Reč ima dr Ivica Jevtić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, ovo je jedan dobar zakon koji će omogućiti da mladi lekari na početku karijere dobiju specijalizacije, ali ne treba zaboraviti ni starije kolege koji zbog različitih razloga nisu dobili specijalizacije, pet, 10 ili 15 godina i koji rade kao lekari opšte medicine.
Mislim da zakonom i pravilnicima treba i njih staviti u ravnopravan položaj sa mladim lekarima.
Međutim, do sada je postojala jedna nelogičnost koja, kako sam video ni ovim zakonom nije ispravljeno, odnosno kada lekar dobije specijalizaciju, koji je već u radnom odnosu, on najmanje četiri, pet ili šest godina neće raditi sa svojim pacijentima, a kolege koje ostaju moraju da prihvate i njegove pacijente, što povećava broj pacijenata po izabranom lekaru.
Zato predlažem da odmah po odlasku bilo kog lekara na specijalizaciju, da na njegovo mesto bude primljen do povratka sa specijalizacije, bar, odnosno i posle toga, ako je specijalizacija takva, da lekar odlazi u bolnički deo, da na njegovo mesto bude primljen lekar sa Biroa.
Čuli smo da ima 2.400 nezaposlenih lekara. Dodirivati specijalizacije lekarima koji su na Birou, mislim da ne bi bilo svrsishodno, jer samim tim, pošto evropske zemlje jedva čekaju i oberučke prihvataju naše lekare, da bi tim potezom dobili lekare specijaliste na Birou koji bi još lakše otišli u inostranstvo.
Predlažem da prvo lekari koji dugo čekaju i koji zbog raznih razloga nisu dobili specijalizacije zbog neslaganja sa direktorom, zbog političke pripadnosti, budu uzeti u obzir, da dobiju specijalizacije, da kolege ovim zakonom posle staža dobiju specijalizacije, za šta se slažem da je u redu, a na njihovo mesto da dođu lekari sa Bira, jer četiri godine i pet godina, da lekari koji su u domu zdravlja pokrivaju pacijente lekara koji su na specijalizaciji, nije u redu.
Ako jedan dom zdravlja ima 50 lekara i 10 njih dobiju specijalizacije, četiri godine onih 40 lekara radiće njihov posao i biće zatvorene, najpre se to dešava sa seoskim ambulantama, jer kolege fizički ne mogu da postignu da pokriju dve, tri ili više ambulanti, umesto kolega koje su dobile specijalizaciju.
Pre nekoliko godina ukidanjem zdravstvenih centara, formirani su domovi zdravlja čiji su osnivači lokalne samouprave i opšte bolnice, čiji je osnivač Republika.
Samim tim, lekari iz doma zdravlja ne mogu da konkurišu na specijalizacije u opštim bolnicama, već na specijalizacije koje postoje u okviru doma zdravlja, mogu da konkurišu na opštu medicinu, na medicinu rada, urgentnu, ginekologiju i pedijatriju.
To su sve što mogu da dobiju lekari zaposleni u domovima zdravlja.
Takođe, lekari koji rade u sekundarnoj i tercijalnoj zdravstvenoj zaštiti, koji se budu primili kao klinički lekari, kao pripravnici, oni ne mogu da konkurišu na specijalizaciji u domovima zdravlja, što mislim da je apsurdno.
Postoji mogućnost za raspisivanje specijalizacija na nivou Republike, tako daleka može iz bilo kog dela Srbije da konkuriše u bilo koji grad i obratno. Ali, u praksi to znači da, primera radi, ako lekar iz Niša ili Valjeva dobije specijalizaciju u Smederevu, što je sada moguće, on po završetku te specijalizacije sigurno će težiti da se vrati u Niš ili Valjevo, ili bilo koji drugi grad, tako da će Smederevo kome ja pripadam, opet ostati bez specijaliste koga je tražilo. Naravno, postoji mogućnost, postoji ona odredba da duplo više godina od specijalizacije mora da provede u toj organizaciji, ali verujte, to se u praksi ne događa. Stekao sam utisak da je, kao i mnoge moje kolege, ukidanje zdravstvenih centara bila jedna od grešaka, i da do tada ovi problemi nisu postojali.
Mišljenja sam da je potrebno pre svega pojačati primarnu zdravstvenu zaštitu jer se u primarnoj zdravstvenoj zaštiti završava 80% posla u medicini. To svi znamo i svi znamo da je preventiva najvažnija u svakom poslu pa i u medicini. Juče smo čuli od kolege da 60% sredstava budžeta ide na sekundarnu i tercijalnu zaštitu a 40% na primarnu. I sada vidite, 60% novca ide na sekundarnu i tercijalnu gde se završava 20% posla u celoj medicini, a 40% para ide u primarnu zdravstvenu zaštitu. Zato mislim da svaki dinar uložen u preventivu, odnosno u primarnu zdravstvenu zaštitu, vraća se višestruko, jer svi znamo da se na vreme otkrivena bolest mnogo lakše leči, mnogo je manje invaliditeta, a u krajnjem slučaju i mnogo manji troškovi za državu. To u drugim zemljama već postoji.
Predlažem još jednu stvar, a to je da bar na dve godine, svaki naš sugrađanin uradi sistematski pregled, što podrazumeva odlazak kod svog izabranog lekara gde će obaviti razgovor, gde će biti pregledan, uraditi osnovne laboratorijske analize, EKG, ultrazvuk, pregled stomatologa, ženi pregled ginekologa, i da potvrda o tome bude uslov za overu zdravstvene knjižice. Takva preporuka već postoji, ali nije obavezujuća. Na taj način možemo spasiti mnoge živote, sprečiti komplikacije mnogih teških bolesti, jer više od polovine naših sugrađana ne posećuje lekare i ne brine dovoljno o svom zdravlju. Takođe, edukacija, predavanje u školama, počev od obdaništa, preko sredstava javnog informisanja bi bila korisna i sada naravno, te preporuke postoje, ali dok ne budu zakonom primorani da to rade, to se neće događati.
Predlažem takođe da se ponovo vrate savetovališta za dijabet, koja su ukinuta, savetovališta za mlade već postoje, ali svedoci smo mnogo velikog porasta komplikacija šećerne bolesti, što bi vraćanjem savetovališta za dijabet bilo prevenirano.
Mi u Smederevu smo videli ove probleme u zdravstvu, tako da smo početkom ove godine, ja sam želeo da to bude i ranije, preko budžeta grada Smedereva primili sve lekare i sve stomatologe sa biroa za zapošljavanje. Bez izuzetka, a to je devet lekara i četiri stomatologa. Tako da smo u mnogome poboljšali situaciju u našem zdravstvu u Smederevu.
Radimo i na uređivanju ambulanti, tako da su već mnoge ambulante pogodnije za rad, van doma zdravlja Smederevo, otvorili smo jedan „mini dom zdravlja“ u moravskom kraju, gde gravitira dvadesetak hiljada stanovnika i omogućen je pregled ne samo lekara opšte medicine, već i dečijeg lekara, ginekologa, od 1. septembra interniste i gastroenterologa, takođe stomatologa i protetičara a tu radi i apoteka i patronaža.
Nadam se da će uskoro proraditi i ultrazvuk i osnovne laboratorijske analize. Sve to je odrađeno donacijama naših sugrađana. Takav „mini dom zdravlja“ biće i u šumadijskom delu naše opštine, što će u mnogome rasteretiti pritisak na centralu doma zdravlja i približiti pacijentima primarnu zdravstvenu zaštitu. Predlažem i drugim lokalnim samoupravama da urade to isto u cilju poboljšanja zdravstvene zaštite u Srbiji.
U sredinama gde su domovi zdravlja udaljeni od pacijenata, predlažem formiranje mobilnih ekipa lekara i tehničara, kako bi tim pacijentima bila pružena odgovarajuća zdravstvena zaštita, tamo gde postoje službe kućnog lečenja a gde ne postoje treba ih formirati, da se pojačaju ekipama lekara i tehničara i takođe i voznim parkom, tako da i udaljena sela budu pokrivena kućnim lečenjem a ne samo gradske sredine.
Liste lekova niko nije pomenuo, a one su posebna priča. Na primer, kako lekar praktično da objasni pacijentu da lek koji na pozitivnoj listi treba u apoteci platiti 25, 50 ili 90%? Kako mu objasniti da lek koji mu je prepisao lekar specijalista na jednu šifru ne ide zbog podšifre? Tu su nesuglasice neizbežne, ma koliko se mi trudili da to objasnimo i smatram da što pre treba doneti neki zakon po kome će lekari biti službena lica.
Posle više od četvrt veka rada i više od 250.000 pacijenata do sada, imao sam uvek utisak da zakone i pravila u zdravstvu donosi neko ko nikada nije pregledao 50, 60 pacijenata dnevno, a takođe nije ni čekao u čekaonici sa 50, 60 svojih sugrađana u redu. Mislim da su sada prvi put konsultovani lekari praktičari, a takođe mislim da naši predlozi i primedbe i sugestije treba mnogo više u cilju poboljšanja u zdravstvu da se uzmu u obzir prilikom donošenja zakona u zdravstvu.
Naše je nisko mesto na evropskoj lestvici. Siguran sam da za to nisu krivi lekari, jer naši lekari su veoma cenjeni u inostranstvu i oberučke bivaju prihvaćeni u svim evropskim zemljama tako da lekari i tehničari sigurno za to nisu krivi a nova sistemska rešenja mislim da će podići zdravstvenu zaštitu u Srbiji na mnogo viši nivo i na onaj nivo na kome stvarno treba da bude. Hvala.

Povreda Poslovnika, Zvonimir Stević. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika član 106.
U stavu 1. govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Mislim da ste bili u obavezi da upozorite i onog prethodnog kolegu jer mi sada raspravljamo, imamo pojedinačnu raspravu i raspravljamo o amandmanima na Zakon o zdravstvenoj zaštiti i suština amandmana je skraćenje specijalizacije posle završenog fakulteta i posle položenog državnog ispita, bez kliničkog staža da se ide na specijalizaciju.
Uz svo uvažavanje zdravstvenog stanja i zdravstvene zaštite u kojima se nalazimo i kao sistem i kao institucija i kao narod, mislim da smo juče imali prilike i da ćemo imati prilike još, s obzirom da insistiramo na reformama i ja reklamiram povredu i molimo vas da upozorite kolege da je pojedinačna rasprava, a ne opšta rasprava, to smo juče završili i da se drže dnevnog reda. Hvala.

Hvala vam.
Istine radi, uopšte nisam čula poslednju diskusiju, ni jednu jedinu reč, zato nisam bila u mogućnosti da reagujem, a drugi poslanici mi nisu skretali pažnju da se izašlo iz teme na amandman 1.
Pozivam poslanike da govore samo o amandmanu na član 1. Inače, postoje mere u Poslovniku da se oduzima vreme od poslaničke grupe ako povredite Poslovnik i nešto drugo radite a ne ono što je predviđeno.
Ko se javlja za reč po amandmanu na član 1?
Reč ima narodni poslanik dr Branko Đurović.

Poštovana predsednice, poštovani predstavnici Ministarstva zdravlja, dame i gospodo poštovani narodni poslanici, juče smo pričali u načelu vezano za promenu člana 184. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Na osnovu diskusije, stekao sam utisak da tu praktično niko nije protivan promeni tog amandmana, vezano za član 184.
Ono što je bitno i juče u sklopu načelne priče o promeni ovog člana, postavio sam pitanje da li će promena ovog člana imati pozitivnu reperkusiju na naše rangiranje, vezano za Evropski zdravstveni potrošački indeks ili „European Health Consumer Index“. Na osnovu te analize, došli smo do zaključka apsolutno da će imati pozitivnu konotaciju i pozitivni rezultat. Ni jednog trenutka nismo sakrili da smo na osnovu rangiranja ove studije, odnosno ovog projekta, na poslednjem mestu.
Ono što je meni lično dalo veliku nadu da je promena ovog člana samo uvod u jednu potpunu reorganizaciju zdravstvenog sistema Republike Srbije to je ono što nam je juče ministar zdravlja rekao, da je izvršni direktor „European Health Consumer Index“, gospodin Arne Bjornberg, prisutan i pozvan od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Mi smo se suočili sa istinom.
Izvršni direktor Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa je tu, u Srbiji. To je osoba koja treba da nam pomogne u rešavanju i uz sveobuhvatnom rešavanju problema zdravstvenog sistema. Promena ovog člana Zakona o zdravstvenoj zaštiti je samo početak, i to je moje duboko mišljenje, jedne sveobuhvatne reorganizacije zdravstvenog sistema.
Nije sporno da svako od nas kaže gde je problem. Ja sam neurohirurg u Kliničkom centru Srbije, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U zdravstvenom sistemu Srbije postoji jedna kovanica koja kaže – referentna zdravstvena ustanova. Ako imamo više neurohirurških klinika u Republici Srbiji, referentna zdravstvena ustanova zna se koja je i po definiciji referentne zdravstvene ustanove zna se šta treba ta zdravstvena ustanova da radi.
Ako imamo, malopre je kolega spomenuo, tzv. transvenoidalnu hirurgiju tumora hipofize, odnosno tumor jednog malog organa na bazi mozga koji se …

  Doktore, uvažavam vaše znanje. Molim vas da prihvatite sugestiju i da govorite tačno o amandmanu, dakle, o mogućnosti stručnog usavršavanja po uslovima iz sadašnjeg zakona i predloga zakona koje mi usvajamo. Tako možemo onda svi.        

Pričam o tome da je ovo početak jedne sveobuhvatne reorganizacije i tako i tretiran. Dokaz je to da je izvršni direktor praktično ovog projekta u Srbiji.
Mi možemo da pričamo ovde satima koji su problemi vezani za zdravstveni sistem Srbije i manje-više svi će biti u pravu, ali ovo je početak nečega, a početak se sastoji u suočavanju sa istinom, a u nekoj sledećoj fazi treba da krenemo u reorganizaciju. Hvala.

Imam sugestiju od poslanika da napravimo pauzu ako ne žele poslanici da govore o amandmanu i da se malo dogovorimo kako da završimo.
Daćemo šansu još nekim poslanicima.
Iz svih poslaničkih grupa mi sugerišu da se ne govori o temi.
Reč ima dr Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Poštovana predsednice Skupštine, gospodine ministre, članovi ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, ja sam protiv amandmana koji je podnela koleginica iz DS.
Smatram da predlog izmene člana 184. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji je predložilo ministarstvo i ministar, treba snažno podržati, jer je cilj ove izmene vrlo jasan, a to je pružanje kvalitetne i dostupne zdravstvene zaštite, omogućavanje bržeg i efikasnijeg obnavljanja kadrova.
Da ne dužim. Na kraju bih rekla da sam vrlo zadovoljna što su moje kolege iz DS tako puni sugestija i ideja. Govorim o funkcionisanju zdravstvenog sistema. Pitam se koji su oni doprinos dali od 2008. do 2012. godine u tom pogledu, a neki od njih su mnogo duže participirali u vlasti, a neki od njih su se recimo za četvorogodišnji mandat svega četiri puta javili za skupštinskom govornicom i od toga svega dva puta govorili o sistemu zdravstvene zaštite. Toliko o njihovoj brizi.