Zahvaljujem.
Reč ima dr Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Izvinjavam se, pošto je po amandmanu, mislio sam da treba da se završi pa da onda ministar odgovori, ali ste sasvim u pravu što ste ministru dali reč, ja ću se u stvari osvrnuti na diskusije mojih prethodnika vezano za ovaj amandman, pošto je naša poslanička grupa, gospodin Stojadinović, moj kolega, i ja podnela sličan amandman, a tiče se diskusije koleginice i kolege pre diskusije ministra.
Naime, uvažena koleginica je rekla, govoreći o ovom amandmanu, da se zahvaljuje ministru što je došao na odbor i učestvovao u radu odbora. Dakle, to je obaveza ministra.
Gospodine Arsiću, čak smatram da ste trebali da reagujete na to. Dakle, to je obaveza ministra. Ko ne razume parlamentarni rad i podelu vlasti, odbori i Narodna skupština kontrolišu rad ministra i nikakva zahvalnost za činjenicu da je došao na odbor ne može da postoji, već je njegova obaveza da daje odgovore na pitanje da li je i u kojoj meri izvršavao zakone koje je Narodna skupština donela.
Ilustracija da su poremećeni odnosi između parlamenta i Vlade je konstatacija koleginice da smo dobili materijal na vreme i da se zahvaljuje na tome. Činjenica je da mi zaista dobijamo materijale sa zakašnjenjem dan, dva pred sednicu, ali bi bilo normalno da smo materijal za ovakvu jednu sednicu dobili na vreme.
Osvrt na ovo što je kolega rekao. Kaže da novi nivo studija ne znači ništa loše i da on može samo da znači jedan novi kvalitet. Nije tako, kolega. Nešto novo, nešto što ne pripada našem društvenom sistemu, vrednostima društvenog sistema, može da devalvira i ono što imamo. Ne možete da kažete da je ekspanzija privatnog visokog obrazovanja „privatnih fakulteta“ donela neki kvalitet državni Srbiji. U pojedinim slučajevima da, ali u pojedinim slučajevima ne.
Govorili smo ovih dana o devalvaciji zvanja i magistara i mastera i doktora i o činjenici da su pojedini stekli ta zvanja na vrlo čudan način. Sama činjenica da imamo nove strukovne studije, odnosno master strukovne studije, ne znači novi kvalitet. Možda ćemo imati i neke mastere iza kojih se neće kriti znanje i moguće je da će to devalvirati zvanje mastera onih koji su ta zvanja stekli na jedan sasvim drugačiji način.
U tom smislu, ovo je opasna teza koju ste izrekli, u smislu da jedna širina, kvantitet, dovodi do kvaliteta. Kolega, to nije tačno, naročito u oblasti visokog obrazovanja.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik doktor Vladimir Orlić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Vrlo kratko. Pozvao bih uvažene kolege, koje inače vrlo pažljivo slušam i trudim se da svačije mišljenje maksimalno uvažim, da se što bolje čujemo danas. Ne da nije bilo reči o kvantitetu koji prelazi u kvalitet, niti o promociji ekspanzije privatnih visokoškolskih ustanova, nije bilo ni pomenuto ni jedno, ni drugo, ni jednom jedinom rečju.
Ono na šta bih želeo da ukažem još jednom jeste da danas pričamo o potrebi da se dodatno radi, dodatno usavršava, dodatno uči. To je osnov svega što sam imao nameru da kažem malopre i verujem da ćemo se oko toga razumeti i u dobroj volji složiti da je to nešto što je samo i isključivo pozitivno. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milanka Karić i Dragomir Karić.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Nevenka Milošević. Izvolite.

Ja sam se prethodno javila, pa me niste uključili. Nisam za ovaj amandman.
Htela sam repliku na prethodno izlaganje, ali sada već ne.

Ja se izvinjavam, ali pre nego što sam počeo čitanje, pogledao sam u monitor, nije bilo.
Da li neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici akademik Ninoslav Stojadinović i prof. dr Janko Veselinović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Ninoslav Stojadinović. Izvolite.

Uvaženi gospodine Arsiću, poštovani ministre sa saradnicima, prekjuče, u raspravi u načelu, ja sam već istakao da po našem mišljenju ovo predstavlja najveći problem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Tu mislim na uvođenje dodatnog stepena strukovnih studija, master strukovnih studija.
Dosta argumenata se čulo o tome i prošli put. Pokušaću samo još jednom da ukažem na osnovnu razliku između strukovnih i akademskih studija. Akademske studije i u okviru njih master studije služe da daju neka dodatna znanja studentima, da ih osposobe za dodatne poslove, ali i da ih pripreme za doktorske studije u različitim oblastima.
S druge strane, strukovne studije imaju za cilj da osposobe studente kasnije za stručne poslove. Prema tome, uvođenje ovog stepena nije u skladu sa samom prirodom strukovnih studija i to je najvažnija stvar. Ako se ima u vidu da postoje specijalističke strukovne studije, onda su sasvim suvišne master strukovne studije.
Ima tu još argumenata. Kaže se da je sve precizno definisano, da nema zabuna oko naziva. Ima, dragi kolega, uvaženi kolega, zabune, i te kako. Najveći broj poslodavaca apsolutno nije u stanju da razlikuje akademske i strukovne studije. Kada se pojave diplomirani studenti akademskih studija sa 240 ESPB bodova, ili kredita, oni ne znaju o čemu se radi. Još veća zabuna je kada se pojave i oni koji su po zakonu koji je važio pre 2005. godine diplomirali. Znači, ima tu velikih problema.
Ono što sam prošli put naglasio kada sam se drugi put javio, tvrdim da u velikom delu Srbije, a proverio sam tri okruga, inspektori gledaju samo broj bodova. Za njih je 240 bodova sasvim isto, da li je to diplomirani po starom, diplomirani akademskih studija po novom, ili je to diplomirao iz strukovnih studija sa specijalističkim. Inspektori apsolutno ne prave razliku. Nije stvar u tome da nemamo dovoljno inspektora, nego se i kod njih stvara zabuna.
Drago mi je da sam čuo od ministra Verbića da ovo nije bio uslov EU. Gospodine Verbiću, izvinjavam se što sam to prošli put rekao, ali tvrdim, imamo transkript, to je rekao predsednik Nacionalnog saveta prof. Stanković. Odgovorno stojim iza toga. Rečeno je tako.
Što se tiče toga ko je bio protiv i ko je bio za, kolega Rogić je veoma lepo definisao, svi koji su diskutovali, osim, da ja dopunim, uvaženog kolege Stojimirovića, bili su protiv, znači, članovi Odbora, članovi akademske zajednice, rektori i prorektori, članovi SANU, potpredsednik, član predsedništva i moja malenkost.
Prema tome, nisu stvari baš tako jasne. U svakom slučaju, tvrdnje da treba pustiti, ona kineska – hiljade cvetova itd, nije to tako jednostavno. Prvo, formirati programe, akreditovati ih. Ako imamo u vidu da je veliki broj visokih škola na ivici praga za akreditaciju, šta znači uvođenje dva ili tri nova programa? Sviđa mi se kad se saradnici ministra smeju. Znači da je nešto dobro. Hvala.
Šta znači uvođenje novih programa? Da li to znači da smanjujemo broj nastavnika u stalnom radnom odnosu, da smanjujemo kriterijume? Sedamdeset posto nastavnika, pa 20 nastavnika. Doći ćemo u situaciju, to je druga stvar. Nema ovde govora o kvalitetu. Treba više nastavnika da se pređe taj prag i opet će biti kritična situacija.
Sve u svemu, mislim da je ovo, uz dobra rešenja, neka koja rešavaju akutne probleme, neka koja su novine, nostrifikacija, o tome ću kasnije diskutovati, i ovaj informacioni sistem, najlošije rešenje.
Obrazloženje Vlade za odbijanje amandmana, jer nije u skladu sa evropskom praksom u obrazovanju, je strašno. Amandman nije u skladu, a navodio sam u kojim najrazvijenijim zemljama EU se ove studije ne primenjuju.
Druga stvar, nije u skladu sa strategijama razvoja do 2020. godine, strukovne studije su nešto najvažnije u skladu sa strategijom što treba uraditi. Postavljam pitanje – šta ste ovih 100 plus, posle toga, mesec dana uradili iz strategije? Koliko se sećam, ništa nije urađeno. Ako je prioritet da se iz strategije uvedu strukovne studije, neka vam služi na čast. Mislim da je ovo loše rešenje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Ljubiša Stojmirović.

Koleginice i kolege, predsedavajući, gospodine ministre, saradnici, ovo je jedan od amandmana koji je izazvao dosta oprečnih argumentacija i gde su, da tako kažem, u žaru diskusije, ne želim da me pogrešno shvatite da mislim da je neko namerno hteo da izazove drugačije tumačenje, sa željom da opravda svoje viđenje, izneseni mnogi podaci, ne utvrđene činjenice i, iskreno rečeno, povređena je i uvređena je jedna humana, ponosna i veoma važna struka, struka medicinskih sestara. U ovom trenutku bih im se izvinio. Kažem, to nije bila želja onih koji su spominjali medicinske sestre vezane za master studije. Čak je tu bilo – šta će biti medicinska sestra kada završi višu poslovnu školu, da li će biti viša medicinska sestra? Mislim da je to sve bilo u žaru borbe, odnosno sukoba mišljenja.
(Janko Veselinović, sa mesta: Ja sam spomenuo.)
Nisam želeo da spominjem, ali ti si rekao. Tako je bilo.
Mislim da je ova odluka Ministarstva na svom mestu i da je normalno, ako već imamo i u našoj strategiji to, ako smo uveli Bolonju i dali mogućnost da Srbija, odnosno obrazovni sistem u Srbiji bude poput obrazovnih sistema u drugim zemljama EU, onda je sasvim normalno da dozvolimo da se uvedu te master strukovne studije.
Vezano za javnu raspravu, bio sam jedan od onih, to sam rekao i prošli pu, koji je sa kolegom Domazetom imao prepirku, a vezano za te master studije. Tada sam podržavao to. Podržavam i sada. Kolega Atlagić je podržavao, ali je rekao – na onima koji daju saglasnost, odnosno akreditaciju biće da utvrde da oni, koji se kandiduju za te master studije, moraju da ispune sve uslove koji su važni.
Što se tiče tih evropskih zemalja u kojima su master studije, prošli put sam pročitao 18 zemalja. Sada ću ih ponoviti. Možda ih znam napamet, ali ne po redosledu. To su Holandija, Nemačka, Finska, Austrija, Irska, Poljska, Estonija, Portugalija, Grčka, Rumunija, Bugarska, Luksemburg, Crna Gora, država kandidat za članicu EU koja, rekao sam to prošli put, nema naziv master studija, nego su to neke magistarske studije, i Švajcarska koja nije članica EU. Bilo je primedbe na ovaj spisak, da tu nisu najrazvijenije evropske države: Engleska, odnosno Velika Britanija, i Francuska. Po meni, Nemačka je mnogo značajnija i jača u toj EU od njih.
Šta to znači najznačajnija? Za nekog su jedne zemlje, a za nekog druge. Vidi se da je evropska praksa takva kakva jeste. Srbija je krenula tim putem i trudi se da usaglasi svoj obrazovni sistem sa EU, premda to nije bio uslov, to nije obaveza.
Zašto je u jednom delu javnosti došlo do velikog otpora uvođenja ovih master studija? Ako ćemo biti iskreni, to je tržišna bitka, pozicija za studente, jer postoji strah od drugih ustanova da će te strukovne studije preuzeti njihov znatan broj studenata. Neću da sumnjam da je to jedini razlog, ali jeste jedan od razloga.
Nadam se da je Ministarstvo donelo dobru odluku i da ovo neće imati nikakvih loših posledica po obrazovni sistem u Srbiji. Hvala.