Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 18. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Gordana Čomić, Borislav Stefanović i Vesna Martinović i zajedno narodni poslanici poslanici Marko Đurišić, Slobodan Homen, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić i akademik Ninoslav Stojadinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč želi narodni poslanik Gordana Čomić.

  Zahvaljujem.
Član 18. govori o tome kada ovaj zakon stupa na snagu i kao svi predlozi izmena i dopuna zakona koje raspravljamo danas u pojedinostima, a nakon rasprave u načelu, oni se usklađuju sa stupanjem na snagu Zakona o javnim beležnicima. Član 18. glasi da ovaj zakon stupa na snagu 1. septembra 2014. godine. Kao i u slučaju prethodnog zakona, Vlada je ovaj predlog donela 22. avgusta 2014. godine i onda ga kao predlog uputila Skupštini.
Skupština može da odluči o tome kada će zakon stupiti na snagu glasanjem, a Ustav određuje, kada to Skupština ne radi, da onda zakon stupa na snagu osam dana od dana objavljivanja. Ovaj član treba tako da glasi – da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Vlada ne može da odlučuje o stupanju zakona na snagu ranije nego što to propisuje Ustav.
To što Vlada odbija da prihvati ovaj amandman pokazuje da imamo problem sa razumevanjem nadležnosti Vlade i Skupštine. Kako i na koji način je Vlada u dokumentu, koji je usvojila 22. avgusta, stavila da zakon stupa na snagu 1. septembra bez toga da je to moguće da se to uradi u Ustavom propisanom roku. Šta više, svi oni koji bolje poznaju Zakon o Vladi i koji poznaju procedure Ustavnog suda, Ustavni sud ima nadležnost da procenjuje ustavnost predloga akata pre nego što stupe na snagu, kao što se sećamo. Ovih osam dana, koje je Vlada stavila potpuno neustavno da važi u predlogu zakona, je predmet za ocenu Ustavnog suda, a dodatno je potpuno nepotrebno. Hvala.

Reč ima narodni poslanik  Slobodan Homen.

Gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, nemam nameru da oduzimam vreme radu ove skupštine. Želim samo da ponovim ono što sam govorio u načelu i po prethodnom amandmanu. Smatram da nema potrebe da se ovoliko žuri sa primenom ovog zakona. Suština je da ovaj zakon da kvalitetne rezultate. Suština je da pravosuđe bude bolje, da građani budu zadovoljni. Bojim se da zbog nekoliko dana ili donošenjem određenih zakona ili delova zakona, pogotovo kroz završne odredbe, zaista možemo da napravimo problem u praksi.
Pozivam vas da još jednom razmislite i da odložimo kompletnu primenu ovog zakona, odnosno ne da odložimo, nego da idemo na paralelnu primenu svih propisa zajedno sa sudovima, opštinama do 1. marta. Hvala.

Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Već smo izneli u načelnoj raspravi, a to ćemo sada da ponovimo, a i druge kolege su dale brojne primedbe na ovaj predlog zakona. Očigledno je da početak primene ovog zakona od sutra bi proizveo velike probleme, uvođenje nezakonitosti, pravne nesigurnosti, masu nepoznanica. Ovaj zakon treba da sprovode javni beležnici, a njih u Srbiji treba da bude 250. Njih danas ima 90 i nešto. Komora javnih beležnika je važan faktor u njihovom radu i ona ne može da bude formirana ako nema 100 beležnika, a nema ih na današnji dan. Ukazali smo u prethodnom amandmanu na neusaglašenost sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Ima još puno drugih primedbi, kao i da bi donošenje ovog zakona sa odloženim rokom početka primene, to znači 1. jula sledeće godine, bio dovoljan rok, čak i za ovakvu Vladu da ispravi sve ove loše stvari, sve nedostatke i da do 1. jula sledeće godine, posle pet, šest godina priprema, počne da radi javno-beležnička služba, kao i da svi zakoni, koji se tiču te službe i tog dela našeg pravnog sistema, budu takvi da neće izazivati probleme građanima Srbije, nezakonitost, pravnu nesigurnost, nego da im pomaže u tome da život u Srbiji, barem u toj oblasti bude bolji, nego što je bio do dana današnjeg. Hvala.

Reč ima narodni poslanik  Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani gosti, poštovana predsednice Narodne skupštine, mislim da vredi pokušati još jednom da ubedimo ministra i njegove saradnike da prihvate našu ideju o odlaganju stupanja na snagu Predloga zakona o prometu nepokretnosti. Pre dva dana, a i danas pokušavamo to da uradimo, smo ponudili niz argumenata i smatramo da bi to bilo veoma dobro za sve građane Srbije.           
Hteo bih da izdvojim samo četiri stvari, kao neku vrstu podsetnika. Smatram da, ukoliko ovaj predlog zakona stupi na snagu sutra, 1. septembra 2014. godine, će to značiti da će Skupština Srbije ovde overiti jednu vrstu pravnog nereda za koji je odgovorna Vlada Srbije. Ta vrsta pravnog nereda se tiče neusaglašenosti sadržine ovog predloga zakona sa sadržinom drugih zakona koji postoje u našoj državi, a koji tretiraju sličnu ili istu materiju. Stupanjem na snagu ovog zakona čini se upravo to i stvara se jedan pravni nered. Nas dvojica, poslanici Nove stranke, ćemo biti protiv toga.
Druga stvar, koja je važna kao deo naše argumentacije, tiče se sledećeg. Mislim da je posebno zabrinjavajuće što Vladu Srbije u ovakvoj vrsti delanja, doprinošenju stvaranja jednog pravnog nereda, zastupa ministar pravde, koji bi, po svemu što znamo o političkom sistemu u Srbiji, trebalo da bude prvi čovek koji brani princip vladavine prava, a koji je jedan od osnovnih principa na kojima počiva naš Ustav i naša država.
Nismo zaboravili, gospodo, jedan težak prekršaj koji je napravljen ovde kada je Vlada predložila izmenu člana 20ž u okviru izmena Zakona o privatizaciji, koji je očigledno, a to smo utvrdili ovde, bio neustavan. Ovde hoćemo da se vratimo na neke principe koji su važni za savremene države, za savremene demokratije, kao što su principi ustavnosti i zakonitosti.
Mimo toga, veoma je neprimereno, mislim, što se ovakvi predlozi zakona usvajaju u poslednjem trenutku, po hitnom postupku, a mi nudimo argumentaciju kojom tražimo od vas da se odloži primena tog zakona. Dakle, ne postoji takva vrsta hitnosti koja treba da nas uvede u polje pravnog nereda, ne samo pravnog nereda, nego smo ovde dokazali, mislim, da ukoliko bude usvojen ovaj predlog zakona, to proizvesti štetu po promet nekretnina, što će biti jedan od efekata usvajanja ovog zakona.
Nadam se da ćete još jednom, još malo razmisliti o našim amandmanima. Hvala.

Pošto smo završili pretres o amandmanima zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima i pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Poštovani narodni poslanici saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Prelazimo na 3. tačku.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Živković, Vladimir Pavićević, dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević, Enis Imamović, Riza Halimi, Šajb Kamberi, Marijan Rističević, Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Slobodan Homena, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Gordana Čomić i magistar Aleksandra Jerkov.
Primili ste izveštaje Odbora za Ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i Mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, a saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala.
Podneli smo amandman gde tražimo smanjivanje iznosa taksi koje su predviđene za sačinjavanje pravnih poslova koji imaju oblik javno beležničkog zapisa, plaća se taksa itd.
Prvo da vam kažem da se zakon zove Zakon o dopunama Zakona o sudskim taksama, ali da bude jasno onima kojima to nije jasno, da te takse ne idu sudovima nego idu javnim beležnicima, tako da je to jedan potpuno drugačiji tok novca i te cene bi morale da budu mnogo niže.
Proteklih dana smo imali hvalospeve o poslu javnih beležnika, da je to najvažniji posao u pravnom sistemu. To smo čuli od ministara i od nekih drugih. Vrlo je čudno da su taj posao decenijama obavljali ljudi koji su mahom imali srednju stručnu spremu i to mahom nije proizvodilo nikakve velike probleme, niti je stvaralo gužve po sudovima jer, naravno da ovaj posao nisu radile sudije, nego je to radilo jedno odeljenje, obično šalter koji čak i fizički nema veze sa zgradom suda, tako da je to obrazloženje potpuno besmisleno.
Način na koji je izabrano bar 50% javnih beležnika, na koji smo ukazivali, šuraci, za koje ministar kaže da nisu rođaci, što je tačno, ja nisam rekao da su rođaci, ali su šuraci nekih ministara, deca vrlih sudija i članova neke od vladajućih stranaka itd. dobio obrazloženje zašto je to tako vrhunsko važan posao i zašto je to pijadestal prava ili pravne prakse u ovoj državi, zato što su takse tako velike, da prvo, ovaj napaćeni i osiromašeni narod dovode u dilemu da li da uopšte koriste to pravo da overe nekakav ugovor, a sa druge strane tu su ogromne zarade javnih beležnika i zato tražimo da se takse smanje, zato što ovaj narod nema para da to plaća i zato što će jedan deo javnih beležnika i pored smanjenih taksi moći da se dovoljno obogati da isplati svoje nadoknade onima koji su im omogućili da dobiju tu funkciju. Hvala.