Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospođo predsednice, kao što su rekle moje uvažene kolege poslanička grupa SNS će podržati sva tri predloga zakona koja su danas na dnevnom redu zato što mislimo da su to predlozi zakona koji sadrže dobra rešenja. To su predlozi zakona koji će omogućiti sigurnost pravnog saobraćaja u RS.
Da se ne bi ponavljao sa drugim mojim kolegama, ja ću izneti samo nekoliko napomena, nekoliko opservacija vezano za predlog zakona o overi prepisa, rukopisa i potpisa, i na predlog zakona o prometu nepokretnosti.
Iskoristiću ovo vreme da pokušam da polemišem sa nekim kolegama iz vlasti, ali i sa nekim kolegama iz opozicije i prosto da razdvojimo sumnje u kvalitet ovih predloga zakona.
Kao što je rekla i moja uvažena prethodinca, gospođa Vukojičić, institut javnog beležnika nije baš potpuna novina u našem pravnom sistemu, zato što smo mi javne beležnike imali i u periodu postojanja Kraljevine Jugoslavije. Oni su nestali iz pravnog sistema 1945. godine i pre nekoliko godina taj institut je ponovo obnovljen. To je dobar institut, to je institut koji postoji u svim dobro uređenim evropskim državama i nema razloga da ne postoji i u Republici Srbiji.
Gde je nastao problem? Problem je nastao zbog toga što u Republici Srbiji očigledno nema dovoljno javnih beležnika, odnosno nema onoliko javnih beležnika koliko to iziskuju potrebe pravnog prometa.
Da li je za to odgovorna država, odnosno da li je za to odgovorna Vlada, bilo koja Vlada? Mi mislimo da nije zato što je dobra volja svakog onog ko ispunjava uslove za javnog beležnika da odluči da li hoće da bude javni beležnik ili ne. U tom smislu, ni jedna vlada ne može da snosi odgovornost zbog toga što u Srbiji trenutno imate 94 javna beležnika, a nemate ih otprilike 370 koliko je to optimalno, odnosno koliko bi to zaista bilo potrebno.
Vlada Republike Srbije je u takvoj situaciji pribegla jedinom mogućem rešenju, a to je da u opštinama i gradovima gde ne postoje javni beležnici, sa jedne strane overu potpisa, rukopisa i prepisa vrše osnovni sudovi, odnosno vrši opštinska uprava kao povereni posao, odnosno u opštinama i gradovima gde ne postoje javni beležnici da sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti vrše osnovni sudovi.
Mi smo danas i na plenarnom zasedanju ali i jutros na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu imali jednu vrstu vrlo kvalitetne pravničke rasprave o tome da li su pojedina rešenja iz ova dva predloga zakona dobra ili ne. Sa nekim stavovima od nekih mojih kolega, od kojih neki pripadaju i vladajućoj koaliciji ja nisam mogao da se složim ni na Odboru za pravosuđe, a ne slažem se ni sada.
Hoću da podržim i gospodina Selakovića i Vladu Republike Srbije u odbrani onoga što piše u Predlogu zakona o overavanju prepisa, rukopisa i potpisa, kao i onih rešenja koja su sadržana u Predlogu zakona o prometu nepokretnosti.
O čemu se naime radi? Pre svega, postavljena je teza od nekih naših kolega da sudije nisu dovoljno kvalifikovane za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti sa čime se ja apsolutno ne slažem, jer ako neko može da rešava u parničnom postupku ili da postupa u krivičnim stvarima, ne vidim zašto ne bi bio kompetentan da sastavi ugovor o prometu nepokretnosti. Sudija je čovek koji je završio pravni fakultet, koji mora da ima određeni broj godina radnog iskustva i naravno da je položio pravosudni ispit. Uz svo dužno poštovanje prema profesiji javnog beležnika, ne mislim da je teže biti javni beležnik, nego da je teže biti sudija.
U tom smislu nije tačna teza kolega koji tvrde da je sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti posao koji mogu da rade samo i isključivo javni beležnici.
O čemu se ovde zapravo radi? Ovde se radi o tome da u Predlogu zakona stoji da se ugovor o prometu nepokretnosti sastavlja u formi, odnosno u obliku javnobeležničkog zapisa. Dakle, predlagač zakona je imao na umu formu. Forma je u stvari pismena forma.
Kada pogledate Zakon o obligacionim odnosima, videćete da postoje i ugovori koji ne moraju da budu u pisanoj formi, da postoje i usmeni ugovori.
Radi sigurnosti pravnog prometa i ovim zakonom, odnosno ovim predlogom zakona kao i postojećem Zakonu o prometu nepokretnosti iz 1998. godine, propisano je da ugovori o prometu nepokretnosti moraju da budu sastavljeni u pisanoj formi i to je praksa koja takođe postoji u svim dobro uređenim evropskim državama.
U opštinama i gradovima gde ne postoje javni beležnici zaista ne vidim ko bi drugi mogao da sastavi ugovor o prometu nepokretnosti nego sudija.
Pojavila se jedna druga teza sa kojom se ja takođe ne slažem, nisam se slagao ni jutros na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, a to je da overavanje potpisa, prepisa i rukopisa ne bi trebao da bude posao sudova, odnosno da sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti ne bi trebao da bude posao u sudova. Zašto ta teza nije tačna? Zato što i posle donošenja ovih zakona postojaće određeni poslovi koje rade pre svega osnovni sudovi, a koji se ne sastoje u sudovanju, u onom najosnovnijem smislu te reči.
Dakle, sudovi će i posle donošenja ovih zakona raditi određene poslove koji se ne sastoje u rešavanju sporova, odnosno koji se ne sastoje u izricanju krivičnih sankcija.
Ja sam taj argument i jutros upotrebio na sednici Odbora. Na primer, prema Zakonu o vanparničnom postupku, sudovi i danas, kao što će i od 1. septembra, i ubuduće rade jedan posao koji nije sudovanje u smislu rešavanja sporova. Na primer, to je davanje dozvole maloletniku da stupe u brak. Kada se posmatra čisto juridički, sa stanovišta jurisprudencije, to nije klasičan sudski posao. Dakle, kada sud daje dozvolu maloletniku da stupe u brak, on ne rešava nikakav spor, nikome ne izriče bilo kakvu sankciju, on nekome daje pravo da stupi u bračnu zajednicu. Ako sudovi to već rade i ako će to sudovi nastaviti da rade i posle 1. septembra, ne vidim u čemu je problem da sudovi tamo gde ne postoji javni beležnik overavaju prepise, rukopise i potpise, odnosno ne vidim u čemu je problem da sudija bude taj koji će da na papir stavlja, a to u stvari znači forma javnobeležničkog zapisa, da bismo izbegli svaku moguću mistifikaciju oko toga šta to u stvari znači, ne vidim zašto sudija ne bi mogao da radi taj posao.
Naravno, idealno bi bilo da sve ono što nije sudovanje u klasičnom smislu te reči izmesti iz sudova, ali očigledno je da to u ovoj situaciji u kojoj se pravosudni sistem Republike Srbije nalazi, a javni beležnici jesu deo pravosudnog sistema Republike Srbije, jednostavno nije moguće, s obzirom da ne postoje u svim opštinama, odnosno u svim gradovima javni beležnici.
Ono što se postavlja kao pitanje šta je alternativa onome što piše u predlogu ova dva zakona, dakle, šta ako ne postoje javni beležnici, a niste omogućili osnovnim sudovima da s jedne strane vrše overu potpisa, prepisa i rukopisa, a sa druge strane niste im omogućili da sudija sastavlja ugovor o prometu nepokretnosti, onda se postavlja pitanje ko će to da radi ako želite potpunu sigurnost pravnog prometa, a iz sadržine Predloga zakona o prometu nepokretnosti je potpuno jasno šta je intencija Vlade – da se spreči ono što se u pojedinim sredinama dešavalo, a to je da se jedna nekretnina prometuje dva, tri ili više puta, pa onda neka od ugovornih strana jednostavno bude dovedena u zabludu, plati nešto što je već neko pre njega kupio. Dakle, Vlada je postupila na jedna potpuno ispravan i jedini u stvari mogući način. Dakle, omogućila je da osnovni sudovi vrše proveru potpisa, prepisa i rukopisa, odnosno da sudije sastavljaju ugovore o prometu nepokretnosti sa stanovišta Ustava, sa stanovišta našeg pravnog sistema. Ja to kažem i kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. SNS u tome ne vidi apsolutno ništa sporno.
Ono što se pojavilo kao teza, to je da nije ustavno to što u predlogu ova dva zakona piše da oni stupaju na snagu 1. septembra 2014. godine. Tačno je da Ustav kaže da je redovna situacija da zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, ali je isto tako tačno da u članu 196. stav 4. decidno stoji da oni mogu da stupe i ranije ako za to postoje opravdani razlozi koji su utvrđeni u postupku donošenja zakona.
Apsolutno je opravdano da ova dva predloga zakona, odnosno zakona kada ih izglasamo, stupe na snagu 1. septembra 2014. godine, opet u interesu građana da bi se u potpunosti obezbedila sigurnost pravnog saobraćaja.
Ono što takođe jeste argument u prilog i Vlade Republike Srbije koja je predložila ove zakone, a i svih onih poslaničkih grupa koje će da glasaju za ove predloge zakona, odnosno nešto u čemu kolege iz opozicije nisu u pravu to je da se kao problem postavilo pitanje zašto će overu potpisa, prepisa i rukopisa da vrši opštinska uprava kao povereni posao. Pa, u mnogim situacijama opštinska uprava je to i do sada radila i nikome zbog toga nije pričinjena bilo kakva šteta.
Ono što takođe u Ustavu Republike Srbije piše, a to je takođe argument predlagača ovih zakona, to je da Republika Srbija ima pravo da pojedina javna ovlašćenja poveri između ostalog i jedinicama lokalne samouprave. U ovoj konkretnoj situaciji radi se o opštinskoj upravi. Dakle, Vlada Republike Srbije ni na koji način ne krši Ustav Republike Srbije. Naprotiv, ona konzumira ustavna ovlašćenja, a to je da jedan javni posao, odnosno jedno javno ovlašćenje, u ovom slučaju to je overa potpisa, prepisa i rukopisa, poveri nekome ko nije državni subjekti. U ovoj situaciji radi se o opštinskoj upravi.
Dakle, sa stanovišta SNS ovo ne samo što su dobra rešenja, ovo su jedina moguća rešenja u ovom trenutku kada Srbija ne raspolaže dovoljnim brojem javnih beležnika.
Naravno, u interesu je svih poslaničkih grupa, u interesu je svih građana Republike Srbije, na kraju krajeva, u interesu je i samih sudova da u Srbiji bude javnih beležnika mnogo više nego što ih je sada prosto da se sudovi rasterete jednog dela posla koji se ne sastoji u sudovanju u pravom smislu te reči. Ali, dok se ne postigne to da imamo optimalan broj javnih beležnika, ja zaista ne vidim šta je alternativa onome što piše u Predlogu zakona o prometu nepokretnosti, odnosno, šta je alternativa onome što piše u Predlogu zakona o overavanju potpisa, prepisa i rukopisa.
Srpska napredna stranka će glasati za sva tri predloga zakona o kojima je danas bilo reči. Hvala.