Vreme, ministre. Isteklo vam je dve minute odgovora.
Daću vam priliku za neki sledeći amandman.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić, po amandmanu.

Zahvaljujem.
Gospodine ministre, diskusiju predlagača amandmana ovom prilikom nisam shvatio toliko kao insistiranje na samom amandmanu i njegovom usvajanju, već više kao priliku da se iskaže briga za određenu problematiku.
Inače, verujem da smo postigli vrlo visok stepen saglasnosti na Odboru za obrazovanje i na javnom slušanju i na prethodnoj sednici i zajedno sa vama iz Ministarstva usaglasili da postoji želja svih nas u čitavom našem društvu da se obezbedi članstvo u međunarodnim institucijama za sva naša merodavna tela, da to uopšte nije sporno, niti može biti.
Ovde je konkretno reč o jednom argumentu koji niko, uključujući i predlagača amandmana, ne samo ovog, svih amandmana na ovaj član, zapravo nisu osporili ni u jednom momentu, a to je argument Vlade da treba voditi računa o zakonu kojim se uređuje budžetski sistem. Niko to nije osporio. Naprotiv, neki predlagači nekih od amandmana na ovaj član zakona su se sa time potpuno usaglasili. Ako smo toga svi međusobno svesni, mislim da je ovde situacija više nego jasna i da je jasno da se ovakvim amandmanskim pristupom neće promeniti situaciju, odnosno da postoji obaveza da postupimo na određeni način. To je više nego jasno.
Jednu napomenu dodatno bih morao da dam. Osećam potrebu da to učinim. To su komentari koji govore u smeru eventualnih opasnosti da se ugrozi naše članstvo u tim međunarodnim institucijama.
Konkretno, mi smo razgovarali na tu temu na javnom slušanju organizovanom u ovom visokom domu i tada se po prvi put pojavio komentar ove vrste dobijen od strane Komisije za akreditaciju i procenu kvaliteta. Moram da kažem, napominjem još jednom, da tada nismo dobili ni jedan argument koji govori u prilog eventualnoj ugroženosti stanja u jednom od tih udruženja od strane drugog udruženja. Dobili smo samo dve preporuke, odnosno dva predloga za izmenu našeg zakona, a do dana današnjeg, iako smo to eksplicitno tražili, nismo dobili neku eksplicitnu potvrdu, jer je reč o preporukama koje su obavezujućeg karaktera ili o prostim preporukama, željama, glasnim razmišljanjima, kako bi situacija mogla da bude učinjena boljom.
Juče smo još jednom finalno, za informaciju naše javnosti, razgovarali na ovu temu na sednici nadležnog skupštinskog odbora i verujem zajednički i dobili odgovor da, kako stvari stoje po informacijama kojima se zvanično raspolaže, zapravo ništa nije hitno i ništa nije u fazi da je neposredno ugrožen status. Ako je tako, verujem da imamo vremena da radeći na novom zakonu, celovitom zakonu o kome je bilo mnogo reči ovih dana i verujem da će ga tek biti u vremenu pred nama, zajednički rešimo ovo pitanje na najbolji mogući način. Hvala vam najlepše.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, poštovani ministre i gosti, smatram da treba još malo razmisliti o našem amandmanu na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Čini nam se da formulacija koja postoji u članu 3. obezbeđuje jednu priliku za, da kažem, učvršćivanje problema koji smo mi nazvali kao problem ekselizacije sistema visokog obrazovanja u Srbiji.
Samo da napomenem. Mi predlažemo da samo formulacija u članu 14, koji se zapravo menja, posle stava 3. u novom stavu 4. treba da bude ovakva – kod akreditacije studijskog programa doktorskih studija najmanje jedan recenzent, to je sve u redu, mora biti nastavnik, naučnik ili umetnik zaposlen na visokoškolskoj, odnosno naučnoj ustanovi iz inostranstva, mi podržavamo takvo usmerenje, koji ispunjava uslove da bude mentor na tom studijskom programu ili mentor na studijskom programu u okviru koga se proučava srodna naučna ili umetnička problematika, u skladu sa standardima, itd.
Mi smo smatrali da treba da se da mogućnost visokoškolskim ustanovama, koje imaju specifične ili jedinstvene programe doktorskih studija, da možda lakše dođu do recenzenata ako znamo da u toj oblasti, za koju postoji taj program doktorskih studija, nije jednostavno ili lako to uraditi. Dakle, ne da obezbedimo da sada može da prođe bilo šta, već samo da budemo malo pažljiviji prema onim studijskim programima koji su specifični ili jedinstveni. Zato smatramo da je ova formulacija ovoga stava, kako smo mi predložili, mnogo bolja nego ova koja sada postoji.
Naravno, podsetnik, bez akademske čestitosti, ministre, nijedna promena ovim zakonom ne vredi. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik dr Marko Atlagić.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, mislim da treba odbiti ovaj predlog kolege i da je Vlada dobro formulisala. Zaista ne mislim da ne možemo obezbediti jednog profesora iste nastavne grupe iz inostranstva. Ako prihvatimo ovaj predlog, onda postoji mogućnost kod srodnih disciplina ili srodnog predmeta da se tu kriju mnoge druge stvari, kao što se krilo do danas.
Znamo kakvu praksu imamo na univerzitetima. Tražimo iste grupe. Ako ih nema, onda tražimo najbliže. Ne bi dali zakonsku mogućnost. Ovo što je predloženo, dobijam dojam da bi otvorili mogućnost korupcije. To je jedan od najvećih problema na fakultetima. Pod formulacijom koju je kolega predložio izuzetno se krila korupcija. Treba imati decidiran zakon. Vi ste to lepo predložili. Možemo obezbediti stručnjake, nema nikakvih problema, iz svake naučne discipline. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Predlažem da amandman bude odbijen iz jednog razloga. Smatram da je formulacija u tekstu predloga, koji je sačinila Vlada, daleko kvalitetnija. Kvalitetnija u smislu preciznosti.
Naime, reč je o akreditaciji studijskih programa doktorskih studija, o recenzentima koji učestvuju u tom procesu i o formulaciji koju smo dobili od predlagača, odnosno Vlade. Kriterijum je da to može biti lice koje ispunjava uslove da bude mentor na tom studijskom programu.
Dakle, princip da nešto ocenjuje lice koje je samo dovoljno merodavno da na njemu radi. Obezbeđen je princip da se stvarima bavi onaj ko ih razume i koji su mu bliski.
Sa druge strane, formulacija – srodna naučna oblast je suviše široka i gubi se nit sa ovim principom da odlučuje neko ko se dobro razume i ko se time bavi. Hvala najlepše.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković i Goran Ćirić.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici mr Aleksandra Jerkov, Dejan Nikolić, Vesna Martinović i Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov.

Ovaj amandman i amandman kolega Markovića i Ćirića su slični i oba imaju istu argumentaciju, odnosno da mi smatramo da angažovanje nekog stranog stručnjaka nije neophodno i garant toga da će se time podići kvalitet visoko obrazovnog sistema. To mogao biti slučaj jedino da mi u Srbiji nemamo odgovarajućih stručnjaka ili da im ne verujemo, ali ako ne verujemo njima, onda se postavlja pitanje kako ćemo verovati nekome ko je došao sa strane, a koga je odredila Komisija za akreditaciju ili sama ta visoko školska ustanova. To otvara čitav niz problema.
Ono što ste vi naveli u obrazloženju za ne prihvatanje amandmana, kaže – amandman se ne prihvata jer nije u skladu sa koncepcijom Predloga zakona, a koja ima za cilj da obezbedi podizanje kvaliteta u oblasti visokog obrazovanja. Ukoliko to jeste slučaj, ukoliko to jeste koncepcija zakona, zbog čega onda ne menjate one odredbe osnovnog zakona koje se odnose na obavezu stalne kontrole da li visoko školska ustanova i dalje, nakon akreditacije, ispunjava uslove zbog kojih je dobila akreditaciju?
Vrlo dobro znate da je najveći problem, nakon dobijanja akreditacije, visoko školske ustanove više ne ispunjavaju iste uslove zbog kojih su dobile akreditaciju. Niti imaju te uslove, niti imaju te studijske programe, ni te profesore, a to mogu da čine zbog toga što znaju da ih pet godina niko više neće kontrolisati i da one neće biti predmet provere sve dok ponovo ne dođe vreme za njihovu akreditaciju.
Rekli ste da nema sredstava, nema kapaciteta. Zašto, gospodine ministre, ne povećate kapacitete? Zašto se ne izborite da bude sredstava za to, jer to je najvažnija stvar, kada govorimo o kontroli kvaliteta visoko školskog obrazovanja?
Gospodin Atlagić će se složiti. Verovatno će vaš odgovor biti da imamo četiri inspektora za visoko školsko obrazovanje. To jeste problem. Zašto nemamo više, gospodine Verbiću? Da li je to zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru? Ko je doneo taj zakon? Da li ste se vi bunili na Vladi protiv toga? Da li ste vi rekli na Vladi da se to ne može, recimo, odnositi na prosvetnu inspekciju? Da li ste tražili da ti ljudi budu izuzeti iz toga, jer mi imamo ozbiljan problem deficita inspektora za visoko školsko obrazovanje? Zbog toga ne možemo da kontrolišemo kvalitet nastave koja se izvodi na našim fakultetima.
Ukoliko niste to rekli, zašto niste rekli? Ukoliko ste to rekli, šta je bio odgovor i zbog čega se zabrana zapošljavanja odnosi i na prosvetnu inspekciju u kojoj imamo očigledan manjak ljudi?