnosti. Smatram da je predlagač zakona trebalo da napravi jednu analizu i oko ovih mogućih efekata. I zato vas pitam, gospodine Selakoviću, da li ste pravili takvu vrstu analize? Naša procena je da će ovo da bude jedan od efekata, vrlo loših.
Drugo, primena ovog zakona jeste u direktnoj vezi sa primenom Zakona o javnom beležništvu. Gospodine ministre, to ste vi ovde, ne jednom nego nekoliko puta, saopštili. Vi ste rekli da je reč o upodobljavanju Zakonu o javnom beležništvu. Kao što vidite, ja to vrlo precizno beležim, šta se kaže, kojim povodom i kada. I ja mislim da upravo tu imamo jedan veliki problem, upravo oko primene Zakona o javnom beležništvu i to i jeste naša tema takođe ovde danas. Šta je tu problem?
Problem je što postoji sumnja da je u jednom delu oko primene ovog zakona o javnom beležništvu postojala povreda zakona tokom organizovanja javno-beležničkog ispita, na primer, u pogledu sastava ispitne i konkursne komisije, u pogledu neprimenjivanja zakonskih kriterijuma za izbor kandidata ili, na primer, u pogledu toga što nemamo dovoljno beležnika, a imamo komoru beležnika koja sada počinje da dobija neke nadležnosti a nemamo onoliko beležnika koliko je neophodno da bi ona te nadležnosti mogla da sprovodi.
Gospodine Selakoviću, kada govorimo o povredi zakona, u pogledu predloga zakona koji dolaze od Ministarstva pravde, odnosno od Vlade, a koje vi branite ovde danas, i oko primene jednog zakona za koji ste vi takođe nadležni, ja smatram da to jeste veliki problem.
Treća stvar, oko Predloga zakona o prometu nepokretnosti, pre usvajanja ovog zakona, i zato smatramo da je ovo preuranjeno, trebalo bi usaglasiti sadržinu i značenje pojedinih termina u nekim drugim zakonima. Na primer, u Zakonu o planiranju i izgradnji, Zakonu o legalizaciji objekata, itd.
Gospodine Selakoviću, mislim da imamo jedan dobar predlog za vas i nadam se da ćete razmisliti o tome. Naš predlog je da se primena ovog zakona, i to je jedan od amandmana koji smo uložili, odloži za 1. jul 2015. godine. To je vreme kada efekti primene ovog zakona mogu da budu dobri.
Druga stvar oko Predloga zakona o sudskim taksama. Ja smatram, poštovana gospodo, da je previsok iznos takse za sačinjavanje pravnih poslova koji imaju oblik javno-beležničkih zapisa. Saglasan sam da ono što je bila cena takve vrste takse ili nečega što je ekvivalentno toj taksi sada, nešto malo skuplje, ali cena za taksu, za nepokretnost čija je vrednost do 600 hiljada dinara a kažemo da je taksa devet hiljada dinara koja se plaća, ja smatram da je to mnogo. Ovde gospodin Babić, na primer, iz SNS stalno koristi prilike da govori da je vreme štednje, domaćinskog ponašanja. Čovek kada ga sluša, pa evo i ja, može da pomisli, jao u pitanju je neka skromnost, biće nešto jeftinije, a sada imamo devet hiljada.
Naš predlog je da za takse za vrednost nepokretnosti do 600.000 dinara bude 5.000 dinara i onda tako redom. To su neke moje primedbe.

Potrošili ste vreme od pet minuta. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vesna Simić. Izvolite.

Uvažena predsednice, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, obzirom da smo danas već dosta raspravljali o setu zakona koje treba da usvojimo, ja ne bih da se ponavljam sa svojim kolegama, tako da ću da se osvrnem u svom izlaganju samo na pojedine odredbe iz Zakona o prometu nepokretnosti, koje su meni kao advokatu i osobi bile interesantne i zaparale uši.
Predlog zakona o prometu nepokretnosti u delu u kojem obrazlaže razloge za donošenje ovog zakona navodi kao jedan od ključnih razloga i usaglašavanje ovog zakona sa Zakonom o javnom beležništvu, a koji inače stupa na snagu 01. septembra 2014. godine.
Donošenje Zakona o javnom beležništvu je zaista bila velika potreba i neophodnost, obzirom da je jednog momenta stvoren pravni haos na tržištu nepokretnosti.
Ugovor o prometu nepokretnosti sačinjavali su advokati, ali su ih u velikom broju slučajeva sačinjavale i same ugovorne strane. To je dovelo do toga da su ugovori bili nedovoljno pravni zaokruženi s jedne strane. S druge strane, nije se vodila nikakva evidencija o overenim ugovorima.
Mnogi ugovori su samo overavani pred sudom, bez potpunog prenosa, odnosno ugovarači nisu znali ili su smatrali za nepotrebno da istovremeno izvrše i kompletan prenos nepokretnosti preko Uprave prihoda i službe za katastar nepokretnosti.
Sudovi nisu vodili posebnu evidenciju, iako su imali mogućnosti, o zaključenim i pred njima overenim ugovorima, što je sve rezultiralo time da su pojedine nepokretnosti, a posebno stanovi, kako postojeći, tako i oni u izgradnji, prodavani i po više puta, a vlasnici, odnosno pošteni kupci su uglavnom ostali nasamareni i bez mogućnosti da povrate uloženi novac u kupoprodaju i pored vođenja dugogodišnjih i iscrpljujućih sudskih procesa.
Zakonom o javnom beležništvu Ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u obliku javno-beležničkog zapisa. Za njegovo sastavljanje isključivo je nadležan javni beležnik. U protivnom, isti ne proizvodi pravno dejstvo.
Javni beležnik koji je sačinio javno-beležnički zapis o ugovoru o prometu nepokretnosti dužan je da overen prepis tog javno-beležničkog zapisa odmah dostavi sudu koji je nadležan za vođenje posebne evidencije javno-beležničkih zapisa o ugovorima o prometu nepokretnosti, kao i organu nadležnom za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda u roku od deset dana od sačinjavanja.
Ono što je po meni najbitnije u mom osvrtu na novine koje unosi ovaj zakon je činjenica da osnovni sud vodi posebnu evidenciju javno-beležničkih zapisa o ugovorima o prometu nepokretnosti koji se nalaze na njegovom području, a javni beležnici sa područja tog suda imaju pravo uvida u posebnu evidenciju javno-beležničkih zapisa. Na ovaj način stvaraju se uslovi za uvođenja reda u promet nepokretnosti i istovremeno štite savesni građani od eventualnih zloupotreba prilikom kupovine, a što sve vodi daljoj pravnoj sigurnosti u jednoj po jednoj sferi društvenog života.
Zato ću ja u danu za glasanje podržati set zakona o kojima smo danas raspravljali, a ubeđena sam da će to učiniti i sve ostale kolege iz SNS. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Hvala, predsednice.
Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, imajući u vidu da sam danas kao ovlašćeni predstavnik u uvodnom izlaganju izneo sve ono što predstavlja stav poslaničke grupe SPS, sada ću se dotaći nečega što podrazumeva reakciju na pojedina razmišljanja i diskusije koje su iznesene u dosadašnjem toku rasprave, prevashodno po Predlogu zakona o prometu nepokretnosti. Čini mi se da su se u nekim raspravama čak desila i udaljavanja od suštine zakona, pa se raspravljalo o navodno lošoj proceduri za imenovanje javnih beležaka.
Pre svega, treba istaći da javno-beležnički ispit jeste po svojoj prirodi jako kompleksan i zahtevan, što podrazumeva visoke kriterijume za ocenu rezultata rada svakog kandidata za javnog beležnika. To opet znači da javni beležnik mora imati najmanje stručnu referencu sudije osnovnog suda, kažem najmanje, imajući u vidu da se na njega prenosi jedan veliki deo materije koja je bila u sudskoj nadležnosti, a to je vanparnična materija.
Da se ne bih udaljavao od rasprave, ja ću kao prijavljeni u daljem izlaganju pokušati da kroz zahteve, pre svega branše iz koje ja potičem, a to je advokatura, afirmišem jedno pitanje koje sam danas načeo. Radi se ne samo o advokaturi i o zaštiti advokatske profesije, već se radi i o ostalim pružaocima pravne pomoći, počev od posrednika u prometu nepokretnosti, jer smo mi nedavno usvojili i Zakon o posredovanju u prometu nepokretnosti koga sada faktički realizujemo usvajanjem ovog zakona, a uskoro donosimo ili ćemo doneti zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.
Sa jedne strane postoje potpuno legitimni zahtevi advokature i ostalih pružalaca pravne pomoći da oni vidovi pravne pomoći koji su do sada bili u nadležnosti advokature ostanu i dalje, bez obzira na primenu i usvajanje ovog zakona, nešto što podrazumeva izvornu nadležnost advokature, a to je da se kroz pružanje pravne pomoći građanima, koji se obraćaju advokatima, pruži ono što oni zahtevaju, a jedan od tih zahteva može biti i sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti. Tu apsolutno nema ničeg nelogičnog, nelegitimnog i nema ničeg spornog.
Sporno je ono što sam ja danas istakao da je u zakonu navedeno, a što isključuje ovo pravo i nezavisnost advokature i ostalih pružalaca pravne pomoći, a to je isključiva nadležnost javnih beležnika za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti. Advokatura, kao nezavisna profesija, i sa stanovišta Ustava, i sa stanovišta Zakona o advokaturi ne može prihvatiti ovakvo rešenje kao sistemsko rešenje.
Ne želim da budem samo branilac advokata, jer sam sam advokat, već i onih koji pružaju besplatnu pravnu pomoć, a ja sam ih danas legitimisao. To su medijatori, javni beležnici, službe pravne pomoći, svi oni kojima se građani obraćaju sa tim zahtevom.
Kada govorimo o odredbama Zakona o posredovanju u prometu nepokretnosti, moramo poći od činjenice da je u tom zakonu sistematizovana jedna norma da i posrednik ima pravo da u ime nalogodavca preduzme aktivnosti na zaključenju ugovora, odnosno pravnog posla koji može biti manifestovan kroz promet nepokretnosti. Ne bi trebalo to pravo uskraćivati, niti ograničavati. Zbog toga i dalje apelujem, gospodine ministre, da jedna norma, kao što je norma uporedno pravnih rešenja, bude sistematizovana u našem zakonu, odnosno u ovom zakonu o kome raspravljamo, a to je Zakon o prometu nepokretnosti.
Ono što se danas pojavilo kao jedno pitanje jeste pitanje koje je postavio kolega Đukanović, izražavajući određenu dozu opreza na postupanje javnih beležaka prilikom, ne samo provere identiteta, već i prilikom mogućnosti zloupotreba koje se pojavljuju ukoliko su ugovori dva puta sastavljeni. Postoji mogućnost da dođe do činjenice da jedan javno-beležnički zapis sa identitetom stranaka, sa legitimacijom koja je potpuno identična, bude ponovljena. Na to pitanje odgovor sadrži sam zakon, jer je javni beležnik obavezan, odnosno shodno odredbama zakona, dužan da pored svih ostalih provera ostvari proveru uvidom u sadržinu ugovora, odnosno pravnog posla u vezi koga treba da sačini javno-beležnički zapis, pa na osnovu toga da se odredi da li taj ugovor, odnosno pravni posao, po svojoj sadržini, odgovara onome što je zakon propisao, odnosno da spreči eventualne zloupotrebe, pa čak i mogućnost koruptivnog delovanja.
Ono što je danas postavljeno kao pitanje od kolege Đukanovića, ja sam to pitanje afirmisao na sednicama oba održana odbora, na sednici Odbora za pravosuđe i na sednici Odbora za zakonodavstvo i ustavna pitanja, je podrazumevalo, gospodine ministre, vaš odgovor da i sudija može potpisati javno-beležnički zapis. Nažalost, tu se nećemo moći složiti i tu ćemo ostati na različitim pozicijama, odnosno imaćemo različita razmišljanja i različita tumačenja.
Po stanovištu onih koji stručno referentno posmatraju i analiziraju ovaj zakon i ove delove zakona nesumnjivo je da se takav stav neće podržati, mada prihvatam da postoje i drugačija tumačenja i drugačija razmišljanja, da se sudija može legitimisati kao sudija u potpisu javno-beležničkog zapisa, i to iz dva jednostavna razloga. Prvi razlog je što je Zakon o javnom beležništvu veoma jasno definisao kako se sačinjava javno-beležnički zapis i da jedino javni beležnik taj javno-beležnički zapis može potpisati, odnosno verifikacijom da ga stavi u pravni saobraćaj i da on ima odgovarajuću pravnu snagu.
U konkretnom slučaju, ako bi to uradio sudija, danas sam to istakao, pa ću ponoviti, dolazi u dva problema. Prvi je problem sukob svoje funkcije sa drugim funkcijama, imajući u vidu nespojivost sudijske funkcije sa bilo kojom drugom funkcijom, a drugo što je to isključivo ovlašćenje javnog beležnika. To ne može biti preneseno pravo i ne može biti preneseno ovlašćenje, a naročito ne može biti preneseno na sud. Iz tog razloga smatram da amandman, koji je poslanička grupa SPS podnela preko mene, kao potpisnika tog amandmana, sadrži rešenje koje može da prevaziđe jednu takvu situaciju i da na taj način izbegnemo neke dalje posledice.
Na kraju, s obzirom da vreme poslaničke grupe ističe, želim da ukažem da svi pružaoci pravne pomoći u ovoj situaciji apeluju na Ministarstvo pravde da odredbu člana 4. Zakona o prometu nepokretnosti, kroz amanmdane, revidira, odnosno izmeni i prilagodi zahtevima, legitimnim pravima svih pružalaca pravne pomoći, a tu mislim na advokaturu. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Vesna Martinović.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pošto smo materijal za ovu sednicu dobili par dana pre održavanja sednice, bilo je dovoljno vremena da se pažljivo pročitaju predloženi zakoni, a ja sam ih upoređivala sa tekstovima važećih zakona koji regulišu materiju i utvrdila sam da su tekstovi manje-više istovetni, neke formulacije su doslovce prepisane, neke odredbe jezički i formalno pravno korigovane, ali suština je potpuno ista, s tim što jedina promena koja je vredna pomena, a o kojoj su moje prethodne kolege govorile, jeste promene stvarne nadležnosti u vezi sa overavanjem potpisa, rukopisa i prepisa i u vezi sa izradom i overom ugovora o prometu nepokretnosti, pa ja to sada neću ponavljati.
Dakle, lako se zaključuje da je namera Vlade da praktično predloženim zakonima ispuni i zakonske pretpostavke za zakonit rad javnih beležnika koji bi trebalo da počnu sa radom u ponedeljak, dakle, za tri dana.
Za mene tu, u stvaranju zakonskih pretpostavki, ništa nije sporno. Sporno je to što smo čekali praktično tri dana pre početka javnih beležnika da donosimo zakone bez kojih javni beležnici neće biti u stanju da obavljaju delatnost zbog koje su osnovani.
Mislim da je sada u stvari glavni teret neažurnosti Vlade prebačen na narodne poslanike, a to nije prvi put i mislim da to nije korektno, ali, na stranu pitanje da li je nešto korektno ili ne, nego je pitanje da li je nešto u skladu sa Ustavom Republike Srbije ili nije. Ustav Republike Srbije jasno propisuje da svaki zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, sem u situacijama kada postoje opravdani razlozi da to bude u nekom kraćem roku. Mi smo jedan izuzetak pretvorili u pravilo, što mislim da nije dobro i što sam sigurna da ne doprinosi izgradnji i jačanju pravne države za koju verujem se svi zajedno zalažemo.
Mislim da je Zakon o javnom beležništvu donet 2010. godine, dakle pre četiri godine. Rok za početak rada javnih beležnika je u više navrata produžavan, pa je to prvobitno bilo propisano za 1. septembar 2012, pa za 1. mart 2013, pa evo sada za 1. septembar 2014. godine. Danas je petak, sutra subota, pa nedelja i u ponedeljak javni beležnici počinju sa radom, a ja pitam sa kojim radom? Mi još uvek danas raspravljamo o zakonima koji oni od ponedeljka treba da počnu da primenjuju. Ti zakoni će verovatno biti izglasani u nedelju, stupiće na snagu istog dana i u ponedeljak će početi da se primenjuju.
Nije sada samo problem da li će se javni beležnici snaži ili ne. Javni beležnici su pravnici i verujem da im neće biti problem da na osnovu svog nekog stručnog znanja i iskustva nekako prevaziđu ovaj vremenski problem u koji ih je uvela Vlada Republike Srbije svojom neažurnošću. Ono što je za mene ključni problem jeste to što građani, većina građana ni ne zna da postoje javni beležnici, a još manje zna čemu javni beležnici služe. Umesto da vlast blagovremeno informiše građane o postojanju javnih beležnika, o tome šta je njihova nadležnost, umesto da se na vreme donesu propisi koje će javni beležnici primenjivati, mi sada imamo situaciju da od ponedeljka se primenjuju propisi o kojima mi tek danas raspravljamo.
Ako mi ministre ne verujete da će ovo izazvati pometnju u sudovima i kod građana, ja vas pozivam da u ponedeljak bez najave i bez kamera posetite bilo koju prijemnu kancelariju bilo kog suda u Srbiji i da vidite na šalterima overe kakav će haos, nesnalaženje i zabunu izazvati ovakav tajming donošenja zakona. Ako neko u ponedeljak bude želeo, na primer, da overi prepis svoje diplome, da li mislite da taj neko zna gde treba da ode, u sud, u opštinu ili kod javnog beležnika i ako i zna kod kog javnog beležnika treba da ode, gde se taj javni beležnik nalazi. Ili, hajde da ne spominjem diplome, da se ne bi pogrešno razumelo. Hoće da zaključe prodavac i kupac ugovor o prometu nepokretnosti. Ista situacija. Ljudi nisu blagovremeno obavešteni o tome šta ih očekuje od 1. septembra ove godine.
Ja zaista očekujem od vas da se postarate pre svega da javnost Srbije bude na vreme obaveštena o promenama koje slede, ne u minut do dvanaest, ne da se donose danas a primenjuju od sutra, jer praktično time ne samo da pokazujemo nepoštovanje u odnosu na građane Srbije, nisu nam oni krivi zbog neažurnosti, nego pokazujemo i nepoštovanje onoga što sam Ustav Republike Srbije propisuje, a to je poštovanje roka od osam dana za stupanje na snagu zakona, osam dana pre objavljivanja. Ako nam Ustav ne odgovara, on može da se menja, ali dok god važi, on obavezuje sve nas.
Ja sam sigurna da ćete vi uložiti sav napor i autoritet koji imate da se postarate da se ovakve situacije više ne ponavljaju. Hvala vam.

Reč ima Dragan Nikolić.

Gospođo predsednice, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, gospodine ministre, nisam vaš administrator ali otprilike imam neku grubu evidenciju da ste 25 ili 26 put u ovoj Skupštini za ova 24 meseca koliko ste ministar u onom starom sazivu a i sada i kad god ste došli i zastupali neki od predloženih zakona, iza kojih naravno stoji čitava Vlada, svi ministri na čelu sa predsednikom Vlade, vi ste bili napadani ako hoćete da nešto uradite brže da bismo rešili neku situaciju koja je akutna zašto to radite tako brzo. Ako odložimo nešto što ne može da se primeni, a to smo u 2013. godini morali da konstatujemo da ne možemo da počnemo sa aktivnostima javnih beležnika, pa smo primenu Zakona o javnim beležnicima morali da odložimo za prvi septembar, onda je rečeno zašto je to odloženo za godinu dana, pa moglo je to da bude šest meseci. Neki su svojim eksperimentima predlagali da to bude sledeće dve godine.
Uglavnom mnogo nezadovoljnih, ali sa druge strane znate da iza vas stoji ogromna većina u ovom parlamentu poslanika koji su odgovorni i koji shvataju da mi kasnimo možda i 20 godina iza Slovenije, sedam, osam godina iza BiH, a sve ostale republike bivše SFRJ su usvojile notarski sistem ili sistem javnih beležnika i mi smo neko ko kasni i ko je poslednji u Evropi uveo notare i to nakon 70 godina od kako su oni ukinuti u nekadašnjoj komunističkoj Jugoslaviji.
Zbog toga mogu da vam dam punu podršku kao profesionalcu i kao ministru jer ste se veoma bodro zauzeli i izborili da iznedrimo 94 javnih beležnika da učinimo da ispit za javne beležnike bude i transparentan da se napravi komisija koja je nezavisna pred kojom će položiti, a njihovo znanje, njihovo interesovanje je van vaših moći. Nijedan od nas poslanika, niti bilo ko od ministara pa i čitava Vlada ne može da utiče na to ko će čime da se bavi u ovoj državi i ko će da nakon položenog pravosudnog ispita i određenog broja godina sa iskustvom u određenom poslu se prijavi i polaže taj notarski ispit.
Znamo da smo taj zakon usvojili, ali smo danas više o tome pričali nego o ovim pratećim zakonima koji jednostavno, hteli mi to ili ne hteli, moramo da donesemo, sviđalo se to nekome ili ne. Naravno da oni upodobljavaju jedno stanje koje će od prvog septembra važiti i ovde nema ničega što je epohalno, nečega što ne zna čak i laička javnost i o čemu nije obaveštena.
Naravno, notari koji će primenjivati ove zakone za koje sam siguran da ćemo ih u nedelju usvojiti, a radi se o Predlogu zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, Predlogu zakona o prometu nepokretnosti i Predloga zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama, to će primenjivati notari, dakle, ljudi koji su položili te ispite, koji to znaju i koji su dužni da građanima kojim se obraćaju za određene pravne radnje iz njihovih nadležnosti objasne i urade ono što je potrebno.
Naravno, kada se nešto novo uvodi u sistem da postoje problemi. Svestan sam toga da će biti i nesnalaženja i da će biti u prvih nekoliko dana, hajde neka bude i u prvih mesec dana toga da će ljudi lutati i neće im biti jasno da li ima notara u Vranju, a nema ga, ili će sve overe i dalje biti kod Osnovnog suda u Vranju ili će to biti i dalje u Bujanovcu, u Surdulici, Vladičinom Hanu, ali i ovi skupštinski prenosi služe za to da mi edukujemo građane da oni prate ono što mi ovde radimo, a ne poznavanje zakona ne izvinjava nikoga, svako je dužan da poznaje, da prati pravne propise države u kojoj živi, to svako ko ima 18 godina mora da zna i onaj naravno koji ima manji broj godina mora da prati šta se to tiče njega ili da to čine njegovi zakonski zastupnici.
Ono što je veoma važno i o čemu sam hteo najviše da pričam to je Zakon o prometu nepokretnosti. Od 1. septembra javni beležnici će biti ti koji će overavati te ugovore o kupoprodaji, ugovore o prometu nepokretnosti u širem smislu. Neće oni to raditi na taj način što će sastavljati to nekakvim mašinama kucaćim, iako toga i danas imamo, neće to raditi poput nezainteresovanih advokata koje interesuje samo naplata za sastavljanje ugovora, nego će morati da budu apsolutno zainteresovani za svako slovo, za svaki pasus, za sve ono što piše u tom ugovoru, jer su odgovorni i profesionalno svojoj komori, a odgovorni su takođe i materijalno za svaku grešku koju budu napravili u slučaju da se proda stan sedam ili 17 puta, kao što se do sada događalo.
Prema tome, ovde se radi o jednoj situaciji gde ćemo imati potpunu pravnu sigurnost, gde ćete biti kod čoveka, notara koji je odgovoran svojom čašću, svojom profesijom, svojom kancelarijom, a u krajnjoj liniji za svu štetu koju pretrpite ukoliko ste sastavili ugovor kod njega, on je dužan da to nadoknadi.
Imao sam neku sreću i zadovoljstvo da zastupam jednog klijenta u Bugarskoj, gde smo zaključili ugovor kod notara. Verujte da je to izgledalo mnogo bolje nego što se to ovde čini. Nemate tamo broj u pola osam čekate, pa dobijete broj u petnaest do osam, pa čekate u toku dana kada ćete stići na red. Obično se to radi na šalterima ili u nekim neuslovnim prostorijama, to mislim na ono kako se do sada kod nas događalo. Od ponedeljka, odnosno od 1. septembra pa nadalje te overe ugovora će biti u kancelarijama koje su komotne, koje su uslovne, gde neće biti ulaska drugih stranaka, ometanja, zvonjave telefona. Notar je dužan da vam iščita sve od prvog do poslednjeg slova, da vam ukaže na sve nepravilnosti. Vi to potpisujete i ono što je najvažnije, sve što plaćate morate da uradite preko banke. Kada plaćate sve preko banke i kada uplaćujete mora na sve to da se plati PDV. Prema tome, potpuno ste u pravu da će ovo učiniti i da budžet Republike Srbije bude popunjeniji. Garantujem da kada budete pravili uporednu analizu do 1. septembra i od 1. septembra videćete koliko će taj PDV, odnosno uplaćivanje i sudskih taksi i svega ostalog da poraste.
S druge strane, znam da su notari koji su se odlučili da ovo rade potpuno spremni. Imaju svoju notarsku komoru. Naravno, u zakonu kaže da treba da bude minimum 100 notara u Srbiji da bi se napravila komora, ali ova 94 stručnjaka mislim da mogu da naprave jednu komoru koja je respektabilna. Očekujemo da se u narednom periodu broj notara poveća i da oni već imaju svoje pečate. Oni su napravili svoje prostorije, što je takođe uslov po Zakonu o notarima, odnosno javnim beležnicima. Očekujem da su se prijavili poreskoj upravi vezano za evidenciju plaćanja poreza i svega ostalog. Tako da, ne stoji ni jedan argument na putu usvajanja ovog seta zakona.
Postoje određene primedbe kolege Jovanovića, čije mišljenje cenim i mislim da ćemo kroz amandmane i u danu za amandmane malo više o tome popričati, možda dati i vama jednu sugestiju da imate i vremena da o tome razmislite, da li tu može nešto da se promeni, a ja mislim da može, jer će to doprineti boljitku ovog zakona. Onako kako je koncipirano i onako kako ste vi to napisali i Vlada nama predložila za poslaničku grupu SNS je prihvatljivo i mi ćemo u danu za glasanje dati svoj glas. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.