Da, pomenuti ste imenom i prezimenom, možete da koristite dva minuta.
(Borislava Stefanović, s mesta: Nije tačno, ko ga je spomenuo.)
Gospodine Stefanoviću, pomenuli ste imenom i prezimenom Zoran Babić. Rekli ste – Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući i zamolio bih vas gospodine predsedavajući ako ste završili ovo ćaskanje ja bih govorio, ali vas molim da vodite računa o vremenu za repliku.

Izvolite gospodine Babiću.

Za proteklih 25 godina naslušali smo se i nagledali različitih definicija patriotizma, ali ovo je prvi put da sam čuo da je vrhunski patriotizam, napadati premijera. Ne znam kako onda definisati i šta je to kada pozivate na rušenje vaše države, kada pozivate na ukrajinski ili bosanski scenario, kada pozivate na oružje, kada pozivate na sukobe unutar svoje države. Da li je to patriotizam, da li je to vrhunski patriotizam?
Hajde da se prvo odreknemo takvih stavova, takvih poziva, pa makar i u žaru političke borbe i mislim da će to za početak doprineti patriotizmu. Smatram da je patriotizam otvarati radna mesta, sprovoditi reforme, omogućiti ljudima u Srbiji da žive bolje, a ne napadati premijera. Napadati premijera je deo definicije u politici i nekog političkog izražaja. Ni, protiv toga, zaista nemam ništa.
Takođe, sam začuđen da neko ko zaogrne se demokratijom ne zna šta je to nadgovornjavanje. Da li zato što je navikao da sluša samo sebe i samo jednu stranu. Mislim da je posao politike da slušaju sve. Da je posao Skupštine da se nadmećemo i nadgovornjavamo.
Ali, sam isto i juče, a i danas primio poruke ljudi iz dobrog dela Srbije koji nisu razumeli jednog narodnog poslanika koji je nekoliko puta govorio ovde „za čega“. Stvarno nisam razumeo šta taj čovek govori. Šta je to „za čega“, gospodine Bečiću?
Voleo bih da čujem odgovor na to pitanje.

Hvala gospodine Babiću. Računao sam 30 sekundi koje sam izgubio, gde sam gospodinu Stefanoviću rekao da je ipak pomenuto vaše ime i prezime.
Reč ima narodni poslanik dr Ljubiša Stojmirović, kao ovlašćeni predstavnik SNS.

Poštovane koleginice, poštovani kolege, predsedavajući, gospodine ministre, saradnici, hoću i iskreno imam dobru volju da verujem da su predlagači ovog amandmana imali čestite namere i da su želeli nešto da poprave.
Isto tako verujem da je ministarstvo, odnosno ministar imao ovlašćenja da prihvati ili ne prihvati njihov amandman. Međutim, ono što mi se ne sviđa, to je što je taj predlog amandmana upotrebljen za nešto drugo, za jednu vrstu marketinga, za jedno dva sata vremena koje smo proveli ovde, da ne kažem izgubili, da bi odveli to na drugu stranu. Da bi to opet povezali sa tom akademsko čestitošću i umesto da tražimo načina kako da akademsku čestitost dovedemo u one okvire za koje pričamo da želimo da budu zbilja na nivou čestitosti mi dva sata provedemo diskutujući o stvarima o kojima smo mnogo puta do sada diskutovali.
Reći ću vam neke primere koji mogu da utiču na tu akademsku čestitost, a video sam ih na mnogim fakultetima, a video sam ih i kod mene na Beogradskoj poslovnoj školi, kada kandidati spremaju svoje diplomske radove, master radove, ranije magistarske radove, daju jednu izjavu, pisanu gde kažu – moralno i materijalno odgovaram da je ovaj rad urađen na takav i takav način. Ta izjava se stavi u rad i nema potrebe uopšte da neko drugi razmišlja o tome da li su koristili tuđe radove da li su prepisivali ili ne znam šta sve radili, oni su materijalno i moralno odgovorni za ono što su napisali. Neka to bude jedan od načina da mi možemo da utičemo na smanjenje tih radnji, hajde da ne kažem neku težu reč, koje nisu moralne.
Mislim da je ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju jedan korak napred, da treba da ga prihvatimo, a u nekim budućim vremenima, a ministar je tu nekoliko puta već rekao, da se radi na delovima zakona koji će uslediti već u januaru, odnosno da se radi na kompletnom novom zakonu za 2015. godinu učinimo napor, pa ćemo u tim trenucima da donesemo i neka nova rešenja koja će upotpuniti celu ovu problematiku. Hvala.

Reč ima dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Dakle, pozivam još jednom da se ovaj amandman odbije iz razloga koje smo već apsolvirali danas, iz razloga s kojima  se, verujem i predlagač amandmana zapravo slaže svesno ili ne. To smo imali prilike da čujemo kada smo napomenuli da se uvođenje novih principa vrši u članu 4, a da se oni kasnije adresiraju u narednim članovima kao što sada reč u članu 6. tek na osnovu uvođenja kroz član 4.
Mislim da je to više nego jasno. Dodatno u ovom slučaju, slučaju ovog amandmana imam ličnu primedbu zato što se ovim predlogom amandmana izbacuje načelo otvorenosti onako kako je istaknuto dodatno u članu 6. za koji smatram da postoji mesto u ovom zakona iz razloga o kojima je takođe danas bilo reči.
Za sam kraj, što se tiče iznetih zebnji, da se na bilo koji način zapravo danas onemogućava da određeni etički standardi nađu svoje mesto u zakonu, moram da napomenem da i to takođe ne stoji. Ova problematika je regulisana u jednom od članova zakona, mislim da je reč o članu koji se tiče stručnih organa na visokoškolskim ustanovama. Verujem da je reč o članu 55. i da će sve potrebno na zadatu temu zainteresovani poslanici naći u poslednjem članu ovog člana gde se to pitanje tretira. Hvala vam.

Na član 2. amandman sa ispravkom su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj, informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavo mi pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodna skupština Republike Srbije, poštovani ministre Verbiću, poštovani gosti, mi smo podneli i amandman na član 2. i hteo bih da ova dva minuta iskoristim da obrazložim ovaj naš predlog i da pokušam da ubedim druge narodne poslanike da glasaju i za onaj naš prethodni i za ovaj amandman.
Dakle, postoje neka pravila evropskog prostora visokog obrazovanja koja se tiču toga koji stepen nezavisnosti mora da bude vezan za komisiju koja se bavi akreditacijom i proverom kvaliteta ili za neku agenciju.
Postoje preporuke kojima se kaže da to treba da bude apsolutno nezavisni organ, da ljudi koji rade u toj agenciji ili u komisiji treba da budu profesionalci i smatrao sam da ovim predlog izmena Zakona o visokom obrazovanju, mi treba malo da pospešimo tu nezavisnost tog tela koje se sada prema našem zakonu bavi akreditacijom i proverom kvaliteta. Smatrao sam da je taj princip veoma važan, dakle da se osnaži komisija dok se ne usvoji novi zakon u okviru kojeg će, nadam se, postojati posebna agencija potpuno nezavisna.
Šta se desilo? Mi smo ovim predlogom zakona umesto da jačamo taj princip pojačavanja nezavisnosti ili stvaranje potpune nezavisnosti Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, mi sada imamo jedan predlog kojim se dodatno ograničava ili kontroliše ili utiče na delanje Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta.
U obrazloženju Vlade piše da se ovim Vladinim predlogom zapravo pospešuje postupak akreditacije, ali sam ja smatrao da ako merimo tu jednu tehničku stvar pospešivanja i princip nezavisnosti komisije, da treba prednost da damo komisiji. Što se ostalih stvari tiče…