Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Hvala predsednice.
Ja ne pretendujem da na pitanje koje ima osnovanost i odgovara mu mesto ministra, ali sam dužan da sa stanovišta struke pojasnimo barem svima nama ovde, a i građanima Srbije da institut zemljišta za redovnu upotrebu objekta nije samo institut shodno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već je taj institut poznat i u odredbama Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa.
Nije to samo zemljište koje je po Zakonu o planiranju i izgradnji podrazumeva minimum površine koja je potrebna za formiranje jedne građevinske parcele, već je to zemljište koje po osnovama zakona o svojinsko pravnim odnosima može da bude predmet ugovaranja.
Ja kao vlasnik parcele koja ima 10 hektara, znatno prevazilazim površina koja bi bila potrebna po Zakonu o planiranju i izgradnji i da bude zemljište za redovnu upotrebu objekta.
Zemljište, za redovnu upotrebu objekta je, kako zemljište ispod objekta, kao i zemljište koje je u funkciji tog objekta i za prilaz, i za pristup i za skladištenje i za dvorišni prostor, za mnogo što šta.
Ono što podrazumeva slobodu ugovaranja, a ona podrazumeva dispoziciju stranaka da se opredele koliko će to zemljište da bude u funkciji objekta sa kojim se raspolaže kao zemljište za redovnu upotrebu.
Dakle, jedino promenama zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa i drugim zakonima, možemo udovoljiti ovom amandmanu na koji je prethodnik apelovao, a do tada ovaj amandman nije prihvatljiv u smislu onoga što zakon propisuje.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, po amandmanu? Vaše vreme trošite ukupno?

Uvek svoje.

Samo svoje vreme trošite, pet minuta, nikada tuđe?

Uvek svoje samo.
Imamo očigledan primer jednog pokušaja da se na mala vrata po hitnom postupku za vikend u nedelju u 12,05 časova, a to je skoro kao pet do 12, progura nešto što će stvoriti velike probleme građanima Srbije, a uvešće nezakonitost u pravni sistem na još jedan način, odnosno u još jednom zakonu.
Kao što smo imali primer sa članom 20ž Zakona o privatizaciji, koji je bio neustavan, tako imamo sada ponovo ovde jedno zakonsko rešenje koje je potpuno u suprotnosti sa drugim različitim zakonima.
Potpuno je besmisleno da se bilo ko javlja i objašnjava materiju koju bi trebalo da objasni ministar, makar kada ministar nije u sali, ali prethodno obrazloženje je posebno besmisleno, jer ako to tako shvatimo kao što je nama to prezentirano, to znači da svako od nas može da ugovara na svojoj parceli bilo šta i da nema nikakve potrebe da postoje zakoni koji se bave planiranjem, gradnjom, izgradnjom, kontrolom, nema potrebe da postoji bilo kakva inspekcija, nego se sve to dogovara jednom obligacijom koja se potpisuje pod okriljem javnog beležnika.
Dakle, ono što mi nudimo to je da nadležni organi lokalne samouprave i države Srbije vode kontrolu nad tim šta se podrazumeva pod zemljištem koje služi za redovnu upotrebu zgrade.
Naravno da o tome postoje propisi i naravno da ti propisi moraju da budu strogi i primenjivi i kontrolisani svakodnevno od strane nadležnih organa. Da li javni beležnik na bilo koji način može da utvrdi da li je taj prostor, to zemljište neophodno za redovnu upotrebu zgrade ili je to volja dve ugovorne strane koja nema nikakve veze sa zakonom, to je neutvrdivo od strane javnog beležnika.
Ne postoji ni jedan razlog da se ne prihvati naš amandman, a posebno što je Vlada to odbila sa obrazloženjem i nije isključena primena pravila predviđena propisima o planiranju i izgradnji.
Znači, mi ukazujemo da će to pravilo da bude grubo narušeno, a ovde se ne kaže da je ono zaštićeno, nego da nije isključena mogućnost primene tog pravila, ja nisam pravnik, ali vrlo čudan pravni institut i teško da možemo da ga nađemo u bilo čijoj pravnoj teoriji ili praksi. Hvala.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i Dejan Čapo.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Spasojević. Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. kao i da se posle člana 4 doda novi član 4a amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Ja sam iskreno mislio da će se predlog amandmana analizirati daleko brižljivije u smislu suštine amandmana i zbog toga što je na struci zasnovan, poslanička grupa SPS i dalje istrajava na dodatnom preispitivanju stava kada je odbijanje ovog amandmana u pitanju, sa apelom da se isti amandman prihvati.
Zašto? Ja ću to ilustrovati kroz praktične primere.
Radi se konkretno o ugovorima o prometu nepokretnosti. Postavlja se pitanje – u čemu je razlika ako ja kao advokat sastavim ugovor o prometu nepokretnosti, a moja stranka taj isti ugovor odnese kod javnog beležnika radi sastavljanja javnobeležničkog zapisa? Kakva je razlika u odnosu na to kada ta ista stranka ode kod javnog beležnika radi sastavljanja javnobeležničkog zapisa, koji takođe podrazumeva sastavljanje ugovora? I u jednoj i u drugoj situaciji javni beležnik je dužan da preispita ugovor, i onaj koji sam ja sastavio, a naročito da preispita i kada stranka dođe kod njega, identitet stranke, zahtev stranke, da li stranka raspolaže sa čime ne sme da raspolaže, da li se na taj način čine određene zloupotrebe, da li je to suprotno pozitivnim zakonskim propisima? Dakle, apsolutno razlika ne postoji.
Ugovor koji sam ja sastavio ima karakter privatne isprave u formi pravnog posla. Taj pravni posao jeste promet nepokretnosti. Ako je to tako, onda se samo olakšava posao javnom beležniku koju će moju privatnu ispravu u formi pravnog posla kao promet na nepokretnosti snabdeti javnobeležničkim zapisom koji će biti neka vrsta odluke sa posebnom pravnom snagom. Dakle, razlika apsolutno nikakva ne postoji.
S druge strane male sredine, mali gradovi, da ne govorim o opštinama imaju vrlo mali broj javnih beležnika ili će imati vrlo mali broj javnih beležnika. U Užicu na 100.000 stanovnika ima nekih oko 100 advokata i biće samo četiri javna beležnika, najviše četiri javna beležnika. Beograd ima blizu dva miliona stanovnika, ne više od pedesetak javnih beležnika. Ono što je Zakon o javnom beležništvu propisao sadržano je u članu 82. Član 82. sadrži nešto što se ne može pravno posmatrati kao isključiva nadležnost javnog beležnika. Piše „naročito“. Naročito nije isključivo. I tu je u članu 82. napisano da je javni beležnik nadležan za sačinjavanje javnogbeležničkog zapisa gde se pojavljuje i raspolaganje nepokretnostima.
Drage kolege i građani Srbije raspolaganje nepokretnostima nije samo promet nepokretnosti, nije samo kupoprodaja, to može da bude i zakup, to može da bude i posluga, to može da bude i poklon. Zar je daleko praktičnija, a mi u poslaničkoj grupi SPS smo uvereni da jeste, da je daleko praktičnije da to mogu da čine i advokatura, i službe pravne pomoći, i medijatori, i oni koji su pružaoci pravne pomoći po drugim osnovama, naročito besplatne pravne pomoći, i na taj način olakšati javnim beležnicima posao koji se svodi na sačinjavanje javnobeležničkih zapisa.
Moram da stanem u zaštitu struke, a pre svega profesije kojom se bavim, zbog toga što je ta profesija zauzela jedinstven stav po ovom pitanju, da zaista oni pravni poslovi koji podrazumevaju poslove u nadležnosti javnih beležnika, to su javnobeležnički zapisnici, mogu da budu i kroz potvrđivanje pravnih isprava ili kako se to stručno kaže solemnizacija privatne isprave, a to je upravo potvrđivanje ugovora koji sastavljaju svi oni koji pružaju pravnu pomoć.
Zbog toga još jednom smatram da bi bilo dobro da se razmisli o prihvatanju ovog amandmana. Zahvaljujem se.

Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, Borislav Stefanović i Vesna Martinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, Borislav Stefanović i Vesna Martinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, Borislav Stefanović i Vesna Martinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč želi Gordana Čomić.

Član 10. definiše u nekoliko svojih stavova kako se uređuje pravo preče kupovine. Mi smo predložili da se ono promeni i da glasi – Ako je prodavac prodao nepokretnost, a nije je prethodno ponudio imaocu prava preče kupovine, ili je nepokretnost prodao pod uslovima povoljnijim od uslova iz ponude, imalac prava preče kupovine može tužbom kod suda da zatraži poništaj ugovora o prodaji nepokretnosti i da se nepokretnost njemu proda pod istim uslovima.
Pri čemu smo definisali, dakle kolege Borislav Stefanović i koleginica Vesna Martinović i ja da tužba iz stava 1. ovog člana se može podneti u roku od 30 dana, računajući od dana kada je imalac prava preče kupovine saznao za prodaju te nepokretnosti, a najkasnije u roku od dve godine od dana zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, ima još četiri stava, sa obrazloženjem da se praktično predlaže zadržavanje postojećeg člana 10. važećeg Zakona o prometu nepokretnosti, a smatrajući da je članom 10. Predloga zakona upotpunjeno i precizirano važeće zakonsko rešenje je bolje, kada je reč o pravnoj zaštiti prava preče kupovine.
Mi možemo samo da se nadamo da će se ta tvrdnja iz obrazloženja, da je postojećim predlogom bolje zakonsko rešenje, da će u praksi dokazati da je stvarno bolje. Ovako kako piše ne da nije bolje nego će stvoriti mnoge nedoumice, nesporazume i okolnosti u kojima će biti više tužbe nego da ste prihvatili ovaj amandman. Zahvaljujem.