Hvala, predsednice.
Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, imajući u vidu da sam danas kao ovlašćeni predstavnik u uvodnom izlaganju izneo sve ono što predstavlja stav poslaničke grupe SPS, sada ću se dotaći nečega što podrazumeva reakciju na pojedina razmišljanja i diskusije koje su iznesene u dosadašnjem toku rasprave, prevashodno po Predlogu zakona o prometu nepokretnosti. Čini mi se da su se u nekim raspravama čak desila i udaljavanja od suštine zakona, pa se raspravljalo o navodno lošoj proceduri za imenovanje javnih beležaka.
Pre svega, treba istaći da javno-beležnički ispit jeste po svojoj prirodi jako kompleksan i zahtevan, što podrazumeva visoke kriterijume za ocenu rezultata rada svakog kandidata za javnog beležnika. To opet znači da javni beležnik mora imati najmanje stručnu referencu sudije osnovnog suda, kažem najmanje, imajući u vidu da se na njega prenosi jedan veliki deo materije koja je bila u sudskoj nadležnosti, a to je vanparnična materija.
Da se ne bih udaljavao od rasprave, ja ću kao prijavljeni u daljem izlaganju pokušati da kroz zahteve, pre svega branše iz koje ja potičem, a to je advokatura, afirmišem jedno pitanje koje sam danas načeo. Radi se ne samo o advokaturi i o zaštiti advokatske profesije, već se radi i o ostalim pružaocima pravne pomoći, počev od posrednika u prometu nepokretnosti, jer smo mi nedavno usvojili i Zakon o posredovanju u prometu nepokretnosti koga sada faktički realizujemo usvajanjem ovog zakona, a uskoro donosimo ili ćemo doneti zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.
Sa jedne strane postoje potpuno legitimni zahtevi advokature i ostalih pružalaca pravne pomoći da oni vidovi pravne pomoći koji su do sada bili u nadležnosti advokature ostanu i dalje, bez obzira na primenu i usvajanje ovog zakona, nešto što podrazumeva izvornu nadležnost advokature, a to je da se kroz pružanje pravne pomoći građanima, koji se obraćaju advokatima, pruži ono što oni zahtevaju, a jedan od tih zahteva može biti i sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti. Tu apsolutno nema ničeg nelogičnog, nelegitimnog i nema ničeg spornog.
Sporno je ono što sam ja danas istakao da je u zakonu navedeno, a što isključuje ovo pravo i nezavisnost advokature i ostalih pružalaca pravne pomoći, a to je isključiva nadležnost javnih beležnika za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti. Advokatura, kao nezavisna profesija, i sa stanovišta Ustava, i sa stanovišta Zakona o advokaturi ne može prihvatiti ovakvo rešenje kao sistemsko rešenje.
Ne želim da budem samo branilac advokata, jer sam sam advokat, već i onih koji pružaju besplatnu pravnu pomoć, a ja sam ih danas legitimisao. To su medijatori, javni beležnici, službe pravne pomoći, svi oni kojima se građani obraćaju sa tim zahtevom.
Kada govorimo o odredbama Zakona o posredovanju u prometu nepokretnosti, moramo poći od činjenice da je u tom zakonu sistematizovana jedna norma da i posrednik ima pravo da u ime nalogodavca preduzme aktivnosti na zaključenju ugovora, odnosno pravnog posla koji može biti manifestovan kroz promet nepokretnosti. Ne bi trebalo to pravo uskraćivati, niti ograničavati. Zbog toga i dalje apelujem, gospodine ministre, da jedna norma, kao što je norma uporedno pravnih rešenja, bude sistematizovana u našem zakonu, odnosno u ovom zakonu o kome raspravljamo, a to je Zakon o prometu nepokretnosti.
Ono što se danas pojavilo kao jedno pitanje jeste pitanje koje je postavio kolega Đukanović, izražavajući određenu dozu opreza na postupanje javnih beležaka prilikom, ne samo provere identiteta, već i prilikom mogućnosti zloupotreba koje se pojavljuju ukoliko su ugovori dva puta sastavljeni. Postoji mogućnost da dođe do činjenice da jedan javno-beležnički zapis sa identitetom stranaka, sa legitimacijom koja je potpuno identična, bude ponovljena. Na to pitanje odgovor sadrži sam zakon, jer je javni beležnik obavezan, odnosno shodno odredbama zakona, dužan da pored svih ostalih provera ostvari proveru uvidom u sadržinu ugovora, odnosno pravnog posla u vezi koga treba da sačini javno-beležnički zapis, pa na osnovu toga da se odredi da li taj ugovor, odnosno pravni posao, po svojoj sadržini, odgovara onome što je zakon propisao, odnosno da spreči eventualne zloupotrebe, pa čak i mogućnost koruptivnog delovanja.
Ono što je danas postavljeno kao pitanje od kolege Đukanovića, ja sam to pitanje afirmisao na sednicama oba održana odbora, na sednici Odbora za pravosuđe i na sednici Odbora za zakonodavstvo i ustavna pitanja, je podrazumevalo, gospodine ministre, vaš odgovor da i sudija može potpisati javno-beležnički zapis. Nažalost, tu se nećemo moći složiti i tu ćemo ostati na različitim pozicijama, odnosno imaćemo različita razmišljanja i različita tumačenja.
Po stanovištu onih koji stručno referentno posmatraju i analiziraju ovaj zakon i ove delove zakona nesumnjivo je da se takav stav neće podržati, mada prihvatam da postoje i drugačija tumačenja i drugačija razmišljanja, da se sudija može legitimisati kao sudija u potpisu javno-beležničkog zapisa, i to iz dva jednostavna razloga. Prvi razlog je što je Zakon o javnom beležništvu veoma jasno definisao kako se sačinjava javno-beležnički zapis i da jedino javni beležnik taj javno-beležnički zapis može potpisati, odnosno verifikacijom da ga stavi u pravni saobraćaj i da on ima odgovarajuću pravnu snagu.
U konkretnom slučaju, ako bi to uradio sudija, danas sam to istakao, pa ću ponoviti, dolazi u dva problema. Prvi je problem sukob svoje funkcije sa drugim funkcijama, imajući u vidu nespojivost sudijske funkcije sa bilo kojom drugom funkcijom, a drugo što je to isključivo ovlašćenje javnog beležnika. To ne može biti preneseno pravo i ne može biti preneseno ovlašćenje, a naročito ne može biti preneseno na sud. Iz tog razloga smatram da amandman, koji je poslanička grupa SPS podnela preko mene, kao potpisnika tog amandmana, sadrži rešenje koje može da prevaziđe jednu takvu situaciju i da na taj način izbegnemo neke dalje posledice.
Na kraju, s obzirom da vreme poslaničke grupe ističe, želim da ukažem da svi pružaoci pravne pomoći u ovoj situaciji apeluju na Ministarstvo pravde da odredbu člana 4. Zakona o prometu nepokretnosti, kroz amanmdane, revidira, odnosno izmeni i prilagodi zahtevima, legitimnim pravima svih pružalaca pravne pomoći, a tu mislim na advokaturu. Hvala vam.