Zahvaljujem gospodine Babiću.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, po Poslovniku.

Član 103. gospodine predsedavajući. Postaje nejasno, maglovito i tajanstveno po kom osnovu ste gospodinu Babiću dali pravo na repliku. Samim tim što prethodni govornik pre gospodina Babića nijednom rečju nije spomenuo ni stranku, niti njega lično, ni uvredljivo, ni u nerazumljivom smislu, a vi ste gospodinu Babiću dali pravo na repliku koju je on prekoračio za 21 sekundu vašom voljom. Pri čemu smo ponovo slušali neka objašnjenja koja zaista više građanima Srbije ne znače ništa.
Da li je moguće da je osnov davanja replike spominjanje nepogrešivog, natpolovičnog, veličanstvenog premijera? Da li mi kada ga spomenemo možemo svaki put očekivati partijsku reakciju u Skupštini Srbije? Jel on predsednik stranke u toj situaciji ili predsednik Vlade Srbije?
Ako ne možemo da spominjemo predsednika Vlade Srbije, onda nam to recite, da menjamo Poslovnik pa da napišemo da se ne sme spominjati predsednik Vlade. Nije mi jasan osnov po kome je gospodin Babić dobio pravo na repliku, jer znam da niko sa opozicione strane ne bi dobio pravo na repliku, u situaciji da neko ovde, a često se koristi spominje predsednika naše stranke ili NDS.
Nema šanse da bi dobio pravo na repliku. Ovo je jedna očigledna nekoegzistentnost. Znam da znate da sam u pravu. Takođe znam da nećete potvrditi, ali je na meni da ukažem na povredu. Hvala.

Gospodine Stefanoviću, kolega Babić je dobio isto ono pravo na repliku koje ste vi dobijali kao predsednik poslaničkog kluba DS kada se 2012, 2013. godine spominjao gradonačelnik grada Beograda.
Isti osnov je primenjivan, isti kriterijum je primenjivan. Kolega je spominjao premijera i njegovu dobru milost ili dobru volju da obezbedi sredstva za rad Komisije za akreditaciju. Mislim da je gospodin Babić stekao pravo na repliku zato što ni milost ni dobra volja se ne primenjuju kada se vodi država, nego se primenjuje zakon, pogotovu Zakon o budžetu.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, replika.

Gospodine Arsiću, ja sam se stvarno držao vaših uputstava kako da govorim. Baš me čudi da sam i tako izazvao repliku gospodina Babića, ali nisam govorio o vremenu nekom, 1995, 1996. godine.
Pokušao sam da govorim o sadašnjem vremenu i da govorim o sadašnjem ministru koji je tu četiri meseca. Ali tu nije četiri meseca gospodin Babić, nije tu četiri meseca gospodin Vučić. Vi ste gospodo tu već dve i po godine. Vaši su ministri tu koji su dolazili kao na traci.
Dve i po godine ste vi tu, gospodo. Stanje u obrazovanju je sve gore. Mi govorimo o vremenu sadašnjem i vi ste kada ste se kandidovali da budete na vlasti u Srbiji, kada ste se kandidovali da imate premijera rekli da će biti bolje, a ne gore u odnosu na period o kome vi sada govorite, ali je stanje sve gore. Nikada nisu bile niže plate u poslednjih 10 godina u obrazovanju i nauci. Nikada nije bilo izdvajanje za nauku niže u odnosu na prethodni period. Nikada nezavisnost institucija nije bila niža.
Dakle, mi govorimo o vremenu sadašnjem i voleo bih da kažete šta će biti posle donošenja ovog zakona za koji smatramo da jeste mali korak možda napred, ali nedovoljan da bi stanje popravili. Da bi išli korak u napred, bojim se da tapkamo u mestu ili idemo u nazad ako stanje brzo ne promenimo.

Pravo na repliku, kolega Zoran Babić.

Gospodine predsedavajući, različita su vremena. Vreme do 2012. godine kada su vlade i političari radili za sebe, a ne za građane i vlade posle 2012. godine, posle promena 2012. godine koje rade za građane a ne za sebe.
Ovo kada bi neko slušao da dođe prvi put u Narodnu skupštinu pa da čuje gospodina Veselinovića ko zna šta bi pomislio. Znate, gospodine Veselinoviću, vi stalno zaboravljate da su izbori bili 16. marta 2014. godine.

Gospodine Babiću, nemojte lično obraćanje.

Gospodin Veselinović zaboravlja da su izbori bili 16. marta 2014. godine, da su na tim izborima u martu 2014. godine izašli građani Republike Srbije, da su se opredelili između političkih opcija kojima su zadovoljni i kojima nisu zadovoljni, pa su neki koji su se ponašali kao gospodin Veselinović sada ostali ispod cenzusa, a gospodin Veselinović nekako je na mišiće uspeo da uđe u ovaj parlament, a oni koji rade za građane Republike Srbije, koji rade u interesu građana Republike Srbije, u koje ljudi u Srbiji imaju poverenje, imaju poverenje jer smo i u predizbornoj kampanji i posle predizborne kampanje i nakon formiranja Vlade govorili o reformama, govorili o bolnim stvarima kroz koje moramo da prođemo zbog neodgovornosti politika sprovođenih do 2012. godine, dobili podršku polovine građana Republike Srbije.
Ko onda tu loše živi? Gospodin Veselinović ili građani Srbije? Verujem da gospodin Veselinović i njegove kolege žive lošije. Znate, nema službenih automobila, nema putovanja, nema dnevnica, nema bahatosti, nema svih onih stvari koje su karakterisale vlast do 2012. godine, ali su zato građani Republike Srbije rekli šta misle i o SNS i o politici koju sprovodi Aleksandar Vučić i SNS. To što su rekli, rekli su na izborima. To se jedino priča. Možete da budete zadovoljni ili nezadovoljni, to je jedini sud, jedino šta se meri, jedino šta se gleda, a to ko je zadovoljan ili ne treba da tangira nikoga u Srbiji.

Gospodine Babiću, zahvaljujem.
Pravo na repliku, gospodin Janko Veselinović.

O privilegijama možda bolje da ne govorim ovog puta. Da li je tako, gospodine Arsiću, o privilegijama gospodina Babića i mojim privilegijama? Nikada nisam imao službeni automobil ni u prethodnom mandatu, ni u ovom mandatu. Ne razumem šta – letovanje.