Na ovaj amandman smo dobili odgovor Vlade koji ću delimično da citiram. Kaže – odredbama člana 173a Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je da ministar donosi kadrovski plan za zaposlene u zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže, „p“ veliko, kojim se utvrđuje maksimalan broj zaposlenih u tim zdravstvenim ustanovama koji mora biti usklađen sa finansijskim sredstvima itd.
Kakav je plan bio, to vidimo sada. Svi u Srbiji govore, i vlast i opozicija, i ministar, i lekari, i zaposleni, i nezaposleni da imamo problem sa odlaskom velikog broja lekara sa specijalizacijom, da neki odlaze u inostranstvo, neki su pred penzijom, i da smo suočeni sa manjkom ljudi sa specijalizacijom. Toliko o planu.
Plan, kako još jedan izraz, kadrovski plan. To je rečnik sa polovine prošlog veka. Kakvi kadrovski planovi? U kojoj to državi imate kadrovske planove za zdravstvo? Ko može da spreči bilo koga ko ima dovoljno znanja i dovoljno sredstava i koji želi da specijalizira neku granu medicine, ko to može da ga spreči? Time se ne garantuje, naravno, radno mesto. Nikome se ne garantuje radno mesto, bez obzira šta piše ili šta je pisalo u Ustavu. Čovek može za svoju volju, za svoj kabinet ili možda time želi da sam osnuje neku privatnu zdravstvenu ustanovu. Ovde postoji veliki master plan, koji su i raniji ministri pravili, pa vidimo na šta to liči sada. Nadam se da novi ministar neće da upadne u tu zamku, da svojim planom ovu agoniju koju sada imamo produži na još duži period.
Ono što je inicijacija našeg amandmana, to je da svako ko ima dovoljno znanja, ko se kvalifikuje kroz redovne studije prijavi na specijalizaciju, da prođe, naravno, apsolutno isti program kao i svi oni koji rade u državnom sektoru ili dolaze iz privatnog sektora, ili ne rade nigde, što je naš amandman i da mogu da dođu do specijalizacije. Time se povećava broj ljudi koji imaju specijalizaciju lekara u našoj zemlji. To se zove tržište. Ja znam da je to jedna opasna reč, da se mnogi plaše toga. Ali ako se to pominje u programima stranaka, ako se to govori na sva zvona u ekspozeu, pa daj da primenimo to. Nema bolje prilike nego što je pitanje zdravstva. Kome će to smetati? Rekli ste da nemate potencijala. Samo četiri fakulteta nemaju dovoljno prostora da prime ljude na specijalizaciju, stvorite zakonske uslove. Možda će kada se stvore takvi zakonski uslovi, fakulteti naći način kako da prošire svoj potencijal, možda će tu videti izvor novog finansiranja, bez snižavanja kriterijuma za specijalizante. Sve je to moguće uraditi, samo je potrebno malo volje i ja se nadam da svi mislimo dobro ovoj državi, a ako to mislimo, hajde da danas stvorimo zakonske uslove i naravno da nam to do kraja godine neće dovesti ljude sa specijalizacije, ona traje pet godina.
Ako sačekamo sa ovom odlukom godinu dana, to će biti šest godina. Ako sačekamo da stvorimo sve uslove, biće deset godina i mi ćemo stalno imati problem sa tim da imamo nezaposlene lekare i manjak lekara u kliničkom zdravstvu.
Sve ono što se dešava sada dok se ne donese jedna prava reformska mera kao što je ova, uz sve one druge koje sam pomenuo, uz promenu zdravstvenog osiguranja sistema, rekao sam da imamo jedan sistem koji ne radi realno već 15 godina, koji se zove Bizmarkov, po definiciji, da ga promenimo za jedan drugi gde ukidamo fond, ukidamo da osiguranje imaju samo zaposleni i privremeno nezaposleni, nego svi svojim rođenjem imaju osiguranje i to je jedan korak. Drugi korak, već sam juče govorio, a kolega je danas to ponovio da potencijale vojnog zdravstva, pre svega smeštajne, upotrebimo zajedno sa civilnim zdravstvom, da afirmišemo privatno zdravstvo, da mnoge investicije za koje država nema para privatni sektor bi našao pare, kada bi mogao kod fonda ili na ovaj drugi način kroz drugi sistem zdravstvenog osiguranja da dođe do toga da može da učestvuje na tržištu i da naplaćuje te usluge, ne papreno od građana …