Gospodine Živkoviću, molim vas da govorite o zakonu.

Prvo, govorim o zakonu.
Potparola Fondacije Dragica Nikolić, koji isto….

Gospodine Živkoviću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda. Nigde u predlozima zakona nisam pročitao imena o kojima govorite. Izvolite. Molim vas, prijavite se ponovo.

A koju vi to nadmoć imate da procenite šta ja hoću da kažem na kraju ove rečenice? Da li je zabranjeno da se pominju ova imena? Da li postoji zakon o zaštiti ovih imena? Oni su primer za najveći problem koji postoji danas u srpskom visokom obrazovanju. Ovo nije ispit na Megatrendu, nego je ovo najviši dom u Srbiji i vi ćete morati da čujete šta misli narodi poslanik.
Elem, neću da pominjem ta imena, rekao sam, neću da pominjem ni Marka Đurića koji kaže da je diplomirao na beogradskom Pravnom fakultetu, iz Kancelarije za Kosovo, što nije tačno, bar se to ne vidi na sajtu tog fakulteta. Neću da govorim ni o Mići Megatrendu, govoriću o tome….

Gospodine Živkoviću, poslednji put vas upozoravam.

Govoriću o tome, pošto je ministar tražio od nas kao od poslanika da mu pomognemo u kreiranju zakona, i da nađemo spasonosno rešenje, koje je sam rekao malo pre, da se popravi ovaj zakon. Naravno da nas dvojica nemamo tu zabludu da smo spasioci, ali smo ponudili amandman na član 1. koji se menja i glasi – da aktivnosti kojima se ostvaruju prava iz stava 1. ovog člana moraju biti javna i otvorena prema građanima i građankama, uz puno poštovanje principa i pravila akademske čestitosti. Taj deo iza zareza, „uz puno poštovanje principa i pravila akademske čestitosti“ je prva brana u sprečavanju tog kancera srpskog visokog obrazovanja, a to je plagiranje.
Sigurno da znate šta znači akademska čestitost. Mislim da vama nema potrebe da to objašnjavam i ne samo da znate, nego da je i posedujete, tako da vam je sa te strane lakše.
Evo prilike da usvojite jednu dobru sugestiju opozicije, bez obzira što smo opozicija. Mislim da vam to smetati.

Vreme, gospodine Živkoviću.

Da vas ohrabrim, već je usvojen jedan amandman koji smo nas dvojica predložili pre neku sednicu, tako da se nije ništa srušilo i sve je u Srbiji ostalo onako kako je bilo, ne baš dobro, ali nije ni postojalo gore. Rekli ste malopre da … (Isključen mikrofon.)

Gospodine Živkoviću, moram da prekinem zato što je vreme predviđeno za vaše izlaganje kao narodnog poslanika isteklo.
(Zoran Živković, s mesta: Kako to mislite?)
Vi imate pravo pet minuta. Započeli ste jedan deo diskusije, isteklo je više od tri minuta. Prekinuo sam vaše izlaganje i dopustio vam da govorite još tri minuta.
(Zoran Živković, s mesta: Bilo je minut i 30 sekundi kada ste me prekinuli.)
Možete da se uverite uvidom u stenografske beleške.
(Zoran Živković, s mesta: To se ne vidi iz stenografskih beležaka, to se vidi iz snimka.)
Vidi se.
(Zoran Živković, s mesta: Postoji snimak. Ja vas upozoravam...)
Gospodine Živkoviću, ako dokažete da ste govorili manje od pet minuta, ja ću da vas izvinim javno.
(Zoran Živković, s mesta: Ja vama da dokažem?)
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.
(Zoran Živković, s mesta: To je svinjarija.)
Izvinjavam se, kolega Babiću.
Gospodine Živkoviću ja vas molim …
(Zoran Živković, s mesta: Nemojte da me molite. Idite u crkvu pa se molite.)
Gospodine Živkoviću, u skladu sa članom 109. Poslovnika o radu Narodne skupštine, izričem vam opomenu.
Izvolite, gospodine Babiću.

Prekršen je Poslovnik, gospodine predsedavajući, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.
Znam da postoji jedan problem u našem društvu, i nije jedini, da se svako razume u sve, da imamo šest miliona selektora fudbalskih, da imamo tri miliona ministara, da imamo… i svako se razume u sve. I dok se svako razume u sve i svašta, mi ćemo kao društvo da budemo kao na pokretnoj traci, da trošimo energiju i da stojimo u mestu.
Malo neprimereno bi bilo da ja, koji sam po struci diplomirani mašinski inženjer univerziteta u Beogradu, 1996. godine, godine govorim o doktorskim disertacijama, čak i iz struke koju sam završio. Neprimereno je. S kojim ovlašćenjem, s kojim pravom i još ukazivati i reći da je to nešto loše? Zbog toga mislim da dok ne počnemo da radimo svoj posao, svako u svom domenu, svako shodno svojoj stručnoj spremi, kao društvo ćemo tumarati u mraku.
Zbog toga ste morali, gospodine predsedavajući, da prekinete prethodnog govornika, da ga za takve teške konstatacije koje je izneo pitate s kojom stručnom spremom se kvalifikuje da bi mogao o bilo kojem radu, bilo koga da govori. Inače je ovo najgora zloupotreba Narodne skupštine, mandata, imuniteta, bilo čega i mešanje u posao i u ono što se ne razume i što nema kvalifikacije da o tome može da govori.