Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Gospođo predsednice, postavio bih nekoliko pitanja Vladi Srbije.
Prvo pitanje je upućeno ministru finansija i gospodinu Blagojeviću – koliko je tačno sredstava prikupljenih preko pozivanja broja 1003 i sa koliko ukupno sredstava Srbija raspolaže za saniranje posledica od poplava?
Drugu stvar želim da pitam ministra energetike i Javno preduzeće „Elektromreža Srbije“, a vezano za dalekovod u Vinči koji se postavlja, a koji u stvari nije dalekovod, nego je to transferzalni dalekovod koji služi za izvoz jeftinije električne energije.
Nekoliko studija koje su urađene su pokazale da je postavljanje ovog dalekovoda izuzetno štetno po zdravlje građana Vinče, dakle ljudi koji tamo žive i ljudi su na ovaj način izloženi lakšem dobijanju malignih bolesti. Takođe je utvrđeno, kroz proceduru, da su sve odluke Vlade Srbije i JP „Elektromreža Srbije“ protivzakonite i urađene na nepošten i nezakonit način, kako bi se po svaku cenu napravio dalekovod koji ide iznad kuća građana i iznad osnovne škole „Nikola Tesla“ i obdaništa. To su naselja Radmilovac i Vinča.
Dakle, ti građani su pre nekoliko meseci blokirali gradsku deponiju u nameri da privuku pažnju javnosti. Kontrolisani mediji su prikazali samo zatvorenu deponiju, a ne i zašto se ona blokira.
Ustanovljeno je da kod kategorije stanovništva između 20 i 30 godina postoji 55% veći rizik dobijanja kancera, a zbog izlaganja ovim zracima. Kod dece koja žive u blizini ovog visokog naponskog provodnika rizik dobijanja dečijeg tumora, leukemije i Hočkinsove bolesti je pet puta veći, poštovani građani.
Govorim ovde u ime velike grupe građana i naselja Radmilovac i Vinča koji traže da se obustavi izgradnja ovog dalekovoda i da se premesti na originalnu trasu, kako je bilo planirano. Radi se o nekoliko stotina metara pomeranja. Iz „Elektromreža Srbije“ i iz Vlade apsolutno ignorišu zahteve građana Vinče i traže da se nastavi ovom trasom. Moram da kažem da je ovo do sada nezabeležen slučaj potpunog ignorisanja propisa, generalnog urbanističkog plana, odluka nadležnih organa i svega ostalog.
Molio bih da mi, za razliku od prethodnih 6-7 puta, neko odgovori na ovo pitanje, pošto nijedan jedini odgovor Vlade Srbije nisam dobio, osim pitanja za ruske spasioce, a što je dr Stefanović odgovorio.
Zanima me kada će i ko biti izabran za koordinatora službi bezbednosti u Srbiji, s obzirom na činjenicu da se gospodin Vučić povukao sa tog mesta. Kada se birala ta osoba, tada smo rekli – birate koordinatora samo zato što je upitanju gospodin Vučić. Sada kada je on odlučio da više ne bude koordinator, država Srbija nema koordinatora službi bezbednosti, nemamo državne sekretare u Ministarstvu odbrane, nemamo državne sekretare u Ministarstvu spoljnih poslova, nemamo pomoćnike ministara ni u jednom od ovih ministarstava. Moje je pitanje – kada mislite te ljude da postavite na ta mesta?
Pitanje za ministra ekonomije i privrede i ministra rada, gospodina Vulina, koliko ljudi je zaposleno na osnovu olakšica, pod znacima navoda, za zapošljavanje iz maja 2014. godine? Umalo da kažem iz 1914. godine. Dakle, koliko ljudi ste uspeli da zaposlite na osnovu onih gromoglasno najavljenih olakšica za zapošljavanje, a koje je premijer izneo više puta preko sredstava javnog informisanja? Jako me zanima da li ste ikoga tako zaposlili?
Takođe, zanima me koliko ste stanova subvencionisanih, kako ste rekli za 300 evra kvadrata do sada izgradili i gde će oni biti izgrađeni i kada? Koliko ste „Mercedesovih“ autobusa, evo pitanje za Ministarstvo privrede iz „Ikarbusa“ napravili do sada?
Pitam gospodina Vulina i ministra finansija zašto već mesecima ne daju saglasnost za otvaranje Centra za porodični smeštaj i usvojenje u Novom Sadu, iako postoje sve obezbeđene dozvole i sve urađeno kako treba? Ovo bi bio inače prvi takav centar u Vojvodini.
Dakle, to su stvari koje su me građani zamolili da danas iznesem i naravno nastaviće se znajući za vašu hroničnu nekompetentnost. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li ima još poslanika koji se javljaju, traže obaveštenje? (Ne.)
Nisam znala da neki od poslanika nisu dobili odgovore u roku koji je predviđen Poslovnikom, pa ću iskoristiti svoja ovlašćenja da urgiram, odnosno opomenem ministre da su obavezni da vam pruže odgovore.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Gordana Čomić, prof. dr Žarko Obradović i dr Ivan Bauer.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda, koji je određen u zahtevu Vlade za održavanje vanrednog zasedanja.
Takođe, želim da vas obavestim da ste primili ostavku Srđana Smiljanića na funkciju člana Republičke izborne komisije u skladu sa tim konstatujem da je Srđan Smiljanić podneo ostavku na funkciju člana Republičke izborne komisije.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini, koje je sazvano na zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, član 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje Devetog vanrednog zasedanja u 2014. godini, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za Deveto vanredno zasedanje Narodne skupštine u 2014. godini, određen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju;
2. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije Horizont 2020 – okvirnom programu za istraživanje i inovacije (2014 – 2020);
3. Predlog zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima;
4. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika;
5. Predlog zakona o dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama;
6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi;
7. Predlog zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju;
8. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka;
9. Predlog zakona o potvrđivanju bezbednosnog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine;
10. Predlog zakona o potvrđivanju bezbednosnog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Republike Makedonije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka;
11. Predlog zakona o potvrđivanju bezbednosnog Sporazuma između Republike Srbije i Češke Republike o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka;
12. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD u vezi sa bezbednosnim merama za zaštitu tajnih vojnih podataka;
13. Predlog zakona o potvrđivanju između Republike Srbije i Mađarske o socijalnoj sigurnosti;
14. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o trgovini i ekonomskoj saradnji između Republike Srbije i Republike Tunis;
15. Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza;
16. Predlog zakona o potvrđivanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije o uzajamnom regulisanju međunarodnog drumskog prevoza putnika i stvari;
17. Predlog zakona o potvrđivanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačku o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju;
18. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore u kontekstu pristupanja Evropskoj uniji;
19. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) u vezi sa osnivanjem centra za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama kao centra kategorije 2 pod pokroviteljstvom UNESKO;
20. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Švajcarskog federalnog saveta o bavljenju plaćenim poslom članova porodice članova diplomatskih misija, konzularnih predstavništava i stalnih misija pri međunarodnim organizacijama;
21. Predlog zakona o potvrđivanju Originalne konvencije (1975) o osnivanju Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena, Originalnog protokola o privilegijama i imunitetima Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena, Protokola o izmenama Konvencije o osnivanju Evropskog centra za sredonjoročne prognoze vremena i Protokola o privilegijama i imunitetima Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena i Konvencije o osnivanju Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena i Protokola o privilegijama i imunitetima Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena;
22. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti veterinarstva;
23. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat podrške Agenciji za osiguranje depozita) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj;
24. Predlog Odluke o upotrebi i učešću pripadnika Vojske Srbije u mirovnoj operaciji UN u Centralno Afričkoj Republici (MINUSCA) i vojnoj operaciji Evropske unije u Centralnoj Afričkoj Republici (EUFOR RCA) u 2014. godini.
25. Predlog Odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2014. godinu.
Narodni poslanik Zoran Babić, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2, člana 170. i čl. 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:
1. Zajednički načelni i jedinstveni pretres o:
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i
- Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije Horizont 2020 – okvirnom programu za istraživanje i inovacije (2014 – 2020);
2. Zajednički načelni pretres tač. 3, 4, 5. i 6. dnevnog reda:
- Predlogu zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima;
- Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika;
- Predlogu zakona o dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi;
3. Zajednički jedinstveni pretres o:
- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka;
- Predlogu zakona o potvrđivanju bezbednosnog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine;
- Predlogu zakona o potvrđivanju bezbednosnog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Republike Makedonije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka;
- Predlogu zakona o potvrđivanju bezbednosnog Sporazuma između Republike Srbije i Češke Republike o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka;
- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD u vezi sa bezbednosnim merama za zaštitu tajnih vojnih podataka;
- Predlogu zakona o potvrđivanju između Republike Srbije i Mađarske o socijalnoj sigurnosti;
- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o trgovini i ekonomskoj saradnji između Republike Srbije i Republike Tunis;
- Predlogu zakona o potvrđivanju akata svetskog poštanskog saveza;
- Predlogu zakona o potvrđivanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije o uzajamnom regulisanju međunarodnog drumskog prevoza putnika i stvari;
- Predlogu zakona o potvrđivanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačku o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju;
- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore u kontekstu pristupanja Evropskoj uniji;
- Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) u vezi sa osnivanjem centra za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama kao centra kategorije 2 pod pokroviteljstvom UNESKO;
- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Švajcarskog federalnog saveta o bavljenju plaćenim poslom članova porodice članova diplomatskih misija, konzularnih predstavništava i stalnih misija pri međunarodnim organizacijama;
- Predlogu zakona o potvrđivanju originalne konvencije (1975) o osnivanju Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena, originalnog protokola o privilegijama i imunitetima Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena, protokola o izmenama Konvencije o osnivanju Evropskog centra za sredonjoročne prognoze vremena i protokola o privilegijama i imunitetima Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena i Konvencije o osnivanju Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena i protokola o privilegijama i imunitetima Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena.
- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti veterinarstva;
- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu projekat podrške Agencije za osiguranje depozita između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj;
- Predlogu odluke o upotrebi i učešću pripadnika Vojske Srbije u Mirovne operacije UN u Centralnoafričkoj Republici, vojne operacije EU u centralno Afričkoj Republici u 2014. godini i Predlogu odluke o davanju saglasnosti na odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2014. godinu, od tačke 8. do 25. dnevnog reda.
Da li narodni poslanik Zoran Babić želi reč? (Ne)
Zahvaljujem se.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 145, protiv – devet, uzdržanih – nema, nije glasalo 20 od ukupno prisutnih 174 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača dr Srđana Verbića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pozvala da sednici prisustvuje i prof. dr Aleksandar Belić, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prof. dr Zorana Lužanin, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prof. dr Viktor Nedović, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dr Milan Šuvakov, specijalni savetnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dr Miodrag Popović, stručni konsultant u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ljiljana Todorović, pravnik u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Samo da sačekamo da ministar dođe.
Saglasno Odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički, načelni, jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 1. i 2. a pre otvaranja pretresa podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i EU o učešću Republike Srbije u programu EU Horizont 2020- okvirnom programu za istraživanje i inovacije (2014-2020).
Da li predstavnik predlagača dr Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvija želi reč? Izvolite.
Reč ima ministar.

Poštovani poslanici, dame i gospodo, zadovoljstvo mi je što ću moći da vam u kratkim, ali opet važnim, crtama predstavim Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
U prethodnih nekoliko godina imali smo u više navrata izmene i dopune 2008, 2010, 2012, 2013. godine, tako da imamo još jednu dopunu i to predstavlja, na određen način, evoluciju Zakona o visokom obrazovanju i unapređenje našeg sistema visokog obrazovanja. Ono što bi trebalo napomenuti, pre svega, pre bilo kakve rasprave o samom zakonu, je činjenica da od svih segmenata našeg obrazovnog sistema najkvalitetniji segment zapravo jeste visoko obrazovanje. Bez obzira na sve probleme, naše visoko obrazovanje je u proseku bitno bolje od obrazovanja u zemljama u okruženju. To se vidi po poslednjoj Šangajskoj listi, doduše, samo za jedan univerzitet, ali na drugim listama možemo da prepoznamo i više od jednog našeg univerziteta. Tim segmentom možemo da budemo zadovoljni.
Međutim, postoje segmenti kojima ne možemo da budemo zadovoljni i to je svakako jedan od razloga zašto su bile neophodne izmene i dopune ovog zakona. Dakle, motivacija za izmene i dopune zakona nije samo eksterna. Ne pričamo samo o usklađivanju sa evropskim okvirom, već postoji interna motivacija, nešto što nas svakodnevno tera na promene i poboljšanje sistema.
Ono što nam Bolonjska deklaracija, na neki način nameće, je u javnosti uglavnom preuveličana. Bolonjska deklaracija je jedan dokument koji nema ni dve strane u kojima se samo opisuje potreba za ujednačenim standardima obrazovanja i traži se mogućnost za mobilnost akademske zajednice studenata, profesora. Bolonjska deklaracija je u suštini dobra ideja koju smo mi u stanju na proizvoljno komplikovan način da protumačimo, naročito u javnosti.
Govoreći o tim pojedinačnim razlozima, pa i o internoj motivaciji zašto bi trebalo da menjamo Zakon o visokom obrazovanju navešću nekoliko. Prvo, konstatuje da postoje problemi u postupku dobijanja dozvole za rad i akreditacije. Postoje primedbe Agencije za borbu protiv korupcije koja se tiču nepostojanja rokova za izdavanje određenih dozvola ili za određena imenovanja.
Obezbeđivanje javnosti rada ustanova je još jedan razlog zašto nam je preko potrebno da promenimo zakon. Priznavanje stranih visoko-školskih isprava je nešto što smo davno potpisali kroz Lisabonsku deklaraciju, ali nikada nismo kroz zakon to uveli. Mislim da postoje jednostavni načini koje ste svakako videli u ovom Nacrtu zakona o kojem ću malo kasnije pričati. Ali, postoje i ti komplikovaniji načini koji nam tek ostaju za sledeći zakon.
Vrlo je važno da napomenemo da usvajanjem ovog zakona posao neće biti okončan. Pitanje je da li ikada posao unapređenja visokog obrazovanja i treba da bude okončan. Radna grupa koja je radila na Nacrtu ovog zakona ostaje u zasedanju i dalje. Dakle, već sledeće nedelje ćemo se baviti svim onim predlozima, onim kvalitetnim predlozima i onim što su naši predlozi a nisu mogli da uđu u ovaj predlog zakona, nastavićemo rad na novom zakonu, nadam se potpuno novom zakonu koji će se pojaviti do kraja 2015. godine.
Ako bi trebalo da navedemo dve glavne stvari, dve glavne promene u ovom zakonu, prva bi svakako bila transparentnost, jednom rečju transparentnost kako rada visokoškolskih institucija, tako i uspostavljanje registra doktorskih disertacija, uspostavljanje registra nastavnika, uspostavljanje registra u onom tehničkom smislu. Naravno da nikada nije bio problem napraviti softver za sve to koji bi svi mogli da koriste, problem je naravno različite motivacije učesnika u obrazovnom sistemu da odgovorno pristupe ovom poslu i zbog toga su ovoga puta i utvrđeni rokovi da se ovi registri uspostave na više nivoa, kako registri u visokoškolskim institucijama, tako i registar u ministarstvu koji bi trebalo da objedini sve ove baze podataka.
Druga važna stvar, druga od te dve smatramo najvažnije stvari, je priznavanje stranih visokoškolskih diploma. Tu postoje tri kategorije diploma, odnosno tri kategorije priznavanja. Što se tiče akademskog priznavanja, odnosno priznavanja za nastavak obrazovanja, tu će se i dalje pitati one visokoškolske institucije na kojima kandidat želi da nastavi. Dakle, niko ne može, sem tog fakulteta ili te škole, da kaže da li taj neko ima kvalifikacije da baš tu nastavi školovanje.
Međutim, ono gde nema potrebe da se priznavanje radi preko univerziteta, to je priznavanje za potrebe zapošljavanja, dakle, profesionalno priznavanje i to je ono što mnogo efikasnije može da uradi samo Ministarstvo. U tom cilju je predviđeno osnivanje Enic-Naric centra za koje smo predvideli sedam radnih mesta. Ljudi koji poznaju više stranih jezika, koji će proći neophodne obuke za brzo i efikasno priznavanje stranih visokoškolskih isprava, što će omogućiti pre svega našim ljudima povratnicima iz inostranstva da što pre dobiju potvrdu da je njihova diploma ovde validna i da mogu da se zaposle ili da otvore sopstvenu firmu.
Treća kategorija priznavanja, koje u ovom Predlogu zakona nema, se tiče regulisanih profesija. To nije moguće rešiti ovim izmenama i dopunama Zakona, zato nam je potreban jedan ceo novi zakon o regulisanim profesijama, koji bi morao da bude takođe donet u dogledno vreme da bi se na odgovarajući način rešenja primenjena u tom zakonu primenila i u Zakonu o visokom obrazovanju.
Sada bih, ako su ovo bile najvažnije stvari, skrenuo pažnju na neke koje možda nisu toliko krupne, ali su svakako važne, kao što su utvrđivanje vremenskih rokova u postupku akreditacije, izdavanje i oduzimanje dozvola za rad visokoškolskim institucijama. Logično, ovakve nove odredbe u zakonu će sigurno povući izmene u zakonu o prosvetnoj inspekciji, koji nam takođe sledi. Onoga trenutka kada utvrdimo rokove i kada promenimo način na koji bi inspekcija trebalo da pristupa, tada ćemo promeniti i Zakon o inspekciji i nadamo se da će kroz taj zakon inspekcija delovati više preventivno, a manje upućivati na otklanjanje nedostataka i kažnjavanje.
Kvalitetan postupak akreditacije u studijskim programima doktorskih studija koji podrazumeva i jednog člana akreditacione komisije, odnosno recenzenta iz inostranstva za programe doktorskih studija. Otklanjanje problema u postupku priznavanja od strane visokoškolskih isprava koji su bili potpuno tehničke prirode, taj proces može da bude mnogo brži nego što je to do sada bio slučaj. Jedan od razloga tih tehničkih problema je nepostojanje informacionog sistema koji bi objedinio sve one podatke koji su nam potrebni, a takav jedan sistem bi omogućio mnogo bolji kanal razmene informacija između visokoškolskih institucija i Ministarstva prosvetne nauke i tehnološkog razvoja.
Otklanjanje pojedinih rizika od korupcije u skladu sa preporukama Agencije za borbu protiv korupcije, dalje, preciznije regulisanje rada i angažovanja profesora emeritusa i istraživača izabranih od naučnog znanja, uvođenje mogućnosti angažovanja saradnika van radnog odnosa u skladu sa potrebama visokoškolskih ustanova, to je nešto što smo i do sada videli kao potrebu koja se javljala u praksi, ali koja nije na odgovarajući način bila rešena kroz Zakon o visokom obrazovanju, ikonačno, otklanjanje aktuelnih problema studenata vezano za gubitak statusa i pravo za upis u narednu školsku godinu. Ovim predlogom izmene i dopune zakona se takođe otvara i mogućnost upisa stranih studenata na naše univerzitete pod jednakim uslovima kao i naših studenata, od onog trenutka kada mi pristupimo EU, taj momenat izjednačavanja uslova je oročen.
Konačno, rekao bih nekoliko reči o tome šta je ovde podizanje kvaliteta rada visokoškolskih ustanova, ovo vam je možda bilo otklanjanje nekih nedostataka, a ono što je podizanje kvaliteta rada možda izgleda kao nekoliko vrlo sitnih stvari, ali bi moglo značajno da podigne kvalitet rada na visokoškolskim ustanovama.
Jedna od tih stvari je omogućavanje licima sa naučnim zvanjima koji ne rade na univerzitetima da učestvuju u izradi, odnosno kao mentori da učestvuju u izradi doktorskih disertacija, uvođenje stranog recenzenta za ocenu doktorskih studija, dostupnost doktorskih disertacija kroz baze podataka i centralni repozitorijum, koji bi celoj akademskoj javnosti bio na uvidu, i, konačno, regulisanje prikupljanja obrada i korišćenja podataka o radu visokoškolskih institucija, o nastavnicima i o studentima. Do sada smo imali prikupljanje podataka putem „šv“ obrazaca na koje je potrošeno, recimo to tako, mnogo papira. Mnogi od tih podataka ili nisu nikada iskorišćeni na adekvatan način ili nije postojao zakonski okvir da se uopšte koriste.
Mi po prvi put imamo predlog kako da se ti podaci koriste, koji je usaglašen sa Poverenikom za informacije od javnog značaja.
Druga važna stvar u vezi sa prikupljanjem i obradom podataka je čvrsta opredeljenost Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da sve odluke koje donosi, donosi na osnovu empirijskih podataka, na osnovu podataka a ne utisaka i mišljenja. Jer, verujemo da ono što ne može da se izmeri, to ne može ni da se popravi. I zato pre svakog sledećeg koraka želimo da imamo što je moguće bolji uvid, i kvalitativni i kvantitativni, u ono što karakteriše obrazovni sistem, kako bismo napravili sledeći korak dalje, a, kao što smo obećali, sledeći korak dalje je potpuno novi zakon o visokom obrazovanju naredne godine. Hvala vam.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodna poslanica Ana Marija Viček.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovani ministre, saradnici, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Zakon o visokom obrazovanju, koji je donet 2005. godine, za prvobitni cilj je imao usklađivanje Zakona sa prioritetima bolonjskog procesa. Taj zakon je bio više puta izmenjen i dopunjen, 2008, 2010, 2012. i 2013. godine, kao što smo i čuli, da bi se uskladio sa principima uspostavljenim u okviru evropskih integracija.
Međutim, u toku višegodišnje primene tog zakona, uočeni su problemi kao što su, na primer, u postupku akreditacije visokoškolskih ustanova, kao što smo malo pre čuli, u obezbeđivanju javnosti ustanova, u uspostavljanju jedinstvenog informacionog sistema i u tri oblasti koje mogu da budu od velikog značaja za nacionalne manjine, a to su problemi u priznavanju stranih visokoškolskih diploma odnosno isprava, problemi u završetku započetih studija po odgovarajućim programima i pravilima studija, kao i angažovanje nastavnika i saradnika.
Bilo je potrebno usaglasiti taj zakon sa Zakonom o ratifikaciji Konvencije o priznavanju kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja u evropskom regionu sa direktivom EU o izbegavanju diskriminacije školovanja dece, radnika i migranata u Republici Srbiji, sa Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine i Zakonom o zaštiti ličnosti.
Poznati su nam ciljevi donošenja ovog zakona za izmenu i dopunu Zakona o visokom obrazovanju i znamo i svesni smo toga da bi trebalo mnogo više toga dopuniti, menjati ili usaglasiti i zbog toga izražavamo zadovoljstvo najavom gospodina ministra da će se uskoro pristupiti i sastavljanju novog i sveobuhvatnog zakona o visokom obrazovanju.
Međutim, veliko nam je zadovoljstvo da su u Predlogu zakona koji je pred nama izmenjene, odnosno dopunjene neke izvesne tačke. Od tih nekoliko tačaka, neke su od velikog značaja za nacionalne manjine. Jedna od tih bitnih tačaka je i nostrifi-kacija odnosno priznavanje stranih visokoškolskih diploma, što je i jedna od težnji, odnosno elemenata programa Saveza vojvođanskih Mađara. Pre nego što budem govorila malo detaljnije o sadržaju zakona, volela bih da objasnim zbog čega je priznavanje stranih visokoškolskih diploma toliko bitno za Savez vojvođanskih Mađara.
U junu 2013. godine izvršeno je istraživanje pod sponzorstvom Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine Fonda „Betling Gabor“ i Fonda „Sekereš Laslo“ u kojem su učestvovali vojvođanski Mađari koji su u Mađarskoj ili u nekoj drugoj državi završili studije, a imaju završen proces priznavanja visokoškolskog sertifikata ili je u toku priznavanje visokoškolske diplome.
Na osnovu odgovora ukupno 216 osoba, ustanovljeno je da su oni završili studije na 20-ak raznih visokoškolskih ustanova u inostranstvu, na 50-ak raznih smerova. U 75% slučajeva je proces nostrifikacije završen za šest meseci, što u proseku ne bi bio loš prosek. Ali, ako pogledamo detaljnije, više od 30% je trebalo da čeka za odobravanje diplome više od šest meseci ili više od godinu dana. Kod 22 kandidata je bilo potrebno da se polaže dodatni ispit, što je jako interesantan problem zbog toga jer u nekim slučajevima je to apsolutno logično da se očekuje dodatni ispit, kao što je, na primer, smer geografija, kada se očekuje dodatni ispiti iz specifičnosti Srbije ili logopedija, kada treba da se polaže metodologija na srpskom jeziku, ali, u nekim slučajevima, kao što je, na primer, prehrambeni inženjer, kada se trebalo polagati dva do šest ispita koja nisu specifična za Srbiju, onda se postavlja pitanje da li je to određivanje tih ispita objektivno ili ne?
Postavlja se takođe pitanje kako će ti studenti savladati to dodatno gradivo, kako će oni spremiti ispite, odnosno ko će to finansirati? U nekim slučajevima može biti opravdano da se polažu ispiti, ali u nekim slučajevima ne. To pokazuje i manjak prethodnog određivanja po raznim institucijama, kao što se radilo.
Pošto se priznavanje visokoškolskih stranih diploma radilo do sada i na državnim i na privatnim visokoškolskim ustanovama, bilo je i primera da se jedna visokoškolska diploma odbila na državnom univerzitetu u Novom Sadu, a da je bilo odobreno na državnom ili privatnom univerzitetu u Beogradu i to takođe dokazuje manjkavost dosadašnjeg sistema.
Stoga mi, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, pozdravljamo i podržavamo Predlog ovog zakona, da se donese nezavisna ustanova tj. centar ENIC u kojem će pod istim uslovima moći priznavati kvalifikacije, a što će biti izjednačeno sa praksom koja već postoji u EU i njenim ENIC centrima, u mom slobodnom prevodu evropske mreže informacionih centara, odnosno u nacionalnim akademskim informacionim centrima sa skraćenicom NARIC. Ovo je veliki korak prema EU, bar što se tiče priznavanja visokoškolskih diploma stečenih u inostranstvu.
Hajde da vidimo još nekoliko bitnih članova ovog zakona. U članu 3. Predloga zakona dodaju se odredbe kojima se u postupku akreditacije studijskog programa doktorskih studija propisuje učešće jednog od recenzenta iz inostranstva, odnosno zaposlenog u visokoškolskoj ili naučnoj ustanovi iz inostranstva.
S jedne strane, smatramo da je to dobro pošto se smanjuje koruptivni rizik, a sa druge strane, mišljenja sam da se može poboljšati kvalitet visokoškolskog obrazovanja, odnosno doktorskih disertacija dodavanjem stručnjaka iz inostranstva, a to može da bude izuzetno bitno u nekim slučajevima kada je jezik ili pak predmet nastave jedan od jezika nacionalnih manjina, kao što je na primer u slučaju smera hungarologije.
Volela bih da istaknem i član 26. kojima se posle člana 97. dodaju novi članovi, a koji se odnose na evidenciju, to jest bazu podataka i informacioni sistem, odnosno na podatke o evidencijama. Značajno je da ta baza podataka pored podataka o visokoškolskoj ustanovi, kao što su na primer, pravni status visokoškolske ustanove status ustanove u sistemu visokog obrazovanja, studijski programi itd. treba da sadrži i podatke o ličnostima, tačnije podatke o studentima, o njihovim roditeljima, odnosno izdržavaocima, kao i o zaposlenima da bi se odredio njihov identitet, ali što je bitno takođe obrazovni, socijalni, zdravstveni status, a sve sa ciljem unapređivanja kvaliteta visokoškolskog obrazovanja. Naime, na osnovu tih podataka mogu se kasnije odrediti potrebna obrazovna, socijalna i zdravstvena podrška.
Želim da spomenem da će SVM priložiti jedan amandman upravo na ovaj član 26. ovog zakona, a predlog će biti da se kod određivanja identiteta studenata doda i maternji jezik studenta, odnosno podaci o tome na kom jeziku je student pohađao osnovnu i srednju školu.
Trenutno podaci o identitetu obrazovanja studenata sadrže samo podatak o nacionalnoj pripadnosti, što smatramo da je malo senzitivniji podatak i ne postoji obaveza za izjašnjavanje, a smatramo da podatak o maternjem jeziku studenta i jezik pohađanja osnovne i srednje škole bi bili izuzetno bitan faktor, što se tiče statističkih podataka zbog toga jer u velikoj meri utiče na uspešnost studenata i preventivno se može organizovati, po potrebi, dodatno obrazovna podrška, na primer, dodatna nastava srpskog kao nematernjeg jezika kod studenata koji nastavljaju studije na nematernjem jeziku.
Takođe, predlažemo da se podaci o nastavnicima i ostalim zaposlenima dopune podacima o tome na kom jeziku su oni završili osnovno, srednje i visoko obrazovanje, jer smatramo da je ta dopuna neophodna u cilju stvaranja što širih osnova za primenu člana 76. stav 2. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da se pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima AP, jedinice lokalne samouprave vodi računa i o nacionalnom sastavu stanovništva i o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.
Osim toga, predložena dopuna zakona je neophodna i radi ispunjavanja obaveza iz procesa pridruživanja EU, ali o tome ću detaljnije u danu kada budem govorila o amandmanu.
Na dalje, volela bih da istaknem članove 40. i 41. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji se odnose na članove 104. i 105. zakona. Pozdravljamo činjenicu da će se od stupanja na snagu ovog zakona razdvojiti akademsko i profesionalno priznavanje visokoškolskih diploma stečenih u inostranstvu i to u zavisnosti od toga da li se želi nastavak obrazovanja ili zapošljavanje.
Naime, ukoliko je cilj nastavak obrazovanja ili upis višeg obrazovnog stepena vrši se akademsko priznavanje strane diplome i to se sprovodi u samostalnoj visokoškolskoj ustanovi koja izvršava vrednovanje stranog studijskog programa, odnosno dela studijskog programa.
U ovom slučaju nastavak studijskog programa može biti uslovljeno i obaveznog sticanja dodatnih ishoda učenja, a to su ti ispiti koje sam i malo pre spomenula, ukoliko postoje suštinske razlike između vrste i nivoa postignuća, znanja i veština i uslova za upis za određeni studijski program. Kao što sam u uvodnom delu spomenula poslanici SVM izražavaju zadovoljstvo načinom kako će se u buduće vršiti priznavanje visokoškolskih isprava radi zapošljavanja.
Pozdravljamo predlog da se od strane ministarstva obrazuje ENIC/NARIC centar i to u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, u kojem će se u buduće u roku od 90 dana, što smatramo da je izuzetno povoljno, izdati rešenje o profesionalnom priznavanju na osnovu izvršenog vrednovanja stranog studijskog programa.
Pohvalno je i da će vrednovanje studijskih programa uraditi u centru samo jednom i nakon toga će se sve strane visokoškolske isprave sa istog stranog studijskog programa maltene automatski odobravati, što će vremenom skratiti vreme trajanja celokupne procedure.
Na kraju još samo da pohvalim celokupni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i to zbog težnje za transparentnošću. Naime, iz članova Predloga zakona se uvode promene upravo sa ciljem ili koji će kao za efekat imati povećanje transparentnosti visokog obrazovanja. Da navedem samo nekoliko primera.
Po članu 3. Predloga zakona, koji se odnosi na član 14, od sada će biti objavljivani podaci o akreditaciji visokoškolske ustanove, tačnije o ispunjenosti propisanih standarda, što u velikoj meri garantuje i objektivnost i transparentnost akreditacije visokoškolskih ustanova i programa.
Članom 26, koji se odnosi na član 97. zakona koji sam malo detaljnije opisala o evidencijama, dodaje se da visokoškolska ustanova, osim ranijih podataka, treba da vodi evidenciju o priznatim stranim visokoškolskim ispravama. Proces akademske akreditacije će postati objektivniji i transparentniji, a pošto će se na osnovu te evidencije tačno videti koje je smerove određena visokoškolska ustanova priznavala ili odbijala priznavanja.
Članom 97v detaljnije se određuju podaci o evidencijama, tačnije koje podatke ta evidencija treba da sadrži visokoškolskoj ustanovi, ali i o studentima, roditeljima, izdržavaocima i zaposlenima i uporedivši te podatke sa ciljevima određenim u Strategiji visokog obrazovanja do 2020. godine će nadležni biti u mogućnosti da vrednuju kvalitet visokog obrazovanja i po potrebi odrede neophodne mere za dalji razvoj visokog obrazovanja ili za organizovanje podrške.
Po članu 105b u buduće će organ koji je nadležan za sprovođenje postupaka strane visokoškolske isprave, bez obzira da li se radi o profesionalnom ili akademskom priznavanju, biti u obavezi da vodi evidenciju i trajno čuvanje dokumentacije o sprovedenim postupcima priznavanja stranih visokoškolskih diploma.
Volela bih samo da spomenem javni digitalni repozitorijum doktorskih disertacija koji je univerzitet dužan da ustanovi u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a treba da sadrži sve doktorske disertacije koje su bile objavljene nakon stupanja na snagu ovog zakona, a po potrebi i mogućnosti univerziteta, u digitalni repozitorijum mogu se uvesti disertacije koje su odbranjene u ranijim periodima.
Konačno volela bih da potvrdim da će poslanici SVM u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Reč ima dr Đorđe Kosanić. Izvolite.

Poštovani ministre, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički načelni i jedinstveni pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i EU o učešću Republike Srbije u Programu EU „Horizont 2020“, Okvirnom programu za istraživanje i inovacije.
Na samom početku, reći ću da u danu za glasanje poslanička grupa JS svakako podržaće ove predloge zakona.
Govoreći o Predlogu zakona o visokom obrazovanju treba reći da postojeći Zakon o obrazovanju donet je još 2005. godine posle pristupanja naše zemlje bolonjskom procesu. Posle višegodišnje primene i usaglašavanja u raznim godinama uočeni su mnogi problemi u funkcionisanju i mislim da je ovaj Predlog zakona svakako veliki iskorak unapred. Ja ću ukratko pokušati da obrazložim neke promene koje donosi ovaj Predlog zakona.
Najpre, visokoškolske ustanove će i u buduće podnositi žalbu Nacionalnom savetu na odluku Komisije za akreditaciju, a Savet će moći da vrati predmet Komisiji na ponovno razmatranje. Svakako, prema predloženim rešenjima, Komisija će doneti odluku o akreditaciji u roku od 15 meseci od podnošenja zahteva. Ako to ne ispoštuje, svakako jedna novina, Nacionalni savet će moći da raspusti deo Komisije ili čak čitavu Komisiju. To je jedna nova odluka.
Novina je i to što će akreditacija doktorskih studija morati da bude bar jedan član iz zemlje EU.
Ono što je možda tema za razmišljanje, da u nekom narednom periodu treba razmisliti o tome da Komisija za akreditaciju se finansira iz posebnog podračuna. To je do sada bila. To je neka tema za buduće vreme da i o tome razmišljamo.
Izmenom zakona univerzitet neće biti nadležan za priznavanje stranih diploma, nego će se time u narednom periodu baviti NARIC centar u Ministarstvu prosvete i nauke.
Kandidati će preko tog centra biti priznavani nivo stečenog znanja, a neće se upoređivati studijski programi. Akademsko priznavanje radi nastavka obrazovanja i dalje ostaje u nadležnosti fakulteta i univerziteta i svakako da je novina da će kod oba postupka rokovi biti znatno kraći. Znamo kako je to bilo do sada i to je svakako pozitivno.
Postupak priznavanja radi nastavka obrazovanja mora biti okončan za najviše 60 dana od prijema kompletne dokumentacije, a 90 dana je rok za profesionalno priznavanje stranih visokoškolskih ispita.
Moram ovde isto da naglasim nešto što će možda biti problem, a možda i neće, kod profesionalnog priznavanja verovatno će biti problema, jer se šifarnik zanimanja nije menjao od 1994. godine. Ministre, to nije pitanje za vas, to je u domenu ministra za rad, tako da verovatno ćemo tu barijeru prevazići.
Novo zakonsko rešenje, pored ostalog, trebalo bi da reši probleme koji su se pojavili u praksi prilikom upisa poslednje godine studija. Usvajanjem novog zakona, studenti koji imaju, da kažem večiti studenti, manje od 60 ESPB bodova i na budžetu su i samofinansirajući koji imaju manje od 37 bodova, moći da upišu poslednju godinu studija.
Precizirano je da u školskoj 2014-2015. godini prelazni period bude sa pet ispitnih rokova. Izmene zakona predviđaju i da studenti koji su započeli osnovne studije po starom nastavnom programu imaju pravo da ih završe do kraja školske 2014-2015. godine, odnosno do kraja školske 2016-2017. godine, što se odnosi na studente na integrisanim studijama i medicinskih nauka.
Studenti upisani na magistarske studije moraju da ih završe najkasnije do kraja školske 2015-2016. godine i studenti koji su završili magistarske studije mogu da se upišu na treću godinu doktorskih akademskih studija u odgovarajućoj oblasti i da se iz budžeta finansiraju ako su školsko 2013-2014. godini, odnosno 2014-2015. godini ostvarili najmanje 48 ESPB bodova.
Propisuje se i obaveza visokoškolskim ustanovama da učine dostupnim javnosti doktorsku disertaciju pre njene objave i obavezu Univerzitetu da uspostavi javni digitalni repozitorijum, što do sada nije bila praksa, mislim da je zaista dobro to rešenje, gde će se čuvati odbranjene doktorske disertacije sa odgovarajućom dokumentacijom i, još jedna stvar, da se Ministarstvu dostave kopije za centralni repozitorijum. Na taj način se obezbeđuje dostupnost javnosti ovih dokumenata, uz odgovarajuću zaštitu autorskih prava.
Isto tako, omogućava se studentu stranom državljaninu da ispite polaže i preko elektronskih komunikacija, pod uslovom da se obezbedi kontrola i identifikacija rada studenta. Mislim da ćete to vi malo preciznije u Ministarstvu definisati kako će to u buduće izgledati. Ovo je samo načelno rečeno, ali mislim da ćemo bukvalno imati precizno kako ćemo to raditi u narednom periodu.
Isto, preciznije se definiše i priznavanje stranih visokoškolskih isprava. Određuje se nadležnost za visine takse za troškove postupka priznavanja i oslobađanja od plaćanja takse, kao i druga pitanja u vezi sa troškovima postupka priznavanja strane diplome i preciznije definiše vrednovanje stranog studijskog programa. Mislim da je to još jedna dobra odluka. Znamo kako je to bilo u prethodnom periodu, da su ti procesi priznavanja dosta dugo trajali. Ovde imamo i precizne rokove i, s druge strane, tačno se zna kako će se i na koji način to raditi.
Takođe, utvrđuje se, što je važna stvar, jer mi smo zemlja koja ide ka EU i mislim da ćemo do 2020. godine biti član EU, da će strani studenti iz EU moći da se upisuju na visokoškolske ustanove u statusu studenta koji se finansira iz budžeta Republike Srbije, naravno, pri pristupanju Srbije EU, kao što sam malopre rekao.
Isto tako, izmena zakona predviđa i položaj nastavnika, pa tako daju pravo da nastavnik izabran na zvanje profesor emeritus, osim učestvovanja u izvođenju svih oblika nastave na akademskim studijama drugog i trećeg stepena, kako je to i do sada bilo predviđeno i kako se to do sada radilo, bude i mentor i član komisije u postupku izrade i odbrane završnih radova, disertacija na tim studijama.
Nastavnik dobija pravo da bude član komisije za pripremanje predloga za izbor nastavnika i saradnika univerziteta i da učestvuje u naučno-istraživačkom radu, imajući u vidu da se to zvanje, to je možda nepoznanica za mnoge, dodeljuje izuzetno malom broju redovnih profesora koji su se posebno istakli naučnim i umetničkim radom, stekli međunarodnu reputaciju i postigli rezultate u obezbeđivanju nastavno-naučnog i umetničkog podmlatka.
Kada se govori o institutu, mislim da smo i to sada ovim zakonom stavili u prave okvire, treba reći da će predloženo rešenje doprineti da se na efikasan način koriste instituti kao resurs u podizanju kvaliteta doktorskih studija, kao i poboljšanju odnosa, moramo biti potpuno objektivni, odnosa kolege na univerzitetima i institutima i olakšava podnošenje zajedničkih projekata i zajedničkog osmišljavanja naučnih radova.
Ono što je važno, mnogi kažu da li će se ovim ugroziti autonomija univerziteta? Tu treba reći da usklađivanje autonomije univerziteta sa principom otvorenosti prema javnosti i građanima svakako neće ugroziti samu autonomiju univerziteta, a same visokoškolske ustanove će imati obavezu da obezbede javnost podataka u vezi sa visinom školarine, merilima za utvrđivanje visine školarine i odluke o tome. U Danu za glasanje, poslanička grupa JS će podržati ovaj predlog zakona.
Još samo nekoliko reči o drugom predlogu zakona iz ovog načelnog i jedinstvenog pretresa. Govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije Horizont 2020. Sama politika EU u pojedinim sektorima se sprovodi kroz višegodišnje programe u kojima se utvrđuju akcioni planovi za ostvarivanje definisanih ciljeva, sektorskih politika same evropske zajednice.
U skladu sa agendom iz Soluna za zemlje zapadnog Balkana, odobreno od strane Saveta EU 20. juna 2013. godine, program i zajednica su otvoreni za zemlje učesnice u procesu stabilizacije i pridruživanja u skladu sa principima i uslovima koji važe za zemlje kandidate za članstvo u EU.
Ovde treba reći da je Republika Srbija, tada Državna zajednica Srbija i Crna Gora, potpisala Okvirni sporazum 2004. godine, koji je stupio na snagu 2005. godine. Da ne dužim mnogo, da kažem da su istraživači iz Srbije ostvarili značajne rezultate u pozivima za prijavljivanje projekata. Ukratko ću reći, prema statističkim podacima iz juna 2013. godine, institucije iz Republike Srbije prijavile su 1635 predloga projekata, od čega je čak 215 finansirano od strane Evropske komisije, sa ugovorenim budžetom, koji ukupno iznosi 47,8 miliona evra. Ovde nimalo ne zaostajemo za zemljama koje su i članice EU, što se tiče ovoga.
Ovde sam interes Republike Srbije za učestvovanje u ovom programu Horizont 2020. ogleda se u proširivanju mogućnosti za pristupanje budžetu EU za istraživanje, čime će se unaprediti istraživačka delatnost u Republici Srbiji i znatno popraviti uslovi za dalje bavljenje naučnim radom. Vi to najbolje znate. Svakako nam trebaju još bolji uslovi, još više projekata. Ako se budemo potrudili, ići ćemo tom uzlaznom linijom.
Ne bih više da dužim, govoreći o Predlogu zakona o visokom obrazovanju i o ovom drugom predlogu zakona, svakako, poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržaće ove predloge zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, po Poslovniku.

Hvala.
Član 128. Poslovnika. Narodni poslanici su dužni da identifikacione kartice nose sa sobom pri izlasku iz sale Narodne skupštine. Složićete se da ima mnogo više kartica nego poslanika u ovom trenutku.